Cvetni trg

[Bender Rodriguez]

Пантограф » Sre Maj 23, 2018 2:28 pm[/url]":hyewviku]Делија је овде писао о османском карактеру овдашње културе испијања-кафе-по-цео-дан, а ја у то име препоручујем да се оде до Трга Николе Пашића, до нове фенси кафетерије у приземљу Дома синдиката, да се овере на плочник избачени јастуци по којима се седи на поду, шамлице и сл. Оно ни у Турској више нема.

Ja ne znam da li vi sebe čujete ali to ''osmanski karakter'' i ''primitivni mongolsko-kavkaski običaji'' zvuči kao nešto iz usta Amfilohija ili Miroljuba Petrovića. Da ste rekli da vam smetaju nargila-barovi pa i da razumem. Ne samo iz kulturoloških, nego i iz higijenskih razloga. Al vi krenuste o kojekakvim osmanlijama i mongolima zato što ljudi ovde hoće trgove sa zelenilom i sadržajem? :bash:

Par postova ranije objasnio sam koji delovi Trga republike su prazni a koji aktivni, i zašto. Da nema to nikakve veze sa naopakim Srbima što ne umeju da koriste trgove već da je to i zbog rasporeda, hlada, sadržaja kao i uređenosti i higijene pojedinih delova. I da je tako ne sad, nego minimum poslednjih 30 godina. Svi se pravili ludi.

Zatim sam pitao i ovu dvojicu što znaju Beograd bolje od Beograđana da nam pokažu kako to treba da se koristi trg. Opet muk. Onda je krenulo izvrtanje reči i aludiranje da neistomišljenici, odnosno mi, hoćemo da kažemo da običan čovek s ulice treba da se pita za baš sve u državi, iako je lepo rečeno da je ovo jedan od specifičnih slučajeva gde zaista mora da postoji komunikacija sa onima za koje se sve to i pravi. Inače će u suprotnom biti promašaj, što se i desilo.

Evo, pokušaj treći - kako to po vama treba da izgleda trg i šta na njemu treba da se radi? Pošto smo utvrdili da Srbi ne umeju da koriste trgove, ili da ih koriste u loše svrhe... pitam vas da mi objasnite kako to onda radi gospoda na zapadu?
I još nešto - na stranu sve sad, da li je vama normalno da nešto što se zove Cvetni trg, u periodu kada treba da bude najaktivnije, od aprila do oktobra, izgleda kao aerodromska pista, stoji pusto i funkcioniše kao solarni krematorijum?

 

[Пантограф]

Šta se, bre, žestiš? Jesi video sedenje pred izlogom "Kafeterije" na Trgu Nikole Pašića? To sam konkretno pomenuo. Pusto tursko. Nema veze zelenilo, nikakve.

Kako trg treba da izgleda? Pa, ima mnogo dobrih primera po Evropi, baš mnogo. Evo tri na kojima sam bio, a dovoljno su poznati: briselski Gran plas, zagrebački Trg bana Jelačića, bečki Štefansplac. I, zaista, bezbroj primera po Italiji - toliko ih je samo u Rimu, da čitavo turističko putovanje može da se posveti obilasku tamošnjih trgova.

U Beogradu, međutim, postoje samo antiprimeri, sa izuzetkom Velikog trga u Zemunu. Ali, to je tekovina Ugarske.


Najveća zamena teze je ovo da "ljudi ovde hoće trgove sa zelenilom i sadržajem". Pa, to ima svuda u Beogradu. Da li to znači da na Trg republike treba postaviti ljuljaške i tobogane? Mora li svaki pedalj Beograda da liči na moje dvorište ili na moju dnevnu sobu? Pa, ne mora. To je centralni trg evropskog grada i on treba da izgleda kao - evropski trg. Jednu trolejbusku stanicu odatle je park, pa odmah iza toga Kališ. Tu ima i zelenila i sadržaja.

Uistinu, ovde se napadaju "ljudi sa diplomama" za akademsku isključivost, a u stvarnosti se lansira suštinski totalitarna teza o neophodnoj sveprisutnosti beogradskog hibridnog trgoparka.

