Cvetni trg

[Delija]

Трг Николе Пашића - Најистуреније место је фонтана, оивичен је прометним саобраћајницима, велики део је под бесмисленим и лоше осмишљеним жардињенарама. Не повезује нити се налази подно два битнија здања на локацији - Дакле није трг у пуном, односно класичном смислу онога што одразумева трг и што је предмет наше дискусије.

Паркови, платои испред једне једине зграде у отвореном НБГ блоку, Доњи град...Нису тргови, забога!

А оно код Пинкија је било трг све док баш због пинкија није престало то да буде. И да, због паркинга који се простире преко целог, некадашњег трга.

Твој пост је још један доказ да просечан Србин ни не зна шта је то трг.

 

[boca-ica]

moje subjektivno vidjenje
Beograd ima samo jedan pravi trg a to je mesto na kome se nalazila staria pijaca ispred tvrdjave
danas na sredini tog trga smešten je park a gornji deo trga dobio je naziv Studentski trg....

Sve dr su samo malo nužno bolje uredjene raskrsnice

Cvetni trg nit je trg niti raskrsnica. On je oaza ...
nek dodaju klupe i vodu te bice to onda pun pogodak ....

 

[Вожд]

EMILIJAN JOSIMOVIĆ (1821, Stara Moldava, Rumunija – 1897, Sokobanja, Srbija) – prvi srpski urbanista
«Stari Beograd (deo u šancu) kako sada postoji i kako bi bio regulisan», 1867. godine.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

...омогућује несметано окупљање грађана у урбаном језгру града у свим могућим друштвеним дисциплинама, односно догађајима као што су протести, славља, културна и свака друга окупљања.Делија.


Зар сва ова места нису довољно градска, пространа и вредна за све те потребе ?

Трг је место укрштања путева на коме се размењивала и продавала роба, да би код таквих места временом и настајали градови.
Значи само порекло трга указује да то не мора да буде место затворено зградама у низу и другим садржајима, али је одувек било и значило пре свега место сусрета људи, због трговине, обреда, светковина обавештавања...

Наведена су места у Београду која могу да задовоље потребе разних догађаја, нека јесу тргови у сваком смислу, нека су велике поплочане површине у склопу вртова, али су све погодне и за најмасовније догађаје.

Јасно је написано - Пашићев трг испред скупштине, а не Дома синдиката. То што су ту возила. исто су и на Тргу републике, па су оба безброј пута коришћена за догађаје, а најбоље би било да се нађе решење за измештање саобраћаја са тих тргова, заувек.Код Дома Синдиката цветне леје нису жардињере, јер нису покретне, али не само што су мала оаза природе на месту где има много више асфалта и зидова, него су и брана рекама издувних гасова.

Не знам да ли сам просечан, али то што знам не тражим по нету пре него што напишем. А није ни важно да ли просечни Срби знају шта је трг, али је важно да им они који су надлежни и стручни створе услове за здраво и достојанствено становање, рад и живљење.

 

[Pedja_Nbg]

Ево како у Темишвару изгледају два трга:

Не знам, неке амбијенталне средине, које су тако формиране, логички намећу овакву структуру. На примеру ова два трга се то види. Низ лепих зграда, старих 100+ година, све на месту, и било би греота да све ово сакријеш неком шумом.

 

[Zaza Bg]

Potpuno se slažem Peđa. To isto važi i novoformirani trg u Zrenjaninu koji si pominjao na SSC-u. Nakon što su ga popločali i posekli ono drveće, centar je sinuo u svoj svojoj lepoti. No nažalost, mnogi su i to dočekali na zub.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Са било којом врстом дрвета испред, свако здање може само да изгледа лепше и вредније, али неко слуша класику, неко тренс, некога испуњава разноликост, некога празнина, а све зависи од веровања и уверења...

 

[Igor]

Posto je ovo tema o cvetnom trgu jasno je da na njemu ima vise nego dovoljno zelenila.

Са било којом врстом дрвета испред, свако здање може само да изгледа лепше и вредније

Po meni netacna konstatacija suvise uopstena. Meni licno i ne smeta ali od zdanja ni traga

 

[Дошљак]

Aко се зеленило плански распореди и одабере одговарајућа врста, може да има леп ефекат а да не сакрива грађевину.

 

[Пантограф]

Помало је хеви да на на Беобилдовом форуму, у основи посвећеном урбанизму, читамо апологије саксија на градским трговима, а и да тргови у италијанским градовима (поменут је Рим, а мисли се, ваљда, на Фиренцу, Венецију...) ништа не ваљају.
Мислим, шта је следеће? Париз и Барселона ружни градови, Њујорк досадан, Ливерпул нема музичку традицију, у Рију нема криминала...
Овде Делија мудро збори, то је ипак његова најужа струка.

 

[johnny_s]

Ne razumem zašto se ide u krajnosti, niti treba pošumiti sve trgove, niti treba da svi budu goli, to nema veze sa tim da li ćemo da ga zovemo trg. Količina i raspored zelenila treba da se određuju u odnosu na više faktora, koliko ljudi prolazi, a koliko se zadržava, gabariti i značaj okolnih objekata, oblik samog trga koji se zelenilom može modifikovati itd. Dakle, na nekim mestima ne treba da se sadi drveće, na primer na Trgu republike jer bi se time uništila celina, zaklonile zgrade Pozorišta i Muzeja, a i onemogućila dešavanja na njemu, a na Trgu Nikole Pašića mu je mesto, jer je Dom sindikata nemoguće zakloniti, a tim prostorom i treba da dominira Skupština.
Poređenje Rima (Firence, Venecije) i Beograda mi ne deluje baš realno, ti trgovi imaju istorijski značaj, okruženi su zdanjima starim nekoliko stotina godina, a u vreme kad su nastali su imali dosta drugačiju funkciju.

 

[Пантограф]

Е, па, на недавном конкурсу за Трг републике нагарађен је рад који предвиђа пошумљавање простора испред музеја.

И - да питам и ја - зашто Београд на десној обали Саве не треба да има ниједан градски трг (у Земуну постоји један)? Да није то, можда, крајност?

 

[johnny_s]

@Pantograf
Što se konkursa tiče, on je sramota i što se samog rešenja tiče, a i procedure i o tome se dosta pričalo ovde.
Što se tiče razlike Zemuna i starog Beograda, to je posledica razlika između austrijskog i turskog uticaja, jer taj prostor nije juče nastao iako je ponovo otkriven relativno skoro. I ne shvatam zašto se forsira to da Trg republike nije trg, on jeste trg, samo nije kvalitetno uređen. Btw, i u Zemunu ima drveća na trgu.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Ne razumem zašto se ide u krajnosti, niti treba pošumiti sve trgove, niti treba da svi budu goli, to nema veze sa tim da li ćemo da ga zovemo trg. Količina i raspored zelenila treba da se određuju u odnosu na više faktora, koliko ljudi prolazi, a koliko se zadržava, gabariti i značaj okolnih objekata, oblik samog trga koji se zelenilom može modifikovati itd. Dakle, na nekim mestima ne treba da se sadi drveće, na primer na Trgu republike jer bi se time uništila celina, zaklonile zgrade Pozorišta i Muzeja, a i onemogućila dešavanja na njemu


Први део поруке је паметно написан , али други део...На тргу Републике има дрвећа испред музеја и оно још увек не заклања изглед здања, а нешто преосталих и скоро посађених бреза не заклања ништа, то јест све куће у близини су сасвим лепо видљиве.

Не треба замењивати узроке, на нашим трговима место одузимају возила и коловози, а не цвеће и дрвеће !

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

У случају Цветног трга није у питању недостатак дрвећа, сем ако га неко једном не уклони да би се виделе и зграде или да трг изгледа европски, како неки сматрају да је боље.

Значи није тема за расправу недостатак дрвећа на том сада измењеном тргу, него стварање плочника са мноштвом статуа некадашњих позоришних радника, без приземних површина са растињем и цвећем што би и требало да је главно знамење по коме се трг и зове више од века и по.

 

[Igor]

Na cvetnom trgu su planirane 4 kucice za izlaganje cveca.

 

[Trejsi]

Danas u 14h izbrojao sam 2 radnika

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Мали врт на тргу и јесте већини готово потпуно непознат, јер су га заклањале оне цвећаре које су уклоњене сада, али и и тај врт и целокупно решење трга, са све оградицом, који је као такав постојао од краја 19. века !Мењало се једино поплочање и продајна места, тезге , кућице и неки детаљи.

