Šta je novo?

Crkve Beograda

1-5-12454.jpg
 
Храм Св. мученица Вере, Наде, Љубави и мајке им Софије на Новој Галеници, почели су унутрашњи радови осликавања храма, као и радови испред где би требао да буде парохијски дом, али немам информацију шта се ту тренутно ради
25db06664a6b8e3232b64e1e9c231933.jpg

11d852a8af42e0e75b207fa189910a13.jpg

eb52151973fc40d2ee895da45414943c.jpg



Sent from my iPhone using Tapatalk
 
https://rs-lat.sputniknews.com/zivot/20 ... aik-pavle/

Iako nije kanonizovan, blaženopočivši patrijarh srpski Pavle, voljeni srpski patrijarh, oslikan je u oltaru crkve Svetog Marka u Beogradu - sa oreolom svetitelja. Reč je o mozaiku koji je izvela naša akademska slikarka i mozaičarka Jelica Durković.

U zlatno - purpurni zagrljaj Bogorodice "Širšaja Nebes", jedne od najvećih kompozicija u mozaiku na oltarskoj apsidi u svetu, u crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu, smestio se i patrijarh Pavle.

Iako je oslikavanje nekanonizovanih retkost, posebno u oltaru, voljeni srpski patrijarh našao se u društvu Svetog Petra Dabrobosanskog i Svetog Atanasija Velikog, prvi je u nizu ikona, po želji sveštenika ovog hrama.

Starešina, otac Trajan Kojić nije želeo da komentariše ovu odluku, ali je Sputnjiku dao blagoslov da uđe u oltar, da fotografišemo.

Patrijarh Pavle za narod oduvek svetac

Uzbuđena je Jelica Durković, jer je delo na kome je radila godinu dana konačno na svom mestu. Iza nje je dugogodišnja mozaička karijera, ali ovaj rad je bio poseban. Kada se rade mozaici svetitelja koji su živeli pre 500 ili hiljadu godina, moguće je pustiti mašti na volju, a patrijarh Pavle je naš savremenik, u njega će biti uprte oči profesionalne kritike, ali i celog naroda koji zna kako je izgledao.

"Bio je ovo veliki izazov, moram da priznam, bilo je jako teško, zato što je pre svega bilo teško naći fotografiju u tom identičnom položaju kako se liturgičari najčešće predstavljaju. Kada nemate konkretan uzor po kome možete da radite, morate da se snalazite. Ali dok sam radila posećivali su me ljudi iz crkve koji su ga lično poznavali, koji su sa njim sarađivali, bili bliski. Davali su komentare, sugestije. Rad je dosta dugo trajao, radila sam u više faza, menjala, dok nisam došla do toga da se većina složila da je ubedljivo, da ima dosta sličnosti", kaže nam Durkovićeva.

Ona dodaje da nije bila iznenađena kada je starešinstvo Hrama Svetog Marka naručilo mozaik patrijarha Pavla, pa čak ni kada je rečeno da treba da ima oreol svetitelja, jer je reč o čoveku koji je za narod uvek bio svetac.

Ispod Bogorodice predstavljen je Hristos koji pričešćuje apostole, ispod ovog zadivljujućeg prikaza je kolonada liturgičara, u donjem delu apside.

Pored ikone blaženopočivšeg patrijarha piše; "Sveti Pavle patrijarh Srpski". U desnom krilu kolonade su Sveti Sava Srpski, Sveti Vasilije Ostroški i Sveti Nikolaj Žički.

Korona usporila radove

Naša Sagovornica je član velikog tima ateljea profesora Đura Radlovića koji više od dve decenije "umiva" crkvu na Tašmajdanu. Radi se sporo, u segmentima, jer mozaik je pre svega teška tehnika, a prošle godine kamen koji stiže iz Venecije zaustavila je korona.

"Prvo je u mozaiku urađen ikonostas, pa je bila velika pauza. Sada su krenuli radovi unutar oltara. Još se rade kompozicije, voleli bi smo da znamo da ćemo ceo hram prekriti mozaikom, bilo bi najlepše, to bi smo voleli i crkva i mi, ali pitanje je koliko je to izvodljivo, ogroman je posao, a reč je o najskupljoj tehnici.

Cela oltarska apsida biće u mozaiku, reč je o ukupno oko tri stotine kvadrata. U planu je i dalje oslikavanje crkve, razmišlja se o posebnoj aseko tehnici. Prvo se oslika platno, a onda specijalnim tehnikama lepi za suvi malter.