 

[Bender Rodriguez]

Ako se ja žestim ne znam onda kako okarakterisati vaše postove. Posipate paljbu po sopstvenom narodu i skrećete u neke priče o osmanizmu i mongolima samo zato što se ljudi na trgovima ne ponašaju onako kako ste vi zamišljali.

Kako trg treba da izgleda? Pa, ima mnogo dobrih primera po Evropi, baš mnogo. Evo tri na kojima sam bio, a dovoljno su poznati: briselski Gran plas, zagrebački Trg bana Jelačića, bečki Štefansplac. I, zaista, bezbroj primera po Italiji - toliko ih je samo u Rimu, da čitavo turističko putovanje može da se posveti obilasku tamošnjih trgova.

Ti navodiš glavne trgove tih gradova, a ovde se priča o sporednom malom trgu koje turisti ne posećuju, nego (treba da) služi samo lokalnom stanovništvu. Ako ono njega ne koristi, onda koja je poenta tog trga uopšte?

To je centralni trg evropskog grada i on treba da izgleda kao - evropski trg. Jednu trolejbusku stanicu odatle je park, pa odmah iza toga Kališ. Tu ima i zelenila i sadržaja.

Ma sve to stoji i možemo mi do sutra tako da konstatujemo činjenice, ali realnost je to da ljudi ovde ne funkcionišu tako kako vi očekujete da funkcionišu. Evo ja ću da vam kažem kako ste vi skroz u pravu i kako su Srbi najgori narod na planeti koji čak ne ume ni da stoji na praznom prostoru, šta god vas čini srećnim reći ću vam, da vas usrećim... ali to neće promeniti stanje na tim trgovima. Sad, ovi ''iz struke'' što uporno teraju po svome, mogu ili da nastave da jedu sebe i da lupaju glavu što je to tako i šta bi bilo kad bi bilo, i da gledaju kako svi ti prostori propadaju ili bivaju protraćeni... ili mogu da se prilagode situaciji i ubuduće izmene svoje koncepte i usvoje i tuđa mišljenja pre nego što krenu u izradu. Apsolutno je na njima. Ali kažem, ako neko misli da će rafalisanjem po ovdašnjim ljudima nešto da promeni po tom pitanju, grdno se vara.

Na ovoj temi, a i u svim komentarima, rubrikama i utiscima u javnosti do sad je lepo rečeno šta ljudi zameraju tom rešenju i šta od njega traže. Sve lepo piše i stoji arhivirano. Ko je čitao, videće da se ne traži ništa specijalno. Ko hoće da bude bezobrazan, on će da izvrće reči i da priča kako Srbi hoće vašare na svojim trgovima, što apsolutno nije tačno ali dobro, kapiram da je teranje izjava u krajnost omiljena taktika kad god nema šta drugo da se napiše.

Uistinu, ovde se napadaju "ljudi sa diplomama" za akademsku isključivost, a u stvarnosti se lansira suštinski totalitarna teza o neophodnoj sveprisutnosti beogradskog hibridnog trgoparka.

Ne napadaju se svi ljudi sa diplomama nego egomanijaci koji misle da za sve u univerzumu mora da postoji šablon i formula. Al ajd i to, nego što misle da su oni sami i autori udžbenika jedini koji su merodavni da sude o tome i da komentarišu takve stvari.

Ovo je preslikana situacija one afere sa Grbom. Nekolicina ljudi napravi nešto što treba da služi svim ostalim. Još jedanput - angažovani su da dizajniraju nešto što treba da služi i predstavlja sve ostale. Svi redom im kažu da je promašaj i odreknu se tog njihovog novog rešenja. Umesto da nauče nešto iz toga, autori teraju sa svojim zadrtim obrazloženjem da to tako treba po formulama i skicama iz knjige. Rezultat - državno obeležje koga se odriču oni za koje je ono upravo i pravljeno, do te mere da čak i jedna Vojska i Ministarstvo odbrane i dan danas odbijaju da ga usvoje, jer je pogrešan na toliko nivoa. I opet, možemo mi da raspravljamo do sutra, al to neće promeniti činjenicu da su u tom slučaju autori zakazali. Isto važi i ovde sa trgom. Sve i da zanemarimo ko je u pravu a ko u krivu, ništa od ovih paljbi koje se posipaju ovde neće isterati ljude na Cvetni, i sve druge slično urađene trgove.

