Šta je novo?

Cvetni trg

@ Delija
Konstatovali smo na posletku da problem nije u nedostatku drveća, već prevashodno u nedostatku bilo kakvih klupa na donjem nivou.
 
Ја то не видим као проблем. Тргови овако малих димензија врло често немају клупе. За њих посебно нема потребе на овом тргу имајући у виду парк преко пута и степениште иза. Овај трг/плато ће добро доћи за сагледавање уличне фасаде ЈДП-а и тиме допринети квалитету простора. Да се ја питам поплочао бих и Краља Милана целом ширином будућег трга (у перспективи све до Ресавске), прогласио то парче улице зоном успореног саобраћаја и ето нам адекватног платоа испред пар битних културних и комерцијалних здања. Како би то тек добро изгледало са враћеним трамвајем у Краља Милана...
 
Да се поплоча попут Мишарске улице :)
 
Ako se ispostavi da su klupice bas toliki problem postavice valjda neku. Bitno je da je ova nivelacija uradjena i da je onaj bedem nazovi trga uklonjen da bi se prostor iole mogao smatrati pristupacnim i da ne samo u nazivu vec i funkciji opravda naziv trg.
 
Неколико клупа је постављено изнад трга, после кафића, између Максија и друге стране Његошеве. Може тамо да се седи, а верујем да ће и степениште да буде икоришћено за то, као што су и планирали.

Мени би, у некој идеалној ситуацији, Краља Милана изгледала савршено са трамвајем по средини, без другог саобраћаја.
 
Delija":19n4816o je napisao(la):
Знате, равне поплочане пустаре без дрвећа се у свету зову трговима и сви градови света их имају осим Београда.

На Цветном тргу није у питању дрвеће, јер би требало да га буде са све три стране, мада место које се уређује није цео трг, него врт који се налазио на тргу, тај врт је био нарушен постављањем цвећара, али су површине са растињем и цвећем одржаване све до уклањања.

Сада све зависи од воље надлежних, за вртне садржаје има места, али да ли је требало да се тако дуго трајање идентитета, препознатљивости трга цвећа, која је овековечена и у самом имену и трга и дела града мења другим садржајем за који има места испред било ког позоришта.

Ко би данас на 36 у хладу уживао на неком од таквих светских тргова без дрвећа, дрво или било које растиње увек људска дела, било коју творевину јавних места, чини вреднијом, лепшом, пријатнијом и узвишенијом. Проверите да ли је тако било где у граду.
 
Ovo sa "glumačkom stazom" na tako malom prostoru mi deluje da će da bude neka kičerica....
To je moglo i u Manježu, do Pozorišta...
 
Delija":3jd50sby je napisao(la):
Знате, равне поплочане пустаре без дрвећа се у свету зову трговима и сви градови света их имају осим Београда.
И Бг треба да добије један такав, јер ето сви остали то имају. Рим и целу Италију сам због тога највише замрзео, јер ми је као туристи било јако пријатно да на +39 степени стојим на тргу који нема ни трунке хлада. То апсолутно има смисла, учини им приступачним али неподношљивим:blah:
 
Тачно тако. Сами становници тих градова их не воле такви какви су. И зато кад дођу код нас , Београд им се свиђа управо због наших тргова који имају и вртне садржаје, али нова годишта наших архитеката су већ на путу да ту слику измене.

Недавно завршени конкурс показује да ће поред Цветног бити опустошен, што се ниског растиња тиче и Трг Републике, можда и Пашићев као што су то већ учинили са вртом преко пута Железничке станице и у великој мери на Ташмајдану.
 
Савски Трг је одличан пример онога што мрзим, а што сам тамо видео. Да се често користе за масовна окупљања онда би уклањање зеленила било релативно логичан потез, али овако не.
 
Добри примери су вртови у блоковима 63 и 61 и врт код Храма, за разлику од Ташмајдана и врта код станице, тамо је засађено сасвим довољно и високих и средњих и ниских врста разноврсног растиња.

