Cene nekretnina

[duke23]

Aham, dakle Nemcima fali i niskokvalifikovanog i visokokvalifikovanog kadra. Radi li neko uopste tamo?

Pa fale im i jedni i drugi.
Prve poslove nemci ne žele da rade jer su teški (fizički) ili ispod njihovog nivoa (pomoć u zdravstvu, održavanje). Za druge poslove ih nema dovoljno jer ne nudi dobar povrat na uložen trud, pa njihova deca ne studiraju ta zanimanja koja su njima potrebna (inženjeri, doktori, matematika, nauka).

Da li je dobro ili ne, ne znam, ali je tako.

 

[cile93]

Ako nema dovoljno ljudi a bice ih sve manje i manje, kako to da skacu cene nekretnina? S druge strane ako neko investira u nekretinine sa ciljem da ih posle unovci po vecoj ceni a borj potencijalnih upaca se smanjuje onda je rast cisto inflatorni ili baziran na rastu potraznje?

Ovo što si rekao zapravo pogađa ključnu stvar, rast cena nekretnina u Srbiji poslednjih godina nije baziran na zdravoj demografskoj ili ekonomskoj osnovi, već dobrim delom na:
Inflaciji i bekstvu kapitala u ciglu – ljudi ne veruju bankama, ni dinaru, pa ulažu gde mogu da vide pare.
Strukturalnoj potražnji u urbanim centrima – Beograd i još par gradova dobijaju novi sloj stanovništva (iz unutrašnjosti, dijaspore, pa čak i stranaca) pa se tražnja lokalno koncentriše.
Psihologiji rasta – ljudi kupuju jer misle da će cena i dalje rasti, što dodatno naduvava tržište (tipična spekulacija).
Veštačkoj potražnji – kupovina više stanova za izdavanje, ne za stanovanje.

Dakle, iako broj stanovnika opada, cene mogu da rastu ako kapital cirkuliše unutar uskog sloja i ako država ne adresira probleme sa gradnjom, porezima i dugoročnim planiranjem.
Ti si postavio pravo pitanje, i ono vodi do zaključka da je rast cena trenutno više inflatoran i spekulativan nego što je zasnovan na realnom rastu kupovne moći ili demografiji. Što je i zabrinjavajuće za dugoročne kupce.

 

[Analitičar]

Pa fale im i jedni i drugi.
Prve poslove nemci ne žele da rade jer su teški (fizički) ili ispod njihovog nivoa (pomoć u zdravstvu, održavanje). Za druge poslove ih nema dovoljno jer ne nudi dobar povrat na uložen trud, pa njihova deca ne studiraju ta zanimanja koja su njima potrebna (inženjeri, doktori, matematika, nauka).

Da li je dobro ili ne, ne znam, ali je tako.

Pa dobro je za nas, jer ko hoće na nemačku baustelle može, oni traže kadrove. Ko hoće da se bavi deficitarnim tehničkim zanimanjem, može i to plus ne mora fizički ni da ide u Nemačku (ili Francusku, UK, Holandiju), dakle ima visok standard u sopstvenoj zemlji. Win win situacija.

 

[cile93]

I da mu rade Bangladesani, sta ga sprecava da prodaje pljeskavicu za 1000din?

Tako je. Samo sa ovom pricom mi dolazimo do toga da rostilj majstor ima vecu platu od profesora. Pjeskavica poskupi i onda profesor ne jede pljeskavice, a ni mnogi drugi. Sistematizacija se radi polako ali trenutno sa nasom politikom ne vidim da idemo ka nekom ubrzanom boljitku jer se nasa ekonomija zasniva na tome ko ce koliko da iscupa vise para iz budzeta.