 

[direktor]

Zar dio gdje su kafici ne potpada isto pod trg

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Ако би одлучивање било препуштено најширој јавности, резултат би био исти као и на изборима, зар не? Зато је потребан другачији начин одлучивања о свему што настаје у јавном простору, јер било какав садржај у заједничким просторима је битан, али ипак не једнако свима.

Изглед садржаја у јавном простору је ствар битна за јавност, зато није исто како изгледа једно здање и слика. Сликар има право да самостално одлучује о изгледу свог дела, мада у ранијим вековима ни сликари нису били независни, али архитекта поред воље инвеститора треба да зависи и од јавности.Јер слике су у личним просторима, изложене погледу малог броја укућана, а сви садржаји јавних простора утичу и бојама и облицима на велики број људи, свакодневно док постоје делују на нашу, свест, осећања и расположења.

Зато јавност не може да има једнаки удео у одлучивању у питањима изгледа јавних садржаја из једног битног разлога. Један део најшире јавности су стручњаци, други аматери, а трећи заинтересована јавност, то су и чланови форума у већини. Сви остали се далеко више баве програмирањем, фудбалом, игрицама или филмовима, ако се уопште баве нечим посебним. Да ли онда у тренутку одлучивања, неко ко нпр. много времена проводи на овом форуму, пише, чита, размишља, познаје град, треба да има потпуно једнак глас са оним ко је из новина данас чуо неку вест о уређењу неког трга ?

Аматеризам није нестручност како се често неисправно схвата тај појам, него бављење нечим из љубави и посвећености. Тако да се аматеризам разликује од професионализма у питању плате, а не стручности. Архитекта који није запослен и не прима плату је и даље стручњак, али није професионалац и може да се бави својом струком као аматер.Некада аматери и посвећеници, ентузијасти могу да дају и већи допринос и покажу већи успех од сувих професионалаца.

 

[oplatnatehnika]

Може ли неко ипак у пар редова да објасни шта и чему служи трг?

 

[Дошљак]

Kaко год дефинисали трг и његову намену, решење цветног трга је погрешно по распореду мобилијара и замишљеним токовима кретања пешака. Нешто слично имамо и на платоу трга Славија.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Трг је био, јесте и биће увек, пре свега место проласка и сусрета грађана, на месту укрштања испрва путева,а затим улица.На трговима се трговало, славило, слушало и расправљало, али пре свега трг је место сусрета.

 

[oplatnatehnika]

Delija » Пон Мај 21, 2018 10:48 pm[/url]":3f6p7q14]http://starogradski.com/wp-content/uploads/2017/05/IMG_0035.jpg

http://korzoportal.com/wp-content/uploa ... M_3327.jpg

Е, е баш то! То је тај визионарски простор за шљокање, клошарење, пушење и ждрање пљескавица на најбитнијим тачкама овога града! Браво мајсторе. То нам треба! Да се слика употпуни ту је киоск, фрижидер и наравно билборд! Хвала Зума. Овако ефикасно не бих ни ја поклопио ове силне противнике тргова на Беобилду.

Колико дуго овде булазните а нико елементарну ствар није споменуо и сви упорно игноришу то чудну појаву пуних европских тргова/поплочаних ледина каквих се ви овде грозите чак и у најмањем облику какав је део цветног трга. Цела ова дискусија је испод сваког интелектуалног нивоа јер вама основна вредност трга није ни на крај памети а то су - Околне зграде и садржаји. Дакле европски тргови су пуни јер су урбанистички одавно профилисани и овиичени значајним јавним, културним и историјским здањима, споменицима, локалитетима...Шта је Београд урадио - 70 година је деградирао свој централни трг, затворио Народни Музеј а простор заузео мафијашким кафићима, киосцима, затим жардињерама за разбијање масе, дивљом градњом, стакленцом, аутобуским терминусом... Е зато уместо да овај град живи од туризма, своје богате културе и историје он живи од кафана, сиве економије, проституције, печењара... И ту се ваша визија о запишаним клупицама савршено уклапа у целу ту слику.

