Cvetni trg

[Igor]

Ja ne podrzavam prebacivanje odgovornosti na gradjane koji kao ne razumeju prostor ili ne znaju da ga koriste. Zadatak arhitekata u sirem smislu urbanista i jeste da prostor ili neku celinu prilagode socio-prostornim odlikama grada i okruzenja u kome se vrsi intervencija.

 

[Zuma]

Što se tiče ove dvojice koji jedu pljeskavice ispred Doma Omladine, tačno sam znao da će neko da se zakači za njih pošto je u kontekstu "urbanog primitivizma" to kao da sam istakao crvenu zastavu. Sliku sam ipak stavio zato što je zaista tako bilo, i zato što je to nebitno za temu šta čini kvalitetne javne prostore i koliko njihova uspešnost zavisi od urbane tradicije građana. Isto kao što i ostale stvari koje je Delija pomenuo nisu relevantne za to pitanje.

Na koji način od projektanta Cvetnog trga može da zavisi šta se nalazi OKO trga, koliko pohlepni gradski službenici dopuste frižidera za sladoled, koliko tajkuna gura reklame na svakom mestu, koliko je korumpiran sistem koji ne kontroliše prekomerni rast kafanskih bašti, i da li prodavci jeftnih pljeskavica postižu dovoljni profit da bi svojim siromašnim mušterijama mogli obezbediti i mesto za jedenje u zatvorenom prostoru, tj imaju li građani uopšte izbora gde će da ih jedu? Da ne ulazim sad u komplikovanu filozofiju da li je bolja uglađenost, klasno raslojavanje i visoki maniri elitnih mesta po cenu socijalne otuđenosti i straha, ili tradicionalna društvenost i socijalna integracija ako je njena cena da javna večera na trgu nije sramota.

Zatim, kako sve to građane čini nesposobnim da prepoznaju i iskoriste dobro projektovan javni prostor?

A što se tiče starih slika, unapred sam rekao da ne mislim da su ti prostori trebali da ostanu takvi kakvi su bili, nego da ovi novi nisu dobri. Stare slike su korisne da se na njima prepoznaju elementi koji su ih, uz sve mane koje TREBA ispraviti, svejedno u nekim aspektima činili boljim od tobože modernih rešenja po tobože "poslednjim saznanjima". Što je tragično. Prebaciti tako fundamentalni neuspeh na "primitivni narod" nedorastao uzvišene autorske vizije nije naročito ubedljivo.

 

[Delija]

И Цветни трг апсолутно јесте прилагођен социо-просторним одликама локације. Омањи плато на укрштању два пешачка правца, денивелација терена искоришћена за формирање малог театра, оријентисаност ка најзначанијем јавном објекту преко пута, велики део трга обезбеђен за османлијско кафенисање...

Грађани су одабрали у ком делу, како и када ће користити тај трг - Седе по цео дан у поменутим баштицама кафића. Запишане клупице, канте и офуцане жардињере неће ни на који начин то променити, само ће неутралисати ово парче слободног простора и за тај неки несрећни културни скуп у 3 месеца.

Дакле, архитекте су урадили свој посао и поставили сцену за мање-више све јавне функције подесне за одвијање на отвореном простору. Османлијско поимање града ће још увек бити доминантно у овом друштву али сада грађани коначно добијају простор за неку алтернативу.

То што је по вама сваки простор у ком у сваком тренутку неко не борави аутоматски неуспешан је само још једна необјашњива беобилдовска фиксација која везе нема са разумом. Сама чињеница да је овде добијен мали отворени театар је цивилизацијски искорак за овај град. Такви урбани џепови ни по Европи нису свакодневно попуњени а клупице на трибинама трга се не користе јер нико при чистој свести неће да седи подно ногу ових фенси кафеџија и џабалебароша него ће прећи улицу и уживати у уређеном парку.