"Atelje u kome se izrađuju mozaici već godinama sarađuje sa crkvom Svetog Marka, započela je još dok je patrijarh Pavle bio živ. Radi se polako, jer su to ozbiljni poslovi, u skladu sa mogućnostima, radimo dugi niz godina, možda i više od 20. Naručioci su starešine, a sve ide uz blagoslov patrijarha", kaže Durkovićeva.

66F52DF6-12CE-46A7-A5E1-D0DBFB1EBCF1.jpeg
4624741A-607B-4034-B8F9-E051D1ED424C.jpeg
64061903-BE80-4A6F-841B-9B691AE2872A.jpeg
 
Ево мало модернијег приступа у архитектури православних богомоља, црква Светог Кирила и Методија у Јајинцима.
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=-OVjAzJKNRM[/youtube]
Тајна празника - Свети Великомученик Димитрије (Митровдан)
 
Memorijalni hram Svetih Ćirila i Metodija, Beograd (Jajinci)

O ovoj memorijalnoj crkvi je u poslednjih nekoliko godina dosta bilo reči u stručnim krugovima, ali je šira javnost ostala uskraćena za neke preciznije, aktuelne informacije. Projekat nastaje 2002. godine i njemu učestvuju studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, a doživljava nekoliko varijanti, dok su autori njenog finalnog rešenje arhitekte prof. Branislav Mitrović i Boris Podreka.

Na prvi pogled, crkva deluje netipično za jedan pravoslavni hram, ali kada se dodatno rasvetli njen koncept, arhitektura postaje veoma čitljiva. Za početak, autori su bili svesni da će crkva biti izgrađena na obodu velikog stratišta, na kojem je u periodu od nekoliko godina streljano više od 80.000 Srba i Jevreja. Ovo je inspirisalo autore da hram ne dobije ustaljenu pravoslavnu formu, već da se u njega utka i simbolika judaizma.

Crkva je zamišljena kao podužna jednobrodna, čime podseća na prvobitne ranohrišćanske bazilike, nastale još u vreme antičkog Rima. Njena podužnost inspirisana je Nojevom barkom, tj. mestom u koji se vernici skrivaju od nedaća. Uzori se mogu pronaći i kod Šatora od sastanka, tj. Solomonovog hrama, koji su u unutrašnjoj organizaciji imali prostor Svetinje i Svetinje nad Svetinjama, koji su bili razdvojeni zastorima, tj. vratima. U slučaju pravoslavnog hrama, to su prostor naosa i oltara, koji su razdvojeni oltarskom pregradom.

Bazilika je na severnoj strani presečena transeptom, na osnovu čega je naos odvojen od krstionice. Hram poseduje i dve galerije, do kojih se dolazi stepenicama iz krstionice i što je veoma neobično, stepenicama koje se nalaze u ambulatorijumu iza oltara.

I pored svih ovih neobičnosti, crkva je zadržala svoje pravoslavne predznake, pre svega kroz liturgijske i kanonske principe, koji počivaju na prisustvu sakrivenog oltara i kupole, kao simbolične predstave neba. Projektovana kupola je u stvari slepa kalota i ne izlazi izvan krovnog pokrivača, čime je skladnost arhitektonske forme ostala nenarušena.

Prostor je osvetljen preko šest vertikalno izduženih prozora koji su pozicionirani na severnom zidu hrama. Južni zid je zaklonjen simboličnim „zidom plača“, na kojem će sa spoljne strane biti upisana imena i broj stradalih žrtava, dok će ophod uvoditi vernike između dva zida, gde će sa unutrašnje strane „zida plača“ biti prostor za paljenje sveća. Na zapadu se uzdiže i modernistički stilizovan toranj sa zvonikom.

Zamišljeni arhitektonski oblici ne bi bili mogući bez upotrebe armiranog betona, koji čini 90% konstruktivnog materijala. Projekat crkve, koja se uveliko izvodi, predstavlja vredan i veoma smeo iskorak ka razvoju i osavremenjavanju pristupa projektovanja pravoslavnih sakralnih objekata, koji se pored memorijalnih može primeniti i na druge parohijske hramove.

https://www.gradnja.rs/ovo-su-najvisi-d ... hitekture/
jajinci-Branislav-Mitrovic-podreka.jpg
 
Узмите брвнару коју неће на Степи, и за недељу дана биће црква.
 
Невероватно како се променио тај део града.
 
Заиста нестварно. Мало је даље од данашњег центра, вероватно тада периферија.
 
Vrh