Нема ништа боље него када у Венецији јапански и кинески ('азијатске хорде') туристи чекају на влажном венецијанском сунцу у августу месецу улаз у катедралу на отвореном тргу /open space/ који је настао на пљачкама мало западнијих источних "хорди" (западније у односу на Кину) а све то на предивном /open space/ платоу. Просто да човек то пожели у свом граду. То је одраз вишевековне доминанте европске узвишене космополитске идеје.
Још је лепше када ван икаквог контекста централноградски жбун, штек, окрајак, "хаб", уточиште, џеп претворите у накарадну тргчину где :
ц. пролазнике пут не наводи у правцу којим су се упутили
а. туристи немају претерану потребу да разгледају предивну стакласту архитектуру ЈДП-а јер она као таква не представља никакав архитектонски бисер коме се треба дивити, а нити су панои за представе нешто претерано занимљиви да сепосматрају преко улице
б. купци из маркета немају више ни могућност да прекрате пут директним изласком фронтално на "трг"
в. случајни пролазници углавном траже хлад - заштиту од кише, снега, зиме, сунца да би дошли до своје тачке Б
г. поштоваоци скупих пића углавном ниједним смером нису упућени да прођу кроз "трг" (то доказује статистика посећености и пролазности трга)
Ж. концерти су бесмислени и бескорисни што због буке, што због малог простора, што због сметње из кафића, што због облика трга који су још стари Грци утврдили да је за приредбе најбољи овал
Њ. пијанци, просјаци и локалне сецикесе (сваки град их има, па ако се позивамо на лепе ствари из западне европе, можемо да будемо толерантни и на оне ружне) који су колико год непријатни били ипак имали могућност да ућаре који динар да попију или поједу своју дозу седатива (социјални аспект није испоштован овим решењем)
Џ. Највећи број просјака постоји управо у Лондону, Амстердаму, Барселони, Бечу, Будимпешти, Њујорку, стога решење трга мора бити такво да и тај сој буде испоштован (међутим елитисти круга двојке су на то веома алергични и мисле да су просјаци српски изум и да их све треба протерати)
Ч. лажни елитисти треба да прихвате да је стакло превазиђен материјал и да се на сваком кораку ваља избегавати због подизања температуре у окружењу, скупоћи одржавања температуре у том простору где неко треба да заради за хлеб

Е, е баш то! То је тај визионарски простор за шљокање, клошарење, пушење и ждрање пљескавица на најбитнијим тачкама овога града!

Визионарски је ждрање пљескавица на улицама концепт уведен пре 30так година када су сиромашнима одузете јефтине кантине и кафане где су као људи достојни живота могли на брзину да презалогаје здраву чорбу са мало усољеног хлеба. Човек мора да једе. Није ваљда да сте на то гадљиви што неко мора нешто и да поједе? Тога иначе нема у цивилизованим државама?

Али нека, кад уведемо тргова отвореног типа, биће нама добре и здраве омладине која воли пикник на бетону:

Живела евроспка цивилизација. Они немају сељаке. Они не једу на улици. Они су сви лепи и миришу на љубичице!

Закључак стога може бити следећи:
Закаснели лажни космополиткси и дехуманизован и бездушан, и его-фашистички ("ја ћу да направим онакав трг какав ЈА мислим да треба а да при том нећу узети у обзир потребе обичног човека"), стерилан и скуп пројекат без историје. Као да га је правио неко коме је идеал лепоте црногорски кршни огољени камен.

Том матрицом којом се сваки ћошак, зграда, улица, парк уништава и подређује самовољи инвеститора и архитеката доводи до тога да се манипулаторским-политичко-идеолошким вредностима тихим методама мења свест човека, у овом случају Београђана, углавном Срба. Који употребом свих тих промена постају заморчићи који ће кад тад да прихвате "стварност" и подреде се свакој идеологији која им се наметне као дежурна.

Ако је неко од Београда направио Калуђерицу и Баново Брдо то су архитекте који су својим пројектима и потписима допуштали хаос и распад система. Они сносе 100% кривицу за све у Београду што изгледа лоше. Прост народ и може да захтева 3 спрата али ако нема пројектанта који ће то да потпише и инспектора (такође архитекте или грађевинца) који ће то да одобри, прост народ нема могућност да прави те калуђерице. Немојте да пишате по простом народу, није он крив. Ипак и та бакица из максија која вуче кесе у колицима воли да ухвати какав хлад да се одмори док дође до куће, по препоруци лекара. То јој цветни трг није приуштио, па ће морати да под старе дане прода стан некоме ко ће уживати да колица тегли преко црногорског крша на цветном тргу.

Да је Платон жив, он на овом тргу не би пропагирао своју философију, јер је у његово време на атинским трговима температура била барем 10 степени нижа. А пресветли и надмоћно интелектуално-естетски обликован мозак савременог европејца засигурно не би одобрио подизање трга Светог Марка у Венецији који је настао са потребом излагања недавно обешених и обезглављених уточеника из затвора до трга. Нема у тим трговима ни Ц од цивилизације. Ти су тргови заоставштина накарадних, фашистоидних система настали углавном на обесном пљачкању са сврхом пропагирања тренутне идеологије. Немојте од Београда да правите оно што он није. Нема ништа горе него стајати на огољеном марковом тргу венецијанском и радити било шта. Ко год мора тамо да стоји, стоји ради неке казне(чека улаз, нема за кафић, чека пријатеља, разноси ђубре, продаје селфи стикове). Нико нормалан на том тргу не стоји са сврхом и вољом и жељом. Свако иоле нормалан у тих 6 месеци венецијом осунчан камен гледа да избегне и ако постоји могућност ту казну (чекање, посао,...) пребацује на питомије место где постоји хумани мобилијар, клупе, травка, дрво, хлад. Није све у туристима, има нешто и у људима због којих ти туристи долазе у Београд. Ако отерате Београђане из центра Београда, нећете имати ниједан једини разлог да довлачите нове туристе.

За крај, ако је негде требао трг, плато, равна плоча, требала је испред највећег православног храма у Европи. Ту се одржавају литије, ту се сакупља народ, ту се дижу буне и протести, ту се креира здрава заједничка свест, ту се руши власт када не ваља. Нажалост то је са намером тако пројектовано да те заједничке свести не буде и да се ниједна власт више не руши на улици.
Зато данас имате празан цветни трг, а шетаче паса испред највећег православног храма.

 

[direktor]

A puno pisanja receno jako malo fotke togalno pogresne e da nesto te neide azbuka
Trg definicija postoji naj jednostavniju je dao spatio
Trg je otvorena kutija gdje su strane kutije objekti zgrade koje okruzuju trg moze biti pravilnog ili nepravilnog geometriskog oblika moze ga definistai ono sto se neka odvijalo na trgu trg od oruzija od brasna od mlijeka itd...
Ja sam pitao jel sastavni dio trga dio gdje su baste kafica
znaci gradjani koriste trg preferirajuci njegov dio ...

 

[Delija]

direktor » 23 May 2018 04:31 pm[/url]":1manuyvy]Zar dio gdje su kafici ne potpada isto pod trg

Управо тако. Чињеница је да је цветни трг заправо преко целог дана крцат људима и чињеница је да је његов плато одсечен од главног тока људи низом баштица кафића. И то је једини пропуст у планирању овог трга.