 

[Zuma]

To bi možda zvučalo ubedljivo da lično nisam bio na NEKOLIKO kulturnih dogđaja na novom trgu. Saobraćaj je previše blizu blizu za BILO ŠTA što zavisi od zvuka, a jaka pojačala nisu dozvoljena zbog obližnjih stanova niti ih je lako postaviti kad bi i bila, pošto bi zbog buke svaki izvođač zahtevao čak nekoliko bliskih mikrofona. To povlači složenu miksetu, itd. Prosto nema vremena za sve to.

Zatim nema gde da se sedne jer su stepenice ispresecane prodavicama, a jedan segment stepenica se brzo ispuni. To onda zahteva kamion koji dovozi stolice, dušeke, kartone, itd.

Zatim jednostavno nema dovoljno mesta za publiku i izvođače, bez obzira da li sede ili stoje, jer su stepenice okrenute popreko, ka kraćoj strani izduženog prostora, a ne duž duže.

Zatim je prosto neprijatno sedeti ili ležati na savršeno praznom i tesnom prostoru sa trotoarom, semaforom i saobraćem na dva metra od osobe ispružene po pločniku. Nema ni simboličkih pregrada koje bi definisale i zaštitile prostor.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Нико не спори сам трг, али постоје и тргови широм света који су вртни, имају доста растиња. У случају ЦТ спорно је не само што уклоњени простори са растињем нису у једнакој или већој мери враћени, него и потпуни промашај у пешачким правцима и положај степеница, који не доводе народ на сам трг, него на ивичне делове, тако да се бетонски плато заобилази.

Неки тврде да ту није потребно растиње, јер је прекопута Мањеж. Па преко Мањежа иду људи у свим правцима, па га не сматрају тргом . Зашто ЦТ не би схватили као део Мањежа који није једини врт у Беогаду кога пресеца улица, има их пуно ?

Старо решење је било лоше због сувише киоска за цвеће и изузетно ружног поплочања, све остало, оградица и леје су били сасвим пристојни. Требало је само смањити број киоска - цвећара и заменити плочник нпр каменим плочама.

 

[Zuma]

Pronašao sam slike sa Filmstreet-a iz jula 2017. Publike ima i za druge stvari sem Osmanlijskog kafenisanja. Ali bilo je vrelo, sa skoro nerazumljivim tonom, i tesno. Sumnjam da bi 2/3 njih pojavilo drugi put.

Pogledajte prilog 1

 

[Drakche]

Kod nas javni prostor funcionise kada mu ubacis neku sportsku aktivnost ili nesto besplatno.

 

[Дошљак]

Данас посматрам из 31ице Цветни трг, трибине на сунцу празне, а у хладовини код храста једна жена села на темељ оних грозних стубова од кавеза храста.

 

[Zuma]

Priča o novom Cvetnom trgu je važnija nego što izgleda, pa bi bilo poželjno dovesti je do kraja. Ko ovde nije u pravu? Drugim rečima, koji su to opšti principi uređenja takvih javnih prostora koje bi smo trebali usvojiti u Beogradu? Da li su građani nešto krivi, i ako jesu, u čemu tačno i kako to ispraviti? Na primerima Terazija, Doma Omladine i Cvetnog Trga vidimo dosledan trend i istu ideju uređenja, sa istim konačnim rezultatima i istom reakcijom građana. Znači li to da je sve u redu i da na istim principima treba nastaviti? Ili ne želimo TAKVE javne prostore?

Pa zatim, šta to tačno, po osobama koje tako tvrde, ljudi na zapadu rade na trgovima, što se ovde ne dešava? Pa da se ugledamo na njih. Jer prvo moramo znati šta je to da bi se kod nas nešto moglo promeniti. Ili je to zabluda? Da vidimo neke primere. Ali ne o opštoj kulturi naroda, nego o samo o ponašanju koje doprinosi kvalitetnim i poželjnim trgovima i drugim javnim prostorima. Tek nas čeka proterivanje automobila iz centra, veliko širenje javnih prostora i uređenje ovih starih i zapuštenih. Da li to treba raditi kako kome padne na pamet, bez drugih opštih principa sem ko u nekoj slučajnoj komisiji ima najveću podršku iz senke, ili možemo prepoznati neke posebne karakteristike i vrednosti Beograda koje treba jasno formulisati i istaći (uz one principe koje važe svuda u svetu)?

