Cene nekretnina

[sutraw]

Mislim da se ipak ne bi složio s konstatacijom "srednje žalosno" jer sad je promet stabilizovan na 1200 jedinica +-. Što je više nego prošle godine. A već je jedan član dr. Optimus pisao da su se i cene povećale i uslovi "pogoršali" za novogradnju što znači da para ima dovoljno i da prodaja ide solidno.

Srednje žalosno je moja ocena stanja i svakako je subjektivna, evo cifara pa ti sam proceni kakvo je stanje sa novogradnjom:

Pa sam zaključi odakle se stabilizuje taj promet, s obzirom da je novogradnja drugu godinu zaredom u slobodnom padu (i tek će se videti kakvo je stanje kad se izduva sve ono što je kupljeno pre skoka cena).

Neko je rekao na temi da je procena da se u BG gradi 10k stanova godišnje, znači ostaće nam inventory od 4k stanova viška ako bude taj tempo gradnje do decembra, ali eto nadamo se da će država ograničavanjem kamatnih stopa da ih spasi

Inače ne kažem da ovo implicira da će cene pasti, ali da je ružičasto, nije.

EDIT: inače bi se na svakom tržištu pad ukupnog prometa od 30% za dve godine posmatrao kao opšta kriza u sektoru, samo se u građevini kod nas ne brine niko, valjda jer svi računaju na te parice od Ekspa i da će država da ih finansira u teškim vremenima.

 

[Filip 01]

I ovo je nesto novo? Mi ovaj link na temi koristimo vec 5 i vise godina. I ko moze na osnovu ovoga nesto da proceni, svaka njemu cast. U istoj zgradi, na istoj lokaciji, stanovi setarju od 2000 do 3500 po kvadratu.

Neko je znao neko nije, ovo je objavljeno sada i da kažem u nekim vestima, portalima... Ja nisam gledao ovaj link do sada.
Naravno da ne može tačno da se odredi i svako ceni drugačije, pa i plaća i nudi drugačije.
Svi znamo da se razlikuje m2 u jednoj zgradi na osnovu mnogo stvari... mikrolokacija stana, opremljenost stana, raspored, kvadratura itd...
Evo sada u izgradnji u istoj zgradi identični stan može da ima višu cenu po 50eur-75eur po spratu. Dok se u prošlosti više cenilo prizemlje kod nas u Srbiji, ok pošto nismo imali savremene nebodere poput onih u Americi gde se drugačije tada cenila spratnost.
Opremljen stan može da bude skuplji od 200eur do 2000eur/m2 itd...
Ali eto može da se ima neki okvir cena kako se kreću po zgradama, blokovima, to jest lokaciji.

 

[gamblerNBG]

Realan scenario da neko kupi pola obradive zemlje Vojvodine pumpajući pri tome cenu sam sebi. I onda ostavi tako da stoji i da plaća porez čak i minimalni i da plaća trokove JKP Vode Vojvodine i slično. Svet je pun ljudi spremnih da zarobe desetine milijardi evra i imaju još dodatne troškove.

Pa ocigledno je da postoje takvi, ako si pratio tok diskusije, ovo je reakcija na prazne stanove u Ljubljani i Nemackoj. Moj post je odgovor na Filipovu tvrdnju da postoje ljudi/korporacije, koji kupuju stanove da bi ih prodali skuplje i da ih i ne izdaju. A ja sam se pitao isto ovo sto i ti, kako se to nekome uopste isplati?? Primer koji sam naveo je analogija. Ovo ne bi bilo mesanje u proizvodnju hrane kakva je bila u SSSR, da ne kazem - nidje veze. Ovo je primer uzurpacije sredstava za proizvodnju, a tu bi trebalo da drzava intervenise.

@Filip 01 Ako cena stana moze da seta 2000-4000 evra, sta uopste mozemo da zakljucimo? I kako se onda uopste uklapa ona 'lokacija, lokacija, lokacija' prica u celu sliku. Meni to nije ni okvir cena. Zato kazem da je trziste sizofreno.

 

[Boža M]

Imali smo deceniju jeftinog novca, ne bih rekao da je ekonomija bila u q vec da smo bili u jednom od najvecih bull runova ikada.