 

[Дошљак]

Али нико нема потребу за кретањем како су степенице постављене. Ко иде у Његошеву од Београђанке, иде осом те улице право, ко иде из смера Славије, углавном пресече код Максија. Дрво је ужасно утамничено и његов хлад искоришћен само за јавни тоалет, иако је као створен за степениште. Боље да су направили степенице и трибине за седење ка Максију око храста, а уз Његошеву на косини направили већу цветну алеју. Она два стаклена киоска су беспотребна.

 

[stf]

Zuma » 23 Мај 2018 11:59 am[/url]":2lcx2627]Stf,

Ti i drugi uporno poredite anarhiju divlje gradnje sa participacijom koja se nigde više ne dovodi u pitanje kao neophodni deo planiranja.

Не, него негирамо популарну тезу да се овде грађани не питају ни за шта а заправо не постоји држава у којој се директно питају за толико тога и нико их жив из система не дира иако праве невиђену штету целом друштву.

 

[Пантограф]

@oplatnatehnika

Вала, кад се доведу у везу Венеција (Млетачка република) и фашизам, једино што могу да прокоментаришем јесте:

Опрости моје грешне залуте, Santa Maria della Salute...

 

[Zuma]

stf » 24 May 2018 09:51 am[/url]":14405v6c]
Не, него негирамо популарну тезу да се овде грађани не питају ни за шта а заправо не постоји држава у којој се директно питају за толико тога и нико их жив из система не дира иако праве невиђену штету целом друштву.

Pa naravno da ih što se tiče planiranja i odlučivanja niko ne pita ni za šta. Samo im se saopšti šta će da im urade. Ako pod mogućnošću uticaja podrazumevaš javni uvid, to samo je tužna farsa. Svako ko je bio na njima gubi svaku želju da ponovi tako ponižavajuće iskustvo. Pa ne shvatam baš kakvu to štetu građani svojim navikama nanose kad je u pitanju izbor projekata, tipa razvoja i načina uređivanja Beograda. Ako pod štetom podrazumevaš jedenje pljeskavica na javnim mestima ili ljubav ka druženju uz jelo i piće, bilo bi dobro da je to najveća "šteta" koja se gradu nanosi.

Međutim moram da kažem da nisam ja prvi spomenuo participaciju. Iako smatram da je bitna, znajući ovdašnju situaciju nisam se ni nadao da se tu trenutno nešto može uraditi. Bio bih zadovoljan da se prosto uzmu u obzir tužne praktične posledice ideologije praznog i betoniranog trga koji je tobože moderan i napredan, tj da se građanima da bar toliko dostojanstva da neka važna osoba pomisli da nisu ludi, ili da nisu Osmanlijski primitivci kad ih ne koriste. Nego da razumeju da Terazije, Dom Omladine i Cvetni trg nisu primeri dobrog dizajna i da treba prekinuti sa tom vrstom zaslepljenosti i slepog sleđenja nekih parcijalnih i odnekle iskopiranih principa koji ti projektanti očigledno nisu dobro razumeli jer oni imaju svoj drugačiji kontekst.

 

[direktor]

Gradjani treba da se edukuju uce obrazuju milos obrenovic je fino pricao sa gradjanima u topcideru dok su pricali garda je ispartala ulice ...
Gradjani cak i preko javnog uvida i primjedbi na plan mogu da izdejstvuju promjene samo kad znaju sta zele i kad se udruze naravno
A ti bi mogao otici na javni uvid nekad i sjednicu komisije..
Ja vidim dosta ljudi na terazijama ispred moskve kao i na domu omladine a pogotovo na cvijetnom trgu ...
Zamisli Zuma svi oni sto sjede u bastama kafica su takodje na cvjetnom trgu

 

[boca-ica]

Direktor wrote ....Zamisli Zuma svi oni sto sjede u bastama kafica su takodje na cvjetnom trgu....