 

[laki72]

Svasta ovde civek moze procitati, pa i izlive autosovinizma od nekog ko se deklarise kao veliki patriota...

Losi ste ucenici bili, dragi drugari.
Bubanje definicija je jedno, al uvazavanje lokalnih specificnosti je nesto sto je neophodno da bi ste imali dobro resenje.
Neko rece da je trg orijentisan ka "najvaznijem objektu"!?
Pa mozda ako je prometna saobracajnica najvazniji objekat koji oivicava trg.
Na trgu se desava (tacnije, ne desava) upravo ono na sta sam ukazivao na samom pocetku, i to samo zato sto se pristupilo PREPISIVANJU resenja.

Mozete vi (pojedinci) mahati diplomama, to je vase legitimno pravo, ali da opravdanje bude "narod je glup pa ne razume" ... (!?)
( * "Dovedite mi novi drugi narod" - Kralj Ibi )
Pa to samo govori o vasoj nadmenosti i nesposobnosti)

Trg nije bio trg i ti je trebalo promeniti.
Dalje transformacija uspesna?
Ne, nije!
I dzaba se upirete da dokazete suprotno.


Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Homer Jay]

Joj, nemojte samo u "uvažavanju lokalnih specifinosti" i poštovanju navika lokalnog stanovništva.

Mi već decenijama imamo jedan socijalni eksperiment demokratskog urbanizma gde je Narod baš sve radio onako kako misli da treba - zidao kuće, stavljao ograde, provlačio ulice i infrastrukturu. Taj eksperiment zove se Kaluđerica, i svi znate kako to (ne) funkcioniše.

Da je volja Naroda pametnija od diploma, svaki parkić i trotoar bi trebalo da budu parkirališta jer smo, eto, tako navikli. Da je po volji Naroda, svaka nova zgrada bi trebalo da ima klimu po sred fasade i to obavezno sa crevcetom da kapa prolaznicima na glavu. Da je po volji Naroda, svaka nova zgrada bi trebalo da ima unapred zastakljenu terasu, a možda i dozidan mini špajz na njoj. Da je po volji Naroda, svaka nova zgrada bi imala dozidanu kućicu na njoj. Uostalom, i sami vidimo da se to često dešava, jer imućniji pripadnici Naroda arhitektama govore: "Možete vi (pojedinci) mahati diplomama, to je vaše legitimno pravo, ali... ja imam lovu i biće onako kako ja kažem".

I možete to zvati "autošovinizmom" ili kako već, ali to je fizički opipljiva činjenica koja nas okružuje.

No, uprkos svemu, mislim da i jedna i druga "strana" imaju prevelika očekivanja od Cvetnog trga. Ipak je reč o jednom platou ispred samoposluge. Delija je je već u prethodnom postu naveo značaj okolnih zdanja za jedan Trg, i svakako bi i za Cvetni bilo berićetnije da je okružen objektima koji su s druge strane ulice - JDP, SKC ili RK Beograd.

Ovako je to jedan tranzitni plato koji je rekonstrukcijom svakako unapređen, jer je ogromna fizička barijera u vidu izdignutog ograđenog seoskog dvorišta načičkanog žardinjerama, aluminijumskim kioscima i ostalim preprekama uklonjena i plato je doveden u nivo prometnije ulice - što je i ispravno - jer treba da služi prostoru koji generiše veći pešački saobraćaj.