Нове цвећаре ће изгледа бити боље решење, мада би и једна била довољна, али требало би вратити и све оне површине са растињем које су биле уз ограду и обухватале плато.

 

[Igor]

Ako mislis na one tuje i siblje sto je bilo uz bedem to je presadjeno i odneseno niti mu je tu mesto. Potreban je nesmetan i vizuelno ne zatvoren pristup prostoru a ne onaj bedem uz nazovi trg. Ovo je ne najbolje ali svakako solidno i prostorno logicno resenje.

 

[spatiotecte]

U Beogradu smo sakrili toliko lepih fasada tako sto smo sadili drvece ispred da je to strasno.

Treba imati na umu da ponekad priroda treba da se povuce i pusti ljudske gradjevine da dodju do izrazaja.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Није ли се довољно природе повукло на рачун тих ремек дела људских руку ? Београд има среће да и поред тога има прилично природе, али Београђани то недовољно препознају, поштују, користе, унапређују...Ипак на Врачару је најмање природе, а хтели су и да плато код Храма поплочају !

 

[dusan]

Beogradu svakako fale trgovi i parkovi sa niskim ili ''srednjim'' rastinjem. Parkova sa dominantnim visokim rastinjem Bg ima znacajno vise, i treba da ih bude jos, ali ne treba samo njih forsirati. Naravno da je lepse na 40 stepeni biti u hladu visokoh krosnji, ali Bg ima i druga godisnja doba, kada je lepo uzivati i u suncu. Visoka stabla treba saditi tamo gde treba da sakrijemo oronule fasade i udzerice, poput veceg dela bulevara, ali na Trgu republike pa i Trgu Nikole Pasica bar po mom misljenju nije neophodno.

Evo jednog primera iz Beca (verujem da na ovom parku/trgu nema visokog drveca upravo zbog fasada dva muzeja)

Nesto slicno u Bg je park izmedju dvorova:

Mozda ovo vise pripada temi parkovi, ali se lako moze primeniti i na trgove, pogotovo kada se prica o posumljavanju istih.

 

[Drakche]

U evropskim gradovima postoji taj trend ozeljanjavanja ulica i trgova stablima koji su "razbacani" svuda okolo bez odredjene simetrije. Ljudima su dosadili goli beton, ploce, fasada i pravi uglovi, zele nesto drugacije , nesto "divlje", napravili bi sumu od kolovaza da mogu.

Turistima se, recimo, u Beogradu dopada toliko zelenilo, i to kakvo? Ogromno i staro vise decenija, kao da je niklo samo od sebe. Mi se zalimo sto nam sakrivaju lepe fasade, a njima je dosta praznih trgova koji su kao u nekom muzeju i zgrada koje su kao torte za mladence na vencanjima.

 

[zidar]

Priroda nije samo cvece u saksiji ili drvo u asfaltu, priroda su i voda, stene, nebo.
U centru grada covek ima vecu vezu sa prirodom kada mu se otvori sirok pogled na nebo nego sa jardinjerama i slicnim rastinjem.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

U evropskim gradovima postoji taj trend ozeljanjavanja ulica i trgova stablima koji su "razbacani" svuda okolo bez odredjene simetrije. Ljudima su dosadili goli beton, ploce, fasada i pravi uglovi, zele nesto drugacije , nesto "divlje", napravili bi sumu od kolovaza da mogu.

Turistima se, recimo, u Beogradu dopada toliko zelenilo, i to kakvo? Ogromno i staro vise decenija, kao da je niklo samo od sebe. Mi se zalimo sto nam sakrivaju lepe fasade, a njima je dosta praznih trgova koji su kao u nekom muzeju i zgrada koje su kao torte za mladence na vencanjima.

Свака част, сјајно си приметио , али до пре десетак година смо имали још више тих дебелих старих стабала свуда по граду. Велики број их је уклоњен током петнаест година. Посекли су их најпре 2002. у Краља Милана под изговором да желе да створе једнообразан дрворед, то је то северозападно схватање стерилне уредности. И шта би од тог савршено уједначеног дрвореда ?

Током више од десет година су чупали и садили безброј пута и опет је дрворед разбарушен , само у њену нема више оних негдашњих јавора са патином дугог трајања која бележи наша сећања.Тада је почела измена препознатљивости изледа и детаља Београда и мењање те слике се наставља...