Šta je novo?
Od:
Filteri

Demografija (statistika,analiza,projekcija)

Ja se slažem, generalno, da bolja infrastruktura i železnica, itekako pomažu u opstanku tok šireg okruga Bg-a. Pored železnice, mora da se kompletno srede saobraćajnice u gradu i sami pristupni putevi iz ovih mesta.
Ne zaboravite da sama železnica nije dovoljna (pogledajte Švajcarsku - vozovi budi puni radnim danima kada se ide do/od posla, a takođe i auto putevi).
Takođe u tim mestima moraju da se srede institucije i da se doda novi sadržaj - možeš ti ići do i od posla sat vremena, ali da li možeš kasnije da izdvojiš isto toliko da bi ih odveo na neki trening, privatnu dodatnu školu, bisokop?
 
Да ли знате да се у периоду од 1991 - 2002. године, дакле оном који су обелижила ратна дешавања у непосредном окружењу, тешко сиромаштво, хиперинфлација, екстреман раст криминала, борба против тероризам на Косову и Метохији, бомбардовање наше земље и сва пратећа зла, број Срба у Србији смањио за 233.757, односно 21.250 годишње?
А да ли знате да се број Срба у Србији у периоду од 2002 - 2011, оном који је обележен владавиним политичких снага које су победиле Слободана Милошевића у разноразним коалицијама са његовим наследницима, а које су од стране садашњег режима проскрибоване (у доброј мери с разлогом) као лоповске, пљачкашке, корупционашке, тајкунске и томе слично, смањио за 224.688, односно 24.965 годишње?
Хајде сада да саберемо бројеве и видимо како стоје ствари. Дакле, за 20 година власти "црвених бандита" и "жутих лопова", Србија је изгубила укупно 458.445 Срба односно, у просеку, 22.922 припадника српског народа годишње. А за 11 година Вучићевог "златног доба", Срба у Србији је мање за 627.911, односно у просеку 57.082 годишње!

Драган Добрашиновић: Друмови ће пожелети Срба

Знамо да сјајно стојимо са путевима и пругама. И вртићима и школама. И домовима здравља и болницама. И научно-технолошким парковима и дата центрима. И да ћемо до 2027. имати национални стадион сав у зеленилу и нови
www.nspm.rs www.nspm.rs
 
Iskreno, ja bih prvi iskoristio svaku priliku da popljujem po ovima, ali, ruku na srce, kad krene pad, potrebno je mnoooogo, mnogo vremena da ti samo prelomiš f-ju pada, znači ne da krene rast, nego da krene da opada sporije. Ako pretpostavimo da neko danas na vlasti zaista radi sve najbolje za demografiju, benefite toga će imati vlast za 2, 3 izborna ciklusa.

Dalje, ima tu mnogo više varijabli koje utiču na to i koje su uvežene, npr lakoća i barijere migracija. Realno, mi smo savršen kulturološki i intelektualni materijal za njih i izvor jeftine radne snage. Pre svega toga i sistem vrednosti koji se forsira. Nije to samo kod nas, samo su zapadnjaci uspešniji u privlačenju imigracije, pa se to pegla sa negativnim priraštajem.
 
Аутор чланка је заборавио да је у резултате овог пописа убачено 218 хиљада људи из тзв. административних извора. За њих немамо податак о националној припадности.

Већ сам писао овде у теми, уколико се у потпуности елиминише ових 218 хиљада људи, удео пописаних који су се изјаснили као Срби идентичан је оном из 2011. године (83.3%). Због тога мислим да можемо претпоставити да би удео оних који би се изјаснили као Срби да су заиста пописани такође био око 83%. Другим речима, за ових 11 година број Срба се није смањио за 627 хиљада, колико пише у чланку, већ за отприлике 446 хиљада.
 
Објављена је нова књига пописа под називом Миграције (директан линк ка књизи).
Према резултатима Пописа 2022, 53,48% становништва је аутохтоно, док је у место пописа досељено 46,52% становништва.

Према резултатима Пописа 2022, око 90% становништва рођено је на територији Републике Србије. У иностранству је рођено око 10% становништва, од чега је 88% рођено на територији неке од бивших република СФРЈ, а 12% у другим државама.

Држављанство Републике Србије има 99,5% становника (93,5% има само држављанство Републике Србије, док око 6% становника има двојно држављансво – поред држављанства Републике Србије имају и држављанство неке друге државе). Око 0,5% становника поседује само држављанство неке друге државе, док је 0,01% становника без држављанства.
Kliknite za proširenje...

