Šta je novo?

Cvetni trg

Samo gornji deo, tj. produžetak Njegoševe ulice. To je valjda behatonirano kada je rekonstruisana Ulica kralja Milana.

Inače, radovi se trenutno izvode po nešto izmenjenom pobedničkom radu sa konkursa koji je bio organizovan još 2000. kada je SPO bio na vlasti u Beogradu.
 
20151001164745.jpg


20151001164835.jpg


20151001164856.jpg
 
Ko je krenuo danas da vidi kako izgleda nov trg (otvaranje je trebalo 10. oktobra da bude) samo da javim da je sve razrovano i da je gradilište u fazi "vidimo se za Novu godinu".
 
Nema potrebe za žurbom
kafedjiske bašte se tek na prolece postavljaju
zato opušteno ...kafedjiski trg bice spreman taman na vreme ...
 
Baš me interesuje kako će izgledati taj budući spomenik Borislavu Pekiću. Možda nalik ovom (Nikola Tesla, Apatin):

7396.jpg
 
Taj spomenik je nesudjeni spomenik za aerodorm bg aptinci bi mogli da srede okolinu
 
Videh u parku iza pozorista bas lepu prodajnu izložbu (sajam) cveca
Bas me interesuje kako ce usalgasiti kafedjiske baste i sajmove cveca

Kako manifestacije traju po 7-10 dana ,
dal ce kafedjije dozvoliti (odreči se zarade) u koristi prodajanih izložbi cveca
ili ce cvece biti protereno u susedni park..... :kafa:
 
O cemu ti izlozba se uvjek i odrzavala u manjezu A na cvjetnom se vracaju lokali zelenila
 
Због стварања уједначеног и једнообразног дрвореда у улици Краља Милана 2002. је уклоњен дрворед јавора, у коме је било и више прелепих вишедеценијских стабала поред којих су пролазиле хиљаде људи, многи и несвесни тог лепог и верног друштва са улице. Многи су расли и своје мисли поверавали тим стаблима док су пролазили поред њих.Међу њима и они који су били или постали славни.

Ипак сви су затечени. Посао је обављен изненада . Вест је објављена када је све било - готово. Није било буке као пар година пре.

Како изгледа тај уједначени дрворед види се на фотографији изнад. Због њега је пре 13 година морао да нестане онај без кога је Београд почео да губи своју разбарушену топлу душу . Па све до претварања трга цвећа у трг глумаца.
 
Taj "drvored" u kralja Milana je posebna epizoda strucnosti i dalekovidosti gradskog zelenila. Urnisali su vecinu starih drvoreda gde god su stigli. A i ono sto je ostalo nestrucnim i neuroticnim orezivanjem (svakih par godina) doveli na ivicu egzistencije. Da ne govorimo o raskrcenim, opustosenim parkovima (oni to zovu prozracivanje), Gotovo da nije ostao jedan park u kome je prijatno predahnuti. Probajte da posedite desetak minuta na klupi na centraljoj leji Tasa po letnjem danu. Uporedite slike BG parkova od pre 30-tak godina sa danasnjim.
A i pretvaranje Cvetnog trga u trg glumaca je ludilo svoje vrste. Nije im bio dovoljan prostor oko JDP i sam Manjez...
 
Upravo suprotno, gradski park nije priroda i drvo u gradu nije drvo u prirodi. Gradsko drvo je samo deo enterijera jednog grada, kao sto je to klupa u parku. Kada drvo u drvoredu predje neke gabarite i nije estetski dopadljivo, ono se sece, kao sto se i klupa zameni kada se polomi.
 
Drvo se u gradu odrzava pravilno a to zelenilo dugo nije radilo kako treba a onda je najlakse posjeci do zemlje
Neven k dobro dosao na forum da nisi mozda hortikulturolog ili pejzazni arhitekta
 
neven_k":285re5cp je napisao(la):
Upravo suprotno, gradski park nije priroda i drvo u gradu nije drvo u prirodi. Gradsko drvo je samo deo enterijera jednog grada, kao sto je to klupa u parku. Kada drvo u drvoredu predje neke gabarite i nije estetski dopadljivo, ono se sece, kao sto se i klupa zameni kada se polomi.

Upravo tako, prirodu treba ukrotiti i smanjiti nepotrebne troskove odrzavanja u radu tzv. JKP Zelenilo. Problem rasta drveca i odrzavanja se moze lako resiti postavljanjem vestackog zelenila kome ne treba nikakvo odrzavanje a izgleda lepo.

Sta sve ljudi pisu, ovo je neverovatno. Beograd nije Trondhajm u Norveskoj gde nema sunceve svetlosti, temperature dostizu preko 40 stepeni. Parkovi i zelenilo mora da ima svoju ulogu u gradu inace bi ziveli u furuni. Ocigledno je da nikad nisi seo u neki park i uzivao, sto je tuzno na neki nacin.
 
neven_k":2lbb4zp8 je napisao(la):
Upravo suprotno, gradski park nije priroda i drvo u gradu nije drvo u prirodi. Gradsko drvo je samo deo enterijera jednog grada, kao sto je to klupa u parku. Kada drvo u drvoredu predje neke gabarite i nije estetski dopadljivo, ono se sece, kao sto se i klupa zameni kada se polomi.

Jesi li ti komicar ili tragicar? Ili sve zajedno?
 