Изгледа као да су у питању два града, а не један исти и једна иста установа која се бави вртовима.
 
Igor":2y3v81mh je napisao(la):
Ako se ispostavi da su klupice bas toliki problem postavice valjda neku. Bitno je da je ova nivelacija uradjena i da je onaj bedem nazovi trga uklonjen da bi se prostor iole mogao smatrati pristupacnim i da ne samo u nazivu vec i funkciji opravda naziv trg.

valjda... i da ne samo u nazivu vec i funkciji opravda naziv trg.
Fiasko sa Savskm trgom (ispred železničke stanice) opravdano budi mnogo strahova :roll:
 
Somi303":3dm97vqn je napisao(la):
Delija":3dm97vqn je napisao(la):
Знате, равне поплочане пустаре без дрвећа се у свету зову трговима и сви градови света их имају осим Београда.
И Бг треба да добије један такав, јер ето сви остали то имају.
Београд не треба да добије такав трг јер га сви други имају, Београд треба да добије такав трг јер се ради о цивилизацијској тековини старој око 4 000 година која омогућује несметано окупљање грађана у урбаном језгру града у свим могућим друштвеним дисциплинама, односно догађајима као што су протести, славља, културна и свака друга окупљања.

Somi303":3dm97vqn je napisao(la):
Рим и целу Италију сам због тога највише замрзео, јер ми је као туристи било јако пријатно да на +39 степени стојим на тргу који нема ни трунке хлада. То апсолутно има смисла, учини им приступачним али неподношљивим:blah:

Оно што апсолутно нема смисла је вредновати урбани простор и још мање пројектовати га на основу климатских параметара најекстремнијих дана у периоду од два-два и по летња месеца. Једна глупост, изречена овде 100 пута остаће глупост. Велика је несрећа Србаља што као један од старијих европских народа никада нису имали тај луксуз нормалног градског трга и свих друштвених процеса који такав трг омогућује. Уместо тога имамо овај несрећни трг републике који са оним пренатрпаним жардињерама, дрвећем и распалом фонтаном неодољиво подсећа на просторе осмишљење за разбијање народних маса као нпр што је био "уређен" део тротоара испред бивше америчке амбасаде у Кнеза Милоша.
 
Очигледно је да си прескочио деведесете, вероватно би уживао у догађањима народа.
 
- Ljudi javne prostore u Beogradu koriste uglavnom samo kao prolazni momenat, dakle da prođu kroz tu ulicu da bi stigli na destinaciju gde su krenuli. Mi hoćemo da preuredimo javne prostore, poput onih kakve imaju Kopenhagen, Beč ili Ljubljana. Recimo, ovaj potonji grad je u poslednjih deset godina napravio potpuni zaokret u odnosu prema javnim prostorima. Ceo centar Ljubljane je sada pešačka zona, uz nekoliko podzemnih garaža. Oni su se plašili kada su krenuli u to da li će biti dovoljno ljudi da popune taj prostor. Međutim, danas imamo slučaj da Ljubljanu poseti veći broj turista nego Beograd, iako je ona nekoliko puta manja od Beograda. Tako da je taj centar grada potpuno popunjen, a samim tim što je živ i što je oslobođen za pešake. Dakle, to je potpuno drugačiji pristup korišćenja javnog prostora o čemu je poznati danski arhitekta Jan Gel pisao u svojim knjigama. Prebacivanjem prostora koji su nekada bili za automobile, prebacivanjem tih prostora pešacima i njihovim uređenjem, daju im se i funkcija i sadržaj, ljudi počinju tu da borave, ne parkiramo automobile više na površini, spuštamo ih u podzemne garaže i time se pravi potpuno nov način korišćenja i nova vrednost tih prostora - rekao je Folić.

Iako se za Trga republike tek radi planska dokumentacija, neki od gradskih trgova poput Cvetnog uskoro će moći da se vidi u novom ruhu.

