Šta je novo?

Cene nekretnina

Vecina skupih automobila se kupuje preko firme na lizing. Ne samo zato sto nema bas toliko ljudi sa toliko para na gomili i koje bi dali na auto, nego zato sto je tako i jeftinje. Zbog nepravicnog poreskog tretmana, isti je ukupan mesecni trosak ako od plate otplacujes auto od 30 hiljada i ako preko firme na lizing otplacujes auto od 50 hiljada evra. Auto od 50 hiljada na 4 godine sa 30% ucesca kosta oko 800 evra mesecno, a svakako bi na porez (kao doo) morao da platis blizu 30% tog iznosa, tako da te realno kosta samo 70% od toga. Na duzi rok, naravno, i manje.

Takodje, Audi, BMW, Mercedes, Porsche godisnje prodaju u Srbiji oko 2.500 vozila. Samo manji deo tih vozila je skuplji od 80 hiljada evra (A7, A8, Q7, Q8; serija 7, 8, X5, X6, X7; S, G, GLE, GLS), a takva vozila se ne vidjaju bas svaki dan, a kamoli na svakom cosku.

Dakle, kao ni onih 5.000 evra plate, za privatnika auto od 50-ak hiljada evra ili vise nije bas tako skup i nedostizan kako mozda na prvi pogled izgleda, ali nije bas ni da se srecu na svakom cosku. Obe strane price (svi koji imaju pare su kriminalci vs ljudi puni love su na svakom koraku) su pomalo zastranjivanje.
Svaka čast za poznavanje modela Njemačke premijum trojke.
 
1. Automobil je statusni simbol u siromasnim drustvima.

2. ⁣Srpska kultura izrazito spada u polihronicnu grupu kultura (manjak strukture i preciznosti, fleksibilnost, podloznost autoritetu moci, konekcija i uticaj misljenja zajednice...).

--> Prosecan Srbin kupuje automobil iznad svojih mogucnosti.
(na zapadu benchmark 10% neth worth za auto)
 

Opet kreće otkrivanje prirodnih lepota Srbije...


Nikola Tesla, pršuta, kajmak, Mećavnik… Godina koja obećava veliki broj stranih turista​

Veliko interesovanje za vaučere i želju domaćih turista da obilaze Srbiju prati i povećan broj stranih gostiju. Turizam ove godine beleži rast. U prvih pet meseci u našoj zemlji je boravilo više od 1.200.000 turista koji su ostvarili oko četiri miliona noćenja.

Da splavare Tarom, prošetaju kroz vinograde u Sremskim Karlovcima, fotografišu se na Golubačkoj tvrđavi – to su česti zahtevi hiljada stranih turista koji tek otkrivaju nepoznatu Srbiju.

"Imamo ljude koji žele samo da idu u prirodu, koje pokupimo sa aerodroma i odvezemo na Taru, Kopaonik, Zlatibor, u istočnu Srbiju, na Dunav, koji u Beogradu možda samo prespavaju. Oni i ne znaju toliko o našoj zemlji i budu dosta iznenađeni kada vide da ima toliko prirodnih lepota, ima ljudi koji porede našu zemlju sa najlepšim zemljama Evrope", kaže turistički vodič Miloš Janković.

U našoj zemlji su se u proteklom periodu najviše odmarali Rusi, sledili su ih Turci, potom gosti iz Severne Makedonije, Kine, Nemačke, Indije.

„U odnosu na 2019. godinu koja je bila rekordna godina za srpski turizam, imamo čak 23 procenta više realizovanih noćenja od strane inostranih turista i ono što je isto važno da napomenem te rekordne godine nam je odnos domaćih i stranih turista bio 50:50, u jednom trenutku smo bili u poziciji da je taj broj veći u korist domaćih turista, a sada smo ponovo na 50:50", istakla je direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović.
„Dosta njih nas pita i za Emira Kusturicu, žele da posete Mećavnik, da idu na Mokru goru, da vide Šargansku osmicu.
 
2022-07-10_07-47-38.jpg


isplativost/dostupnost kupovine kuce/stana u usa
 
Vecina skupih automobila se kupuje preko firme na lizing. Ne samo zato sto nema bas toliko ljudi sa toliko para na gomili i koje bi dali na auto, nego zato sto je tako i jeftinje. Zbog nepravicnog poreskog tretmana, isti je ukupan mesecni trosak ako od plate otplacujes auto od 30 hiljada i ako preko firme na lizing otplacujes auto od 50 hiljada evra. Auto od 50 hiljada na 4 godine sa 30% ucesca kosta oko 800 evra mesecno, a svakako bi na porez (kao doo) morao da platis blizu 30% tog iznosa, tako da te realno kosta samo 70% od toga. Na duzi rok, naravno, i manje.
Prvo da pojasnim - operativni lizing, a ne lizing. Finansijski se ne gleda kao trosak, dok se operativni knjizi kao trosak jer "rentiras" vozilo. Na pocetku se ne daje ucesce vec depozit koji se vraca nakon isteka ugovora firmi, dok fizicko lice moze da otkupi vozilo. Samim tim, sebi prepisujes vozilo po isteku lizinga otplatom "ostatka vrednosti" vozila. Ako racunas koliko bi tebe izaslo kao fizicko lice - na platu ide grubo oko 67% porez dodatno (1000 eur neto, 670 porezi i doprinosi). Drugim recima 41% ustedis jer za kes koji isplatis za vecu platu sebi bi trebao da platis poreze i doprinose, tako da ako totalno umanjis ostatak vrednosti vozila, ispada da te auto izadje nekih 35% jeftinije - tipa, bas taj auto od 80k sto se pominje izadje te kao da si sebi isplacivao vecu platu i uzeo vozilo od 52k. Uslovi za odobravanje lizinga su smesni ako imas imalo normalniju firmicu...