Jeftin novac je pokretac ekonomije i biznisa.

Pitanje je samo motivacija, pokretanje ekonomije u smeru rasta ili smanjenje nezaposlenosti.

Ako upadnemo u recesiju onda znaci sa je ekonomija u q ako ne upadnemo samo je ponovo pokretanje rasta biznisa i novi bull run.

Imali smo deceniju jeftinog novca jer je Zapad pukao zbog globalizacije i suludih politika tipa "Zelene" agende, kvota pri zapošljavanju/ukidanju meritokratije i slično.

Bilo im je lakše da reše ekonomsku krizu 2008 štampanjem novca nego da menjaju strukturne stvari.

Jeftin novac nije pokretač ekonomije, pokretač ekonomije su stvarne i percipirane potrebe ljudi.

Neko ima potrebu da živi u Beogradu, neko ima potrebu da plati novogradnju na Vračaru ko zna koliko. Jeftin novac će napucati cene na Vračaru i Beogradu, ali neće u nekom selu iz koga svi beže.

Veštački jeftin novac, kao poslednjih godina, šalje pogrešne signale u ekonomiju i stvara neodržive biznise.

Na ovaj ili onaj način takav sistem mora da pukne.

 

[Filip 01]

Pa ocigledno je da postoje takvi, ako si pratio tok diskusije, ovo je reakcija na prazne stanove u Ljubljani i Nemackoj. Moj post je odgovor na Filipovu tvrdnju da postoje ljudi/korporacije, koji kupuju stanove da bi ih prodali skuplje i da ih i ne izdaju. A ja sam se pitao isto ovo sto i ti, kako se to nekome uopste isplati?? Primer koji sam naveo je analogija. Ovo ne bi bilo mesanje u proizvodnju hrane kakva je bila u SSSR, da ne kazem - nidje veze. Ovo je primer uzurpacije sredstava za proizvodnju, a tu bi trebalo da drzava intervenise.

@Filip 01 Ako cena stana moze da seta 2000-4000 evra, sta uopste mozemo da zakljucimo? I kako se onda uopste uklapa ona 'lokacija, lokacija, lokacija' prica u celu sliku. Meni to nije ni okvir cena. Zato kazem da je trziste sizofreno.

Nisam rekao da kupuju da bi ih kasnije skuplje prodali, ali da ima i toga. Mada su to uglavni mali igrači i ljudi koji kupuju u izgradnji i nakon useljenja kače te stanove na prodaju po skupljoj ceni. Kasnije ponovo kupuju u izgradnji i tako u krug, dok kroz 10god otprilike umesto 1stana ne naprave 2stana.
Jaki Investitori(bogataši, biznismeni) ako sa viškom para od poslovanja, ne mogu da razviju i prošire biznis, neki ulažu brzo taj višak novaca u zlato, akcije, zemlju, nekretnine...
Retko ko od takvih ljudi čuva novce, eventualno nešto oroče i imaju u banci ali oni uvek hoće assets.

 

[Extroniks]

Meni da bih pokrenuo biznis i proizveo vrednost treba pocetni kapital, ako su kamate niske nizi je i rizik vracanja pozajmice pa se ne slazem bas da jeftin novac ne otvara mogucnosti rasta ekonomije.

A to da ce sistem da pukne.. ako pukne imacemo dosta vise problema od cene stana.

Po meni poslednja decenija je itekako bila dobra po biznise i ljude generalno, zivelo se bolje nego ikad pre pandemije i inflacije.

 

[Salev85]

Meni se ne svidja ova inflatorna spirala u koju smo upali. Ko zna kakva će muka uskoro (pa nek je i za 4-5 godina) da nas snadje. Uvek kad je ovako bilo.... nije se lepo zavrsilo.

 

[Suzuman]

Meni da bih pokrenuo biznis i proizveo vrednost treba pocetni kapital, ako su kamate niske nizi je i rizik vracanja pozajmice pa se ne slazem bas da jeftin novac ne otvara mogucnosti rasta ekonomije.

Ako ćemo već da cepidlačimo, ono što pokreće ekonomiju je produktivnost, odnosno faktori koji utiču na istu, poput fizičkog i ljudskog kapitala, tehnološkog znanja i sličnog. Kada privredna aktivnost zamre, odnosno kada je produktivnost loša, kreatori monetarne politike imaju nekoliko načina da stimulišu ekonomiju, a glavni i "najlakši" je štampanje novca. (Nažalost, novac se štampa i u druge svrhe, kao što je finansiranje rata, pa onda dobijemo ovaj kuršlus koji imamo sad.)
Druge decenije dvehiljaditih smo imali period mira, političke i ekonomske stabilnosti, dobar razvoj IT sektora, sve u svemu produktivan period uz relativno razumnu monetarnu politiku.
Onda kreće kovid, žestoko usporavanje privredne aktivnosti, besomučno štampanje para koje rezultuje povećanjem nivoa cena ili padanjem vrednosti novca, kako god. Investicije nesigurne, velocitet novca nikakav, a ljudi imaju višak love za koji panično traže alternativni plasman. Gde da uložiš pare u doba neviđene krize, u kojoj ne smeš ni iz kuće da izađeš, a ne da produktivno obavljaš posao!? Pa u beton. I evo rezultata.
Posle moraš da dižeš kamatne stope da nateraš ljude da prestanu da se nekontrolisano zadužuju i troše. Pa se foliraš da si tobože veoma uspešno uradio, onda im malo ograničiš kamate da opet kupuju stanove.

 

[MrGood2016]

Srednje žalosno je moja ocena stanja i svakako je subjektivna, evo cifara pa ti sam proceni kakvo je stanje sa novogradnjom:

Pogledajte prilog 206883

Pa sam zaključi odakle se stabilizuje taj promet, s obzirom da je novogradnja drugu godinu zaredom u slobodnom padu (i tek će se videti kakvo je stanje kad se izduva sve ono što je kupljeno pre skoka cena).

Neko je rekao na temi da je procena da se u BG gradi 10k stanova godišnje, znači ostaće nam inventory od 4k stanova viška ako bude taj tempo gradnje do decembra, ali eto nadamo se da će država ograničavanjem kamatnih stopa da ih spasi

Inače ne kažem da ovo implicira da će cene pasti, ali da je ružičasto, nije.

EDIT: inače bi se na svakom tržištu pad ukupnog prometa od 30% za dve godine posmatrao kao opšta kriza u sektoru, samo se u građevini kod nas ne brine niko, valjda jer svi računaju na te parice od Ekspa i da će država da ih finansira u teškim vremenima.

Nije ti dobra statistika, samim tim ni ocena cak i uz ogradu subjektivna.

a) Cifre za 2021,2 i deo 2023. ukljucuju stanove koje je BNV prodao dok cifre za 2024. ne ukljucuju nove zgrade koje je BNV prodao jer su sa ugovora presli na predugovore
b) Mali je opseg, statistika polazi od rekordnih godina
c) Statistika ima smisla akko je broj stanova u novogradnji isti svake godine sto nije slucaj

Ako bi dodao zgrade koje je BNV prodao u prvoj polovini ove godine, 2024. prestize 2023. mozda cak i 2022.

Dakle, ako tvoju pogresnu i nepotpunu statistiku ispravizmo prelazi se u ruzicasto.

 

[gamblerNBG]

Jaki Investitori(bogataši, biznismeni) ako sa viškom para od poslovanja, ne mogu da razviju i prošire biznis, neki ulažu brzo taj višak novaca u zlato, akcije, zemlju, nekretnine...
Retko ko od takvih ljudi čuva novce, eventualno nešto oroče i imaju u banci ali oni uvek hoće assets.

Sto ce reci ulazu u nest, sto ce im uz sve troskove sacuvati vrednost novca, sto ce reci nesto sto ce moci da prodaju za vece pare. Kuca koju kupis, a u kojoj niko ne zivi nije asset, to je liability.

 

[Salev85]

Srednje žalosno je moja ocena stanja i svakako je subjektivna, evo cifara pa ti sam proceni kakvo je stanje sa novogradnjom:

Pogledajte prilog 206883

Pa sam zaključi odakle se stabilizuje taj promet, s obzirom da je novogradnja drugu godinu zaredom u slobodnom padu (i tek će se videti kakvo je stanje kad se izduva sve ono što je kupljeno pre skoka cena).