Ne, nije istina
Oni sede kod kafedjija isključivo na prostoru otete i očoravljenje Njegoševe ulice
nema ni jedene noge od nj.stolice na prostoru platoa nekadašnjeg Cvetnog trga :!:

Mnoge grupe iz raznih kulturnih svera i edukativnih dogadjaja
vape da taj prostor koriste na sat, dan, nedelju
ali on i dalje zvriji prazan

a takva društveno korisna dešavanja privukla bi dosta gradjana da borave na njemu
jbg. rasterali bi goste kafedjijama , pa ih zato i nema i nece ih biti zbog Vračarske drparoške manguparije :rant:

 

[direktor]

Nista nikom nije oteto to je sastavni dio cvjetnog trga rekonstruisano je sve zajedno u projektu cini cjelinu
To sto ti ne podnodis baste kafica organski nemoras u njima da sjedis niko te netjera stavili su i cesmu
I da mizes da mastas o saobracaju tuda do sutra nece se vratiti

 

[boca-ica]

Iznednadjuješ me jer nije svojsvetno tebi da braniš negativce :shock:
Ne brani mangupariju ... zarazno je


Beogradu jeste oteta važna saobracajnica
Prenamena je uradjena o trošku gradjana a ne o trošku kafedjija koj taj deo Njegoševe koriste
a gradjani koj sede uz kafu dodatno placaju i sedenje- korišcenje tog prostora ... što je bitna razlika od pešaka ili sedenje na javnim klupama

Manguparija ne dozvoljava oživljavanje tog platoa , kako bi im kafedjiski posao dugo trajao

Uporedi definiciju prostora ulice
trotoar + kolovoz + trotoar i tamo su stolovi i stolice a ne na platou

Na platou nema ni jedne noge a kamoli cele kafedjiske stolice.... i ako im je to potajni plan da okupiraju i plato ... još im je frka
a sa tvojom ,,odbranom,, još pre ce se kafedjije rašititi i na plato jer to je u prirodi svakog kafedjije ... da širi posao :lol:

 

[direktor]

Prvo nije kafedjija nego KafeDZija
Da je bila vazna osjetilo bi se nesto ne primjetim to je uradjeno nakon pustanja tramvaja kroz resavsku o tome smo vec raspravili
Plato je i u gornjem djelu trga cvijetnog koji je bio obuhvacen radovima na zadnjoj rekonstrukciji tog rasporeda o kom pricas trotar+kolovoz +trotoar nema odavno i nece ga vise tu biti
Nevidim cemu opsesija tolika kafanskim stolovima za svaki taj sto na javnoj povrsini grad ubira dobre pare
Treba im samo onemoguciti tzv zimske baste i da tad stolovi mesmiju biti tu

 

[Zuma]

direktor » 24 May 2018 03:14 pm[/url]":3kmd3ebl]Gradjani treba da se edukuju uce obrazuju milos obrenovic je fino pricao sa gradjanima u topcideru dok su pricali garda je ispartala ulice ...

Upravo se Milošev sistem i danas koristi, jedino što se za razliku od "Gospodar Miloša" ovi danas ne trude ni sa simboličkim okupljanjem građana. To je naša mera "napretka" demokratrije u ovoj oblasti.

Gradjani cak i preko javnog uvida i primjedbi na plan mogu da izdejstvuju promjene samo kad znaju sta zele i kad se udruze naravno
A ti bi mogao otici na javni uvid nekad i sjednicu komisije..

Opet ponavljam da sam bio na javnim uvidima i da znam o čemu pričam. Međutim čak i osobe koje nisu bile vrlo dobro vide koliko su oni samo formalnost.

Reci mi, koliki je odnos projekata koji su ozbiljnije izmenjeni na javnom uvidu i ukupnog broja projekata? Koliko uopšte ima ovih prvih?

Do vremena javnog uvida su već završeni svi komplikovani, osetljivi i zakulisni pregovori između investitora, političara, projektanata i raznih stručnih institucija grada. Pa su već potrošene i pare i vreme na istraživanje, saglasnosti i na sam projekat. Menjati nešto ozbiljno u TOM TRENUTKU jednostavno nije realno i zbog toga se maltene nikad i ne dešava. Zbog TOGA su javni uvidi obična formalnost a često i tužna farsa.