- Ne može da se radi sve odjednom i zbog finansijskih razloga, ali i zato što gradska preduzeća,koja rade te stvari, jednostavno nemaju tolike kapacitete. Zato smo napravili plan da se u narednih nekoliko godina dobar deo tih prostora, koje smo zamislili i koje smo videli kao prioritetne, preuredi. Krenuli smo sa uređenjem Cvetnog trga, koji će sada biti nivelisan sa Kralja Milana i faktički će se utapati u Njegoševu. Od dve ulice i gotovo ničega što je bilo između, sada pravimo trg koji će sigurno biti jedan od najprijatnijih, najlepših i najprostranijih - istakao je Folić.

Sve što se radi jeste u cilju podizanja identiteta grada, mobilnosti, ali i ekologije i otuda će se na ovom trgu sačuvati hrast star više od dva veka. Ekologija je jedan od najvažnijih aspekata kada je reč o kvalitetu života, dodao je Folić, i u tom smislu sve što se radi, sve pešačke zone koje se uvode i preuređivanje trgova, radiće se od prirodnih materijala, sadiće se mnogo zelenila gde god je to moguće i čuvaće se postojeće.

On je precizirao da će se u Ulici Vuka Karadžića, gde su takođe počeli radovi i koja će postati pešačka zona, posaditi drvored. „Ta ulica nije imala drvored, tu su bili parkirani automobili i bio je „priličan haos", rekao je Folić. Ulica postaje deo pešačke zone Knez Mihajlove, biće popločana istim jablaničkim, lepim kamenom kao i Knez Mihajlova i imaće drvored, bašte, lokale koje su do momenta rekonstrukcije bili različiti i pola na kolovozu pola na trotoaru", rekao je Folić.

Beograd je prepun automobila i grad želi da promeni „hijerarhiju u saobraćaju", te da ona u budućnosti bude - pešak, biciklista, javni gradski prevoz i tek na dnu hijerarhije privatni automobil, naglasio je Folić. On je istakao da je poenta da se smanji broj automobila, jer su oni ti koji prave gužve, i da se poveća kapacitet i korišćenje gradskog prevoza.

Главни архитекта на Радио Београду. Хвала на одговору !
 
Што се мене тиче, најлепши..
И као концепт и данас актуелан.

kraljevo.jpg
 
А када се људи па скупљају на тгру, у децембру? Мени је милион пута дражи тај наш заостали трг од било којег европског спаљеног и огуљеног.
 
Шта се слаже са којом теоријом?
 
Не желим даљу комуникацију са тобом, стаћемо овде а ти неког другог труј својом причом. :sesir:
 
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=xhgsrmEeOhM[/youtube]
From Public Squares to Platforms: Free Speech in the Networked World
 
Вожде Сотоно мичи те троваче. :roll:

Somi303":3tkk9gdv je napisao(la):
Не желим даљу комуникацију са тобом, стаћемо овде а ти неког другог труј својом причом. :sesir:
Нудим човеку противотров он се не да. :(
 
Ааахахаха, морао сам. :lol:

Јбг. сам си се наместио.. 8)
 
Delija пише:Знате, равне поплочане пустаре без дрвећа се у свету зову трговима и сви градови света их имају осим Београда.

И Бг треба да добије један такав, јер ето сви остали то имају.

Београд не треба да добије такав трг јер га сви други имају, Београд треба да добије такав трг јер се ради о цивилизацијској тековини старој око 4 000 година која омогућује несметано окупљање грађана у урбаном језгру града у свим могућим друштвеним дисциплинама, односно догађајима као што су протести, славља, културна и свака друга окупљања.

Глас природе:
Пашићев трг, испред Скупштине, Ушће, Парк пријатељства, код водоскока Палате Србија, код хотела Југославија, код Пинкија, Доњи град код Београдске тврђаве... Скоро сваки новобеоградски блок има велике и равне површине, а ипак нема уређених тргова. Неко ко толико времена проводи и пише би требало бар мало да упозна место којим се толико бави, зар не ...
 
Vrh