Neko je rekao na temi da je procena da se u BG gradi 10k stanova godišnje, znači ostaće nam inventory od 4k stanova viška ako bude taj tempo gradnje do decembra, ali eto nadamo se da će država ograničavanjem kamatnih stopa da ih spasi

Inače ne kažem da ovo implicira da će cene pasti, ali da je ružičasto, nije.

EDIT: inače bi se na svakom tržištu pad ukupnog prometa od 30% za dve godine posmatrao kao opšta kriza u sektoru, samo se u građevini kod nas ne brine niko, valjda jer svi računaju na te parice od Ekspa i da će država da ih finansira u teškim vremenima.

Evo hipotetički. Imaš 90-100k (jupi, prodao si nešto, ne krećeš od nule). Hoćeš da uzmeš na kredit porodičan stan. Manji ali da ima dve odvojene spavaće sobe. Ne neka ludila. Neka bude 70m2. I garazu.
Munze konza 2700-3300 tj 190-230k i garaza 210-245k . Neka bude 220k. Plus da opremiš minimum minimuma 8-10k. Za Munze Konza treba trenutno da bi rešio stambeno pitanje 220-250k evra........
90k učešće. 10 za opremanje.
30 godina rata oko min 720 evra +zivotno osiguranje.
Mesečno oko 70 evra porez na imovinu
300 komunalije
1000evra trošak života (hrana, garderoba , deca, vrtići, i to) bez mora i auta naravno.
I tako dodjosmo već do 2100 evra mesečno.
A deluje kao smešno. Imam 100k uzeću 120k.
Od uštedjevine od 100k, uzimanjem kredita postaješ socijalni slučaj sa 2500 porodičnih primanja. Ali to ne shvataš još uvek jer samo bull.....e onda za godinu-godinu ipo npr tamo 2027 se sve za 3 meseca promeni i onda bude dugo i mučno. Od uzimanja kredita još ne možeš više ništa da uštediš. Ušli smo u inflatornu spiralu. Ističe uredba, pada Euribor na 3%. ali banke kada si potpisao ugovor su navele proviziju 2.95% +3m Euribor. Ista je rata. Hrana, porezi i komunalije porasli 35-40% kumulativno za 3 godine a ti si dobio povećanje od 6%. Tražiš novi posao ali svi pričaju kriza. Ovo što si plaćao kredit 3 godine.....od 720 evra rate, 460evra bila kamata. Povećanja nema ali troškovi rastu. Svi troškovi te stisli a para nema. Presušilo. Ne mogu ljudi da plaćaju visoke kirije. Rusi polako odlaze. Stanove možeš da biraš na tržištu za izdavanje ali po visokim cenama. Smanjuju se cene zakupnina. Padaju cene nekretnina već godinu dana. Nakon inicijalnog porasta cena u odnosu na onu na koju si digao kredit kreće dug i spor pad. Pada cena ispod tvoje vrednosti ali tebi ništa ne znači i dalje plaćaš ratu. Ako se zaustavi pad, još 2-3 godine ti trebaju da budeš na nuli sa glavnicom.
E tako izgleda jedan vrlo nezgodan scenario koji je vrlo moguć. Ne bih se zaletao sa kreditima iskreno. Rast troškova života+ obezvredjenje realne zarade. To je sledeća tj trenutna kriza.

 

[Suzuman]

E tako izgleda jedan vrlo nezgodan scenario koji je vrlo moguć. Ne bih se zaletao sa kreditima iskreno. Rast troškova života+ obezvredjenje realne zarade. To je sledeća tj trenutna kriza.

Ja gledam da uzmem, ako naiđe nešto dobro, na bližoj periferiji, kako bi se što manje zadužio. Ili da uzmem zemlju pa da polako gradim kuću. Veoma je opasno zadužiti se sada po principu koji si naveo.
Recesija može već sutra da udari, to sve ide odjedanput. Evo gledam sad, svi indeksi u padu, 10 year treasury yield najniži za 2024. Ko kaže da ovo neće biti tek početak strmoglavog pada?

