Šta je novo?

Cene nekretnina

Znaci ne znas nista o privatnom dugu, ne znamo ni mi, samim time je apsolutno nebitan.



Neki izvor za ovo? Bilo kakav konkretan.



Bas si los primer uzeo, da platio bih pre vise naseg programera nego Spanca. Lakse sporazumevanje znaci u poslovanju gde je veoma bitno da developer skroz razume sta se od njega trazi.
Privatni dug smo spomenuli u kontekstu Savine konstatacije da dugujemo 100 milijardi. Ništa drugo. Već sam rekao da može da dovede do negativnih implikacija za državu. Za kompanije i detaljnu analizu bi trebali da imamo podatke koje nam nisu dostupne (devizni inspektorat npr). Za stabilnost zemlje je vrlo loše npr ova mera 1% učešća ukoliko potraje.

U situaciji kada nema porasta realnih prihoda ili mogućnosti prodaje nečega, servisiranje dugova se uvek vrši opterećenjem privrede ili stanovništva. Pa bilo to kroz fiskalnu politiku budzetskim uštedama (već si naveo rezanje budzeta, plate) ili povećanjem nameta ili kroz monetarnu politiku kroz inflaciju. To je valjda jasno kao dan.

Evo napisaću i ovo u kontekstu zaposlenih. Imamo tu 3 bitne stavke. Prva je inflacija. NBS već godinama ne ispunjava svoj osnovni cilj i ima visoku inflaciju. Sve preko 2-2,5% je visoka inflacija. Drugo je porast duga, o tome smo već pričali. Treće je ukidanje ograničenje fiskalnog deficita do 2029. Uzmimo hipotetički da će rast cena kod nas svega (uključujući i nekretnine) biti 5-7% godišnje narednih 5 godina. Na zapadu (osim Amsterdama) se nisu nešto cene menjale od 2022 ili neka bude rast oko 2%.
Ako cena rada na bazi inflacije bude ista za zanimanja koja nisu IT budu iznad zemalja poput Slovačke, Rumunije, Bugarske, Poljske, Češka, Madjarske, Austrije da li je to naš realni uspeh ili privremena anomalija?
Ako cene nekretnina kod nas dodatno porastu 30% više u odnosu na navedene zemlje da li je to realni rast ili privremena anomalija?

Šta se dešava sa anomalijama kada se ne ispuni "Srbija ne sme da stane" politika usled makro okolnosti?
 
Poslednja izmena:
Evo napisaću i ovo u kontekstu zaposlenih. Imamo tu 3 bitne stavke. Prva je inflacija. NBS već godinama ne ispunjava svoj osnovni cilj i ima visoku inflaciju. Sve preko 2-2,5% je visoka inflacija. Drugo je porast duga, o tome smo već pričali. Treće je ukidanje ograničenje fiskalnog deficita do 2029. Uzmimo hipotetički da će rast cena kod nas svega (uključujući i nekretnine) biti 5-7% godišnje narednih 5 godina. Na zapadu (osim Amsterdama) se nisu nešto cene menjale od 2022 ili neka bude rast oko 2%.
Ako cena rada na bazi inflacije bude ista za zanimanja koja nisu IT budu iznad zemalja poput Slovačke, Rumunije, Bugarske, Poljske, Češka, Madjarske, Austrije da li je to naš realni uspeh ili privremena anomalija?
Ako cene nekretnina kod nas dodatno porastu 30% više u odnosu na navedene zemlje da li je to realni rast ili privremena anomalija?
Mozemo mi da ‘uzmemo hipoteticki’ sta god, ali taj scenario gde mi 5 godina imamo inflaciju 5-7% a svi ostali 2% nije ni blizu realnosti. Niti su nam plate bas blizu da prestignu navedene zemlje. Niti je istina da se cene na Zapadu nisu pomerile od 2022. Mnogo ‘uzmimo hipoteticki’ a malo toga iole realisticno.

