Crkve Beograda

[direktor]

Sto je vidljivo sa prve fotke ...

 

[Uroš985]

Mikie » Čet Maj 28, 2020 7:29 pm[/url]":2awoo67p]Срећна слава, Београђани!


- КОНКУРС ЗА ИЗРАДУ РЕШЕЊА СПОМЕН-ХРАМА И ПАРТЕРНОГ УРЕЂЕЊА, НА МЕСТУ КРСНОГ ЗНАМЕЊА СТРАДАЛИМА ПРИЛИКОМ БОМБАРДОВАЊА 6. АПРИЛА 1941. ГОДИНЕ, У ПОРТИ ВАЗНЕСЕЊСКОГ ХРАМА >>> текст конкурса на веб-сајту Вазнесењске цркве

- Изложба радова приспелих на конкурс >>> "Позивамо вас да од 28. маја 2020. год. посетите изложбу радова, приспелих поводом конкурса за израду идејног решења спомен-храма страдалима приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. год. у порти Вазнесењског храма."

Spojler

Данас сам био у Цркви и сликао приспела решења, међутим мој мобилни телефон је баш лош за сликање при слабој светлост.
Препоручујем сваком ко се интересује да посети изложбу.
Решења:
1.

3.

7.

8.

10.

11.

12.

Ја волим велике куполе у принципу, стога ми се допадају бр. 1, 7 и 8.

Али и 3 и 10 су ми врло интересантни као смела и модерна решења.

11 има најбоље решење са овим амфитеатром који се одлично уклапа у конфигурацију (успон) терена на тој страни.

Што се тиче самог облика куполе, 8 и 12 се најбоље уклапају уз куполе Вазнесењске цркве.

Па с обзиром да сам 8 поменуо два пута, то би требало да прође
И да усвоје ово решење амфитеатра из 11

 

[Uroš985]

Вожд » Čet Nov 05, 2020 9:19 pm[/url]":nwkzg6c5]

Београдска богословија Светог Саве, на којој погрешно пише Интернат студената Богословског факултета (гледа ка кружном току) има своју капелу у склопу саме зграде. Њена олтарска апсида се види из истог овог дворишта у коме се налази ово здање.

А ово здање је параклис Светог Јована Богослова и Светог Саве које припада Православном богословском факултету Универзитета у Београду чија се зграда налази у продужетку богословије (ул. Мије Ковачевића, прекопута Омладинског стадиона) са којом и оформљује ово унутрашње двориште.

Параклис је место где се редовно врше богослужења за студенткиње и студенте као вежбе у склопу наставе на факултету. Сви заинтересовани могу да присуствују и учествују наравно. Улаз у параклис је из хола факултета.
За разлику од капеле богословије, која је затвореног типа јер је цела богословија затвореног интернатског типа.

 

[Прле]

Uroš985 » Нед Дец 20, 2020 6:49 am[/url]":2o9kmfx8]

... за студенткиње и студенте као вежбе у склопу наставе на факултету.

Плеоназам.

 

[Uroš985]

A imao sam potrebu i da istaknem da Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu ima studentkinje kao što je to slučaj i na svim ostalim visokoškolskim i naučnim ustanovama. Ponajviše zbog uvreženog mišljenja da se tamo obrazuju samo muškarci (što naravno za bogosloviju važi - srednju školu)

 

[Прле]

И то нам даде текст из 2021 године?
А студенткиње имате однедавно, раније су то све били студенти.

Ја сам још од момента уласа теолошког факултета у БУ говорио да је то јако лоше, што се ево, све више показује као тачним.

Мало сам старији а и ван језичке групе сам већ 15 година па имам са чиме да упоредим. Нагласци су се променили, језик је постао простији, али и препун туђица.

 

[Uroš985]

Teološki je jedan od 5 fakulteta osnivača UB!

 

[Biciklistkinja]

Samo što verovanje ne može biti nauka, to je kao kad bi postojala nauka "da li komšija ima žutu posteljinu". Možda ima, možda nema, možemo da verujemo u jedno od ta dva ali ne možemo da pravimo nauku od toga jer je sumanuto.

 

[Прле]

Теолошки је можда био један од оснивача, али у време комуниста па све до краја 90их или почетка 00тих не сећам се тачно, није био у БУ. Тада се водила полемика, да ли да се врати или не, шта то значи... Вратио се, и ево плодова.

 

[Navip]

Biciklistkinja » Sub Jan 16, 2021 6:49 pm[/url]":3uk784ez]Samo što verovanje ne može biti nauka, to je kao kad bi postojala nauka "da li komšija ima žutu posteljinu". Možda ima, možda nema, možemo da verujemo u jedno od ta dva ali ne možemo da pravimo nauku od toga jer je sumanuto.

Zapravo, veronauk, učenje vere.

 

[Dzigi Bau]

Да ли неко зна тачан број цркви и манастира на територији Београда?

 

[Uroš985]

По свим највећим европским универзитетима, богословски факултети су међу оснивачима.

Први европски и наши "примитивни" универзитети су били у манастирима. Друге школе није било. Евентуално на дворовима (који су поново били уз владарске задужбине - манастире).

А ако погледате предмете у нашим гимназијама пре 150 година, од 7-8 предмета један је био веронаука.

И многе друге неуке, а нарочито друштвене, се темеље на теоријама. Филозофија, психолоија, педагогија, астрономија, биологија... Само неко јако неук може да каже да теологија није наука.