 

[vl4dimir]

Čitaj šta piše. Uzeo sam stambeni kredit sa 5 godina fiksnom kamatom. Posle toga ide ili varijabilna ili ponovo fiksna na 1,2,5 ili 10 ili 20 god. Znači kamatu možeš da fiksiraš neki period a stambeni kredit je bio na 30 godina. Ja sam ga isplatio za 8,5 ali uvek uzimam na 30 godina.

"Retko uzimam kredit, ali kada uzimam, uzimam ga na 30 godina..."

 

[MrGood2016]

Sta je tu smesno? To je skuplja opcija, ali omogucava manju ratu sto je izuzetno vazno kod neplaniranih okolnosti poput gubitka posla na primer. Sa druge strane, kredit svakako mozes otplacivati brzim tempom i otplatiti ga za manje od 30 godina.

 

[Suzuman]

@Anon https://www.cnbc.com/2024/08/02/job...nemployment-rate-rises-to-4point3percent.html

The unemployment rate edged higher to 4.3%, its highest since October 2021, triggering an economic rule on recessions.

Šta kažeš? Obaraju kamate (kasno) i sedamo na sanke da se malo spuštamo niz brda mladosti.

 

[Extroniks]

Sta je tu smesno? To je skuplja opcija, ali omogucava manju ratu sto je izuzetno vazno kod neplaniranih okolnosti poput gubitka posla na primer. Sa druge strane, kredit svakako mozes otplacivati brzim tempom i otplatiti ga za manje od 30 godina.

Ljudi samo gledaju konacnu cifru kod kredita pa im je skroz cudno da neko prevremeno otplacuje isti, vecina ljudi ni ne zna da prevremena otplata kredita umanjuje direktno glavnicu i da zavisno od dinamike prevremene otplate je gubitak para na kamate minimalan.

Svako ko je pametan ce napraviti procenu rizika i odrediti period otplate, po meni je uzimanje na maksimalni period otplate i prevremena otplata mnogo dobra stvar koja smanjuje uticaj bas kao sto si napomenuo neplaniranih okolnosti a za to ces platiti malo vise kamate prvih par godina dok radis prevremenu otplatu svake godine.

U mom slucaju isto planiram da sledece godine dignem kredit od oko 100,000-130,000 na 30 godina a realnost je da cu ga otplatiti verovatno kroz 5 godina, banci cu ostaviti koju hiljadu eura vise za fleksibilnost da ukoliko nesto podje po zlu tih godina ipak mogu sa bilo kojim drugim poslom ili izdavanjem stana da uvek pokrijem ratu i to je to.

 

[sutraw]

Nije ti dobra statistika, samim tim ni ocena cak i uz ogradu subjektivna.

a) Cifre za 2021,2 i deo 2023. ukljucuju stanove koje je BNV prodao dok cifre za 2024. ne ukljucuju nove zgrade koje je BNV prodao jer su sa ugovora presli na predugovore
b) Mali je opseg, statistika polazi od rekordnih godina
c) Statistika ima smisla akko je broj stanova u novogradnji isti svake godine sto nije slucaj

Ako bi dodao zgrade koje je BNV prodao u prvoj polovini ove godine, 2024. prestize 2023. mozda cak i 2022.

Dakle, ako tvoju pogresnu i nepotpunu statistiku ispravizmo prelazi se u ruzicasto.

Pa sad treba da uzimam 10 godina unazad jer su 2021-2022 bile "rekordne", pa te godine kakve su da su, uticale su na tržište, povećale inventory, broj građevinskih dozvola, količinu investiranog novca u tržište itd. Šta sad da se pravimo da ne postoje?
Ja bih najradije BNV skroz izbacio iz statistike jer je državni projekat sa posebnim uslovima i klijentelom.

 

[MrGood2016]

Sto da ne uzmemo veci uzorak? Nije tesko, a sto je veci uzorak to je rezultat pouzdaniji. Ovako je beskorisno to sto si radio. Pa hajde, bar izbaci BNV, pa da onda vidimo YoY, a ne ovako babe i zabe i to delimicno polovicno.