Upravo si dobro sažeo suštinu, sistem u kojem pljeskavica postaje luksuz za profesora jasno pokazuje da nam je struktura vrednosti ozbiljno poremećena. I to ne zato što roštilj-majstor ne zaslužuje pristojnu zaradu, nego zato što tržište ne funkcioniše na osnovu realne produktivnosti i doprinosa, već na osnovu spleta budžetskih povlastica, subvencija i rentijerske logike.
Cene rastu, ali ne kao posledica zdrave potražnje ili rasta kupovne moći, već kao rezultat inflacije, zaduživanja i manipulacije tržištem. Ljudi pokušavaju da sačuvaju vrednost kroz nekretnine, ali realna potražnja je sve manja i brojčano i kvalitativno. Zato ovo jeste balon, samo ga još svi ne zovu tim imenom.
I dok se svi čupaju za budžet, kao što kažeš, prosveta, zdravstvo, nauka, temelji jednog funkcionalnog društva, postaju kolateralna šteta. A to nas vodi u još veći društveni jaz i nazadovanje.
Nažalost, sistem koji nagrađuje blizinu budžetu, a ne znanje i rad, ne može dugoročno opstati bez posledica. Pitanje je samo koliko će nas sve to koštati.

 

[Defke]

Defke, slažem se u potpunosti, to je suština cele priče. Demografska piramida nam se već decenijama urušava, i sada samo gledamo posledice toga. Možeš da digneš plate, poboljšaš uslove, smanjiš poreze, sve to pomaže, ali ne rešava osnovni problem: nema dovoljno ljudi.
I najbogatije zemlje sveta koje privlače migrante (tipa Nemačka, Japan, Južna Koreja) imaju isti problem, i to uprkos platama koje su višestruko veće nego kod nas. Kod njih već sad vidiš da pare ne rešavaju sve. jer nema ko da radi, a neće ni biti.
Zato nije dovoljno da samo gledamo tržište rada kao ekonomsko pitanje. Ovo je pre svega demografski slom, a ako se to ne razume, svaka rasprava o platama i radnicima ostaje površna.

Upravo. To ne iskljucuje rad na poboljsanju uslova za domace radnike, kao i ulaganje u njihovu produktivnost. Kriza radne snage jeste donekle poboljsala polozaj radnika prostim trzisnim zakonima. Medjutim, ta kriza je i jedan od razloga sto nam je inflacija veca od evropske. Na kraju, standard raste onoliko koliko raste produktivnost, sav ostatak nominalnog rasta ispegla inflacija (mozda ne instant ali tokom godina svakako).

E sad tu ostaje i pitanje da li cemo mi dici nasu ukupnu produktivnost tako sto subvencionisemo vozace i rostilj majstore, ili treba ipak da se fokusiramo na oblasti koje daju vecu novostvorenu vrednost? I da li da za ove radno intenzivne ali sustinski proste poslove uvozimo ljude (pazljivo i uz kontrolu).

Da je demografska piramida zdrava ta dilema bi i dalje postojala ali ne bi bila toliko izrazena. Ovako je vec sad akutna, jer pozicija stolara polako outbiduje poziciju inzenjera, a zahteva manje ulaganja. Jedan deo resenja je poboljsanje uslova za inzenjere ali jedan deo je i relaksiranje konkurencije za stolare. Ja bih voleo da tu ne mora da se bira ali kako stvari trenutno stoje mora.

 

[losmi.]

Evo izašla vest da je RGZ ponovo osposobio deo svojih usluga i da posle 7 dana zastoja (zbog navodnog hakerskog napada), mogu ponovo da se overavaju ugovori kod notara. Kakav ćacilend...

Edit: netacna info, odnosno stara vest. Izvinjavam se

 

[СЕЉАК]

Kontradiktoran si sam sebi.
Pišeš da je prosečno 2ha.
Takvom domaćinstvu ne treba takva mašina pa ni nema potrebu da je otplaćuje 500 godina.
Ali mu ne treba ni radna snaga, bilo da su rumuni, bugari, domaći ili ganci, nepalci.

Radna snaga im je potrebna ako oni ne žele to da rade, a hoće da ubiraju profit. I zato im treba jeftina radna snaga. Drugim rečima hoće da budu rentijeri. Srpski san. Nebitno da li je nekretnina ili zemlja. Kaplje, a ne mora da se radi.

I za te koji obrađuju 20ha. Te mašine se ne kupuju svake godine i svakako ne treba najskuplja i najbolja (ako može samo napred). Ako ne mogu da plate radnika koliko traži lokalno tržište nek rade sami, ili nek smanje površinu koju obrađuju.
Rešenje sigurno nije u uvozu ganaca.