Ima puno arhitekata koji se zalažu za ponovno i obavezno uvođenje institucije ranog javnog uvida. To bi imalo smisla. Ovo sad je samo lep način da se svima ostalima saopšti da su u tako kasnoj fazi nepoželjni i da na javnim uvidima ne treba ni da se pojavljuju. Čoveka od ugleda u struci bi na tom mestu pre gledali ili sažaljivo, ili bi zaključili da se politički aktivirao, pošto nekome sa iskustvom inače ne bi palo na pamet da se pojavljuje na očigledno formalnim javnim uvidima. A participacija građana još pre toga je tek na dugačkom štapu.

Ja vidim dosta ljudi na terazijama ispred moskve kao i na domu omladine a pogotovo na cvijetnom trgu ...
Zamisli Zuma svi oni sto sjede u bastama kafica su takodje na cvjetnom trgu

Jeste to deo Cvetnog trga ali tamo bar ima ljudi, pa je sasvim druga rasprava koliko je to dobro ili loše. Međutim definitivno je loše pola trga urediti tako da je praktično neupotrebljiv, pa onda tvrditi da je sve u redu sem što zaostali građani nisu u stanju da shvate kako se taj deo koristi.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Трг плочник је исто као град са каналисаним улицама и збијеним кућама, медитерански производ који има дуго трајање код нас, али није наш производ. Наш народ је увек живео у разбијеним селима и засеоцима која су била међусобно повезана и тако и по броју становника ништа мања од збијених градова, али далеко мудрије и здравије смишљена. Нека врста трга једног таквог насеља прожетог сасвим природом су били простори између храма, школе и гостионице где су се становници скупљали у дане Слава и неким посебним приликама.

Да од 19. века најуспешнија школа није била она тзв. ресавска која је довела и то таквог Цветног трга и Савског и других недавних и будућих модернизованих простора, да се малограђани нису стидели него поносили нашим достигнућима и њих примењивали и развијали, имали би данас и више становника пре свега и срећнији, задовољнији и здравији народ, али и насеља и градове који би били сасвим другачији и такви много занимљивији и самим туристима па би и тиме више приходовали и допринели укупном благостању.

 

[Bender Rodriguez]

Da se vratim na onu priču o (ne)poznavanju i (ne)korišćenju Trga Republike:

Bender Rodriguez » Pon Maj 21, 2018 7:49 pm[/url]":3exl4w0e]
S druge strane, jedina dva kutka Trga koji su sređeni i civilizovani, i koji nisu ''na udaru'' pešačkog saobraćaja - fontana pored stanice 37 sa sve drvenim klupicama, kao i ceo prostor između zgrade KCB, pozorišta Boško Buha i JuPublik su uvek aktivni i puni. I pritom ne mislim na kafiće, nego na javne klupe i prostor oko njih. Isto važi i za ovu fontanu. Da, jeste pored stanice, ali na njoj ne sede samo oni koji čekaju autobus, nego sede i parovi, drugovi, roditelji s decom, vlasnici sa psima... Sede ljudi da bi proveli vreme tu, a ne zbog autobusa.

I slika od danas nastala oko 16h koja to potvrđuje:


Tu se lepo vidi fontana sa klupicama pod hladom puna ljudi a u pozadini one velike betonske žardinjere pod golim suncem bez igde ikoga.

 

[tzoran1]

Postaviti stolove i suncobrane ispod stepenica. Jedan stakleni akvarijm za pljeske, drugi za giros i treci za palacinke i Cvetni trg ce da "procveta" od posetilaca. To je najkretenskija ideja i varijanta, ali je u duhu da sada svim javnim povrsinama koje se rekonstruisu na kraju ispadne namena otvaranje ugostiteljskih basti. :bash: Amin.

 

[direktor]

Zuma postoji i danas institucija ranog javnog uvida bio sam na onoj za prokop npr vidim koliko si upucen
Koliko tih ljudi koji sjede oko DNK fontane ceka prevoz ili nekog drugog da dodje
Inace bas me zanima gdje ce gontanu da pomjere