Privatni dug smo spomenuli u kontekstu Savine konstatacije da dugujemo 100 milijardi. Ništa drugo. Već sam rekao da može da dovede do negativnih implikacija za državu. Za kompanije i detaljnu analizu bi trebali da imamo podatke koje nam nisu dostupne (devizni inspektorat npr). Za stabilnost zemlje je vrlo loše npr ova mera 1% učešća ukoliko potraje.Znaci ne znas nista o privatnom dugu, ne znamo ni mi, samim time je apsolutno nebitan.
Neki izvor za ovo? Bilo kakav konkretan.
Bas si los primer uzeo, da platio bih pre vise naseg programera nego Spanca. Lakse sporazumevanje znaci u poslovanju gde je veoma bitno da developer skroz razume sta se od njega trazi.
U situaciji kada nema porasta realnih prihoda ili mogućnosti prodaje nečega, servisiranje dugova se uvek vrši opterećenjem privrede ili stanovništva. Pa bilo to kroz fiskalnu politiku budzetskim uštedama (već si naveo rezanje budzeta, plate) ili povećanjem nameta ili kroz monetarnu politiku kroz inflaciju. To je valjda jasno kao dan.
Evo napisaću i ovo u kontekstu zaposlenih. Imamo tu 3 bitne stavke. Prva je inflacija. NBS već godinama ne ispunjava svoj osnovni cilj i ima visoku inflaciju. Sve preko 2-2,5% je visoka inflacija. Drugo je porast duga, o tome smo već pričali. Treće je ukidanje ograničenje fiskalnog deficita do 2029. Uzmimo hipotetički da će rast cena kod nas svega (uključujući i nekretnine) biti 5-7% godišnje narednih 5 godina. Na zapadu (osim Amsterdama) se nisu nešto cene menjale od 2022 ili neka bude rast oko 2%.
Ako cena rada na bazi inflacije bude ista za zanimanja koja nisu IT budu iznad zemalja poput Slovačke, Rumunije, Bugarske, Poljske, Češka, Madjarske, Austrije da li je to naš realni uspeh ili privremena anomalija?
Ako cene nekretnina kod nas dodatno porastu 30% više u odnosu na navedene zemlje da li je to realni rast ili privremena anomalija?
Šta se dešava sa anomalijama kada se ne ispuni "Srbija ne sme da stane" politika usled makro okolnosti?
Poslednja izmena: