Cvetni trg

[Дошљак]

Oко храста је требало направити четвртину круга степенице које би служиле и за приступ маркету и за седење у хладовини. А маркету је требало вратити оригиналну фасаду уместо што имаомо овај турбофолк у стилу деведесетих са овим грозним кавезом.

 

[Дошљак]

Ево мало сам се играо у пеинту да дочарам моју идеју о изведби цветног трга. Стаклених киоска не би било уопште, а јавни ВЦ би био попут оних нови постављених у парку код Ушћа и у Пионирском парку, и био би позициониран ближе Краља Милана.

 

[Zuma]

Ovo je već daleko bolje

Bolje se koristi profil terena pod nagibom, očigledno popularniji viši nivoi su prošireni, postoji simboličko odvajanje pešačkog platoa gde se ljudi zadržavaju od prolaznog trotoara i njegove ulice, prostor u celini deluje bogatije, deo koji gravitira Njegoševoj više nije kao lenjirom odvojen od dela uz Kralja Milana, a i zaštićeni hrast je vidljiviji i lakše mu je prići. Čak je i pristup samoposluzi poboljšan.

Može se razmotriti i poneki mali i obavezno nizak zeleni akcenat na stepenicama, čisto da razbije ove dugačke prave linije. Zatim par četvrtastih rupa sa vodom (ne više od recimo 40x40 cm) unutar kojih su jarko i kroz vodu osvetljene mikro fontane upuštene ispod nivoa tla. Ili neki slični detalji koji ne oduzimaju puno prostora i nisu agresivni, ali dodaju raznovrsnost i fokusne tačke.

 

[direktor]

Taman za neku narednu rekonstrukciju za 20 godinica

 

[Drakche]

Pa ne znam, plato barem moze da se iskoristi za neku manifestaciju, bioskop na otvorenom, i sl., stepenasti trg bi samo izgledao lepse.

 

[Дошљак]

Имамо и бољих места у граду за манифестације. Троугласти облик трга није баш најпогоднији за манифестације.

 

[laki72]

Simpatično je kako druga strana uporno valja priču (poput balege) kako sad ispade da mi ovde tvrdimo da narod treba da odlučuje i pita se o svemu živom u Srbiji, iako je lepo rečeno da je ovo jedan od onih slučajeva gde zaista treba čuti obe strane, a ne samo slepo pratiti šablone i formule iz udžbenika.

Jer ne pričamo mi ovde o izgradnji faking mosta ili brane nego o načinu uređenja jednog trga na kome neki ljudi treba da provode vreme.

Inače i dalje čekam da se skupi ekipa i da nam svima pokaže kako se koristi trg. Pošto smo jelte utvrdili da svi mi koji ne volimo ovo aktuelno rešenje, pojma nemamo, kako o korišćenju javnog prostora, tako i o svom sopstvenom gradu. Pa eto, molim dežurnu ekipu stručnjaka da sprovedu demonstraciju i okače nam ovde da znamo za ubuduće.

Apsolutno!

A da mi tu izgradimo jednu p+5 +pk zgradu popunimo taj donji dio trga koji smeta rijesimo problem
Kad razgovaras sa autorkom cvijetnog trga zuma da ti objasni sve nedoumice ili nemas hrabrosti za tako nesto

Poznavanje ili bliskost sa autorom bilo kog dela moze samo da bude otezavajuca okolnost za pravilnu procenu uspesnosti.


Ukljucio sam se bas na ovom postu zbog sledeceg predloga.
Mozda bi 'autorka' umesto Zumi ili meni, trebala da daje instrukcije i objasnjenja apsolutnoj vecini gradjana Beograda koji "ne umeju" da koriste trg.


PS.
Uzgred, kada spominjete trgove poput Stefans Placa u Becu, ne mistifikujte i ne sirite dezinformacije. Ni na tom trgu iako brojni, ljudi se ne zadrzavaju vise nego sto moraju.
Hiljade ljudi su turisti, koji zastanu, slikaju se ili cekaju red za posetu crkvi. Ili galeriji naspram nje.

