Šta je novo?

Cene nekretnina

Pa ja sam okacio, sve lepo pise u onom izvestaju sa javnidug.gov.rs

Novembar 2024:
Spoljni dug: 27.526 milijarde eur
Unutrasnji dug: 10.866 milijardi eur
Totalni javni dug: 38.392 milijardi eur

Cak i nas drug ChatGPT se slaze ako ga pitas
Ok. Sve je tačno. Javni dug 38.4 milijardi. Povećao se za kratko vreme 15tak milijardi i to je loše. Ovo je javni dug. Dodaj sad privatni dug. Unutrašnji i spoljašnji.
Koliko je onda ukupno?
Ja sam našao podatke da se radi o oko 30 milijardi duga privatnog sektora (fizička lica i kompanije). Iz medija doduše.
 
Ok. Sve je tačno. Povećao se za kratko vreme 15tak milijardi i to je loše. Ovo je javni dug. Dodaj sad privatni dug. Unutrašnji i spoljašnji.
Koliko je onda ukupno?
Ja sam našao podatke da se radi o oko 30 milijardi duga privatnog sektora. Iz medija doduše.

Zasto bi moji dugovi bili relevantni za drzavu Srbiju? Posto privatni dugovi su upravo to, privatni.

Zamisli sad Nvidia podigne kredit od 1 triliona i ti krenes da pricas kako ce drzava da propadne jer se jedna firma zaduzila i digla privatni dug :)

Privatni dugovi postaju problem samo kad je situacija kao sto je bila u USA gde ti na lepe oci davale banke kredite, a ovde traze i 30% ucesca u nekim slucajevima tako da od tih prica nema nista.
 
Pa ja na ovoj temi konstantno citam kako ce nam cukun unucici vracati neke dugove, kako smo zaduzeni do guse i da smo pred bankrotom drzave a zaduzenost 38 milijardi EUR sto mu dodje nekih 50ak % naseg BDPa.

Pa i ti si sam pre koji dan pricao kako smo naje*******ali zbog tolikog duga a sada ne znas cemu bi nam bio posluzio taj podatak.

Kada podaci odgovaraju narativu onda su relevantni a kada nisu onda ne znas cemu bi sluzio podatak?
U pravu si. Za javni dug sam već xy puta pisao zašto je to loše.
Negativne implikacije privatnog duga. Od kompanija nećeš naplatiti porez na dobit nikad. Ukoliko su fizička lica prezadužena, nema ko da stimuliše tržište.
Mi sada imamo situaciju da ce država davati na lepe oči kredite 🙂
 
Ok. Sve je tačno. Javni dug 38.4 milijardi. Povećao se za kratko vreme 15tak milijardi i to je loše. Ovo je javni dug. Dodaj sad privatni dug. Unutrašnji i spoljašnji.
Koliko je onda ukupno?
Ja sam našao podatke da se radi o oko 30 milijardi duga privatnog sektora (fizička lica i kompanije). Iz medija doduše.
Ajde dodaj privatno dug na svaku zemlju u svetu pa racunaj koliko je ukupno. Sa cime uopste onda poredimo, sta su relevantne vrednosti? Sta je uopste neki nivo visoke zaduzenosti a sta niske?

I opet, po cemu je nas rast m2 ekstreman, na osnovu cega si doneo taj zakljucak?

Posle treba da se vraćaju dugovi a ne bih baš decu da osudim na to od rođenja ❤️
Jel trenutno ne vracamo dugove, imamo neki grejs period, sta?
 
Ajde dodaj privatno dug na svaku zemlju u svetu pa racunaj koliko je ukupno. Sa cime uopste onda poredimo, sta su relevantne vrednosti? Sta je uopste neki nivo visoke zaduzenosti a sta niske?

I opet, po cemu je nas rast m2 ekstreman, na osnovu cega si doneo taj zakljucak?