Свака част ако сам обрађујеш 2 хек без помоћи приликом сијања и купљења кромпира,купуса,паприке .Изгледа да ти никад ниси то радио.
А да им не треба комбајн ,о томе сам и писао.
Основно је,било да имаш 2,5,10 или 50 хектара ништа не можеш без радне снаге(осим пшенице,кукуруза..у Војводини).

 

[super.operater]

Свака част ако сам обрађујеш 2 хек без помоћи приликом сијања и купљења кромпира,купуса,паприке .Изгледа да ти никад ниси то радио.
А да им не треба комбајн ,о томе сам и писао.
Основно је,било да имаш 2,5,10 или 50 хектара ништа не можеш без радне снаге(осим пшенице,кукуруза..у Војводини).

Zato su domacinstva ranije bila generaciska sa puno dece. Onda je radna snaga iz kuce, svako ima svoj posao koji moze da obavlja, najoptimalnija raspodela zaduzenja ali bukvalno da se prezivi i eventualno nesto malo zaradi.

 

[duke23]

Свака част ако сам обрађујеш 2 хек без помоћи приликом сијања и купљења кромпира,купуса,паприке .Изгледа да ти никад ниси то радио.
А да им не треба комбајн ,о томе сам и писао.
Основно је,било да имаш 2,5,10 или 50 хектара ништа не можеш без радне снаге(осим пшенице,кукуруза..у Војводини).

Radna snaga je familija. To što su ljudi bili navikli da imaju radnike za 20€ koji će im odraditi većinu posla, to je više ogledalo vremena koje smo prošli.
A ako poseješ jednu kulturu na svu zemlju koju imaš čime se baviš u ostatku godine?

Znam ljude koji su dok su mogli (sad u penziji) radili paradajz. Nikakvi hektari u pitanju. Naravno porodično.

Isto važi za kupus, lubenicu, šta ti ja znam šta sve ne.

Onaj kome trebaju radnici, to je već biznis, a za biznis važe tržišni uslovi I plaćajte ljude prema tome.

 

[super.operater]

Ovo što si rekao zapravo pogađa ključnu stvar, rast cena nekretnina u Srbiji poslednjih godina nije baziran na zdravoj demografskoj ili ekonomskoj osnovi, već dobrim delom na:
Inflaciji i bekstvu kapitala u ciglu – ljudi ne veruju bankama, ni dinaru, pa ulažu gde mogu da vide pare.
Strukturalnoj potražnji u urbanim centrima – Beograd i još par gradova dobijaju novi sloj stanovništva (iz unutrašnjosti, dijaspore, pa čak i stranaca) pa se tražnja lokalno koncentriše.
Psihologiji rasta – ljudi kupuju jer misle da će cena i dalje rasti, što dodatno naduvava tržište (tipična spekulacija).
Veštačkoj potražnji – kupovina više stanova za izdavanje, ne za stanovanje.

Dakle, iako broj stanovnika opada, cene mogu da rastu ako kapital cirkuliše unutar uskog sloja i ako država ne adresira probleme sa gradnjom, porezima i dugoročnim planiranjem.
Ti si postavio pravo pitanje, i ono vodi do zaključka da je rast cena trenutno više inflatoran i spekulativan nego što je zasnovan na realnom rastu kupovne moći ili demografiji. Što je i zabrinjavajuće za dugoročne kupce.

To pitanje me muci odavno. Treba dodati tu i priliv sredstava iz dijaspore koji nije ni mali ni beznacajan samo mi nije jasan (jedino ako ne ocekuju da prihoduju na duze staze vise nego sto bi mogli u zemljama u kojima se nalaze). Ispada da su dugorocni kupci ovde na gubitku gledano u neto novcu osim ako ne kupuju za zivot ali onda je vec druga matematika.

Imajuci sve ovo u vidu namece se logicno pitanje gde je kraj spekulaciji/investiciji i koliko trenutno stanje moze da se produzi u buducnost. Mora postojati negde tacka kada priliv novih kupaca/sredstava ponestane ako ekonomski rast niti demografija ne mogu da isprate tempo. S druge strane pritisak na Bg/NS infrastrukturu je toliki da dehumanizacija zivota u ovim gradovima dobija na zamahu tako da sam zivot u njima sve manje gubi na privlacnosti. E sad da li ce prvi izvod funkcije cena u vremenu da menja znak ili samo da se smanji vrednost ostaje nam da vidimo.