I taj trg nije na prometnoj ulici.
I tu je metro stanica.
I raskrsnica glavnih pesackih pravaca.
I ne, osim turista, jako malo Beclija tu ima, a jos manje ih se zadrzava tu.
No to je verovatno do uticaja osmalija na beclije tokom opsade...

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Пантограф]

Ех, па нормално да се у атеизираној Европи народ више не скупља пред црквом.
И, кад већ Бечлије тај простор "не користе" (мада ти написа да им и те како користи у туристичке сврхе), што га не пошуме и не поставе дрвене клупе у хладовини, да могу да "уживају"...?
Па, зато што уживање у дединој башти, под дудом, није једини тип уживања.
Питам вас све - зашто желите да сваки педаљ јавног простора у Београду изгледа као "паркић" у вашем стамбеном блоку? Није ли поента града у богатству јавних простора, и не исказује ли се богатство кроз - разноликост (форми и функција)?

А апропо храмова савременог друштва, где се људи окупљају - пример је простор испред ТЦ Ушће. Е, да код нас, у власти и у институцијама, постоји таленат за посао који се ради, као и икакво поимање јавних простора, пред главним улазом у ТЦ био би формиран класичан плато, а зграда не би смела бити без садржаја у приземљу, ка споља.

 

[Bender Rodriguez]

Legende kažu da Beč i Beograd imaju nešto različite klime, pogotovu leti. Mislim ne znam, nisam studirao arhitekturu pa nisam stručan da pričam o tome, ali samo prenosim šta sam čuo... Zato je možda Bečlijama lako bez toliko drveća i hlada na javnim prostorima a Beograđanima treba više... Ko zna...

A što se tiče priče o Cvetnom trgu, ti uporno teraš priču kako ''mi'' hoćemo parkić na svakom metru kvadratnom, iako je više od deset puta napisano da se samo traži malo više sadržaja, i da se sve to odnosi na Cvetni trg. Još jedanput - na Cvetni trg. I da postoji razlika između 1) prostranosti i 2) aerodromske piste koja od aprila do oktobra ima jednu jedinu svrhu - da prži mozak pod suncem.

Kao što napisah pre dve strane - sve što ''mi'' ''tražimo'' stoji arhivirano, što ovde što u komentarima na medijima. Koji su još i oštriji nego najoštrija kritika na ovoj temi. Koga ne mrzi, on će da isčita to i da shvati suštinu priče. Koga mrzi, on će da nabada i sam ''dopunjuje'' (čitaj - izvrće reči) pa da iz toga izvodi pogrešne zaključke a i optužbe. Kao što se uporno i radi na ovoj temi.

P.S.
Inače mogu da se kladim da većinu ljudi na ovoj temi koja kritikuje ovo rešenje, ne iritira toliko samo to kako je taj trg realizovan, nego i to kako druga strana uporno nastupa, i to već godinama unazad. Pričam o ovim tvojim pojedinim istomišljenicima, uvaženim ''stručnjacima'', što osuju paljbu pa se onda povuku, dal da glume uvređene curice ili ko će ga znati. Oni prvi nastupe sa stavom ''ma nije nas 100 u krivu nego vas 6 i po miliona, bre vi ste bag**, vi ne umete da koristite sopstveni trg, du**jte ga, kraj priče'' i onda se posle čude kad ih svi redom iznapušavaju. Izgleda da misle da što više govana izliju po sopstvenim ljudima, to će ih brže naterati da promene mišljenje.

 

[laki72]

Ех, па нормално да се у атеизираној Европи народ више не скупља пред црквом.
И, кад већ Бечлије тај простор "не користе" (мада ти написа да им и те како користи у туристичке сврхе), што га не пошуме и не поставе дрвене клупе у хладовини, да могу да "уживају"...?
Па, зато што уживање у дединој башти, под дудом, није једини тип уживања.
Питам вас све - зашто желите да сваки педаљ јавног простора у Београду изгледа као "паркић" у вашем стамбеном блоку? Није ли поента града у богатству јавних простора, и не исказује ли се богатство кроз - разноликост (форми и функција)?

А апропо храмова савременог друштва, где се људи окупљају - пример је простор испред ТЦ Ушће. Е, да код нас, у власти и у институцијама, постоји таленат за посао који се ради, као и икакво поимање јавних простора, пред главним улазом у ТЦ био би формиран класичан плато, а зграда не би смела бити без садржаја у приземљу, ка споља.

Apropo ateizirane evrope, mozda je nacin zivota i komunikacija vise uticao da se ljudi manje okupljaju po svim javnim prostorima, pa i trgovima? Nema ni dobosara sa proklamacijama na danasnjim trgovima, nema glasnika iz susednih carevina...
Mozda bi 'beobuild' imao svakodnevna okupljanja upravo na cvetnom trgu, gde bi clanovi diskutovali o aktuelnim dogadjanjima u gradu i drzavi?

Salu na stranu
Pantografe, nigde i nikad nisam rekao da ovaj prostor mora da izgleda kao parkic, bio on centralni gradski, bilo blokovski.

Od prvog pisanja govorio sam o pogubnoj orijentaciji trga i upozoravao da ce negiranje cinjenice da je otvorenost trga ka ulici Kralja Milana jedna velika greska koja osudjuje ceo projekat na promasaj. I upravo umesto da se visinska razlika iskoristila da se vizuelno ali i zvucno i fizicki trg odvoji od nehumane ulice, uradjeno je suprotno.

Ne sumnjam ja ninajmanje, da bi (uprkos nekem nedostatcima) da se trg nastavlja na PESACKU K.Milana, situacija bila sasvim drugacija i da bi trg ZIVEO.
Ali, to danas sa ovakvom ulicom i ovakvim resenjem trga nije slucaj.

Oni koji za to krive 'glup narod' su upravo to - glupi, arogantani, nezreli i razmazeni.



Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Delija]

Оријентисаност ка Краља Милана је исправан и далековид потез. Неће ваљда овај град довека бити аутомобилска/аутобуска паланка и неће заувек Краља Милана остати ово што јесте сад.

А биће да је Цветни Трг оријентисан и ка ЈДП-у.

 

[roger34]

Drakche » Ned Maj 27, 2018 8:38 am[/url]":3592nit9]Pa ne znam, plato barem moze da se iskoristi za neku manifestaciju, bioskop na otvorenom

Pa ne moze. To jest, moze ali samo ukoliko se Kralja Milana zatvori za saobracaj, posto se inace nista ne cuje... (Zuma je vec podelio iskustva sa takvih pokusaja).

@Delija pretpostavljas nesto sto vrlo daleko od realnosti... nece valjda trg ovako ostati do trenutka smanjenja/ukidanja saobracaja u KM.

 

[Zuma]

Delija, naspram nižeg trouglastog dela platoa Cvetnog Trga nema recimo ulaza u zgradu JDP-a ili bilo čega drugog. Ulaz je u nivou samoposluge. Tako da nema razloga za poprečno kretanje pešaka u smeru u kome gledaju stepenice, tj nema eventualnog cilja kretanja na tu stranu. Vidi se ne preterano zanimljiva fasada JDP-a i to je sve. Dakle jedini drugi naspramni sadržaj duž duže strane platoa je ulica i ništa više, a ona pešacima nije interesantna. A u buduću pešačku zonu prlično sumnjam. Ovako znači dobijamo samo izduženi i teško iskoristljivi prostor omeđen ravnom linijom stepenica platoa i prometnom i bučnom ulicom. Što nije preterano inspirativno.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Најбоље би било да се примени решење које је успешно изведено са водоскоком Девојка са крчагом у недавно обновљеном Дворском врту, неуспешни и неприхваћени басен са неукусно додатим млазевима је замењен ранијим решењем са басеном зиданим плочама од ломљеног камена.