Rekonstrukcijom je omogućena i komunikacija Njegoševe i Kralja Milana celom dužinom trgića, čime je funkcionalno unapređen, a slobodan prostor - iako nema ljudi koji tu bleje - omogućio je bar sporadično održavanje događaja poput Filmstreeta, nekoliko koncerata, izložbe oldtajmera ili berze ploča, što je u prethodnoj formi bilo nezamislivo.

 

[Dordevic]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=WPc-VEqBPHI[/youtube]

 

[boca-ica]

Sve stoji sto si napisao osim:

...Rekonstrukcijom je omogućena i komunikacija Njegoševe i Kralja Milana celom dužinom trgića, čime je funkcionalno unapređen...

Komunikacije sa Njegoševom ulicom nema
iz prostog razloga sto je to nije više ulica nego kafanska bašta

Tako veliku Njegoševu licu kojom su i autobusi prolazil a rasterecivala pravac ka Crvenom krstu -
za račun kafedjija mangupi oćoravili i osakatili što se reflektovalo da pretvore trg u plato

Nemoj taj deo Njegoševe a pretvoren u kafansku baštu nazivati ulicom ....nit ima vozila a i pešaci se ne lako provlače

Trg bi trebao da ima dodira sa više saobracajnica ovaj plato nema

Sa gornje nema jer su kafanskke bašte
sa strane je fizički odvojen -izolovan od saobracajnice zgradom samoposluge
te jedini kontakt i jeste sa donje strane tj. ulicom Kralja Milana
stoga to je postao običan trouglasti PLATO ispred kafanske bašte i samoposlge sa dodirom samo JEDNE žive saobracajnice

Rešenje PLATOA Cveti trga mi je OK ako poredim sa rešenjem trga Slavije
a funkcija i namena je drastično različita izmedju Trga i Platoa
ovde ljudi očekuju Cvetni trg da zadovoljava osnove trga i nisu zadovoljni jer on to i nije jer su ga mangupi pretvorili u običan PLATO

Realnosti bi više odgovaralo promeniti ime u Cvetni plato , te ne bi više niko ni reagovao

 

[Zuma]

Jeste plato plato unapređen, ali zašto smatrati da bolje nije moglo? Evo recimo prva i krajnje trivijalna ideja bi je mogla biti ova.

Truglasto parče zemljišta između Kralja Milana i Njegoševe je spušteno na nivo zagađenije i ružnije ulice Kralja Milana. Zašto nije podignuto na nivo Njegoševe? Tako se ne bi razbijao kvalitetniji a ionako mali pešački prostor na višu polovinu u Njegoševoj i nižu polovinu na nivou Kralja Milana (iako je i hrast i prilaz samoposluzi na nivou Njegoševe), zatim bi se napravila poželjna barjera prema bučnom, prometnom manje poželjnom ambijentu saobraćajno aktivne ulice, a opet bi prema Kralja Milana postojale iste stepenice i ista veza kao i sad. I još bi duž tako pomerenih stepenica mogli zasaditi nešto biljaka da smanje buku i poboljšaju vazduh. I dobili bi široki kaskadni vidikovac u pravcu Beograđanke. Pa bi po svemu bilo bolje. Uz malo više razmišljanja bi se verovatno mogao naći i bolji plan. Ne razumem čemu rascep na dva nivoa baš po sred ovog prostora. To možda na slici deluje vizuelno bogatije, dinamičnije i recimo "zanimljivo", ali je bitno manje upotrebljivo. Itd. Jednostavno, postojeće rešenje ne izgleda dovoljno promišljeno, uprkos tvrdnjama o dizajnu "po poslednjim saznanjima struke".