 

[jetliner]

Ne znam gde zive ovi Srilancani soferi, bas sam se pitao skoro.
Svakako desice se ono sto se svuda desavalo, lokalno stanovnistvo ce se povuci iz tih krajeva.

Očigledno se nisi skorije vozio GSP-om Migranti rade preko agencija ali opet, voze za GSP.

Evo malo demistifikacije oko vozača iz Šri Lanke:

• GSP ne zapošljava vozače iz Šri Lanke, već drugi privatni prevoznici koji ne rade za GSP, već za Grad
• Fora je što privatni prevoznici, a posebno Strela koja je povezana sa SNS sve više otimaju linija tako da su oni sada najveći prevoznik u Srbiji, koji je skoro bagatela pazario i Lastu
• Pored njih postoji i više manjih privatnika u BG, i svi zapošljavaju vozače iz Azije
• Pored plate oko 500-600e, plaćen im je smeštaj i kod nekih prevoznika i hrana (ali nešto osnovno, pirinač i povrće)
• Žive potpuno isto kao naši u EU, u kolektivnom smeštaju, najčešće u iznajmljenim ili kupljenim kućama blizu garaža (npr. još uvek ima jeftinih kuća u okolini Obrenovca)
• Rade uglavnom 6 dana. Naši vozači se utrkuju za "dobre" smene, gde na nekim lakšim linijama rade i po 13-14 sati jer se plaća po satu
• Da li će u nekim krajevima postati dominantni? Da, tamo gde je najjeftinije u okolini Beograda (a gde i podstanare vide neki članovi foruma)

 

[mariks]

Zive kolektivno, ynam ya primer gde njih 6 zivi u jednoj kuci tj delu kuce.

 

[direktor]

Da je demografska piramida zdrava ta dilema bi i dalje postojala ali ne bi bila toliko izrazena. Ovako je vec sad akutna, jer pozicija stolara polako outbiduje poziciju inzenjera, a zahteva manje ulaganja.

Jel zvuči ozbiljnije i pametnije kad se upotrebe engleske reči

outbid" na srpskom jeziku može se prevesti kao "nadmašiti ponudom", "ponuditi više", ili "prelicitirati".

 

[Defke]

Jel zvuči ozbiljnije i pametnije kad se upotrebe engleske reči

outbid" na srpskom jeziku može se prevesti kao "nadmašiti ponudom", "ponuditi više", ili "prelicitirati".

Istina, nekad su i srpske reci adekvatnije, tipa ‘zakerati’.

 

[direktor]

Mogo si naći neku englesku da pratis modu praviti se englez je popularno zvuči se pametnije nacitano

 

[MilanS72]

Cene rastu, ali ne kao posledica zdrave potražnje ili rasta kupovne moći, već kao rezultat inflacije, zaduživanja i manipulacije tržištem. Ljudi pokušavaju da sačuvaju vrednost kroz nekretnine, ali realna potražnja je sve manja i brojčano i kvalitativno. Zato ovo jeste balon, samo ga još svi ne zovu tim imenom.

Ja u suštini isto mislim da na tržištu nekretnina u Srbiji postoji balon.

Ali vidim razliku u odnosu na recimo Španiju (sve do pucanja 2008), gde su glavni pokretači bili neki investitori i banke, a država takođe subvencionisala kredite. U Srbiji je sprega investitora i države mnogo tesnija i složenija. Uz to, građevinski sektor ima veći značaj za ovu vlasti nego što je to bio slučaj pre 2012.

Tako da skup stambeni kvadrat ja lično upoređujem sa "Sputnjikom" u Sovjetskom Savezu: Sve i da ima naznako da se oko tebe krune stvari (ili bukvalno padaju ), taj jedan projekat ćeš izgurati do kraja.

Ustvari, možda je najbolje tržište nekretnina uporediti sa balončinom na topao vazduh. Topao vazduh proizdvodi boca gasa, a njegovi sastojci nisu sasvim poznati. Zna se samo da se u nju dodaje i neki beli prašak, patentirana hemijska jedinjena "FOMO" i "GASTOS", i začini se dozom balkanskog duha koji se na kraju ubacuje pumpom za biciklo.

Na sve to treba dodati i činjenicu da oko 90% stanovništva ima kupljenu kartu za vožnju balonom, ili će je naslediti, pa zato narod uglavnom uživa u vidiku, iako sve deluje rabatno, i niko ne zna koliko gasa još ima u boci.

Takav balon po meni ne može da "pukne", može samo da se spusti nakon leta koji može da traje duže nego što većina ima vremena/strpljenja. A u međuvremenu će sve veća količina EUR na tržištu postepeno da podže tlo ispod balona.

 

[cile93]

Upravo. To ne iskljucuje rad na poboljsanju uslova za domace radnike, kao i ulaganje u njihovu produktivnost. Kriza radne snage jeste donekle poboljsala polozaj radnika prostim trzisnim zakonima. Medjutim, ta kriza je i jedan od razloga sto nam je inflacija veca od evropske. Na kraju, standard raste onoliko koliko raste produktivnost, sav ostatak nominalnog rasta ispegla inflacija (mozda ne instant ali tokom godina svakako).

E sad tu ostaje i pitanje da li cemo mi dici nasu ukupnu produktivnost tako sto subvencionisemo vozace i rostilj majstore, ili treba ipak da se fokusiramo na oblasti koje daju vecu novostvorenu vrednost? I da li da za ove radno intenzivne ali sustinski proste poslove uvozimo ljude (pazljivo i uz kontrolu).

Da je demografska piramida zdrava ta dilema bi i dalje postojala ali ne bi bila toliko izrazena. Ovako je vec sad akutna, jer pozicija stolara polako outbiduje poziciju inzenjera, a zahteva manje ulaganja. Jedan deo resenja je poboljsanje uslova za inzenjere ali jedan deo je i relaksiranje konkurencije za stolare. Ja bih voleo da tu ne mora da se bira ali kako stvari trenutno stoje mora.

Da, potpuno se slažem sa osnovnom premisom, rast produktivnosti jeste jedina održiva osnova za rast standarda. I upravo tu dolazimo do suštine problema: da li kao društvo alociramo resurse tako da zaista podstičemo dugoročno produktivne sektore, ili samo kratkoročno gasimo požare?
Subvencionisanje radno intenzivnih sektora sa niskom dodatom vrednošću (poput roštiljdžija, vozača, fizičkih radnika) možda jeste trenutno politički oportuno, ali strateški ne rešava pitanje rasta BDP-a po glavi stanovnika. Pitanje je: da li želimo da pravimo ekonomiju zasnovanu na jeftinom radu, ili na znanju, inovacijama i kapitalno intenzivnim granama?
I da, demografija dodatno komplikuje stvar, jer ako visokoobrazovani odlaze, a radno mesto roštilj majstora postaje konkurentnije nego ono inženjersko, onda smo u spirali pogrešnih podsticaja. Ne možemo se izvući iz toga bez strukturnih promena: porezi, subvencije, obrazovanje, imigraciona politika, sve mora da ide u smeru koji podstiče realnu ekonomsku nadogradnju, a ne samo potrošnju i kratkoročno krpljenje deficita radne snage.
Uvoz radne snage može biti deo rešenja, ali samo ako znamo tačno zašto i u kojoj meri, a ne kao zamena za sistemsku politiku razvoja.

 

[Extroniks]

Pitanje je: da li želimo da pravimo ekonomiju zasnovanu na jeftinom radu, ili na znanju, inovacijama i kapitalno intenzivnim granama?

Da da, mladi pametni ljudi bas zele da prave inovacije u zemlji sa Cacilendom

Prvo bi mogli pocistiti politicki sljam pa onda brinuti o buducnosti i inovacijama

Dok je ova garnitura na vlasti nema od toga nista, intelekt i inovacije su antiteza danasnjeg Srpskog drustva koje pospesuje bahatost i "snalazenje"