Jel trenutno ne vracamo dugove, imamo neki grejs period, sta?
Defke. Ajde da te pitam.
Šta ne valja u Srbiji ekonomski?
Isto pitanje i za Exotroniksa.
Gde vidite mogućnost rasta na period od 5+ godina koji ce opravdati tekuće finansiranje infrastrukturnih projekata?
Da li će ulaganje u tekuće infrastrukturne projekte kada budu završeni omogućiti makar plaćanje kamate na kredite koje smo za njih uzeli?
Konkretno radiće se oko 3+ milijardi kamate godišnje.
 
Evo inace svezih informacija, iz pekare a ne mesare doduse, i iz 2023 godine.
Privatni dugovi drzava (posto je to bitno izgleda) u odnosu na BDP:

Nemacka: 120%
Austrija: 134%
Kanada: 220%
Hrvatska: 102%
Madjarska: 91%
Holandija: 198%
USA: 150%
Svedska: 212%
Norveska: 229%
Kina: 205%
Albanija: 33%

Izvor: IMF

Po ovome mi smo na konju, znaci moze se privatni dug terati do 70-80 milijardi EUR lagano pa cak i do 160 milijardi ako se ugledamo na Kanadu/Svedsku/Holandiju :)
 
Šta ne valja u Srbiji ekonomski?
U Srbiji ne valja politika i SNS, bratija i korupcija.
Da se to razresi narod bi prodisao a i privreda.

Gde vidite mogućnost rasta na period od 5+ godina koji ce opravdati tekuće finansiranje infrastrukturnih projekata?
Rast ce se desiti nasuprot EXPO-a, hteli mi to ili ne da prihvatimo ipak raste BDP

Konkretno radiće se oko 3+ milijardi kamate godišnje.
Nije bitno ako u tom trenutku bude BDP 90 milijardi godisnje, niti ce da bankrotira drzavu, niti ce nasi praunuci da vracaju decenijama 3% naseg BDPa u kamati.
 
Defke. Ajde da te pitam.
Šta ne valja u Srbiji ekonomski?
Isto pitanje i za Exotroniksa.
Gde vidite mogućnost rasta na period od 5+ godina koji ce opravdati tekuće finansiranje infrastrukturnih projekata?
Da li će ulaganje u tekuće infrastrukturne projekte kada budu završeni omogućiti makar plaćanje kamate na kredite koje smo za njih uzeli?
Konkretno radiće se oko 3+ milijardi kamate godišnje.
U Srbiji ne valja korupcija, koja uvek oduzima od efikasnosti investicija.

Sa druge strane, investiranje u infrastrukturu, pogotovo neophodnu kao sto je kod nas slucaj, je najproduktivniji nacin da drzava trosi pare. Aj da je slucaj da se recimo drzava trenutno zaduzuje da bi isplatila penzije kao 2008-2012 pa da imamo na osnovu cega da vodimo diskusiju, ali ovde apsolutno nema o cemu da se prica.
 
U Srbiji ne valja politika i SNS, bratija i korupcija.
Da se to razresi narod bi prodisao a i privreda.


Rast ce se desiti nasuprot EXPO-a, hteli mi to ili ne da prihvatimo ipak raste BDP


Nije bitno ako u tom trenutku bude BDP 90 milijardi godisnje, niti ce da bankrotira drzavu, niti ce nasi praunuci da vracaju decenijama 3% naseg BDPa u kamati.
Nisam te pitao za politiku. Pitao sam za ekonomiju. Rast ce se desiti nije odgovor. Koje grane, industrije, imamo li demografski potencijal?
Drugo pitanje isto neodgovoreno. Evo ti imaš firmu. Digneš kredit za neko ulaganje. Da li pre dizanja kredita napraviš analizu da li ti se ulaganje isplati da vratiš uloženo?
Ja ovde uopšte ne pričam o vraćanju kredita (to se ne vraća 😂) nego samo o plaćanju kamate. Jer ukoliko ti je godišnja kamata 3 milijarde a taj vaš čuveni porast BDP-a 3% od tih 90 milijardi...... onda nam kamata utiče na budući rast tj pojede ga.
Da li će postojeća ulaganja od 1 januara 2028 biti u mogućnosti da svake godine generišu 2.5-3 milijardi evra za vraćanje kamate ili ne?
Da li je neko nekad uradio cost benefit analizu ili je ovde bitno da se sto vise novca potrosi pod lex specijalisom na sumnjiv nacin bez ekonomske isplativosti gde maltene ne postoji kontrola i gde se deo zakona ne primenjuje?
 
Evo inace svezih informacija, iz pekare a ne mesare doduse, i iz 2023 godine.
Privatni dugovi drzava (posto je to bitno izgleda) u odnosu na BDP:

Nemacka: 120%
Austrija: 134%
Kanada: 220%
Hrvatska: 102%
Madjarska: 91%
Holandija: 198%
USA: 150%
Svedska: 212%
Norveska: 229%
Kina: 205%
Albanija: 33%

Izvor: IMF

Po ovome mi smo na konju, znaci moze se privatni dug terati do 70-80 milijardi EUR lagano pa cak i do 160 milijardi ako se ugledamo na Kanadu/Svedsku/Holandiju :)
Može. Nikakav problem. Samo jedna stvar zeza. Moraš da imaš jake kompanije koje mogu toliko da se zaduže.
 
Da li će postojeća ulaganja od 1 januara 2028 biti u mogućnosti da svake godine generišu 2.5-3 milijardi evra za vraćanje kamate ili ne?
Trenutni BDP je 82 milijarde. Da imamo 0% rasta, i samo inflaciju 3% (sto je manje od trenutnih prognoza) sledece tri godine, to je 89 milijardi, znaci razlika je 7 milijardi, budzet je nekih 30% BDP-a, znaci 2,5 milijarde veci budzet sa nula realnog rasta i minimalnom inflacijom. A to je verujem pesimisticnija od najpesimictinijih prognoza trenutno.
 
Nisam te pitao za politiku. Pitao sam za ekonomiju. Rast ce se desiti nije odgovor. Koje grane, industrije, imamo li demografski potencijal?
Drugo pitanje isto neodgovoreno. Evo ti imaš firmu. Digneš kredit za neko ulaganje. Da li pre dizanja kredita napraviš analizu da li ti se ulaganje isplati da vratiš uloženo?
Ja ovde uopšte ne pričam o vraćanju kredita (to se ne vraća 😂) nego samo o plaćanju kamate. Jer ukoliko ti je godišnja kamata 3 milijarde a taj vaš čuveni porast BDP-a 3% od tih 90 milijardi...... onda nam kamata utiče na budući rast tj pojede ga.
Da li će postojeća ulaganja od 1 januara 2028 biti u mogućnosti da svake godine generišu 2.5-3 milijardi evra za vraćanje kamate ili ne?
Da li je neko nekad uradio cost benefit analizu ili je ovde bitno da se sto vise novca potrosi pod lex specijalisom na sumnjiv nacin gde maltene ne postoji kontrola i gde se deo zakona ne primenjuje?
Pa kod nas je politika nazalost upletena duboko u ekonomiju, ti ako to ne mislis ti si onda tek odsecen od realnosti.
Demografski potencijal nam je isto direktno povezan sa stanjem u drzavi i politikom, inace ne bi imao toliki egzodus mladih ljudi.

Nastavice se dalje sa razvojom istih onih grana ekonomije koje se razvijaju poslednjih 10 godina, turizam, IT, fabrike.
Kamata ce uticati na godisnji rast da, medjutim sa svakom godinom ce to biti manji udeo BDP-a.

EXPO je budalastina, nece on sam nikad generisati dovoljno para za vracanja kamate, niti sam ja to ikada tvrdio, ali nece bankrotirati drzavu niti ce zaviti nase praunuke u dugove narednih decenija.

I opet uprkos smanjenju populacije mi uspevamo da dizemo BDP sto znaci da se dize produktivnost nase ekonomije.

Može. Nikakav problem. Samo jedna stvar zeza. Moraš da imaš jake kompanije koje mogu toliko da se zaduže.
Znaci sad je lose sto imamo mali privatni dug? Mozes li da se odlucis sta je dobro a sta je lose za nas?
 
Trenutni BDP je 82 milijarde. Da imamo 0% rasta, i samo inflaciju 3% (sto je manje od trenutnih prognoza) sledece tri godine, to je 89 milijardi, znaci razlika je 7 milijardi, budzet je nekih 30% BDP-a, znaci 2,5 milijarde veci budzet sa nula realnog rasta i minimalnom inflacijom. A to je verujem pesimisticnija od najpesimictinijih prognoza trenutno.
Odlično. Prognoze su naravno 4.5% kao dozvoljeni galantni maksimum nesposobne NBS što se tiče inflacije.
Dalje pitanje, ko snosi teret plaćanja te kamate u situaciji nultog realnog rasta (ili negativnog u slučaju krize) uz inflaciju? Zamislite najblaži scenario....4 godine krize.
Ovo je u isto vreme odgovor i pitanje za Exotroniksa pa cu odgovoriti posebno
 
Poslednja izmena:
Dolaze jake kompanije u Srbiju(IT firme, automobilska industrija-Kinezi baš ulažu i investiraju, to je što ja znam, Izraelci, Japanci itd..), Bosch, Češke jake firme, realno kada se obidje Beograd, Novi Sad, Niš, Pazova, Indjija vide se sve te firme. Po meni je najbolje da se provoza autoputem od Beograda do Subotice i vide razne inostrane fabrike.
Inostrane kompanije koje kada izguglaš vidiš koliko su ozbiljne i jake.
Investicioni kreditni rejting nam je povećan.
Tako da nije da nemamo potencijal, čim sve te firme dolaze ovde.
Rast ce se desiti nije odgovor. Koje grane, industrije, imamo li demografski potencijal?
Drugo pitanje isto neodgovoreno. Evo ti imaš firmu. Digneš kredit za neko ulaganje. Da li pre dizanja kredita napraviš analizu da li ti se ulaganje isplati da vratiš uloženo?
Uložio čovek koliko sam shvatio sa jednim delom kredita u kupovinu stana u izgradnji kod ili u bloku 64 pre nekog perioda, koji sada može skuplje prodati ili kasnije imati lepu kiriju, da vraća ratu kredita. Za to je na neki način i napravio analizu i verujem da je već sada odlično prošao za tu investiciju...😉
 
Odlično. Prognoze su naravno 4.5% kao dozvoljeni galantni maksimum NBS što se tiče inflacije.
Dalje pitanje, ko snosi teret plaćanja te kamate u situaciji nultog realnog rasta (ili negativnog u slučaju krize) uz inflaciju?
Ovo je u isto vreme odgovor i pitanje za Exotroniksa.
Samo sto IMF i WorldBank isto prognoziraju rast oko 4% 2025 godine i sledecih par godina.
Nisi mi odgovorio na pitanje o privatnom dugu, ti se bavis kataklizmom koja se nije desila.

A kamata bi se platila rebalansom budzeta, sekle bi se plate javnog sektora, otpustali ljudi itd, gasili projekti ili odlagali, sve sto se desava u svakoj ekonomskoj krizi.
Na svaku trenutnu situaciju i brojke odgovaras hipotetickom koja odgovara tvom narativu, i ja isto tako mogu da kazem sta ako iskidamo sa rastom, Tesla se preseli u Srbiju i BDP rast bude 20% pa sve dugove vratimo kroz 3 godine :love:

Ja bih ipak da baziramo diskusiju na osnovu trenutno poznatih podataka, trenutno poznatih prognoza a ne sta bi bilo kada bi bilo.
 
Odlično. Prognoze su naravno 4.5% kao dozvoljeni galantni maksimum nesposobne NBS što se tiče inflacije.
Dalje pitanje, ko snosi teret plaćanja te kamate u situaciji nultog realnog rasta (ili negativnog u slučaju krize) uz inflaciju? Zamislite najblaži scenario....4 godine krize.
Ovo je u isto vreme odgovor i pitanje za Exotroniksa pa cu odgovoriti posebno
U kom univerzumu je najblazi scenario 4 godine krize?

Ne znam sta da ti kazem, takvim planiranjem i risk managementom, bukvalno bi ceo svet dosao na 0,1% rasta.
 
Samo sto IMF i WorldBank isto prognoziraju rast oko 4% 2025 godine i sledecih par godina.
Nisi mi odgovorio na pitanje o privatnom dugu, ti se bavis kataklizmom koja se nije desila.

A kamata bi se platila rebalansom budzeta, sekle bi se plate javnog sektora, otpustali ljudi itd, gasili projekti ili odlagali, sve sto se desava u svakoj ekonomskoj krizi.
Na svaku trenutnu situaciju i brojke odgovaras hipotetickom koja odgovara tvom narativu, i ja isto tako mogu da kazem sta ako iskidamo sa rastom, Tesla se preseli u Srbiju i BDP rast bude 20% pa sve dugove vratimo kroz 3 godine :love:

Ja bih ipak da baziramo diskusiju na osnovu trenutno poznatih podataka, trenutno poznatih prognoza a ne sta bi bilo kada bi bilo.
Privatni dug može stvoriti probleme u slučaju krize. Generalno je dobro za stabilnost zemlje da privatni dug fizičkih lica bude niži. Tu trenutno zbog monetarne ekspanzije nemamo problem sa otplatom. Zato nije dobro za zemlju da se odobravaju krediti bez risk politike. Što se tiče privatnih kompanija to je teško sagledati. Zavisi šta je razlog rasta duga. Investicije ili obrtna sredstva. To mislim da niko nema uvid. Maltene nemoguće. Možemo samo da pratimo trend.

Drugo. U situaciji kada imamo nulti rast ili negativan, dug iz gornjeg primera snose privreda i obični ljudi kroz inflaciju. Svake godine ukoliko nema povećanja to snose ljudi. Već sam napisao da su sva povećanja u korp privatnom sektoru stopirana do kraja 2026. Evo iz IT sveta mogu da navedem primer. Slične su plate kod nas i u Španiji npr. Ako mi imamo inflaciju naredne 4 godine po 5% a Španija 2%, da li bi svog radnika platio više u Srbiji zbog veće inflacije?
Dobra si duša 🙂.
 
Računam da je od ove Saletove najveće krize ikada koja traje neprestajee, znači žitka lava dugova koja se preliva po prevojima naših plodnih zemljišta, hlebac,mastela i aleva paprika 2.0, spašavaj se ko može, daleko ozbiljniji problem to što se meni tek sad završila musaka, a već u šest moram da smislim priču o čarobnim merdevinama.
Kriziram izjutra.
 
Poslednja izmena:
Privatni dug može stvoriti probleme u slučaju krize. Generalno je dobro za stabilnost zemlje da privatni dug fizičkih lica bude niži. Tu trenutno zbog monetarne ekspanzije nemamo problem sa otplatom. Zato nije dobro za zemlju da se odobravaju krediti bez risk politike. Što se tiče privatnih kompanija to je teško sagledati. Zavisi šta je razlog rasta duga. Investicije ili obrtna sredstva. To mislim da niko nema uvid. Maltene nemoguće. Možemo samo da pratimo trend.
Znaci ne znas nista o privatnom dugu, ne znamo ni mi, samim time je apsolutno nebitan.

Drugo. U situaciji kada imamo nulti rast ili negativan, dug iz gornjeg primera snose privreda i obični ljudi kroz inflaciju.

Neki izvor za ovo? Bilo kakav konkretan.

Ako mi imamo inflaciju naredne 4 godine po 5% a Španija 2%, da li bi svog radnika platio više u Srbiji zbog veće inflacije?
Dobra si duša 🙂.

Bas si los primer uzeo, da platio bih pre vise naseg programera nego Spanca. Lakse sporazumevanje znaci u poslovanju gde je veoma bitno da developer skroz razume sta se od njega trazi.
 
1736404795866.png
 
Vrh