Cene nekretnina

[mariks]

Ako išta bar će se ubrzati put u inostranstvo dok će ovde ostajati penzioneri i jeftina radna snaga, kako naši tako i migranti. "Srednja klasa" smeta vlasti jer razmišlja svojom glavom.

 

[Analitičar]

Vrlo slikovito i precizno, analogija sa balonom na topao vazduh je odlična i zapravo pogađa suštinu: tržište nekretnina kod nas nije vođeno čistom tržišnom logikom, već je duboko prožeto sistemskom inercijom, političkim interesima i kolektivnim mentalitetom.
To što je većina u balonu, bilo direktno kao vlasnici, naslednici ili kreditozavisni, stvara ogroman društveni otpor prema priznavanju realnosti, a i prema bilo kakvom padu cena. Zato i imamo taj paradoks: svi znaju da su kvadrati precenjeni, ali svi nastavljaju da ih precenjuju, bilo kroz kupovinu, bilo kroz očekivanja.
Pitanje je samo da li će se spuštanje desiti u vidu stagnacije cena uz rast inflacije (realni pad), ili kroz kombinaciju korekcije i zastoja. Ali pukotina već ima, samo još uvek ne prave dovoljno buke da bi ometale vožnju.

Meni ipak nije jasna ova teza precenenjenosti. Kako to funckcionise za nas koji nismo deo političkih struktura i kolektivnog mentaliteta, već želimo da se ponašamo racionalno i ispravno. Meni lično nije bitna apsolutna vrednost stana, ali mi je bitan komfor i kvalitet stanovanja. Kada bi, hipoteticki govoreći, cene pale 50% (ili koliko god da je realna vrednost), prva stvar koju bih uradio je da kupim stan koji mi po trenutnim cenama nije priuštiv, a uklapa se u moje životne afinitete- na primer četvorosoban u Marini Dorćol. Verujem da nisam jedini koji ovako (racionalno) razmislja. Onda se postavlja pitanje kako bi trziste reagovalo kada bi se pojavila tolika traznja za stanovima pogurana tim jeftinim/realnim cenama. Zar nije to samo po sebi oksimoron jer bi takva situacija opet dovela do povećanja traznje i posledično do rasta cena. Pa glavni problem danas uopste nije cena (mada cene jesu nedvosmisleno visoke u odnosu na lokalni standard), vec to sto uopste nema odgovarajućim stanova na trzistu

 

[super.operater]

Pa glavni problem danas uopste nije cena (mada cene jesu nedvosmisleno visoke u odnosu na lokalni standard), vec to sto uopste nema odgovarajućim stanova na trzistu

Ovo me podseca na period kada nisu mogli da se uvoze automobili pa su krsevi sa vukovarskim tablicama dostizali neverovatne cifre. Isto tako i sada, realna ponuda kvalitetnih stanova je bedna i onda imamo paradokse da se nalickane starogradnje prodaju po 4K kvadrat

 

[sutraw]

Meni ipak nije jasna ova teza precenenjenosti. Kako to funckcionise za nas koji nismo deo političkih struktura i kolektivnog mentaliteta, već želimo da se ponašamo racionalno i ispravno. Meni lično nije bitna apsolutna vrednost stana, ali mi je bitan komfor i kvalitet stanovanja. Kada bi, hipoteticki govoreći, cene pale 50% (ili koliko god da je realna vrednost), prva stvar koju bih uradio je da kupim stan koji mi po trenutnim cenama nije priuštiv, a uklapa se u moje životne afinitete- na primer četvorosoban u Marini Dorćol. Verujem da nisam jedini koji ovako (racionalno) razmislja. Onda se postavlja pitanje kako bi trziste reagovalo kada bi se pojavila tolika traznja za stanovima pogurana tim jeftinim/realnim cenama. Zar nije to samo po sebi oksimoron jer bi takva situacija opet dovela do povećanja traznje i posledično do rasta cena. Pa glavni problem danas uopste nije cena (mada cene jesu nedvosmisleno visoke u odnosu na lokalni standard), vec to sto uopste nema odgovarajućim stanova na trzistu

Ovo što si rekao je 100% tačno, a na ovoj temi nekima ne dopire do neurona.