Zaista bi trebalo malo da pogledas podatke o kojima pricas jer izgleda da zivis u nekoj iluziji da je inflacija poslednje dve godine fenomen koji postoji samo u Srbiji.
 
Stvarno mi nije jasno. Ajde stvarno malo da počnemo da gledamo podatke, skroz će se ljudi pogubiti, pomisliće na kraju da inflacija postoji samo u naša četiri zida.
Ovde moramo da razjasnimo neke pojmove: nezadovoljstvo inflacijom u našoj zemlji, što je sasvim validno, i usputno navođenje netačnih informacija za druge zemlje, što je čista glupost. Nije u redu stvarno, neko će pomisliti da je to tačno jer nije upućen.

Evo ti link, idi pogledaj malo Rumuniju, Hrvatsku Poljsku, Austriju, Belgiju, Estoniju, Češku...

 
Poslednja izmena:
Kasnije bi trebali da prikažemo i cene nekretnina u tim državama/gradovima, pa da se uporede novogradnje/starogradnje sličnih stanova na sličnim lokacijama, pa i njihovu rentu.
 
Privatni dug smo spomenuli u kontekstu Savine konstatacije da dugujemo 100 milijardi. Ništa drugo. Već sam rekao da može da dovede do negativnih implikacija za državu. Za kompanije i detaljnu analizu bi trebali da imamo podatke koje nam nisu dostupne (devizni inspektorat npr). Za stabilnost zemlje je vrlo loše npr ova mera 1% učešća ukoliko potraje.
Aha, znaci samo smo ga spomenuli, onako u prolazu, nikakve konotacije ili narativ tu nije bio iza tog spominjanja?

U situaciji kada nema porasta realnih prihoda ili mogućnosti prodaje nečega, servisiranje dugova se uvek vrši opterećenjem privrede ili stanovništva. Pa bilo to kroz fiskalnu politiku budzetskim uštedama (već si naveo rezanje budzeta, plate) ili povećanjem nameta ili kroz monetarnu politiku kroz inflaciju. To je valjda jasno kao dan.
Opet, jel ti imas neki konkretan primer gde se danas to primenjuje a da nisu situacije kao sto je bio COVID koje su zahvatile ceo svet?
Nasi dugovi su u EUR/USD kako ce nasa lokalna inflacija u RSD da nam pomogne prema spoljnom dugu u drugoj valuti?
U slucaju krize moze doci do povecavanja nameta i budzetskim ustedama, ovo za povecanje inflacije nema veze sa vezom jer nasi spoljni dugovi nisu u dinarima.

Drugo je porast duga, o tome smo već pričali. Treće je ukidanje ograničenje fiskalnog deficita do 2029. Uzmimo hipotetički da će rast cena kod nas svega (uključujući i nekretnine) biti 5-7% godišnje narednih 5 godina.
Ako cene nekretnina kod nas dodatno porastu 30% više u odnosu na navedene zemlje da li je to realni rast ili privremena anomalija?

Šta se dešava sa anomalijama kada se ne ispuni "Srbija ne sme da stane" politika usled makro okolnosti?
Opet, sta bi bilo kad bi bilo, nista konkretno i ne znam na osnovu cega se donose ova predvidjanja osim na osnovu licnog subjektivnog misljenja.
Da li mozemo imati neke konkretne brojke koje bi opravdale ovakva predvidjanja?
 
Kasnije bi trebali da prikažemo i cene nekretnina u tim državama/gradovima, pa da se uporede novogradnje/starogradnje sličnih stanova na sličnim lokacijama, pa i njihovu rentu.
I onda idemo ponovo u kolo... Kad bull-ovi shvate da im ne ide prica u prilog i da je u velikoj vecini gradova u inostranstvu lakse od prosecne plate kupiti stan, onda okrenu pricu na ustipke i cvarke.... te kako su u inostranstvu ljudi stipse, nema ovog toplog sunca kao naseg itd. Pa se onda, opravdano, pokrene argument ekonomije, pa neko pomene ovo iz Filipovog posta i here we go again..

Godinama se vrtimo u krug :LOL: Ja vise nikog ne zelim da ubedjujem da smo siromasniji od ostalih i prilicno teski za saradnju. Jer kome to moras da objasnjavas, ili nije ziveo ovde, ili nije zaradio ovde, ili je nasledio bogatstvo pa drugima soli pamet... Meni je prilicno jasno odakle nejednakost i svakome ko konta gde zivi, ko ne konta, njegov problem.

 
I onda idemo ponovo u kolo... Kad bull-ovi shvate da im ne ide prica u prilog i da je u velikoj vecini gradova u inostranstvu lakse od prosecne plate kupiti stan, onda okrenu pricu na ustipke i cvarke.... te kako su u inostranstvu ljudi stipse, nema ovog toplog sunca kao naseg itd. Pa se onda, opravdano, pokrene argument ekonomije, pa neko pomene ovo iz Filipovog posta i here we go again..

Godinama se vrtimo u krug :LOL: Ja vise nikog ne zelim da ubedjujem da smo siromasniji od ostalih i prilicno teski za saradnju. Jer kome to moras da objasnjavas, ili nije ziveo ovde, ili nije zaradio ovde, ili je nasledio bogatstvo pa drugima soli pamet... Meni je prilicno jasno odakle nejednakost i svakome ko konta gde zivi, ko ne konta, njegov problem.

Nismo od svih siromašniji, od nekog smo bogatiji a od nekog siromašniji. Jeste imamo ok klimu i imamo više sunčanih dana od severa.
Nejednakost je svuda na svetu ne samo u Srbiji.
Nekretnine
Ulaganja u nekretnine obično predstavljaju 27 odsto portfelja ovih pojedinaca.
Na globalnom nivou, tradicionalna ulaganja u nekretnine u glavnim svjetskim gradovima, kao i kuće za odmor na atraktivnim lokacijama, uvijek predstavljaju najpopularniji oblik ulaganja.
 
Ne pricam o tome da smo siromasniji od Africkih i nekih Azijskih zemalja. A ni o klimi ne bih trosio reci, jer nije tema. Nemoj a postanes vradovic od malih nogu :)
 
Aha, znaci samo smo ga spomenuli, onako u prolazu, nikakve konotacije ili narativ tu nije bio iza tog spominjanja?


Opet, jel ti imas neki konkretan primer gde se danas to primenjuje a da nisu situacije kao sto je bio COVID koje su zahvatile ceo svet?
Nasi dugovi su u EUR/USD kako ce nasa lokalna inflacija u RSD da nam pomogne prema spoljnom dugu u drugoj valuti?
U slucaju krize moze doci do povecavanja nameta i budzetskim ustedama, ovo za povecanje inflacije nema veze sa vezom jer nasi spoljni dugovi nisu u dinarima.



Opet, sta bi bilo kad bi bilo, nista konkretno i ne znam na osnovu cega se donose ova predvidjanja osim na osnovu licnog subjektivnog misljenja.
Da li mozemo imati neke konkretne brojke koje bi opravdale ovakva predvidjanja?
Narativ što se tiče duga je u kontekstu da ukoliko dođe do manje štednje tj akumulacije novca u odnosu na povećanje duga u uslovima monetarne ekspanzije onda je to loša stvar. Evo ti si prvi rekao kao vlasnik privatne IT firme da ti je profit 30% veći u odnosu na period pre poskupljenja svega. Ako je cena svega otišla više od toga ti onda finansiraš državnu potrošnju. Realno je da je i tebi kao poslodavcu opala kupovna moć minimum 40-tak %. A pričamo o poslu koji je globalan i koji nema veze sa Srbijom. Ali dobro, videćeš da li grešim u narednom periodu kada sve više poslova prelazi u sivu zonu. Tebi ce napraviti mnogo veći problem. Valjda si svestan toga. Evo čestitam ti povećanje maksimalne osnovice za obračun zarade. Samo po tom osnovu si dobro u minusu sa zaposlenima (ili tvoji zaposleni) a to ćeš morati ti da na kraju da finansiraš. Inače odoše van ili u sivu zonu. A profit pada u realnom iznosu. I po ovom osnovu si finansijer državnih projekata. A mogu da čestitam i skuplju struju, porez na imovinu, groblje 😂 itd svim zaposlenima koji nisu dobili povećanja (između ostalog i tvojim).