Pogledajte prilog 1

 

[boca-ica]

Žalosno je što su trg degradiradirali petvorivšiga u pbićan plato na osnovu odluke lokalnih ljubitelja Vračara
manguparija koja je jednu od žila kucavica Bg saobracaja presekla kafanskim baštama
po toj magupskoj logici
mogli bi u Bataji na mestu gde se ukršta novi i stari Novosadski put, bukvalno isto kao ljubitelji Batajnice postavimo kafanske bašte
i tako prekinemo žilu kucavicu

Po definiciji plato jeste uzvišeni komad te Zumin pregdlog ite-kako ima prirodniji smisao :kk:

 

[Bender Rodriguez]

Simpatično je kako druga strana uporno valja priču (poput balege) kako sad ispade da mi ovde tvrdimo da narod treba da odlučuje i pita se o svemu živom u Srbiji, iako je lepo rečeno da je ovo jedan od onih slučajeva gde zaista treba čuti obe strane, a ne samo slepo pratiti šablone i formule iz udžbenika.

Jer ne pričamo mi ovde o izgradnji faking mosta ili brane nego o načinu uređenja jednog trga na kome neki ljudi treba da provode vreme.

Inače i dalje čekam da se skupi ekipa i da nam svima pokaže kako se koristi trg. Pošto smo jelte utvrdili da svi mi koji ne volimo ovo aktuelno rešenje, pojma nemamo, kako o korišćenju javnog prostora, tako i o svom sopstvenom gradu. Pa eto, molim dežurnu ekipu stručnjaka da sprovedu demonstraciju i okače nam ovde da znamo za ubuduće.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Када сам пре петнаестак година приметио да би Цветни трг требало да се спусти, брзо сам одбацио такву могућност и схватио предности тада уздигнутог трга . Једино у случају претварања улице К. Милана у пешачку спуштање би имало смисла. До тада брод који се уздизао изнад плиме издувних гасова и буке је требало да остане укотвљен на том месту, а не да буде потопљен. Зид је могао потпуно да буде сређен са растињем које је могло да буде у жардињерама у његовом подножју и да пада преко ограде одозго, киосци су могли да буду уклоњени, поплочање замењено бољим, а вековни детаљ по коме је Цветни трг био покољењима препознатљив мала оградица у класичном стилу - сачуван.

Ако сам добро разумео Зума открива да би за трг боље решење било - старо, које је уклоњено, то јест предлаже нешто што је ту већ постојало.

Занимљиво је да је на Славији настало узвишење, а ЦТ је спуштен.

 

[stf]

Igor » 22 Мај 2018 12:01 am[/url]":34ychhne]Ja ne podrzavam prebacivanje odgovornosti na gradjane koji kao ne razumeju prostor ili ne znaju da ga koriste. Zadatak arhitekata u sirem smislu urbanista i jeste da prostor ili neku celinu prilagode socio-prostornim odlikama grada i okruzenja u kome se vrsi intervencija.

Ja se u potpunosti slažem sa tobom. Arhitekte su u par navrata probale da projektuju pravi trg prateći hiljadugodišnja znanja i - nisu uspeli. Trg očito ne može da se nakalemi u Beogradu i da funkcioniše. Beograđani se plaše trgova.

Zato sam i ranije konstatovao da jednostavno, u Beogradu više ne treba praviti trgove jer oni nisu, niti će biti za našeg prosečnog čoveka i njegovo elementarno shvatanje javnih prostora.

Iz istih razloga sam predložio i da se stajalište "Beograđanka" pomeri ovde, na Cvetni trg. Zato što trgove u Beogradu treba projektovati prema potrebama i navikama stanovništva. I jedan od onih staklenih kubusa da se pretvori u pljeskavdžinicu gde se prodaje kancer smeće i eto ti neviđene gužve na trgu.

I od sada uvek treba projektovati javni prostor sa makar jednom autobuskom linijom koja pored njega okreće.

Homer Jay » 22 Мај 2018 07:33 pm[/url]":34ychhne]Joj, nemojte samo u "uvažavanju lokalnih specifinosti" i poštovanju navika lokalnog stanovništva.

Mi već decenijama imamo jedan socijalni eksperiment demokratskog urbanizma gde je Narod baš sve radio onako kako misli da treba - zidao kuće, stavljao ograde, provlačio ulice i infrastrukturu. Taj eksperiment zove se Kaluđerica, i svi znate kako to (ne) funkcioniše.