Možemo divaniti u beskraj o tome kako se ljudi iracionalno ponašaju, ali nemoguće je zamisliti alternativni univerzum gde je prosečna cena kvadrata u BG 1300 EUR, a da to ne proizvede bukvalno stampedo na poslednju stambenu jedinicu.

 

[chiko]

Cena u Bgd jeste 1300 E, ali onih iz 2013.
Gle cuda i tada je cena bila 1300 E, tadasnjih.
Jel sada malo jasnije.

 

[MilanS72]

Možemo divaniti u beskraj o tome kako se ljudi iracionalno ponašaju, ali nemoguće je zamisliti alternativni univerzum gde je prosečna cena kvadrata u BG 1300 EUR, a da to ne proizvede bukvalno stampedo na poslednju stambenu jedinicu.

Ja mislim i će ovaj rast od 2022 ostaviti trag na psihi ljudi.

Ponuda starogradnje je mizerna i zato što se ljudi osećaju neugodno da izađu sa ponudom (izuzev APP) i da im na račun legne fiat-novac, jer ko zna da li će dovoljno brzo naći nov stan kakav su želeli. Ako su želeli novogradnju, može lako da se dogodi kao prošlog januara: u roku od mesec-dva si izguran sa tržišta sa svojim kreditnim mogućnostima. A oni koji napuštaju Srbiju, ili traže stvarno hitnu prodaju iz drugih razloga, to će uglavnom obaviti bez oglašavanja, u krugu poznanika.

Šta mislite o ideji da se nekretnine u Srbiji isključivo mogu kupiti Bitcoinima? Ovo bi možda osetno povećalo ponudu starogradnje.

Ovako će čini mi se ljudi koji su vlasnici jedine nekretnine čak i u slučaju recesije preći da jedu hranu za kućne ljubimce pre nego što će prodati stan.

A investitorima je ova brzina prodaje očigledno okej, kakva god da je.

 

[VukSaWS]

Šta mislite o ideji da se nekretnine u Srbiji isključivo mogu kupiti Bitcoinima?

Mislim da imas 20tak ili max 30 godina...
Ukoliko bi se stan mogao prodati iskljucivo za btc, shortovao bih odmah MSTR kao hedge...

 

[Boža M]

"Environmental factors, educational access, and socio-economic conditions play a crucial role in these scores."
Dakle, kao sto sam i rekao, ako das nekom ko je gladan i nikada nije napisao ni jednu rec u zivotu da radi standardizovani IQ test, naravno da ce rezultat biti losiji. Stvar je sredine i odgoja, ne bioloske predodredjenosti. Ne postoji ni jedna prihvacena naucna studija koja kazuje da su crnci manje inteligentni od pripadnika drugih rasa.

Ne samo da postoje naučne studije, već i nekoliko teorija zašto je to tako.

Mada, potrebna je velika hrabrost i naučni integritet da bi se bavio time. Za čas te proglase rasistom i unište karijeru, kao što se desilo najvećem živom genetičaru i nobelovcu Votsonu.

Koliko mozes ljudi i robe prevesti lakim avionima? Koliko aviona bi bilo potrebno da bi prevoz bio efikasan? Kakva bi bila organizacija kontrole letenja tolikog broja aviona? Cena odrzavanja istih?

Ne znam, to je stvar licnog misljenja, ali znam mnoga heterogenija drustva od naseg gde je mnogo manje zavade medju ljudima.

Za važne ljude i poštu je sasvim dovoljno. A ako nije, onda nek razviju nešto bolje, ako su jednako sposobni kao ostali.

Nekoliko evropskih heterogenih velikih sila se raspalo po etničkim granicama.

 

[Boža M]

Kakve veze ima "čovek sa zvanično najvećim IQ" sa temom? Nečija relevatnost se meri visnom IQ? Ne sumnjam da si i ti osoba visokog IQ-a kada ti taj parametar predstavlja ultimativni standard kojim se vrednuje validnost nečijeg postojanja, ali te očigledno ni taj superioni intelekt ne lišava bigotrije i predrasuda.

Pomenuo si Balkan info. Zapravo sam imao predrasudu da su afričke zemlje nerazvijene zbog kolonijalizma, ali sam shvatio da nije tako.