Мени је овде занимљиво да је 155.867 особа рекло да је досељено из иностранства и то 2011. године или касније. Уколико им можемо веровати, можемо да направимо процену колико је људи отишло у иностранство у истом периоду.

Имајући у виду да и сам директор РЗС-а мисли да за утврђивање миграторног салда треба узети у обзир и необухват са пописа 2011. године (који је елиминисан на попису 2022. оном чувеном допуном из административних извора), претпоставком да је необухват 2011. био сличан као 2022., долазимо до следећег:

Укупна разлика у броју становника: око -761.043
Природни прираштај: -471.562

Одакле следи да је миграторни салдо: око -289.481

Уколико је миграторни салдо у периоду 2011-2022 године око -289 хиљада, а на попису 2022. године је 156 хиљада људи рекло да се у том периоду доселило из иностранства, да ли је безбедно претпоставити да се онда око 445 хиљада људи одсесило?
 
MUP kaže da zbog sprečavanja raznih izbornih dezinformacija objavljuje podatke o kretanju broja prijava boravka u Beogradu (sajt MUPa, Početna, Aktuelno, Aktivnosti).

Pošto je ovo korisno i za urbano planiranje grada, uneo sam podatke u tabelu i napravio grafik. Iz njega vidimo da:

- Beograd je odavno dvomilionski grad. Ima skoro 2.200.000 prijavljenih stanovnika (maloletni i punoletni). Na to treba dodati verovato znatan broj onih u prolazu i neprijavljenih.
- Tempo porasta broja stanovnika je otprilike 100.000 novih stanovnika svake 3 godine.
- Tempo porasta se vrlo postepeno smanjuje.

Prikaz i kretanje aktivnih prijava prebivalista na teritoriji grada Beograda.jpg
 
Poslednja izmena:
Pardon, smanje se broj prijava, a ne "tempo porasta" koji je očigledno negativan. Sem u poslednje vreme. Dakle, bolje je biti precizniji:

- Broj godišnjih prijava boravka se vrlo postepeno smanjuje.
- Broj godišnjih prijava boravka je 2021. i 2022. ponovo počeo da raste zbog liberalne politike ulaska u zemlju tokom epidmije korone, povratka nekih naših ljudi i zbog izbeglica iz rata u Ukrajini, ali se sada izgleda ponovo vraća na raniji opadajući trend.

Svejedno, to je i dalje oko 100.000 novih stanovnika Beograda svake tri godine, pa razvoj grada mora da prati takav tempo porasta stanovništva.
 
Poslednja izmena:
Konačno nešto što ima logike sa situacijom na terenu. Beograd ima ukupno ~3mil stanovnika. Odavno to pričam ali non stop me ubeđuju da nema ni 2. A na sve strane niču mini gradovi kompleksa zgrada, gužva je konstantna i u večernjim časovima i vikendom itd..
 
Haha. Nema 3 sigurno, a da ima metro ili neki normalan vid javnog prevoza bilo bi ti jasno da je oko 2 realno sa dnevnim migracijama.
Isto tako šta neki nemaju prijavljeno prebivalište isto tako preko 200.000 ga verovatno ni nema realno u Beogradu. Žive u inostranstvu a koristi im da imaju i dalje prebivalište.

Realno, popis je tačniji od prijavljenih po prebivalištu





Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
 
Nažalost, sad sad shvatio da je ova njihova tabela neupotrebljiva za svrhe praćenja promene stvarnog broja stanovnika Beograda u ovom periodu. Dobra je da se vidi da nije bilo bitne promene broja prijava boravka, ali ovo nije broj stanovnika. Zbog ogromnog broja od preko 2 miliona stanovnika rešio sam da to proverim, potražio rezultate popisa i uporedio. Nažalost razlika je oko pola miliona ljudi. Po rezultatima popisa 2022. Beograd je imao 1.685.563 stanovnika, a po tabeli MUP-a te godine u skoro isto vreme je imao 2.126.703 osoba sa "aktivnom prijavom prebivališta". Ova formulacija, "aktivnom", znači da su oduzete odjave boravka, pa mi je zato na prvi pogled izgledalo da je ta razlika onda i približna broju stvarnih, trenutnih stanovnika na dan koji se tamo spominje. Međutim izgleda da ljudi odlaze i ne odjavljuju se, nikada, i to u DALEKO većem broju nego što sam verovao da je moguće. Pa, sem ako postoji još neki faktor, ispada da je od 2000. do 2023. godine 440.000 otišlo i nije se odjavilo za sve te 23 godine.

Što onda znači i da se u biračkim spiskovima vodi 440.000, minus maloletni, koji imaju pravo glasa ali nisu u Beogradu, a možda više nisu ni živi ako su umrli u inostranstvu. Naravno, pretpostavljam da i izdata umrlica (a ne samo normalna odjava) znači da se lice automatski briše sa spiska onih sa "aktivnom prijavom prebivališta"?
 
Poslednja izmena:
A zašto bi se itko odjavio? Sigurno koristi neke benefite socijalne države Srbije. Sigurno svi znaju bar 10 ljudi u inostranstvu sa prebivalištem u Beogradu

Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
 
Ako im je model računanja isti, Beograd se u poslednjih 20god skoro udvostručio. Pa kako god da su računali broj je skoro duplo veći osim ako nije menjana metoda prebrojavanja. I meni ovo ima logike u realnosti. Beograd na vodi, Stepa i Belvil su 50.000 stanovnika, samo ta tri kompleksa. Koliko udžerica su postale zgradurine na Zvezdari, Voždovcu, Vračaru, Dorćolu, B Brdu itd. Periferija....
 
Zuma je napisao(la):
Nažalost, sad sad shvatio da je ova njihova tabela neupotrebljiva za svrhe praćenja promene stvarnog broja stanovnika Beograda u ovom periodu. Dobra je da se vidi da nije bilo bitne promene broja prijava boravka, ali ovo nije broj stanovnika. Zbog ogromnog broja od preko 2 miliona stanovnika rešio sam da to proverim, potražio rezultate popisa i uporedio. Nažalost razlika je oko pola miliona ljudi. Po rezultatima popisa 2022. Beograd je imao 1.685.563 stanovnika, a po tabeli MUP-a te godine u skoro isto vreme je imao 2.126.703 osoba sa "aktivnom prijavom prebivališta". Ova formulacija, "aktivnom", znači da su oduzete odjave boravka, pa mi je zato na prvi pogled izgledalo da je ta razlika onda i približna broju stvarnih, trenutnih stanovnika na dan koji se tamo spominje. Međutim izgleda da ljudi odlaze i ne odjavljuju se, nikada, i to u DALEKO većem broju nego što sam verovao da je moguće. Pa, sem ako postoji još neki faktor, ispada da je od 2000. do 2023. godine 440.000 otišlo i nije se odjavilo za sve te 23 godine.

Što onda znači i da se u biračkim spiskovima vodi 440.000, minus maloletni, koji imaju pravo glasa ali nisu u Beogradu, a možda više nisu ni živi ako su umrli u inostranstvu.
Kliknite za proširenje...
Ни попис није поуздан јер су фејловали да обухвате значајан број људи а то "пуњење из административних извора" је могло да обухвати само људе који имају званично пријављено боравиште у Београду што је мали број оних који су се привремено или трајно доселили. Малтене ниједна особа коју знам испод 30 година која се доселила у Београд није никад пријавила боравиште у Београду а већина њих изнајмљују место где живе. Стога их је попис или заобишао или су родитељи у родним местима одговарали у њихово име као да и даље живе у тим местима.

Нажалост, и захваљујући неспособности ове власти ми немамо ни представу који је конкретно број људи у Србији а камоли Београду све остало су груба нагађања и процене. Свакако треба имати у виду да је број пријава боравишта у Београду само мали део укупног досељавања у Београд као што је број одјава пребивалишта само мали број одсељавања
 
Igormartin je napisao(la):
A zašto bi se itko odjavio? Sigurno koristi neke benefite socijalne države Srbije. Sigurno svi znaju bar 10 ljudi u inostranstvu sa prebivalištem u Beogradu

Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
Kliknite za proširenje...

Dobro, a šta se dešava kad se u prazan stan nekoga ko je otišao iz Beograda useli neko novi, pa prijavi svoj boravak na toj adresi? Neće li se vremenom početi nagomilavati broj ljudi koji, bar formalno, "žive" u istom stanu? Postoji li neka automatska računarska analiza za detekciju takvih slučajeva?
 
Не постоји. Више од половине провинцијалаца које знам пријављено је на фиктивне (бивше, пријатељске) адресе у Београду.
 
A ipak je to trivijalan program za bilo kog programera.

Na kraju ispada da, ako se birački spiskovi stvaraju na osnovu prijava boravka, onda je 440.000 / 2.126.703 = 0,207, tj čak oko jedne petine birača u gradskim biračkim spiskovima ne postoji, tj ustvari ne žive u Beogradu (pošto maloletni čine isti udeo i u imeniocu i u brojiocu, to se potire pa nije bitno koliko ih je).
 
O ovome bi trebalo više da se povede računa. Znanje tačnog broja ljudi koji živi ili radi u Beogradu, njihovo kretanje, razne interne i spoljne migracije su sama osnova svakog planiranja. Od toga zavisi sve, planiranje infrastrukture, obima investicija, gradnje, potrebnih usluga, izbori, raspodela novca, itd. Više je nego čudno da izgleda niko ne zna čak ni koliko u Beogradu ima ljudi.

Probao sam da iskopam još neke podatke, ali toga nema puno, a oni koji postoje su puni rupa, pa ne govore baš mnogo. Ovde dole imate poređenje dijagrama promena broja aktivnih prijava boravka u Beogradu, zatim procena Republičkog zavoda za statistiku o tome koliko Beograd u stvari ima stanovnika (kako su došli do toga?), zatim ekstrapolirani broj punoletnih (koji imaju biračko pravo) za sve godine na osnovu podataka o starosnom profilu stanovništva za neke godine (ispada da ima 20% maloletnih, tj 80% svih stanovnika ima biračko pravo), i na kraju broj stvarno postojećih osoba u biračkom spisu (našao sam podatke za tri godine). Tako da ima oko 18% više ljudi u biračkom spisku nego što po RZS-u Beograd ima punoletnih stanovnika, pa pretpostavljam da su to oni koji su otišli u inostranstvo bez odjavljivanja, ili su ovde samo formalno prijavljeni a uglavnom žive u unutrašnjosti ili u bivšim YU republikama, možda stranci sa prijavom boravka, itd ... pod pretpostavkom da je RSZ procena broja stanovnika Beograda uopšte dobra, a plus je tu i pitanje šta tačno oni podrazumevaju pod pojmom "stanovnik Beograda". Šta ako ovde samo radi ali ne spava? Ili je tu samo deo godine? Trebaju nam mnogo pouzdaniji podaci od ovih.

Broj stanovnika, prijava prebivalista i prijavljenih u birackom spisku u Beograda.jpg
 
Poslednja izmena:
Oni koji su na poziciji moći to jako dobro znaju. Mi ostali ne znamo.



Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
 
Dvojna državljanstva nisi ni spomenuo , a veliki broj vuče Bg adresu.
Na pr: velika fruktacja na gradilištima gotovo je ne ispracena nakon inicijlne prijave. Mozda zbiir korisnika mobilne Bg telefonije je precizniji podatak nego suva statistika.
Nekada je billo da je zbir na kazanu naj precizniji podatak. 😄
 
Da, to mi je palo na pamet kao možda jedini pokazatelj iz koga bi se mogao izvući neki realni podatak. Dakle, recimo, broj svih pretplatničkih SIM kartica mobilne telefonije koje su bile aktivne bar jednom u nedelju dana, za sve ovlašćene operatere. Tome se onda doda broj dece ispod godišta kad dobijaju prvi telefon, i to je to. Međutim onda sam iskopao neku tabelu u kojoj piše da je u Srbiji u 2021. godini bilo 124 telefona na 100 stanovnika. Dakle gomila njih ima više od jednog telefona, a verovatno i više od jedne SIM kartice. Pa bi onda bilo potrebno da svaki provajder napravi filter koji iz tog broja aktivnih kartica izvlači broj stvarnih, različitih osoba koji ih poseduju (ako se kartice više ne prodaju anonimno pa taj podatak uopšte postoji za sve). A zatim i gde su bili aktivni, tj na koji se toranj mobilni telefon prvo prijavio, da bi smo znali da li je to uopšte u Beogradu. Što onda ulazi u domen zaštite privatnosti i ne baš malog posla za svakog operatera mobilne telefonije, pa sumnjam da ih neko na takve besplatne računarske egzibicije može naterati. Mada tehnički jeste moguće.
 
Kad ste već ušli u to, najrealnije stanje pokazuje EPS. Zna se koliko je praznih stanova, i koliko članova ima prosečna porodica. To se lako li pivotira sa ovim statističkim podacima

Pretpostavljam da svi imaju struj :)

U Zagrebu ima 50.000 praznih stanova po podacima HEPa

Zabroavio sam nelegalne. Kada se sad legalno spoje, onda će bit realnije stanje

Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh