Па шта рећи, сећам се када је Маријана Матеус дала неку изјаву како је вила у којој живи са ћеркама превелика (валљда неких 800 м2), некако се осећа отуђено; рече тада и да је много топлији и приснији живот у 200м2, кад је у питању обична породица, и да би то била права мера. А опет Јапанци живе у колико оно квадрата проечно по члану породице?
Из свог искуства могу рећи да сам живео у стану од 33 м2 са женом и малим дететом. Супер нам је било, стан је имао одвојено предсобље са купатилом, одвојену кухињу са трпезаријом и засебну солидну дневно-спаваћу собу. Фалила је мало тераса, али све остало је било бајно. Коће то да одреди шта је коме довољно?
Друга важна ствар - данас се праве дебилни распореди у становима, да би што више квадрата продали и направили што више станова на спрату, па то често не личи ни на шта чак и кад је 50 м2, То је једна од основних мана наше "новоградње". Стан који сам реновирао, додуше након измена распореда, у 39 квадрата је двособан, има све, све на руку и лепо и функционално, и тврдим да трочлана породица може ту да живи док дете не пође у школу. А да цела ствар добије још мало на драматичности: у том истом, тада једноипособном стану живела је породица са троје деце!