Naša lokalna inflacija uz nepromenjen kurs dovodi do toga da npr kod nas nešto poskupi 50% a na zapadu 30%. Uporedi rast m2 bilo koje zemlje u Evropi.
 
Poslednja izmena:
Opet:

Zaista bi trebalo malo da pogledas podatke o kojima pricas jer izgleda da zivis u nekoj iluziji da je inflacija poslednje dve godine fenomen koji postoji samo u Srbiji.

Ljudi ti zameraju da se frljas brojevima i nagadjas u prazno, i ti na to odgovaras sa jos vise frljanja brojevima i nagadjanja u prazno. Jel ti zaista ne razumes sta je problem tu ili se obracas samo nepismenima?
 
Ako je njemu kao poslodavcu profit porastao 30%, primer bio je 100k(IT je u pitanju, pa sam stavio eto neki lep profit za manju mladju firmu), znaci sada je 130k. Povećanje od 30k.
Toliko mu sigurno ni približno ne ode godišnje na poskupljenje životnih stvari koje su se desile. Nije isto porediti preduzetnika/vlasnika firme i njegov porast profita, nekima i porast od nekoliko procenta profita zamenjuje sveukupnu inflaciju na poskupljenja. Sa tih 30k realno mogu dvoje super da žive sve sa letovanjima i skijanjima i ručkovima/večerama po restoranima itd(ako imaju svoj stan).
Nego se jedino oseti na zaposlenima kojima nije podignuta plata u toku poskupljenja ostalih životnih stvari koje oni konzumiraju.
Onda se ide ili na uštedu ili da se trudi više na poslu, traži povišica ili se menja poslodavac, ako ne može ni posao/poslodavac onda zanimanje ili država.
 
Trebalo bi da napravimo novu temu gde ljudima ukazujemo da bi bilo korektno da navodimo neke zvanične brojke, čitamo izveštaje, analiziramo, i jednu drugu gde će se diskutovati isključivo o cenama nekretnina i uticajima na iste, u uskom smislu.
Ovako će i to malo učesnika pocrkati gledajući ovo mrcvarenje.

EDIT: Evo ga Mićole, sve je ok.
 
Evo čestitam ti povećanje maksimalne osnovice za obračun zarade. Samo po tom osnovu si dobro u minusu sa zaposlenima (ili tvoji zaposleni) a to ćeš morati ti da na kraju da finansiraš. Inače odoše van ili u sivu zonu.
Oh ne, utice mi na isplatu plata vecih od 573 hiljada dinara, kako li cu preziveti taj udarac ako sam vec isplacivao ljudima 5000 EUR neto, sad ce to dizanje na citavih 656 hiljada da me pokopa kao poslodavca.
Da li si ti realan? Ti bese rece da dobar deo ITa radi za plate od 700-2000 EUR a sada su na udaru plate od 5000+ EUR neto koje po tebi samom ne postoje svakako :)

Naša lokalna inflacija uz nepromenjen kurs dovodi do toga da npr kod nas nešto poskupi 50% a na zapadu 30%. Uporedi rast m2 bilo koje zemlje u Evropi.
Kakve to veze ima sa originalnom izjavom da cemo da povecamo inflaciju da bi placali spoljne dugove u EUR?
 
Jedan od najboljih postova do sada :)
Upravo
Opet:



Ljudi ti zameraju da se frljas brojevima i nagadjas u prazno, i ti na to odgovaras sa jos vise frljanja brojevima i nagadjanja u prazno. Jel ti zaista ne razumes sta je problem tu ili se obracas samo nepismenima?
Ok. Nadji jednu zemlju od izbijanja rata u Ukrajini koja ima veći porast M2

Najekstremniji primeri su imali 30%. Mi ravno 50%. Ondosno 60% više od sledećeg najgoreg primera.

Porast M2 je ispravan indikator koji ima značajan i direktan uticaj na inflaciju. Jedini način da se obuzda je porast proizvodnje, robe što bi rekli zapadnjaci inventory. Kao negativan primer rasta M2 bez porasta proizvodnje se čak i u svetskoj literaturi uzima Jugoslavija 90-tih.

Preko M2 možemo da imamo bolji uvid u nivo inflacije za neki period u odnosu na fingirane podatke državne statistike i tužne kontrolisane potrošačke korpe. U smislu ko "kuva" podatke.
 
Upravo
Ok. Nadji jednu zemlju od izbijanja rata u Ukrajini koja ima veći porast M2

Najekstremniji primeri su imali 30%. Mi ravno 50%. Ondosno 60% više od sledećeg najgoreg primera.

Porast M2 je ispravan indikator koji ima značajan i direktan uticaj na inflaciju. Jedini način da se obuzda je porast proizvodnje, robe što bi rekli zapadnjaci inventory. Kao negativan primer rasta M2 bez porasta proizvodnje se čak i u svetskoj literaturi uzima Jugoslavija 90-tih.

Preko M2 možemo da imamo bolji uvid u nivo inflacije za neki period u odnosu na fingirane podatke državne statistike i tužne kontrolisane potrošačke korpe. U smislu ko "kuva" podatke.
Evo na prvu sam pogledao Hrvatsku i oni imaju 38% rasta (znaci iznad tih tvojih 30% 'najekstremnijih primera') a mi 43% (znaci ispod 'ravno 50%'). Znaci ni blizu '60% vise od sledeceg najgoreg primera', a iskreno nisam siguran da je Hrvatska sledeci najgori primer, bukvalno prva zemlja koju sam pogledao.

 
Bilo je više stvari. Prvo djerdap 2 1984-1987 (današnji expo). Veliki državni projekat koji je doneo inflaciju i zaduživanje. Nije bilo dovoljno para i isti recept je kao danas, pumpaj cene i skupljaj od građana. Više pumpanja cena nego zaduživanja doduše. E onda je bilo 1000dm ovde plata a u Austriji 1200-1400 npr. 1dm=7rsd, Ante Marković 1990. Najbolje su prošli ljudi koji su tad otišli iz zemlje. U zlatnom dobu. Pa to normalno nije moglo da bude održivo pa smo imali inflaciju pa zatim i hiperinflaciju i cedjenje poslednje devize i onda konačno Avramov dinar. Zaustavljena inflacija za dan. To je trajalo par kvartala pa opet ćorak. Pa prodaja Telekoma pa opet par meseci visokoh plata pa ćorak.
Zanimljivo je proučavati istoriju dranja ovog naroda i sve metode 🙂
Auuu. Pa, ako EXPO donese sve koristi koje imamo od HE Đerdap 2 svih ovih decenija, to će biti super!

HE Đerdap je jedna od retkih dobrih inesticija SFRJ.

Dinar nikad nije bio stabilan u SFRJ zbog ogromne javne potrošnje i slabih izvoznih rezultata privrede. Večita glad za devizama.

Ludačko zaduživanje sedamdesetih sa slabim povraćajem, zbog promašenih investicija, dovelo je do ekonomske krize osamdesetih. Nigde veze sa HE Đerdap.

Štaviše, izvozom električne energije smo pokrivali plaćanje dugova i kupovinu deviza. To je išlo toliko daleko da su bile restrikcije struje domaćem stanovništvu da bi se što više struje izvozilo.
 
Evo na prvu sam pogledao Hrvatsku i oni imaju 38% rasta (znaci iznad tih tvojih 30% 'najekstremnijih primera') a mi 43% (znaci ispod 'ravno 50%'). Znaci ni blizu '60% vise od sledeceg najgoreg primera', a iskreno nisam siguran da je Hrvatska sledeci najgori primer, bukvalno prva zemlja koju sam pogledao.

Srbija Mart 2022. 1.6. novembar 24 2.48. porast 55%.
Hrvati mart 2022 49.6. novembar 24 68.9.
porast 38%.

A crni Hrvati su drugi najgori. Naravno da nisi "slučajno" odabrao njih.

Zašto sad ne uzmeš za primer Holandiju, Nemačku, Austriju (kao zemlje sa kojima se poredimo po max ceni) ili komšijsku Bugarsku, Rumuniju. Može i propalu Grčku, Španiju itd pa da vidimo. Možeš i Albaniju.
 
Poslednja izmena:
Srbija Mart 2022. 1.6. novembar 24 2.48. porast 55%.
Hrvati mart 2022 49.6. novembar 24 68.9.
porast 38%.

A crni Hrvati su drugi najgori. Naravno da nisi "slučajno" odabrao njih.

Zašto sad ne uzmeš za primer Holandiju, Nemačku, Austriju (kao zemlje sa kojima se poredimo po max ceni) ili komšijsku Bugarsku, Rumuniju. Može i propalu Grčku, Španiju itd pa da vidimo
Rat je poceo u februaru i tada je m2 bio 1.72. znaci 44%

Kako se to poredimo sa Nemackom, Austrijom i Holandijom 'po max ceni'? Sta to znaci uopste?

Bugarska je na 29%, Rumunija na 26% za isti period.

Madjarska je recimo imala rast od tek 8% a imala je dosta jacu inflaciju od svih nas, te pada u vodu teza da je m2 mera 'prave inflacije'.
 
M2 sam po sebi ne pravi inflaciju, ima jos faktora koji tu uticu.

M2 predstavlja samo pare u cirkulaciji u ekonomiji, u rastucim ekonomijama i zemljama koje uvoze pare prodajom svojih usluga inostranstvu ili preko investicija je normalno da dolazi do rasta M2 u svakom slucaju.

Deo je stampa ali ne sve...
 
Oh ne, utice mi na isplatu plata vecih od 573 hiljada dinara, kako li cu preziveti taj udarac ako sam vec isplacivao ljudima 5000 EUR neto, sad ce to dizanje na citavih 656 hiljada da me pokopa kao poslodavca.
Da li si ti realan? Ti bese rece da dobar deo ITa radi za plate od 700-2000 EUR a sada su na udaru plate od 5000+ EUR neto koje po tebi samom ne postoje svakako :)


Kakve to veze ima sa originalnom izjavom da cemo da povecamo inflaciju da bi placali spoljne dugove u EUR?
Par hiljada ovde, par hiljada tamo i tako svake godine. Srećno poslovanje onda u narednim godinama.

Zakucaj kurs, digni kredit, štampaj dinar 🔁 repeat. Diži struju, diži sve, povećaj bdp, diži novi kredit, emituj obveznice, štampaj dinare 🔁 dok može. I onda odeš sa vlasti elegantno.
 
Kada bi M2 bio najbolje sredstvo da se meri inflacija, onda bi je tako i merili.
Samo što... Eto, malo ne uzima u obzir velocitet, ne mora da održava promene u globalnim cenama, odnos ponude i potražnje itd itd. Samo što Sale to već zna, nego priča tek tako.
Toliko je neosnovanih činjenica ovde izgovoreno za svega par dana da je sve izgubilo smisao.
Treba sve ovo izbrisati u nepovrat.
 
Vrh