Kako bi pojmili šta će izazvati mol bez zamene "elevirane raskrsnice" Automanda nečim daleko boljim pomenuo bih šta mi se danas dogodilo između 14 i 15h.
Krenuo ja s B.Brda u Krivolačku pa ostao "zarobljen" na Brdu dobrih 20 min jer se ništa ka donjem (nevidljiva 12-ica) ili gornjem stajalištu (jake na papiru 23 i 37, odnosno "prestupna" 58) Mostar nije pojavilo i pored prohodnih saobraćajnica. Na Mostaru mi sine ideja da pređem peške petlju, da vidim dal ću brže stići tako. Naišla 18-ica ali izbegoh Japanca zbog najverovatnije ugašene klime. Dok sam se okrenuo eto meni ledenog Kineza na 70. Autoput prohodan. Na po' pešačkog vijadukta iznad autoputa spazih Solaris na 17. Već se napravila kolona (o čemu ću više kasnije) tako da nije mogao da dođe do stajališta. Ja već otišao do tramvajskog stajališta Franša D'Eperea videvši kako mi beže dva Solarisa na 31 (umesto ka Tužnom Bulevaru bezvezni vijadukt vodi ka Karađorđevom Parku), spustio se dole, popeo se i imao šta da vidim - prvi Solaris pokupio sve putnike sa stajališta, drugi stigao gotovo u isto vreme kao ja (malo potrčao, ništa specijalno). Na kraju sam, izuzevši čekanje u Požeškoj stigao za 25min sa dva presedanja i pešačenja (200+400m sa stepeništima) bez 23, 37 i 17. Neki dobar ishod male verovatnoće nazivaju srećom, loš nesrećom, ali ja mislim da je u pitanju odabir veće verovatnoće u kritičnom momentu. Da sam ostao da čekam 46/55, ili da sam ne daj bože čak i da mi je neki od dva pomenuta odmah naišao produžio dalje od Autokomande autobusom ne bih stigao ni na vreme, kamoli ranije. Veći broj varijabila koji sa sobom povlače različitu verovatnoću u drugom vremenskom periodu isključuje mogućnost rutinskog predviđanja situacije prilikom svake vožnje od strane svakog putnika. Dakle ne treba mi da se borimo sa tim mukama već nadležni da ih rešavaju.
17-ica osta na početku rampe do koje je inače jedva i došla! Autobus je već na izlazu stao jer su ostali autobusi ispred njega bili sprečeni da preseku tok izlaza ka Banjici (automobili izazivaju kolonu autobusa, a autobusi kolonu automobila, sve zbog dizajna ovog drumskog čvorišta :bash: ), nakon čega su ga ometali i Lastini autobusi. Kad je stao u kolonu na rampi bio je osuđen na čekanje.
E sada zamislite u kolikoj će meri ne samo preopteretiti već i usporiti javni prevoz jedan takav trgovinski objekat kao što je veliki mol. Da li iko o tome uopšte razmišlja pri izradi detaljnih planova, izdavanju građevinskih dozvola? Očito da ne.
Treba se zapitati da li to Vesić želi da plaćamo kartu i za pešačenje, pentranje bez lifta!?
Inače što se prevoza tiče, uticaj mola deluje suprotno od 6 sastojaka za recept dobrog prevoza bez hub&spoke sistema zasnovanog na metrou (dok se isti ne izgradi):
1. što direktnija trasa (što manje presedanja=manje gubljenje vremena)
2. što češći takt (što manje čekanja=manje gubljenje vremena)
3. što veći kapacitet vozila (zglob umesto solo radi izbegavanja preteranog KIK-a radi kraćeg zadržavanja=manje gubljenje vremena)
4. što manji broj stajališta (ekspres autoputem=manje gubljenje vremena)
5. što veća maksimalna brzina (što više denivelisanih/autoputnih deonica=manje gubljenje vremena)
6. što manje ukrštanja u nivou i konfliktnih tačaka
Šta mol izaziva, a šta ne?
1(2). preopterećene linije=isti takt, nedovoljan broj vozila=slabe linije ne mogu biti pojačane
2(3). bez vozila večeg kapaciteta=veća gužva
3(4). dodatna stajališta=sporije linije (sada brze 38A, 38L, 70)
4(5). češća stajališta po servisnoj saobračajnici=manja maksimalna brzina
5(6). dodatna ukrštanja=dodatna usporenja uz moguće nove konfliktne tačke
Sve ove stavke nisu neophodne u sistemu zasnovanom na brzim šinskim sistemima, ali pojedine mogu povoljno uticati na kvalitet prevoza. Uzevši u obzir šta je sve potrebno za idealno odvijanje prevoza zasnovanog na autobusu nije teško shvatiti koliko je autobus zapravo skuplji od metroa (5x recimo 20mld umesto 4mld). Rušenje eleviranih raskrsnica, prevaziđenih rešenja petlji, povećanje kapaciteta postojećeg i gradnja novih autoputeva, podzemne deonice, optimizacija ulične mreže i raskrsnica, "premeštanje" opterećenja u nove razvojne zone (čija gradnja ne dolazi besplatno), sve je to potrebno da bi autobus u špicu funkcionisao (ako zanemarimo takt) skoro kao nedeljom, ili za vreme pandemije nakon popuštanja mera.
I sada kad vidiš kako može da nagrabusi prevoz prisetiš se da je isti samo još jedna žrtva nepažljivog "razvoja" bez znatno većih ulaganja u rešavanje problema lokalnog stanovništva. Da li dobit prevazilazi neželjene posledice baš uvek? Ne sumnjam u mišljenje gramzivih investitora, ali ipak više treba pažnje posvetiti onoj zapostavljenoj strani - građanima.
Napisa ja referat o Autokomandi, al vredno je pomena.
Ово би им била супер локација.