 

[Boža M]

@Boža M
Ok. I šta kad se povuku firme koje ne žele da plaćaju veće plate, neke odu, neke se zatvore jer nemaju mogućnosti da plate više...? Ne bi imao porast nezaposlenosti, a samim tim i manju cenu rada? Da smo neka visoko industrijska zemlja pa ajde.

I to je razlog više da ne dovodimo migrante, jer u tom slučaju bi našim radnicima bilo gore.

 

[BataDz]

Zapravo sam imao predrasudu da su afričke zemlje nerazvijene zbog kolonijalizma, ali sam shvatio da nije tako.

Tamo gde Africke zemlje blistaju jeste rudarenje - mozda naslucujete gde ce navise biti zaposleni iz Afrike...

 

[Boža M]

I da mu rade Bangladesani, sta ga sprecava da prodaje pljeskavicu za 1000din?

On može dobro da zarađuje i na 500 dinara kad koristi polurobovsku radnu snagu. Ali radnik, koji će možda sutra biti mobilisan da brani zemlju, i čiji su se preci borili za neke slobode i prava, ne može da zaradi po toj ceni koliko plaća poluroba dovoljno novca da se razmnoži i priušti svojoj deci pristojan život.

Ako bi zatvorili dolazak polurobovske radne snage, onda bi gazda morao da se odrekne dela profita i podeli ga sa radnikom, da bi zadržao konkurentnu cenu.

Postoji i indirektni trošak koji gazda prebacuje na društvo jer taj uvozni polurob negde stanuje, prevozi se, troši struju, koja je u Srbiji postala izvor gubitaka itd.

U svakoj evropskoj zemlji gde su uvozili takve migrante, porasle su rente, opao je standard srednjoj klasi, bezbednost se smanjila itd.

O demografskom udaru da ne govorimo. Nije jedini faktor, ali jeste važan.

 

[super.operater]

Možemo divaniti u beskraj o tome kako se ljudi iracionalno ponašaju, ali nemoguće je zamisliti alternativni univerzum gde je prosečna cena kvadrata u BG 1300 EUR, a da to ne proizvede bukvalno stampedo na poslednju stambenu jedinicu.

Kao sto rekoh, sama cena nije toliki problem koliko je tuzno sta se dobija za taj novac.

 

[Boža M]

Okruzenje daje mogucnost da se ostvari potencijal, genetika je opet sticaj okolnosti niza generacija koje nisu imale uslove da ostvare svoj potencijal. Cim se taj niz prekine, za 1-2-3 generacije dolazi do izjednacavanja. Naravno pod uslovom da te ne dovode u roblje na jug SAD, a posle sistematski sikaniraju jos 5 generacija.

Afroamerikanci poslednjih 50 godina imaju ogromnu pomoć države i društva da napreduju, uključujući pozitivnu diskriminaciju pri upisu u na fakultete i pri zapošljavanju i opet su njihovi rezultati u svemu daleko skromniji od ostalih. Više ih zanima dilovanje nego škola.

SAD su takodje dobar primer kako ovaj tvoj poslednji pasus nije doveo do toga da, i pored konstantne pozitivne migracije i priliva vecinom ,inteligentnih ljudi', prosek SAD skoci na recimo 120.

Nisi razumeo- pre ovog organizovanog doseljavanja od 2012 doseljavali su se inteligentniji ljudi od proseka iz zemalja Trećeg sveta. Ali to što je neki Nigerijac sa iq 90, inteligentniji od većine u svojoj zemlji, došao u SAD gde je prosek 100, nije im pomoglo. Britanski Indijci su baš izuzetak, ali sad im dolaze i gluplji.

Mislim na kraju krajeva nebitno je ko je ovde u pravu, ne vidim da ce nam to ili bilo sta pomoci u narednim decenijama.

Kad bi ljudi bili svesni koliko masovne migracije iz Trećeg sveta čine štete, to bi nam svima bilo od pomoći.

 

[mariks]

On može dobro da zarađuje i na 500 dinara kad koristi polurobovsku radnu snagu. Ali radnik, koji će možda sutra biti mobilisan da brani zemlju, i čiji su se preci borili za neke slobode i prava, ne može da zaradi po toj ceni koliko plaća poluroba dovoljno novca da se razmnoži i priušti svojoj deci pristojan život.