Исто тако би требало урадити са Цветним тргом, али без киоска са цвећарама које би требало сместити испод плоче дуж улице Краља Милана, уместо зида. Све и да улица постане пешачка , раније решење би било много лепше и занимљивије, јер би тада то постало део врта Мањеж који је углавном раван, са узвишеним платоом са више степеница какав је некад био и са обновљеним вртним садржајима које је некад имао. Али не о трошку народа.

 

[direktor]

Nisam u dobrima sa autorkom izvedenog rijesenja
Pokusao sam da pricam sa istom nije bila raspolozena za razgovor cinilo mi se da nije zadovoljna kako su neke stvari odradjene
Uporno ignorisete da trg ima dva djela da dio od pekica ka gore je krcat ljudima
Mozda treba sklanjati stolice zimi
Trg nista nije bio posjeceniji ranije kada ulica KM postane pjesacka docice do punog izrazaja trg
Zuma ulaz u jdp se nalazi prekoputa u zoni trga
Kao sto rekoh ovdje su 3 clana za to da nista nije trebalo mjenjati koliko ste vremena ranije provodili na cvijetnom trgu u to da kazem donjem djelu
Mene jako zanima gdje su zavrsili simpaticni kandelabri iz istoga

 

[stf]

Као што више пута написах, овај плато је пројектован пратећи хиљадугодишња акумулирана знања о пројектовању јавних простора и тешко да се може квалитетније испоројектовати оваква локација.

Јасно испраћен карактер геометрије простора, јасно одвојена два фунакционална дела трга, горе плато угоститељске намене, доле плато са амфитеатром окренут ка најзначајнијем јавном објекту у околини на коме се могу организовати све врсте јавних перформанса које било коме падну на памет .... тргови су простори јавног окупљања и деловања. Они се пројектују празни и равни, без препрека по себи, како би грађани несметано могли да на њима организују шта год им падне на памет, а да се не споплету о неки џбун или противтенковску жардињеру ... а то што Београђанима ништа не пада на памет сем ждрања пљескавице и чекања аутобуса, није проблем струке, ни овог квалитетно пројектованог простора.

Трг није место где ће неко сести на клупу у хладу да би седео на клупи у хладу. За то служи парк, драги моји Беобилдовци, и то парк који се налази 25 метара од овог простора. Престаните да мешате бабе и жабе и њихове функције. Различити простори постоје за различите намене.

 

[Дошљак]

Степенасти плато до Његошеве у хладовини са баштама кафића је функционалан, нижи плато до Краља Милана је нефункционалан.
Трг је значи да се седи у хладовини у кафићу али није да се седи у хладовини на клупи?

 

[roger34]

stf » Pon Maj 28, 2018 8:58 am[/url]":ejbw3dbd]Као што више пута написах, овај плато је пројектован пратећи хиљадугодишња акумулирана знања о пројектовању јавних простора и тешко да се може квалитетније испоројектовати оваква локација.

Upravo hiljadu godisnja znanja, uz neprihvatanje cinjenice da su u poslednjih ~100 godina ljudi izmislili i mosovno poceli da koriste automobile. Na donjem delu trga se zbog buke i izduvnih gasova apsoluto nista ne moze kvalitetno organizovati (bilo pokusaja, bio sam i znam kako je proslo).

 

[Bender Rodriguez]

Дошљак » Pon Maj 28, 2018 10:01 am[/url]":1d4cv7e3]
Трг је значи да се седи у хладовини у кафићу али није да се седи у хладовини на клупи?

