Plažine - Žabljak je veličanstven put zaista, nešto što bi svako trebalo da prođe.
Prva 3km su dosta zahtevna, vrlo usko, jak uspon, lakat krivine u tunelima i sl., ali generalno i to je šarmantan deo sa sjajnim pogledom na jezero.
Nakon toga ide nekoliko km puta kroz šumu ili puta bez naročitog prostora za uživanje u prirodnim lepotama (kad porediš sa ostatkom), ali u svakom slučaju lep deo.
A onda se u jednom trenutku izađe na durmitorski plato, i krene konstantno oduševljenje do samog Žabljaka
Prelepi predeli, pregled većine durmitorskih vrhova, pregledan i prelep put.
E sad, cela deonica je generalno uska i uslovno dvosmerna, tj. potrebna su blaga ili srednja "cimanja" oko mimoilaženja, posebno do izlaska na plato.
Ali saobraćaj nije previše gust, i vredi proći tim putem definitivno preporuka!
Prije svega, hvala na preporuci
Prođoh tom dionicom u petak i mogu reći da sam veoma prijatno iznenađen, kako prirodnim ljepotama (svakako vrijedi proći ovom dionicom), tako i stanjem puta. Jeste uzak asfaltni dio, ali pored njega ima dovoljno prostora da se mimoiđu 2 auta. Penjući se serpentinama-tunelima od Plužina ka Durimitoru, susreo sam nekoliko automobila i vrlo lako smo se mimoišli. Vožnja na platou vrlo lagana, takođe se vrlo lako mimoići sa automobilima iz suprotnog smjera (ima dosta kamp vozila, ali ni to nije problem) naravno ako se ne ide prevelikom brzinom, što bi i bila šteta jer je priroda na samom platou fascinantna i uživanje je voziti polako i gledati sve to okolo.
U povratku ipak odlučih da idem preko Pljevalja i Metaljke. Najveći razlog je da bismo izbjegli nedjeljnu gužvu na Šćepan Polju, a i usput da svratimo na meandre Ćehotine. Pa evo par informacija koje nekome mogu biti korisne.
Google maps mi je za meandre Ćehotine kao najbržu opciju od Đuđrevića Tare ponudio M-6, pa onda lokalni put preko sela Potkrajci, pa regionalni put R-11 (Bijelo Polje - Pljevlja). Alternativa je bila da idem preko M-6 do Pljevalja, pa onda nazad do meandara preko R-11. Pošto nisam imao pojma kakav je taj lokalni put, ideja je bila da kad dođem do skretanja vidim kakav je to put i da tada odlučim kojom varijantom dalje. E kad dođoh tu, na skretanju sasvim nov put, širok, pista. Tek posle vidim da tu prave skroz novi put (to je ova dionica
https://www.openstreetmap.org/#map=14/43.2259/19.4324). Put je pušten u saobraćaj sve do Lijeske, iako još nema ni horizontalne ni vertikalne signalizacije. E od Lijeske do Potkrajaca je makadam, a od Potkrajaca do R-11 uzak asfalt. Na google maps nije ucrtano skretanje za meandre, pa ako idete iz pravca BP skrećete par stotina metara prije nego vam google maps kaže da ste stigli na vašu lokaciju. Nema putokaz, ali ima jedna tabla koju baš i ne vidite dok vozite, pa se lako može desiti da promašite skretanje. Onakva prirodna ljepota zaista zaslužuje mnogo više marketinga.
Put Pljevlja - Metaljka je danas bio zatvoren u periodu 10.00 - 14.00, pa sam na preporuku lokalaca iz Pv otišao preko sela Glisnica. Do skretanje za Glisnicu se iz Pv ide regionalnim putem R-18, koji je u sasvim solidnom stanju, nema puno saobraćaja, pa je vožnja prilično lagana. Od R-18 do Glisnice je uzak asfalt, a posle Glisnice do R-3 (Boljanići) je par kilometara makadama, ali vrlo dobrog makadama. Čini mi se da je taj makadam u boljem stanju nego dionica Boljanići - Metaljka - Čajniče. Tako da, dok traju ovi zastoji na R-3, ovaj put preko Glisnice može biti dobra alternativa.
Dionica u RS-u, od Metaljke do Čajniča, je blago rečeno sramota, ali ništa čudno za puteve u istočnom dijelu RS-a, no to je neka skroz druga tema.
Nažalost, nisam bio u prilici da slikam, pa mi za ovo gore navedeno samo možete vjerovati na riječ