Ako bi zatvorili dolazak polurobovske radne snage, onda bi gazda morao da se odrekne dela profita i podeli ga sa radnikom, da bi zadržao konkurentnu cenu.

Postoji i indirektni trošak koji gazda prebacuje na društvo jer taj uvozni polurob negde stanuje, prevozi se, troši struju, koja je u Srbiji postala izvor gubitaka itd.

U svakoj evropskoj zemlji gde su uvozili takve migrante, porasle su rente, opao je standard srednjoj klasi, bezbednost se smanjila itd.

O demografskom udaru da ne govorimo. Nije jedini faktor, ali jeste važan.

Opet to nije odgovor na moje pitanje. Dakle šta ga sprečava da prodaje pljeskavice za 1000din? Verujem da i ostali fast fudovi koji ne koriste polurobovsku snagu će to jedva dočekati. Eh kada bi ekonomija bila tako laka da ljudi sa foruma predju igricu gde bi nam kraj bio.

 

[Boža M]

Ovo što si rekao zapravo pogađa ključnu stvar, rast cena nekretnina u Srbiji poslednjih godina nije baziran na zdravoj demografskoj ili ekonomskoj osnovi, već dobrim delom na:
Inflaciji i bekstvu kapitala u ciglu – ljudi ne veruju bankama, ni dinaru, pa ulažu gde mogu da vide pare.

Ja bih rekao da je veći problem što ne veruju evru. Da evro zadržava kupovnu moć dinar bi bio nebitan.

Uostalom u svetu generalno zadnju deceniju je trend bekstva iz fiat valuta u nekretnine, kripto, zlato.

 

[Boža M]

To pitanje me muci odavno. Treba dodati tu i priliv sredstava iz dijaspore koji nije ni mali ni beznacajan samo mi nije jasan (jedino ako ne ocekuju da prihoduju na duze staze vise nego sto bi mogli u zemljama u kojima se nalaze).

Cene u Zapadnim zemljama su veće nego ovde, a u nekim se plaćaju stravični porezi na prvi nasledni red.

 

[Boža M]

Evo malo demistifikacije oko vozača iz Šri Lanke:

• GSP ne zapošljava vozače iz Šri Lanke, već drugi privatni prevoznici koji ne rade za GSP, već za Grad
• Fora je što privatni prevoznici, a posebno Strela koja je povezana sa SNS sve više otimaju linija tako da su oni sada najveći prevoznik u Srbiji, koji je skoro bagatela pazario i Lastu
• Pored njih postoji i više manjih privatnika u BG, i svi zapošljavaju vozače iz Azije
• Pored plate oko 500-600e, plaćen im je smeštaj i kod nekih prevoznika i hrana (ali nešto osnovno, pirinač i povrće)
• Žive potpuno isto kao naši u EU, u kolektivnom smeštaju, najčešće u iznajmljenim ili kupljenim kućama blizu garaža (npr. još uvek ima jeftinih kuća u okolini Obrenovca)
• Rade uglavnom 6 dana. Naši vozači se utrkuju za "dobre" smene, gde na nekim lakšim linijama rade i po 13-14 sati jer se plaća po satu
• Da li će u nekim krajevima postati dominantni? Da, tamo gde je najjeftinije u okolini Beograda (a gde i podstanare vide neki članovi foruma)

Kažem ja da je to štetna pojava i da će naše društvo tek da plati skupo tu "jeftinu" radnu snagu.

 

[Boža M]

Tamo gde Africke zemlje blistaju jeste rudarenje - mozda naslucujete gde ce navise biti zaposleni iz Afrike...

Pa ne znam. Nekako mi se čini da je ta cifra od 100.000 prevelika za to. I u Africi, gde strane korporacije kopaju rudu, to je sa mehanizacijom, Ne verujem da bi ovde ručno kopali kao ponegde u Africi.

 

[BataDz]

Nekako mi se čini da je ta cifra od 100.000 prevelika za to.