Upravo to. Ako se malo bolje pogleda, lepo se vidi kako je sve to zamišljeno da služi privatnim interesima. Imaš kafiće u ušuškanom hladu gde možeš da sedneš na mekane stolice i naručiš piće. Imaš Maxi koji dominira platoom, gde možeš da kupuješ u klimatizovanom. I imaš javni besplatni plato sa golim betonom gde možeš sebi da krčkaš mozak. Biraj gde ćeš.

 

[roger34]

Hajde, neka je ideja da se prostor koristi od 17 do 22h, sto je uglavnom sasvim moguce, i neka je ideja da se koristi sa male koncerte, predstave, projekcije, plesno vece kakvo je nekad bilo kod Platoa i slicno. Ukoliko bi toga mogla da bude bar 2 puta nedeljno, ovakav trg pri znacajno mogao doprinese i oplemeni grad.
Ali, to sve prakticno nije moguce zbog obliznje prometne ulice. Trg kakav je nekad bio (minus svecare i wc) je na ovom mestu mnogo primereniji takvim aktivnostima.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Колико пута треба да се понови да је посебност и значај Цветног трга , не само његово име него и његова историја дуга преко два века ! Ту историју чини храст, чинила је и стогодишња оградица у класичном стилу која је уклоњена само зато што се није уклопила у нечији фантазам бајате модерности, али и првобитна улога трга - цветна тржница.

Жардињере су битне јер цвеће не расте на бетону, а ако је бетонски плочник погодан за гледање филмова и седење у мору издувних гасова и буке нека тргу колико одмах промене име у филмски трг. Култура природе је на најнижем нивоу, икада, а филмску културу гаје сви медији, фестивали, универзитети. Колико се времена у емисијама о граду одваја за природу и вртове, колико се времена даје глумцима, редитељима и певаљкама ?

Природне целине у сред пролећа су прекривене пожутелом сламом, на Ташу месец дана леје стоје без цвеће, сем мало коровског растиња, природне целине на обалама и Ади и блоковске изгледају све лошије уместо да сијају препуне новог и разноврсног растиња. Можда је решење да се тренд Савског и Цветног трга примени свуда и да свуда имамо бетонске плочнике на којима ћемо гледати вртове и природне пределе из света у филмовима !

 

[Zuma]

Novi Cvetni Trg je divan primer "školske", što znači površne, primene nekih opštih principa, ali bez razumevanja koliko je svaki slučaj poseban i da "princip" nije isto što i bukvalno uputstvo za projektovanje.

Staro rešenje je formiralo poseban i izdvojen prostor između dve ulice, plato koji je bio na srednjem nivou između njihovih visina i koji je bio izdvojen ogradama pa se mogao upotrebiti na niz različitih načina sasvim NEZAVISNO od ulica koje ga okružuju.

I onda dolaze moderna saznanja koja manje više kažu da su ograde u principu loše. Razbija se prostor. Ako ih uklonite on postaje veći i upotrebljiviji. Što je nekom opštem slučaju tačno. Ali ne i u posebnom slučaju kad NE ŽELITE da se neki prostor spoji sa bučnom i zagađenom ulicom koja nikako ne može da doprinese tom novom prostoru. Tako da bi granicu trebalo ostaviti. Možda ne u obliku klasične stare ograde nego recimo kao različit nivo. Staro rešenje je bar to izdvajanje po nivoima prepoznalo kao potrebu.