Ne razumem cemu vredjanje. Kao i u urbanizmu i arhitekturi, gde je svaka zgrada podlozna promeni, tako i u pejzaznoj arkitekturi, drvo je objekat koji je takodje podlezan promeni. To nema nikakve veze sa temom koliko drvece treba da bude i da li pravi hlad, negde treba da bude veliko a negde ne treba. Negde je drvece nepotrebno, kao trenutno ispred Narodnog muzeja, gde je nekontrolisano izraslo i na zalost mora da se sece.

Ta tema je naravno kontroverzna kod Srba, zbog uticaja staroslovenskih obicaja pre primanja hriscanstva, gde je priroda imala svoju bozansku ulogu. (bez kritike iste)
 
neven_k
Ne samo zbog iskonskih uticaja , vec i zbog savremnih (i buducih standarda )
navedeno glediste je davno napusteno zbog nasilnistva i nj. stetnih posledica
neke intervencije jesu opravdane

Pogledaj kako je nedavno zbog takvog gledista unisten Savski trg
sta sad treba tako i Cveti trg i sve oko njega ?
 
neven_k":35eae5gz je napisao(la):
Ne razumem cemu vredjanje. Kao i u urbanizmu i arhitekturi, gde je svaka zgrada podlozna promeni, tako i u pejzaznoj arkitekturi, drvo je objekat koji je takodje podlezan promeni. To nema nikakve veze sa temom koliko drvece treba da bude i da li pravi hlad, negde treba da bude veliko a negde ne treba. Negde je drvece nepotrebno, kao trenutno ispred Narodnog muzeja, gde je nekontrolisano izraslo i na zalost mora da se sece.

Ta tema je naravno kontroverzna kod Srba, zbog uticaja staroslovenskih obicaja pre primanja hriscanstva, gde je priroda imala svoju bozansku ulogu. (bez kritike iste)

Kada neko da gotovo groteskni komentar, svakakve reakcije su moguce.
Mogao sam da ti kazem i u eko tonu, sedi drvo na drvo (to je govorila moja uciteljica u os Sveti Sava)
Drvo i drvoredi, parkovi imaju ekolosku i vizuelnu-estetsku funkciju. Jedno drugo ne bi trebalo da iskljucuje. Normalno je da se trendovi i u pejzaznoj arhitekturi menjaju. To uopste nije bila tema. Ali tesko da je destrukcija i nestrucnost aktuelni trend. Mozda u Gradskom zelenilu. Sta to znaci, drvo je kao objekat podlozno promeni? Kakvoj promeni? Ukusa, klime, necijeg misljenja o istom? Ako je drvetu namena da bude deo drvorade, ima zdravu i bujnu krosnju i vizuelno je dopadljivo, treba mu u tome pomoci. A ne da umre tragicnom smrcu u najboljim godinama prema scenariju Gradskog zelenila. Ako nekome iz Gradskog zelenila padne napamet da posece sve drvorede jer vise nisu "in", to treba prihvatiti kao mantru? Ovde se govorilo o drvoredima, problematicnom (ne)izboru najpriladnijih vrsta i njihovom nestrucnom (ne)odrzavanju.
A to da negde treba da bude nisko, negde visoko a negde ne treba da ga bude je svima jasno. O tome smo vec diskutovali na temi Narodni muzej.
U nekim segmenntima oni, GZ, jesu napredovali, rekonstrukcija parkova, skverova, sadnja. Ali i tu postoji problem neracionalnog poslovanja, neodgovornog odnosa prema vec uradjenom, Na Dorcolskom keju N-ti put sade drvece. Pasade i ostave. Nista zalivanje, do jeseni sve suvo. A onda na prolece sve ispocetka...

A ovo je vrhunac, prevazisao si i samog sebe

-"Ta tema je naravno kontroverzna kod Srba, zbog uticaja staroslovenskih obicaja pre primanja hriscanstva, gde je priroda imala svoju bozansku ulogu. (bez kritike iste)" :kafa:
 
Jos jednom pisana uvreda upotrebom reci "groteskni komentar". Taj nacin komunikacije mi nije poznat.

Iskazao sam svoje misljenje, i to je to, moje misljenje moja stvar. Nikog nisam vredjao.

Izmedju ostalog nijednom nisam izneo misljenje da na Cvetnom trgu treba da se ukloni postojece drvece, nego sam rekao da je gradsko zelenilo, isceniranje prirode i sa tim u vezi, nijedno drvo nije sveto, nego moze biti podlozno promeni.

Ovaj vikend sam posetio Madridske parkove, i jos jednom uvideo koliko planirano isceniranje prirode u gradskim strukturama privlaci ljude. Primer "Madrid Rio Park", sad u nedelju ako nije bilo 20'000 ljudi istovremeno u parku, nije bilo nijednog stanovnika. Dobar primer je i "Retiro Park Madrid" gde su iscenirani delovi prirode francuskog tipa parka ubaceni u vece povrsine engleskog tipa parka.

Uostalom pitaje Google Image: "Madrid Rio Park" i "Retiro Park Madrid" i uporedite sa Kalemegdanom i Uscem i brojem osoba koje ti parkovi privlace.
 
Baš gledam sve te slike koje kačite i sve se više pitam zašto se to zove Cvetni trg a ne trg drveća. Općenito mi ideja kakvu sam kroz slike i komentare vidio nije dobra. Pratit ću ja dalje kako ćete kačit ove slike, al iskreno sam pesimist po pitanju cijelog projekta.
 
Ево како ће изгледати будући споменик:

kul-pekic-(2).jpg


Извор: Новости
 
Vrh