Наш богословски факултет је враћен на УБ 2003. године. Само је укинута уредба Владе Србије са половине 20. столећа из времена КП.

А наравно, свака институција која постоји 100 година и вуче корене стотинама година уназад, мора да има своје успоне и падове. Па то су људи као и било где другде... Постоје и декадентна времена током дуге историје неких институција, држава, система...

 

[Дошљак]

Dzigi Bau » Суб Јан 16, 2021 8:55 pm[/url]":28oocnk0]Да ли неко зна тачан број цркви и манастира на територији Београда?

Има списак на Википедији, али мислим да фале приградска насеља.

 

[Прле]

За потребе Београда јако мало.

 

[Дошљак]

Мене изненађује како је већина цркви по Београду некако ушушкано и завучено, да кажем да се скромно не истичу у околини. Ево као примери, црква у Господара Вучића, црква у 21. дивизије, црква у Хумској, црква у Кајмакчаланској, црква у Војводе Степе, стара црква на Миријеву, па и Вазнесењска црква. Све су ненаметљиве у својој ужој и широј околини.

 

[Прле]

То ми не смета. Шта више, то ми је природно да уткане у ткиво него да све буду као светога Саве. Ипак у Селу је једна па треба да има најзначајније место, а у Београду их има много, тако да је боље да буду део природне околине...

Нови Београд је мало другачија прича због свог специфичног урбанизма.

 

[Дошљак]

Није баш да су свуда утакнуте. Нпр. у Кајмакчаланској би лепо дошла до изражаја у булвеару, да нема низа проземних кућа са локалима.

 

[ZvezdarkaVracaric]

Dzigi Bau » 16 Jan 2021 08:55 pm[/url]":h1drc5x4]Да ли неко зна тачан број цркви и манастира на територији Београда?

Као што већ написах овде раније, ја походих и снимих нешто преко 170 цркви и манастира на територији Београда. А остало ми је на списку још неких 19, теже или скоро немогућно доступних градским превозом.

 

[Dzigi Bau]

ZvezdarkaVracaric » Pet Jan 22, 2021 3:25 am[/url]":zs4q3heh]

Dzigi Bau » 16 Jan 2021 08:55 pm[/url]":zs4q3heh]Да ли неко зна тачан број цркви и манастира на територији Београда?

Као што већ написах овде раније, ја походих и снимих нешто преко 170 цркви и манастира на територији Београда. А остало ми је на списку још неких 19, теже или скоро немогућно доступних градским превозом.

Хвала на одговору, значи око 190, мислио сам да има много мање.

 

[Navip]

 

[Прле]

Ако гледамо само град Београд што у свом административном смислу и јесте без насеља типа Рушањ, Гроцка и слично што се односе ка Београду, а не припадају непосредно урбаном ткиву, тј постји недасељени део. Мислим да је количина храмова далеко мања. Мислим да је мање од 40

 

[Uroš985]

Мене изненађује како је већина цркви по Београду некако ушушкано и завучено, да кажем да се скромно не истичу у околини. Ево као примери, црква у Господара Вучића, црква у 21. дивизије, црква у Хумској, црква у Кајмакчаланској, црква у Војводе Степе, стара црква на Миријеву, па и Вазнесењска црква. Све су ненаметљиве у својој ужој и широј околини.

Slažem se.

То ми не смета. Шта више, то ми је природно да уткане у ткиво него да све буду као светога Саве. Ипак у Селу је једна па треба да има најзначајније место, а у Београду их има много, тако да је боље да буду део природне околине...

Нови Београд је мало другачија прича због свог специфичног урбанизма.

Ja mislim da to nije stvar "utkanosti u tkivo", nego posledica toga da su vlasti posle II svetskog rata na sve načine skrajnule crkvu, zabranile izgradnju i stavile je na marginu društvenih dešavanja kao nepoželjnu, nazadnu, pro-srpsku... O proterivanjima i ubistvima da ne govorimo.

Evo činjenice koja dosta govori o tome. Kragujevac je sve do kasnih 80-ih godina pored Saborne i Stare Miloševe crkve imao samo još crkvu u Grošnici, koja je pre 20-ak god. proglašena za prigradsko naselje. Da ne račnunamo manastire Divostin, Draču. Oni su za sebe. A Kragujevac je za srpske prilike 1 od 3 najveća grada osim Beograda. Dakle 2-3 crkve na grad od 150000 stanovnika.

Postoje i teorije da su namerno građene visoke građevine oko crkava po našim gradovima da bi se one što više skrajnule i sakrile...

 

[vranac]

Te teorije su starije od komunizma. Kada je gradjena posta prekoputa parlamenta, govorilo se da je ona toliko velika da bi zakrila Hram Svetog Marka, i da se na to obavezao Stojadinovic u Konkordatu sa Vatikanom.

 

[boca-ica]

,, .... Мене изненађује како је већина цркви по Београду некако ушушкано и завучено, да кажем да се скромно не истичу ... ,,

Pa i u prirodnim okruzenjima je tako
retko koj manastir ima
da štrči ili dominira okolinom.

Vera je privatna stvar tako i verski objekti i ne treba da dominira ni nad prirodom nit nad urbanim tkivu .
Čemu nametanje i isticanje, pa i svojstvenom arhiktektonskom lepotom ? Reklama ?

 

[Вожд]