Šta je novo?

Crkve Beograda

Zemun, pored policijske stanice, preko puta pijace. Katolicka crkva.
 
Katolička crkva Uznesenja Blažene Djevice Marije. Otvorena krajem 18. veka.
 
Vaznesenjska crkva (Beograd) SPC 1863.
R0020511.jpg
 
Јагњило код Младеновца, црква Светих Петра и Павла. Подигнута је 1841. године, на темељима старије цркве, по предању, из доба деспота Стефана Лазаревића. Иконе на иконостасу, изванредно уметнички и историјски вредне, насликао је Јања Молер. Првобитни живопис у цркви, 1951. године, урадили су Владимир Предојевич и Здравко Секулић. Тај живопис је пропао, и тренутно нови живопис ради Јандрија Чоловић. У порти цркве су и две собрашице с краја XIX века, које су припадале породицама Кнежевић и Весић. Служиле су за смештај ствари и припремање хране током великих празника. Зидане су у бондруку, облепљене блатним малтером, и представљају једине сачуване грађевине овога типа на подручју Београда.
јагњило.jpg
 

Mislim da je rešenje prikladno
 
 
Ружно. А на визуализације се чак види да је и материлизација лоша јер не подржава амбијенталне материјале.

Ето сами приводе као добар пример цркву у Паризу, па нисам још видео пројекат на нивоу тог
 
Дуго нисам видео тaко ружну цркву. Ја уопште не видим поенту у форсирању модернизма у сакралним објектима, сваки архитектонски део једне класичне цркве у византијском стилу има своју симболику. Од облика темеља, олтара, апсида, куполе (или више купола), припрате... Модернизам урнише овај класични изглед и даје једну аморфну масу бетона, стакла и понекад фасадних цигала. Нарочито ми је занимљив нагласак на ,,савременим техничким могућностима". Савремена технологија нам омогућава да правимо најкомплекснија и најлепша здања икада у историји, а тај потенцијал се уопште не користи. Уместо, рецимо, обнављања готског стила, ми правимо исте коцкасте бетонске зграде као оне у бруталистичком стилу, само сада имају више стакла и фарбају им се фасаде.
 
Видим постала нека мода ови звоници са отвореним звонима.
 
Vrh