Ko kaze da ce bas 100k ljudi doci, to je kvota... A imamo mi rudnika sirom zemlje i kineskih kompanija koje tek krecu kod nas

Drzava nam se unistava, a ljudi u Bg-u slabo nekad vide realnost koja nastanjuje krajeve kada se prodje Bubanj Potok, tj Vrcin

U rudniku Lece rudari Å¡trajkuju glaÄu zbog otkaza, državni organi ne reaguju - UGS Nezavisnost

Izvor: Jugpress

nezavisnost.org

Imace gde oni da rade, zaboravljate da smo jedna od retkih drzava u Evropi koja je dokazano zmurila na vid robovlasnistva (hint: fabrika Linglong)

 

[Boža M]

Opet to nije odgovor na moje pitanje. Dakle šta ga sprečava da prodaje pljeskavice za 1000din? Verujem da i ostali fast fudovi koji ne koriste polurobovsku snagu će to jedva dočekati. Eh kada bi ekonomija bila tako laka da ljudi sa foruma predju igricu gde bi nam kraj bio.

Sprečava ga tržište koje neće/ne može to da plati i konkurencija koja nudi jeftinije.

Međutim, da budemo iskreni, kao što je spomenuo Ekstroniks, čini mi se, već se prodaju pljeskavice po 1000 rsd. Dakle tržišta ima.

Nego kako u Kaliforniji prodaju Big Mek za dobrano ispod 1000 rsd sa cenom radnika od 1700 rsd neto na sat? I to je pre uredbe o povećanju minimalca na 20 dolara/sat.

 

[Defke]

Ko kaze da ce bas 100k ljudi doci, to je kvota... A imamo mi rudnika sirom zemlje i kineskih kompanija koje tek krecu kod nas

Drzava nam se unistava, a ljudi u Bg-u slabo nekad vide realnost koja nastanjuje krajeve kada se prodje Bubanj Potok, tj Vrcin

U rudniku Lece rudari Å¡trajkuju glaÄu zbog otkaza, državni organi ne reaguju - UGS Nezavisnost

Izvor: Jugpress

nezavisnost.org

Imace gde oni da rade, zaboravljate da smo jedna od retkih drzava u Evropi koja je dokazano zmurila na vid robovlasnistva (hint: fabrika Linglong)

Banalizacije i frljanje brojkama ne doprinose diskusiji.

 

[sutraw]

Kao sto rekoh, sama cena nije toliki problem koliko je tuzno sta se dobija za taj novac.

Dobija se šta se dobija, i dalje ne sprečava ljude da sipaju pare u to.

Ja najviše zameram kupcima bez kriterijuma. Zbog njih bežanijski blokovi koštaju 3k kvadrat.

 

[sutraw]

Cena u Bgd jeste 1300 E, ali onih iz 2013.
Gle cuda i tada je cena bila 1300 E, tadasnjih.
Jel sada malo jasnije.

Da li su onda kupci iracionalni, ili smo iracionalni mi na ovoj temi koji se čudimo situaciji na tržištu

 

[cile93]

Mislim da ce doci do bifurkacije, neki segmenti trzista ce uci u stagnaciju, neki u blagi inflatorni rast dok ce drugi krenuti na dole. Najveci drive ovoj ideji imam gledajuci kako se grad pretvara u disfunkcionalnu distopiju, ono malo elitnih delova mogu da racunaju na neku buducnost ostalo ide putem favelizacije.

Da, potpuno se slažem, grad se već segmentira po toj liniji bifurkacije. Imamo mikrozone koje postaju urbane enklave sa sopstvenim pravilima igre (novi blokovi, zatvorene zajednice, elitni kvartovi), dok ostatak klizi ka neodrživoj infrastrukturi, zagađenju, gužvi i osiromašenim javnim uslugama.
U tom smislu više ni tržište nekretnina ne može da se posmatra kao homogeno, cena kvadrata u A zonama sve manje ima veze sa prosekom grada. Znaš kako kažu, prosečna temperatura može da bude 36.6, ali ako ti je jedna noga u zamrzivaču a druga u rerni, nisi baš živ.
Bojim se da nas čeka još dublja polarizacija, i to ne samo u imovinskom smislu, nego i u kvalitetu života i mogućnosti opstanka u tim različitim zonama.