Da, Srbija i Beograd su pravi primer direktne demokratije u arhitekturi i urbanizmu i primer šta se dobije kada se "narod pita". Isti taj narod koji po struci svakom prilikom baca drvlje i kamenje. Svi sve znaju a struka treba da obriše dupe svojim diplomama. To je stav i na ovom forumu. Masovno zastupljen stav.

Ne tako davno smo držali predavanje studentima u Novom Sadu o građanskom aktivizmu i urbanizmu i njihovoj simbiozi i nakon popularne konstatacije da se građani ne pitaju ni za šta u ovoj državi, mi smo kao primer da to jednostavno nije tačno naveli Kaluđericu i direktnu narodnu demokratiju u urbanizmu zastupljenu na svakom koraku u kojoj se građani pitaju za sve a državu niko ne j*** 2%. Ućutali su .... istina uvek boli.

 

[Ksenija]

stf » Sre Maj 23, 2018 8:51 am[/url]":j30rxgtk] Da, Srbija i Beograd su pravi primer direktne demokratije u arhitekturi i urbanizmu i primer šta se dobije kada se "narod pita". Isti taj narod koji po struci svakom prilikom baca drvlje i kamenje. Svi sve znaju a struka treba da obriše dupe svojim diplomama. To je stav i na ovom forumu. Masovno zastupljen stav.

Запитај се због чега.

Ne tako davno smo držali predavanje studentima u Novom Sadu o građanskom aktivizmu i urbanizmu i njihovoj simbiozi i nakon popularne konstatacije da se građani ne pitaju ni za šta u ovoj državi, mi smo kao primer da to jednostavno nije tačno naveli Kaluđericu i direktnu narodnu demokratiju u urbanizmu zastupljenu na svakom koraku u kojoj se građani pitaju za sve a državu niko ne j*** 2%. Ućutali su .... istina uvek boli.

 

[Zuma]

Stf,

Ti i drugi uporno poredite anarhiju divlje gradnje sa participacijom koja se nigde više ne dovodi u pitanje kao neophodni deo planiranja.

Pa onda zamenjujete mesta potrebe uzimanja u obzir lokalne situacije sa bezuslovnim slušanjem bilo čega što potpuni amateri slučajno izjave ili žele.

To znači napuštanje čak i pokušaja da se ovde vodi ozbiljna diskusija. Ja bih se još jednom zapitao zašto su studenti zaćutali posle iste konstatacije. Da li zato što "istina boli" ili zato što im je trebalo vremena da poveruju da predavač može ozbiljno napraviti takvo poređenje.

Da to zauvek ne bi ostala velika tajna, čisto da kažem da participacija i uzimanje u obzir lokalne situacije podrazumeva prepoznavanja legitimnih potreba koje se stručnom analizom mogu izvući iz navika i izjava građana, a NE slepo sleđenje "uputstava" ili bukvalnog sadržaja želja koje mogu imati oni koji ništa o struci ne znaju.

I na kraju, mešate nizak kulturni nivo i kratku urbanu tradiciju Beograđana sa mogućnošću dovoljno kvalitetne percepcije i korišćenja prostora, što je osnovna evolucijom ugrađena sposobnost koju imaju svi ljudi. Tačno je da u ovom poslednjem slučaju zaista postoji delimična zavisnost od urbane tradicije i iskustva, ali nedovoljna da velika većina građana ne bi mogla sasvim nesvesno prepoznati i iskoristiti kvalitet dobro rešenog trga, pa makar i baš ništa ne znali o tradiciji života u velikom gradu.