Međutim onda neka sasvim akademska, a ustvari autistična "poslednja saznanja", kao lenjirom razdvajaju nivoe dve ulice, pa manji deo Cvetnog Trga dovode na nivo Njegoševe a veći deo na nivo Kralja Milana. Tako se proširuju ulice, a gubi se posebno definisani i jasno izdvojeni prostor između njih, tj onaj "Trg" iz "Cvetnog Trga". Pošto je Njegoševa na višoj tački i ima divnog drveća, taj deo novog prostora je upotrebljiviji i zato ga odmah uzimaju i privatizuju kafane za svoje bašte. Međutim veći deo starog Cvetnog Trga je ovako postao samo prošireni trotoar Kralja Milana, gde niko nema previše inspiracije da boravi duže nego što mora dok je kulturne manifestacije veoma teško organizovati zbog buke i neprijatne blizine velikog saobraćaja. Bez barjere ili druge jasne granice koja bi agresivnije razdvojila prostore sasvim različitih namena, pešački i saobraćajni, takav plato nije pogodan za ono što vi imate na umu pa se ZATO i retko koristi. Inače, blizina JDP-a je nebitna jer ako neko želi da čeka početak predstave ili da priča posle nje, to će raditi u parku sa druge strane ulice. Pa taj niži plato nema NIKAKVE jasne prednosti koje bi ga činile popularnim.

 

[direktor]

Zuma koliko je ljudi ranije koristilo cvijetni trg ti si pominjo kako jdp ulaz nije kod trga
Zato nevidim potrebu za daljom raspravom oko djela trga i njegove denivelacije
Uvjek se javis kad je sve gotovo i places za prosutim mlijekom

 

[Zuma]

Kako ne razumeš da NIJE GOTOVO ako toliko uglednih članova Beobuilda smatra da je novo rešenje dobro? To verovatno znači da su principi uređenja javnih prostora iz kojih proizilazi pozitivna ocena novog Cvetnog Trga trenutno veoma rašireni, odnosno da ljudi koji odlučuju takođe imaju neke slične stavove kao i vi. Na kraju oni i jesu odobrili ovaj projekat. A TO znači da će oni NASTAVITI da primenjuju iste pogrešne ideje, pa ćemo dobiti JOŠ "Cvetnih Trgova", odnosno još loših projekata uređenja javnih prostora baziranih na istim pogrešno shvaćenim principima. Ti projekti će tek da se rade, pa ZATO ništa nije gotovo sve dok se misli na ovakav način.

A i inače, već sam rekao da bih voleo da više govorimo o opštim principima i urbanizmu grada, a manje o arhitekturi ili konkretnim rešenjima, sem ako ona dobro ilustruju neke važne principe ili načine razmišljanja o prostoru i budućnosti Beograda. Čak sam otvorio i novu temu o urbanizmu ( http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?f=13&t=4103 ). Dakle manje "praćenja projekata" a više teorijskog razmišljanja unapred. To je drugi razlog zašto mi je često svejedno da li je projekt završen ili nije. Ako je i završen, nije završeno ono što je dovelo do njega i što će se ponoviti na razne načne ako dobro ne razumemo sve što se desilo. Kao pomoć u razumevanju loši projeketi su obično daleko korisniji od dobrih.

Što se tiče ranijeg korišćenja Cvetnog Trga, on je bio uspešan, posećen i dobro se koristio kao ono što je bio zamišljen da bude: mesto za prodaju cveća. Kasnije su shvatili da ovako dobro mesto ima mnogo veće potencijale da bi ostalo samo cvetni trg, pa je zato predložena rekonstrukcija. Sa tim zaključkom se slažem. Iako trg jeste bio uspešan kao mesto za prodaju cveća, trebalo mu je proširiti namenu, jedino što to nije dobro urađeno.

 

[Ksenija]

Suština je u tome da oni koji odlučuju nisu razmišljali ni o čemu do o svojoj koristi. Briga je njih šta će misliti elita Beobuilda ili nekog drugog builda, prolazika, posetilaca.

Ovo je čisto maltertiranje Beograda kao da je Cvetni trg najveći problem u Beogradu koji se, ako ovako nastavi, lagano pretvara u grad haosa, ludila, bezumlja i pada ali do dna.

Čitam temu o zagađenosti reka, nerešenim odvodom fekakalne kanalizacije i celog sistema, i sada mi je baš važan cvetni trg.

Krivac se prepoznaje samo što je njega baš briga, makar za sada.