Ja sam razumeo da argument ide ovako:
- Zapazanje: Cene stanova divljaju i masovno se kupuju za kes.
- Osoba A: To su sve pare od kriminala, korupcije i utaje poreza!
- Osoba B: To je zato sto (odjednom?) ima "puno" ljudi (IT, vlasnici privatnih biznisa) sa brdom kesa na gomili. Dokaz za to su i skupi automobili od 80k+ evra.
Onda su ljudi krenuli da dokazuju da nema bas toliko ljudi sa tolikim dohotkom koji bi mogli tako brzo da skupe pare na gomili, pa otuda i digresija o stvarnim cenama automobila na ulicama i da se vecina skupih automobila kupuje na lizing.
Medjutim, ono sto bi takodje i najpre trebalo razjasniti jeste da je i procenat stanova koji se kupuje za kes (u Beogradu u 2021: 38% na kredit, 62% za kes) iskrivljen, jer se 50% prometa u Beogradu obavlja u starogradnji. Ako je starogradnja neopterecena kreditima i ako bi sve pare ostajale u stanovima, to bi znacilo da je 76%
novih para u nekretninama doslo iz kredita. Ako bi npr. starogradnja bila 90% opterecena kreditima i 90% novca od kupoprodaje ostaje u stanovima (nemam ove podatke), to i dalje daje da 64%
novih para dolazi iz kredita.
U ciframa, od 2,2 milijarde evra prometa stanova u 2021. u Beogradu, oko 1,1 milijarde su nove pare, od cega bi oko 36% + ucesce 20% * 64% = 500 miliona mogao biti novi kes, a oko 600 miliona na kredit. Podaci NBS kazu da je ukupan iznos stambenih kredita u 2021. narastao za oko 700 miliona evra, pri cemu treba uzeti u obzir i smanjenja po osnovu otplate postojecih kredita, tako da bi ukupan iznos novih stambenih kredita u 2021. mogao biti oko 800 miliona. Tako da su brojevi tu negde, mozda su udeo starogradnje finansirane iz kredita, odliv novca iz starogradnje ili prosecno ucesce za kredit malo veci, ali svakako se 60% prometa stanova realizuje u Beogradu, a udeo novogradnje i udeo kredita je veci u Beogradu nego u ostatku Srbije.
Dakle, novih para u nekretninama u Beogradu koje dolaze od kesa na gomili je oko 400 miliona evra. Deo toga mogu biti vlasnici firmi, deo mogu biti dobro placeni strucnjaci, deo moze biti kriminal i korupcija. Ne bi trebalo zanemariti nijedan od faktora.
Jos par zanimljivih podataka o ukupnom prometu nekretnina:
| Srbija ukupno | Srbija stanovi | Beograd stanovi |
2017. | 3,0 mil. | 1,8 mil. | 1,1 mil. |
2018. | 3,6 mil. (+23%) | 2,2 mil. (+26%) | 1,4 mil. (+32%) |
2019. | 4,1 mil. (+13%) | 2,6 mil. (+15%) | 1,6 mil. (+14%) |
2020. | 4,2 mil. (+2%) | 2,5 mil. (-3%) | 1,5 mil. (-9%) |
2021. | 6,1 mil. (+47%) | 3,6 mil. (+44%) | 2,2 mil. (+46%) |
Dakle, promet se za cetiri godine udvostrucio, pri cemu je takodje znacajno rastao i udeo kupovina stanova iz kredita (na nivou Srbije 2018: 26%, 2021: 34%). Zbog toga, ne treba potceniti moguci efekat poskupljenja kredita na pad traznje, da ne pricamo o mogucoj globalnoj recesiji na koju upozorava sve vise institucija. Na relativno plitkom trzistu svaki faktor moze da ima znacajan uticaj.
Beograd naravno nema sta da trazi u drustvu sa razvijenim zapadnoevropskim gradovima, pa ni sa Zagrebom, jedino bi mogao da se uporedi sa Sofijom. Beograd takodje nije nikakav centar Balkana, eventualno privlaci deo ljudi iz Bosne i Crne Gore.
S druge strane, u pogledu nedostupnosti cena nekretnina Beograd je
u samom vrhu u Evropi, na slicnom nivou kao Pariz, ispred njega su samo Moskva, Sankt Peterburg i Dubrovnik. Cak su i London, Minhen, Milano i drugi skupi gradovi iza Beograda. To nazalost ne svedoci nikakvoj posebnosti i uspehu Beograda, nego sve vecoj nejednakosti i raslojavanju.