 

[direktor]

Legitimne potrebe da se izgradi kuca na sred ulice legitimne potrebe da se nadogrqdi zgrada za 3 umjesto jedan sprat legitimne potrebe da se raskopa trotar i tu zasade tuje mirjevo itd ima raznih legitimnih potreba ...
A vidim pricas o participaciji gradjana jesi napisao nekad neku primjedbu za javni uvid ...otisao na javnu raspravu povodom nekog zakona ... trazio lokalni referendum ...
Eno petlobrdjani su legitimno organizovali referendum ...izaslo ih 10 sad se ponovo bune ... iako je sporazum potpisan ...

 

[Zuma]

Ne treba valjda da objašnjavam razliku između legitimne i bilo kakve potrebe?

Ili činjenicu da urbano planiranje ne bi smelo da zavisi od samoorganizovanja amatera? Da ne spominjem participaciju i ko NJU treba da organizuje?

 

[Пантограф]

Делија је овде писао о османском карактеру овдашње културе испијања-кафе-по-цео-дан, а ја у то име препоручујем да се оде до Трга Николе Пашића, до нове фенси кафетерије у приземљу Дома синдиката, да се овере на плочник избачени јастуци по којима се седи на поду, шамлице и сл. Оно ни у Турској више нема.

 

[Ksenija]

За мене Цветни трг мора бити обасут цвећем да би оправдао своје име. Ко је осмислио решење, ко реализовао савршено ме не занима под условом да задовољава све критеријуме.
У суштини слажем са ГЛАС ПРИРОДЕ када каже, између осталог:

Старо решење је било лоше због сувише киоска за цвеће и изузетно ружног поплочања, све остало, оградица и леје су били сасвим пристојни. Требало је само смањити број киоска - цвећара и заменити плочник нпр каменим плочама.

Желим цвеће на Цветном тргу а не сабласни, стерилисани простор!

Пантограф » Sre Maj 23, 2018 2:28 pm[/url]":12659ndx]Делија је овде писао о османском карактеру овдашње културе испијања-кафе-по-цео-дан, а ја у то име препоручујем да се оде до Трга Николе Пашића, до нове фенси кафетерије у приземљу Дома синдиката, да се овере на плочник избачени јастуци по којима се седи на поду, шамлице и сл. Оно ни у Турској више нема.

Не пренагљуј, можда су туристи из Турске а туристима се све прашта.

 

[Zuma]

Пантограф » 23 May 2018 01:28 pm[/url]":xgoljgcu]Делија је овде писао о османском карактеру овдашње културе испијања-кафе-по-цео-дан, а ја у то име препоручујем да се оде до Трга Николе Пашића, до нове фенси кафетерије у приземљу Дома синдиката, да се овере на плочник избачени јастуци по којима се седи на поду, шамлице и сл. Оно ни у Турској више нема.

To je već komplikovanija priča. Koliko je to dobro ili loše, i kakvo bi ponašanje trebalo podsticati. Ja sam se pobunio protiv tvrdnje da je ravan i prazan prostor izraz poslednjih saznanja o uređenju trgova i da ih mi ne koristimo zato što smo nesposobni da prepoznamo urbani kvalitet. Posle se Delija neprimetno ispravio rekavši da to zavisi od okoline trga (tj prazan prostor postaje koristan ako je okolina bogata), ali nije objasnio kakve to ima veze u slučaju kad ta okolina NIJE sjajna, kao u Beogradu ili na Cvetnom trgu. Onda bi valjda trebalo izvući suprotan zaključak, da u Beogradu trgovi moraju imati bogatiji sadržaj nego recimo u Firenci da bi kompenzovali relativno siromaštvo njihove okoline, što se slaže sa ponašanjem ljudi, ili za razliku od ogromnih i veoma gusto pakovanih mesta tipa Menhetn gde je sam prazan prostor najveća premija već sam po sebi. Međutim vi ste zaključili suprotno, da je prazan trg vrhunac bez obzira gde se nalazmo i bez obzira na vredne aspekte lokalne tradicije, a da su oni koji ne uspevaju da ga iskoriste nedovoljno urbani.