Neko ko vozi auto od 20-30k ako moze da priusti taj auto, malar na kredit, moze i ok stan, malar na kredit. A tek onaj sto vozi auto od 80k.

Poenta je da ljudi sa tolikim primanjima ocigledno ima, vidljivo je golim okom. Sigurno je da nije svako ko vozi skuplji auto zrtvovao sve ostalo da bi ga kupio, besmislena teza. Na stranu sto ima ljudi koje automobili ne zanimaju previse i voze dosta jeftinije od onoga sto bi mogli da priuste.
Opet malo pokazujes da ne poznajes biznis stranu - nisi ni svestan koliko ljudi nema nesto para a vozi tako aute sa lizinga koje ne mogu da priuste, a o stanu mogu da sanjaju... Isto tako, stoji ovo sto su pojedini pricali - da i oni sto kupuju na kredit kupuju automobile i mobilne koje ne mogu da priuste - to je u Srbiji statusni simbol (nazalost). Kupe ljudi najnoviji flagship telefon na rate, dopunjuju minute na kredit, jedva sastavljajuju kraj sa krajem...
 
Na maltene svakom parkingu. Naravno da nisu vecina, ni blizu, ali ih je mnogo vise od par stotina ili jednu-dve hiljade u gradu, kao sto je komentar na koji sam odgovarao tvrdio.

A automobila u rangu od 15-35k je tek gomila.

Automobili su ti baš, ali baš, pogrešan argument da pokažeš silnu količinu blagostanja. Statistike prodaje su neumoljive.

Na srpskom tržištu se proda 10x (10 puta) manje novih automobila nego na po broju stanovnika sličnim tržištima Austrije ili Švajcarske. Beograd voli da upoređuje cenu nekretnina sa Minhenom, Londonom ili SF, zar ne ;)

4x manje nego u sličnoj Mađarskoj, 2x manje nego u dvostruko manjoj Hrvatskoj ili skoro 3x manje nego u 4x manjoj Sloveniji.
Po statistici najvećeg oglasnika za automobile najtraženiji su modeli od 1000-2000e.
 
Opet malo pokazujes da ne poznajes biznis stranu - nisi ni svestan koliko ljudi nema nesto para a vozi tako aute sa lizinga koje ne mogu da priuste, a o stanu mogu da sanjaju... Isto tako, stoji ovo sto su pojedini pricali - da i oni sto kupuju na kredit kupuju automobile i mobilne koje ne mogu da priuste - to je u Srbiji statusni simbol (nazalost). Kupe ljudi najnoviji flagship telefon na rate, dopunjuju minute na kredit, jedva sastavljajuju kraj sa krajem...
Ako neko uzima automobil od 50k makar na lizing preko firme, u stanju je da placa i ratu za kredit za stan od 200k, jer je ista. To da li je bas svako ko vozi auto tog reda velicine resio da zrtvuje ostatak zivota da bi ga vozio je neka pretpostavka za koju nisam bas siguran da je tacna. Sigurno da takvih ima, kao sto ima i ljudi koji voze krsine a kupuju stanove.

Ne govorim o ljudima koji kupe bmw 5 2009. godiste i tripuju luksuz, toga sam svestan da ima dosta.
Automobili su ti baš, ali baš, pogrešan argument da pokažeš silnu količinu blagostanja. Statistike prodaje su neumoljive.

Na srpskom tržištu se proda 10x (10 puta) manje novih automobila nego na po broju stanovnika sličnim tržištima Austrije ili Švajcarske. Beograd voli da upoređuje cenu nekretnina sa Minhenom, Londonom ili SF, zar ne ;)

4x manje nego u sličnoj Mađarskoj, 2x manje nego u dvostruko manjoj Hrvatskoj ili skoro 3x manje nego u 4x manjoj Sloveniji.
Po statistici najvećeg oglasnika za automobile najtraženiji su modeli od 1000-2000e.
Ne pokazujem 'silnu kolicinu blagostanja' vec vrlo vidljiv sloj od 5% najbogatijih (u Beogradu, na nivou drzave je to jos manje). I Beograd ima 4-10 puta nizu cenu kvadrata u odnosu na Bec, Cirih, Minhen, London ili SF, ne znam odakle teza da 'Beograd voli da upoređuje cenu nekretnina' sa njima.
 
Imajte u vidu da koriscenje poslovnog automobila u privatne svrhe drzava tretira kao zaradu, osnovica je 1% vrednosti automobila MESECNO, na to se placaju porezi i doprinosi. Ovo bude znacajna cifra za svakog zaposlenog koji vozi sluzbeni auto.

Primer ispod
Na primer, ukoliko je procenjena vrednost vozila 2.000.000 din, iznos od 20.000 dinara predstavlja neto iznos koji je potrebno brutirati (deljenjem sa koeficijentom 0,701) i zatim na taj iznos (20.000/0,701 = 28.530,67 din) obračunati i platiti porez i doprinose. Na iznos iz našeg primera, trošak dažbina koje se plaćaju državi bio bi oko 18.000 din.
 
Ugasena visoka pec u Smederevu, nestao grad velicine Zrenjanina.
Ova zemlja je ozbiljno bolesna, ovde je potreban plan i program za opstanak.
Kakve crne nekretnine i hiljade evra,
 
Unazad 20 godina, otežava se rad poljoprivrednika, rad proizvodnih preduzeća (čarape, čačkalice, mašine, delovi za Imt i drugo), a stvara se takva klima da se isplati ulagati samo u stanove. Onda taj isti poljoprivrednik koji prodaje litru kvalitetnog mleka za 35 dinara, sve rasproda i ode i kupi stan. Tako uživa godinama, a cena stana mu raste, i sve je super. Onda dođe SEKA i hrana i zemlja drastično poskupe, a litra mleka u nedogled.
Тренд у свету је изгледа (холандски протести су актуелни) да се краве и остала живина замене за нешто "еколошкије" и у складу са тим ће и те субвенције што држава даје да би се производило млеко и месо и све што уз то иде да се укида. За 20 година ће сви бити вегетеријанци, јешће махунарке, месо ће бити из епрувета а станове неће нико хтети да купи јер ће бити прескупи. Девастација прехрамбене привреде сваке државе је очигледно план одозго. Тихо се урушава све. Зато је данас кило грашка, пасуља или белог лука иста као килограм свињског меса. Што у производном смислу нема смисла јер је улагање у производњу једног килограма свињског меса десетоструко веће. Зато очигледно није логично тражити логику у ценама некретнина, јер је логика напустила ту категорију.
 
Beograd ima 4-10 puta nizu cenu kvadrata u odnosu na Bec, Cirih, Minhen, London ili SF, ne znam odakle teza da 'Beograd voli da upoređuje cenu nekretnina' sa njima.

Iz ove teme možda?
Ako neko pokuša da uporedi cene sa Sofijom, Zagrebom... odmah biva poklopljen u stilu - to nije naša liga! Znaš tek pošto su Minhenu, Londonu ili na west coast-u... Beograd je jeftin u stvari...
 
Iz ove teme možda?
Ako neko pokuša da uporedi cene sa Sofijom, Zagrebom... odmah biva poklopljen u stilu - to nije naša liga! Znaš tek pošto su Minhenu, Londonu ili na west coast-u... Beograd je jeftin u stvari...
Pa prosecna cena u Zagrebu je 1900e za novogradnju u 2021. U Beogradu 1990e. Ne znam sta je tu Zagreb jeftiniji. Pa Beograd je centar balkana oduvek bio, Zagreb je samo glavni grad svoje drzave.
 
Evo oglasa i cena za LA, mozda nekome posluzi za analizu. Ono sto meni za oko zapada je da jesu skuplji ( ima i onih koji su tu negde po ceni bg premiuma) ali mi se generalno cine dosta bolje/kvalitetnije/humanije od BG ponude.
LA - Condos and Apartments for sale
 
Iz ove teme možda?
Ako neko pokuša da uporedi cene sa Sofijom, Zagrebom... odmah biva poklopljen u stilu - to nije naša liga! Znaš tek pošto su Minhenu, Londonu ili na west coast-u... Beograd je jeftin u stvari...
Ajde nadji neki primer tog ‘potopljavanja’, posto se ja nesto ne secam da je iko nesto slicno rekao.

Inace, Zagreb je skuplji od Bg koliko znam. Iako obala u Hrvatskoj odvlaci dosta kapitala dok kod nas Bg nema realnu konkurenciju.
 
Poslednja izmena:
Nešto sumnjam da neko ko nema stan da kupuje ili uzima auto koji kosta 50k.
Evo oglasa i cena za LA, mozda nekome posluzi za analizu. Ono sto meni za oko zapada je da jesu skuplji ( ima i onih koji su tu negde po ceni bg premiuma) ali mi se generalno cine dosta bolje/kvalitetnije/humanije od BG ponude.
LA - Condos and Apartments for sale
Nema ništa humano u američkim gradovima. Samo putevi i kuće kilometrima. Ali da, unutrašnjost stanova/kuća je definitivno tri nivoa iznad, bar kad je starogradnja u pitanju.
 
Evo oglasa i cena za LA, mozda nekome posluzi za analizu. Ono sto meni za oko zapada je da jesu skuplji ( ima i onih koji su tu negde po ceni bg premiuma) ali mi se generalno cine dosta bolje/kvalitetnije/humanije od BG ponude.
LA - Condos and Apartments for sale
Ako nista drugo, Ameri bar lepo srede prostor kad ga slikaju, kod nas oglasi za starogradnju majko mila, cesto ljudi i ne pospreme sobu pred slikanje. To mi nije jasno, ne prodajes carape, izdvoj par sati da upristojis to majku mu. Sa druge strane Ameri dosta vise i maskiraju pravo stanje. Svaki oglas bajkovit a kad odes tamo i nije bas tako.

Plus ameri ne vole stanove, bar van severoistocnog megalopolisa.
 
Ako neko uzima automobil od 50k makar na lizing preko firme, u stanju je da placa i ratu za kredit za stan od 200k, jer je ista. To da li je bas svako ko vozi auto tog reda velicine resio da zrtvuje ostatak zivota da bi ga vozio je neka pretpostavka za koju nisam bas siguran da je tacna. Sigurno da takvih ima, kao sto ima i ljudi koji voze krsine a kupuju stanove.

Ja sam razumeo da argument ide ovako:

- Zapazanje: Cene stanova divljaju i masovno se kupuju za kes.
- Osoba A: To su sve pare od kriminala, korupcije i utaje poreza!
- Osoba B: To je zato sto (odjednom?) ima "puno" ljudi (IT, vlasnici privatnih biznisa) sa brdom kesa na gomili. Dokaz za to su i skupi automobili od 80k+ evra.

Onda su ljudi krenuli da dokazuju da nema bas toliko ljudi sa tolikim dohotkom koji bi mogli tako brzo da skupe pare na gomili, pa otuda i digresija o stvarnim cenama automobila na ulicama i da se vecina skupih automobila kupuje na lizing.

Medjutim, ono sto bi takodje i najpre trebalo razjasniti jeste da je i procenat stanova koji se kupuje za kes (u Beogradu u 2021: 38% na kredit, 62% za kes) iskrivljen, jer se 50% prometa u Beogradu obavlja u starogradnji. Ako je starogradnja neopterecena kreditima i ako bi sve pare ostajale u stanovima, to bi znacilo da je 76% novih para u nekretninama doslo iz kredita. Ako bi npr. starogradnja bila 90% opterecena kreditima i 90% novca od kupoprodaje ostaje u stanovima (nemam ove podatke), to i dalje daje da 64% novih para dolazi iz kredita.

U ciframa, od 2,2 milijarde evra prometa stanova u 2021. u Beogradu, oko 1,1 milijarde su nove pare, od cega bi oko 36% + ucesce 20% * 64% = 500 miliona mogao biti novi kes, a oko 600 miliona na kredit. Podaci NBS kazu da je ukupan iznos stambenih kredita u 2021. narastao za oko 700 miliona evra, pri cemu treba uzeti u obzir i smanjenja po osnovu otplate postojecih kredita, tako da bi ukupan iznos novih stambenih kredita u 2021. mogao biti oko 800 miliona. Tako da su brojevi tu negde, mozda su udeo starogradnje finansirane iz kredita, odliv novca iz starogradnje ili prosecno ucesce za kredit malo veci, ali svakako se 60% prometa stanova realizuje u Beogradu, a udeo novogradnje i udeo kredita je veci u Beogradu nego u ostatku Srbije.

Dakle, novih para u nekretninama u Beogradu koje dolaze od kesa na gomili je oko 400 miliona evra. Deo toga mogu biti vlasnici firmi, deo mogu biti dobro placeni strucnjaci, deo moze biti kriminal i korupcija. Ne bi trebalo zanemariti nijedan od faktora.

Jos par zanimljivih podataka o ukupnom prometu nekretnina:

Srbija ukupnoSrbija stanoviBeograd stanovi
2017.3,0 mil.1,8 mil.1,1 mil.
2018.3,6 mil. (+23%)2,2 mil. (+26%)1,4 mil. (+32%)
2019.4,1 mil. (+13%)2,6 mil. (+15%)1,6 mil. (+14%)
2020.4,2 mil. (+2%)2,5 mil. (-3%)1,5 mil. (-9%)
2021.6,1 mil. (+47%)3,6 mil. (+44%)2,2 mil. (+46%)

Dakle, promet se za cetiri godine udvostrucio, pri cemu je takodje znacajno rastao i udeo kupovina stanova iz kredita (na nivou Srbije 2018: 26%, 2021: 34%). Zbog toga, ne treba potceniti moguci efekat poskupljenja kredita na pad traznje, da ne pricamo o mogucoj globalnoj recesiji na koju upozorava sve vise institucija. Na relativno plitkom trzistu svaki faktor moze da ima znacajan uticaj.

Iz ove teme možda?
Ako neko pokuša da uporedi cene sa Sofijom, Zagrebom... odmah biva poklopljen u stilu - to nije naša liga! Znaš tek pošto su Minhenu, Londonu ili na west coast-u... Beograd je jeftin u stvari...
Pa prosecna cena u Zagrebu je 1900e za novogradnju u 2021. U Beogradu 1990e. Ne znam sta je tu Zagreb jeftiniji. Pa Beograd je centar balkana oduvek bio, Zagreb je samo glavni grad svoje drzave.

Beograd naravno nema sta da trazi u drustvu sa razvijenim zapadnoevropskim gradovima, pa ni sa Zagrebom, jedino bi mogao da se uporedi sa Sofijom. Beograd takodje nije nikakav centar Balkana, eventualno privlaci deo ljudi iz Bosne i Crne Gore.

S druge strane, u pogledu nedostupnosti cena nekretnina Beograd je u samom vrhu u Evropi, na slicnom nivou kao Pariz, ispred njega su samo Moskva, Sankt Peterburg i Dubrovnik. Cak su i London, Minhen, Milano i drugi skupi gradovi iza Beograda. To nazalost ne svedoci nikakvoj posebnosti i uspehu Beograda, nego sve vecoj nejednakosti i raslojavanju.
 
Poslednja izmena:
Ako nista drugo, Ameri bar lepo srede prostor kad ga slikaju, kod nas oglasi za starogradnju majko mila, cesto ljudi i ne pospreme sobu pred slikanje. To mi nije jasno, ne prodajes carape, izdvoj par sati da upristojis to majku mu. Sa druge strane Ameri dosta vise i maskiraju pravo stanje. Svaki oglas bajkovit a kad odes tamo i nije bas tako.

Plus ameri ne vole stanove, bar van severoistocnog megalopolisa.
- Tačno, buduci da svakodnevno proveravam sta ima novo po oglasima jer trazim stan, mislim da je ta mazohisticka zabava krenula da mi ostavlja psihicke posledice i neku dozu bedaka, ne zbog cena i sl,vec zbog same prezentacije tih stanova koji se prodaju. Od starogradnje koja je fotografisana nocu ili danju sa rabacanim stvarima i spustenim roletnama do novogradnje sa najamaterskijim renderima i sl. Nije mi jasno kako te agencije ne organizuju neku mini obuku za agente kako da fotografisu stan. Tipa- stoji u oglasu da poseduje veliku terasu- nigde nema slike terase, ali zato ima 10 fotorafija raspalog kupatila i nekog coska 😃
- Sa druge strane, prateci oglase, utisak mi je da je prodaja starogranje opala u odnosu na proslu godinu,a mozda tripujem, ali ne bih rekao. Recimo, neki oglasi koji su pre nedelju-dve bili izbrisani, ili zavedeni kao prodati kada sam se raspitivao, ili nestali na nedelju dana, sada su opet aktuelni. I tu govorim o stanovima koji imaju potencijala, koji su u strozem centru i krecu se do 2k po kvadratu. Ovi preko te cene se vrte mesecima, sto nije cudo jer jeste vecina krs za novac koji traze. A od prodatih koje sam primetio to su par manjih sa odlicnim pogledom kompletno renovirani do nivoa premium novogradnje (recimo jedan stan u Sindjelicevoj koji se prodao za dan) sa prihvatljivom cenom, ili neki koji su bili oko 1700 po kvadratu, u Zahumskoj recimo, takodje u odlicnom stanju za te pare sa velikom terasom i otvorenim pogledom, ali na 4om spratu bez lifta te su se vrteli neko vreme🙂 Pomenuo sam da je moj utisak da je ponuda opala, i uz to je proslog leta bila bolja ponuda stanova po manjoj ceni. Tu mislim pre svega na stanje stana i potrebna ulaganja. Recimo primer - prodavalo se nekoliko gotovo istih stanova na Bulevaru despota Stefana u soliterima ispod Botanicke (50-60m2) po ceni od 107-117k. Svi su tada prodati osim tog jednog od 117k koji se i sada vrti ali po ceni od 149k i uz to pisalo u oglasu da nece covek da iznese svoj stari namestaj a ima jedno 5 garnitura troseda i fotelja u 55 kvadrata plus jos gomila svega🙂
Za novogradnju ne mogu nista da kazem sto vec nije napisano, a i nije toliko cist uvid kao kod starogradnje po oglasima, jer kupoprodaja cesto ide direktno od investitora pa je nemoguce ispratiti.
 
Ja sam razumeo da argument ide ovako:

- Zapazanje: Cene stanova divljaju i masovno se kupuju za kes.
- Osoba A: To su sve pare od kriminala, korupcije i utaje poreza!
- Osoba B: To je zato sto (odjednom?) ima "puno" ljudi (IT, vlasnici privatnih biznisa) sa brdom kesa na gomili. Dokaz za to su i skupi automobili od 80k+ evra.

Onda su ljudi krenuli da dokazuju da nema bas toliko ljudi sa tolikim dohotkom koji bi mogli tako brzo da skupe pare na gomili, pa otuda i digresija o stvarnim cenama automobila na ulicama i da se vecina skupih automobila kupuje na lizing.

Medjutim, ono sto bi takodje i najpre trebalo razjasniti jeste da je i procenat stanova koji se kupuje za kes (u Beogradu u 2021: 38% na kredit, 62% za kes) iskrivljen, jer se 50% prometa u Beogradu obavlja u starogradnji. Ako je starogradnja neopterecena kreditima i ako bi sve pare ostajale u stanovima, to bi znacilo da je 76% novih para u nekretninama doslo iz kredita. Ako bi npr. starogradnja bila 90% opterecena kreditima i 90% novca od kupoprodaje ostaje u stanovima (nemam ove podatke), to i dalje daje da 64% novih para dolazi iz kredita.

U ciframa, od 2,2 milijarde evra prometa stanova u 2021. u Beogradu, oko 1,1 milijarde su nove pare, od cega bi oko 36% + ucesce 20% * 64% = 500 miliona mogao biti novi kes, a oko 600 miliona na kredit. Podaci NBS kazu da je ukupan iznos stambenih kredita u 2021. narastao za oko 700 miliona evra, pri cemu treba uzeti u obzir i smanjenja po osnovu otplate postojecih kredita, tako da bi ukupan iznos novih stambenih kredita u 2021. mogao biti oko 800 miliona. Tako da su brojevi tu negde, mozda su udeo starogradnje finansirane iz kredita, odliv novca iz starogradnje ili prosecno ucesce za kredit malo veci, ali svakako se 60% prometa stanova realizuje u Beogradu, a udeo novogradnje i udeo kredita je veci u Beogradu nego u ostatku Srbije.

Dakle, novih para u nekretninama u Beogradu koje dolaze od kesa na gomili je oko 400 miliona evra. Deo toga mogu biti vlasnici firmi, deo mogu biti dobro placeni strucnjaci, deo moze biti kriminal i korupcija. Ne bi trebalo zanemariti nijedan od faktora.

Jos par zanimljivih podataka o ukupnom prometu nekretnina:

Srbija ukupnoSrbija stanoviBeograd stanovi
2017.3,0 mil.1,8 mil.1,1 mil.
2018.3,6 mil. (+23%)2,2 mil. (+26%)1,4 mil. (+32%)
2019.4,1 mil. (+13%)2,6 mil. (+15%)1,6 mil. (+14%)
2020.4,2 mil. (+2%)2,5 mil. (-3%)1,5 mil. (-9%)
2021.6,1 mil. (+47%)3,6 mil. (+44%)2,2 mil. (+46%)

Dakle, promet se za cetiri godine udvostrucio, pri cemu je takodje znacajno rastao i udeo kupovina stanova iz kredita (na nivou Srbije 2018: 26%, 2021: 34%). Zbog toga, ne treba potceniti moguci efekat poskupljenja kredita na pad traznje, da ne pricamo o mogucoj globalnoj recesiji na koju upozorava sve vise institucija. Na relativno plitkom trzistu svaki faktor moze da ima znacajan uticaj.




Beograd naravno nema sta da trazi u drustvu sa razvijenim zapadnoevropskim gradovima, pa ni sa Zagrebom, jedino bi mogao da se uporedi sa Sofijom. Beograd takodje nije nikakav centar Balkana, eventualno privlaci deo ljudi iz Bosne i Crne Gore.

S druge strane, u pogledu nedostupnosti cena nekretnina Beograd je u samom vrhu u Evropi, na slicnom nivou kao Pariz, ispred njega su samo Moskva, Sankt Peterburg i Dubrovnik. Cak su i London, Minhen, Milano i drugi skupi gradovi iza Beograda. To nazalost ne svedoci nikakvoj posebnosti i uspehu Beograda, nego sve vecoj nejednakosti i raslojavanju.
Sa prvim delom se skroz slazem. Znacaj kredita se potcenjuje i precesto se ponavlja mantra da se '85% stanova kupuje za kes', sto navodi na razne pogresne zakljucke. Em je taj procenat manji, em se potcenjuje kaskadni efekat dalje kupovine od para dobijenih kreditnom kupovinom.

Ne slazem se da se Beograd ne moze porediti sa Zagrebom. Ne mislim da je centar Balkana pored Atine i Istambula, ali je svakako i danas kulturno najdominantiji grad na podrucju ex-yu.

Sto se Numbea tice, pisalo se nasiroko o tome, tu je Bg konstantno u top 10 jos od 2009. indeks je cak i opao u odnosu na neke prethodne godine. Ako indeks ukazuje na nejednakost, ona je skoro konstantna.
- Tačno, buduci da svakodnevno proveravam sta ima novo po oglasima jer trazim stan, mislim da je ta mazohisticka zabava krenula da mi ostavlja psihicke posledice i neku dozu bedaka, ne zbog cena i sl,vec zbog same prezentacije tih stanova koji se prodaju. Od starogradnje koja je fotografisana nocu ili danju sa rabacanim stvarima i spustenim roletnama do novogradnje sa najamaterskijim renderima i sl. Nije mi jasno kako te agencije ne organizuju neku mini obuku za agente kako da fotografisu stan. Tipa- stoji u oglasu da poseduje veliku terasu- nigde nema slike terase, ali zato ima 10 fotorafija raspalog kupatila i nekog coska 😃
- Sa druge strane, prateci oglase, utisak mi je da je prodaja starogranje opala u odnosu na proslu godinu,a mozda tripujem, ali ne bih rekao. Recimo, neki oglasi koji su pre nedelju-dve bili izbrisani, ili zavedeni kao prodati kada sam se raspitivao, ili nestali na nedelju dana, sada su opet aktuelni. I tu govorim o stanovima koji imaju potencijala, koji su u strozem centru i krecu se do 2k po kvadratu. Ovi preko te cene se vrte mesecima, sto nije cudo jer jeste vecina krs za novac koji traze. A od prodatih koje sam primetio to su par manjih sa odlicnim pogledom kompletno renovirani do nivoa premium novogradnje (recimo jedan stan u Sindjelicevoj koji se prodao za dan) sa prihvatljivom cenom, ili neki koji su bili oko 1700 po kvadratu, u Zahumskoj recimo, takodje u odlicnom stanju za te pare sa velikom terasom i otvorenim pogledom, ali na 4om spratu bez lifta te su se vrteli neko vreme🙂 Pomenuo sam da je moj utisak da je ponuda opala, i uz to je proslog leta bila bolja ponuda stanova po manjoj ceni. Tu mislim pre svega na stanje stana i potrebna ulaganja. Recimo primer - prodavalo se nekoliko gotovo istih stanova na Bulevaru despota Stefana u soliterima ispod Botanicke (50-60m2) po ceni od 107-117k. Svi su tada prodati osim tog jednog od 117k koji se i sada vrti ali po ceni od 149k i uz to pisalo u oglasu da nece covek da iznese svoj stari namestaj a ima jedno 5 garnitura troseda i fotelja u 55 kvadrata plus jos gomila svega🙂
Za novogradnju ne mogu nista da kazem sto vec nije napisano, a i nije toliko cist uvid kao kod starogradnje po oglasima, jer kupoprodaja cesto ide direktno od investitora pa je nemoguce ispratiti.
Oglasni PTSD je realan problem :D Ja sam zato dugo pratio oglase na onom sajtu gde je za svaki stan uradjen raspored prostorija i obelezeno koja je slika odakle ( ne znam jel smem da im pisem ime zbog reklame). Medjutim, cini mi se da su kod njih cene nesto jace, a i stanovi stoje mesecima, nekad i godinama, prilicno se retko dodaje nesto novo.

Problem sa starogradnjom je i skok cena majstorskih usluga i materijala za renoviranje, gde se ranije dodavalo 200-400e po kvadratu sada se dodaje 300-600e. Na kraju cak i sa ovim cenama novogradnje ispadaju konkurentne. Jedino sto vadi starogradnje je sto je cesto bolja lokacija.
 
Ne slazem se da se Beograd ne moze porediti sa Zagrebom. Ne mislim da je centar Balkana pored Atine i Istambula, ali je svakako i danas kulturno najdominantiji grad na podrucju ex-yu.

Sto se Numbea tice, pisalo se nasiroko o tome, tu je Bg konstantno u top 10 jos od 2009. indeks je cak i opao u odnosu na neke prethodne godine. Ako indeks ukazuje na nejednakost, ona je skoro konstantna.

Beograd i Zagreb pre svega nisu uporedivi u nominalnim ciframa zato sto Zagreb i Hrvatska imaju duplo veci dohodak po stanovniku.

Sto se tice sire relevantnosti Beograda, on nije relevantan cak ni za bivsu Jugoslaviju (Slovenija, Hrvatska, Kosovo) vec iskljucivo za Srbiju, deo Bosne i Crne Gore i mozda neki deo Makedonaca. To nije ni 25% populacije i ni 15% BDP-a Balkana, i to bez da u Balkan ukljucimo Rumuniju ili evropski deo Turske. Tako da je svako zanosenje posebnoscu i bitnoscu Beograda i objasnjavanje trzisnih trendova preko te bitnosti komicno. Uvek se zapitam da li svi koji misle da je Beograd mnogo poseban i bitan umeju da sabiraju i da li su ikad posetili ako vec nisu ziveli u nekom drugom evropskom ili svetskom gradu. Beograd je u najboljem slucaju investiciono trziste za regiju od 10-ak miliona ljudi sa oko 70-ak milijardi evra BDP-a, malo vise od Slovenije.

Sto se tice nedostupnosti cena nekretnina, cinjenica da je Beograd konstantno u vrhu ne cini stvari nista boljim. Poenta je bila da je vecina pokusaja legitimizacije visokih cena (Beograd centar Balkana, cene daleko manje nego Pariz, London, Njujork i sl.) zasnovana na nerealnim i pogresnim poredjenjima i zabludama, isto kao i objasnjavanje cena iskljucivo preko korupcije i kriminala.
 
U Beogradu je prosecna plata 760e, dok je u Zagrebu 1100. To bas i nije duplo vece. Pri tom se razlika konstantno smanjuje. 70-ak milijardi je samo Srbija, bez Bosne, CrneGore, i ostale dijaspore.

Ako govorimo o kulturoloskoj bitnosti, dovoljno je npr pogledati YT trending u Sloveniji i Hrvatskoj i trending u Srbiji i odakle potice vecina sadrzaja.

GDP per capita nikako nije jedini parametar za 'bitnost' inace bi Katar bio najbitnija zemlja sveta a Luksemburg Evrope. Da je Zagreb toliko van kategorije Beograda ne bi mu ovaj bio glavni grad 70 godina.
 
Sa prvim delom se skroz slazem. Znacaj kredita se potcenjuje i precesto se ponavlja mantra da se '85% stanova kupuje za kes', sto navodi na razne pogresne zakljucke. Em je taj procenat manji, em se potcenjuje kaskadni efekat dalje kupovine od para dobijenih kreditnom kupovinom.

Ne slazem se da se Beograd ne moze porediti sa Zagrebom. Ne mislim da je centar Balkana pored Atine i Istambula, ali je svakako i danas kulturno najdominantiji grad na podrucju ex-yu.

Sto se Numbea tice, pisalo se nasiroko o tome, tu je Bg konstantno u top 10 jos od 2009. indeks je cak i opao u odnosu na neke prethodne godine. Ako indeks ukazuje na nejednakost, ona je skoro konstantna.

Oglasni PTSD je realan problem :D Ja sam zato dugo pratio oglase na onom sajtu gde je za svaki stan uradjen raspored prostorija i obelezeno koja je slika odakle ( ne znam jel smem da im pisem ime zbog reklame). Medjutim, cini mi se da su kod njih cene nesto jace, a i stanovi stoje mesecima, nekad i godinama, prilicno se retko dodaje nesto novo.

Problem sa starogradnjom je i skok cena majstorskih usluga i materijala za renoviranje, gde se ranije dodavalo 200-400e po kvadratu sada se dodaje 300-600e. Na kraju cak i sa ovim cenama novogradnje ispadaju konkurentne. Jedino sto vadi starogradnje je sto je cesto bolja lokacija.
- Tako je 🙂 Kao sto si napisao - Probelm sa trenutnom (97%) ponudom/cenom storogradnje je sto ulaganje koje bi je dovelo na nivo novogradnje po pitanju enterijera, instalacija i sl. prelazi ili parira novogradnji na istoj ili slicnoj lokaciji, mada najcesce prelazi cenu. Lupetam procente jer ima x hiljada oglasa, duplikata i sl. Verovatno je to jedan od razloga stagnacije prodaje starogradnje jer su ljudi krenuli da oglasavaju sve i svasta po ceni koja nije bas proporcionalna novogradnji. Tako dolazimo do toga da od hiljada oglasa svega nekoliko je "razumno" pozicionirano po pitanju cena i to sta taj stan nudi i da je uporedivo sa novogradnjom. Odatle i to da se gotovo sva novogradnja rezervise u prvih mesec-dva dana ostavljajuci najlosije pozicionirane stanove za oglase.
- Vezano za oglasni PTSD - jeste ozbiljna boljka, moracu nekako da redukujem vreme koje dnevno potrosim na tih par portala, iako ne zurim, ako cene budu padale super, ako cene rastu - svakako raste i moj budzet 😃. Uspeo sam za ovih godinu dana umerene, a nakon toga intenzivne potere da definisem sta zelim od stana, a to je dosta svetla, otvoren pogled (dakle visi spratovi), nekoliko lokacija na kojima se kada izadjem u setnju osecam dobro, itd.
- Moram priznati da se zgrozim kada procitam komentare koji kao da prizeljkuju totalni kolaps ili se unapred raduju globalnoj krizi jer bi cene stanova znatno pale. Ok mi je da postoje misljenja o takvom scenariju, ali ima tu i neke cude doze zlobovine. Trenutne cene zahtevaju korekciju u odnosu na mnogo faktora, medjutim drasticni kolapsi o kakvima se govori mislim da ne bi nikome doneli neke prednosti osim mozda malom broju ljudi koja bi na tome nasla nacin da profitira i stvari pozicionirala na mnogo gori nacin. Kao da ljudi sa nekog (nadam se umerenog) desnog spektra prizeljkuju kolaps kapitalizma koji je sam po sebi desno, a ocekuju da se tada stvari dese krupne stvari po pitanju socijalne pravde sa leve strane, ali da ipak svako od njih koji su nesto uspeli da obezbede dobiju titulu grofa ili barona, dok bi kmetovima koji motaju kablove,rintaju po firmama ovde i u provinciji, ili tek pokrecu biznis bilo zabranjeno mesanje krvne linijeili boravak u kvartu sa tom vlastelom. I zvuci malo shizofreno😃 ...Nekako sam jos uvek optimista i mislim da ce stvari da se odviju na dosta bezbolniji nacin, tj. manje bolan nacin, za sada, pa makar i uz intervenciju drzava gde upumpavaju novac u interesne grane privrede, sto ne bi bilo strano imajuci u vidu prethodnu krizu u USA. Za velike sistemske promene, pravednije drustvo, pre svega u razvijenom svetu potrebno je da se nesto krupno desi - prvo tamo, pa tek ovde na obodu, ma koliko to ruzno zvucalo i rusilo sneska o Srbiji i Beogradu kao cenrtu ovog dela univerzuma. A o kolapsu i krizi je dovoljno reci da kada se zapad u ekonomskom smislu malo zakaslje, Srbija ima tesku upalu pluca.
 
U Beogradu je prosecna plata 760e, dok je u Zagrebu 1100. To bas i nije duplo vece. Pri tom se razlika konstantno smanjuje. 70-ak milijardi je samo Srbija, bez Bosne, CrneGore, i ostale dijaspore.

Ako govorimo o kulturoloskoj bitnosti, dovoljno je npr pogledati YT trending u Sloveniji i Hrvatskoj i trending u Srbiji i odakle potice vecina sadrzaja.

GDP per capita nikako nije jedini parametar za 'bitnost' inace bi Katar bio najbitnija zemlja sveta a Luksemburg Evrope. Da je Zagreb toliko van kategorije Beograda ne bi mu ovaj bio glavni grad 70 godina.

Ok, mislim da dalje ubedjivanje postaje bespredmetno. Zagreb je jednako nebitan kao Beograd, ali da, ima otprilike duplo veci dohodak (BDP) po glavi stanovnika (vidi ovde i ovde), otprilike koliko i Hrvatska u odnosu na Srbiju. I da je "samo" 50%, ok, whatever.

Btw, 70 milijardi je Srbija sa sve trecinom Bosne i Crnom Gorom.

A koliko je srpski turbofolk, trep i ostali sund, i cinjenica da ga slusaju i deca u Hrvatskoj, relevantan pokazatelj bitnosti, a narocito za trziste nekretnina, relevantniji od BDP-a, neka prosudi svako za sebe. Bice da su cene stanova u Beogradu visoke zato sto su turbo i trep folk kulturoloska dostignuca koja ceo Balkan i siri svet privlace u Beograd da zive i investiraju :).

Rekao bih samo jos da su oba mentaliteta, i mentalitet koji iscekuje krah trzista i mentalitet koji legitimizuje svako stanje trzista ili navija da se trzisne anomalije perpetuiraju u beskonacnost, oba su izraz odredjene pristrasnosti i posledicnog suzenja percepcije ili nekog oblika fiksacije. S jedne strane, krah trzista ne bi pogodio samo one koji su se nezasluzeno obogatili nego i sve ostale koji su ulozili svoje zivotne ustedjevine kao i sve one koji bi ostali bez posla. S druge strane, trziste koje raste 10% ili 20% godisnje dok dohodak raste mnogo manje od toga ne moze vecno tako da raste i savrseno je moguce da u nekom trenutku pretera, a eventualno dalje preterivanje bi samo kasnije dovelo do jos veceg kraha. Objektivno sagledavanje moguceg razvoja u buducnosti zahteva razumevanje kretanja u proslosti, razumevanje trzisnih faktora i realno poredjenje sa drugim trzistima, ukljucujuci i parametre kao sto je dostupnost cena nekretnina.

Podelio sam neke cifre u tom smislu, toliko od mene, dalje sam se upleo u polemiku bez veze.
 
Vrh