 

[Anon]

@Anon https://www.cnbc.com/2024/08/02/job...nemployment-rate-rises-to-4point3percent.html

The unemployment rate edged higher to 4.3%, its highest since October 2021, triggering an economic rule on recessions.

Šta kažeš? Obaraju kamate (kasno) i sedamo na sanke da se malo spuštamo niz brda mladosti.

Drz'te gace

 

[Suzuman]

Drz'te gace

Neki ćemo kliskom, a neki i sankama. Ko je vozio gajbare taj je već preživeo svašta. Za njega nema zime.

 

[sutraw]

Sto da ne uzmemo veci uzorak? Nije tesko, a sto je veci uzorak to je rezultat pouzdaniji. Ovako je beskorisno to sto si radio. Pa hajde, bar izbaci BNV, pa da onda vidimo YoY, a ne ovako babe i zabe i to delimicno polovicno.

Koji je standard kad se rade analize RE tržišta? Ja kad sam radio neke analize tržišta za firme gde sam radio, u principu smo uzimali 3 godine unazad, više od toga već prestaje da bude relevantno.

 

[G.I.Joe]

"Retko uzimam kredit, ali kada uzimam, uzimam ga na 30 godina..."

Uzeo sam dva do sada na maximalni rok od 30 godina. Oba sam isplatio. Prvi za 8,5 godina drugi za 7 godina. Uzmem na 30 zato što su investicije na početku veće i nema se mnogo prostora za velike prevremene otplate. Tek nakon 3. Godine po meni kreću veće prevremene otplate hipoteke 10+%. Na početku imaš neko renoviranje, opremanje kuće, itd...

 

[MrGood2016]

Koji je standard kad se rade analize RE tržišta? Ja kad sam radio neke analize tržišta za firme gde sam radio, u principu smo uzimali 3 godine unazad, više od toga već prestaje da bude relevantno.

Pa evo ti na primer kad god pravis neke analize, uzimas kredit sa otplatom od 30 godina sa minimalnim ucescem. Kao da niko ne uzima krace kredite i/ili kredite sa vecim ucescem.

Mozes na primer analizu zbog toga isto na 30 godina da uradis.

 

[Extroniks]

E tako izgleda jedan vrlo nezgodan scenario koji je vrlo moguć. Ne bih se zaletao sa kreditima iskreno. Rast troškova života+ obezvredjenje realne zarade. To je sledeća tj trenutna kriza.

Samo cu da se nadovezem da je ova ilustracija mnogo los primer finansijske odgovornosti, iako se mogu naci takvi primeri u stvarnom zivotu.

Prvo garaza nije obavezna za zivot, moze se kupiti naknadno kroz koju godinu a do tada se moze iznajmljivati ista za nekih 100 eura mesecno dok nisi siguran da si finansijski stabilan za tu kupovinu.
Dobra je sansa da ces dobiti povracaj PDV-a ako kupujes novogradnju za tolike pare u Zemunu, tako da ti 10-20k za opremanje ti dodje od povracaja PDV-a zavisno od clanova porodice.

Realan trosak zivota ti se povecao mozda za 300 eura, zavisno gde si iznajmljivao ranije stan, ali da kazemo neka je bio 400 eur slicne kvadrature pre kupovine stana.

Ako si ranije imao 400 eur stanarinu + 300 eur komunalije + 1000 eur zivot ti si vec trosio 1700 eur sada ces trositi 2100 (300 eur vise na ratu + 100 eur na garazu).
Znaci nije se toliko pomakla igla u trosku kao sto se ovde predstavlja.

Ako nisi spremio buffer zonu od jedno 10-15 hiljade eura sto je realno bolja prica nego da spucas svih 100k ustedjenih/nasledjenih u ucesce tvoj faktor rizika je ogroman i realno ako i stvari odu dodjavola sam si doprineo time jer nisi uzeo u obzir tu mogucnost.

Ne preprocujem ljudima nikada da odrade gornji scenario koji je Sale ilustrovao, pruzi se koliko mozes i imajuci u vidu da ces mozda morati da menjas posao u narednih 3-5 godina i realno sagledaj svoje mogucnosti zaradjivanja a ne kakva je situacija sada.

 

[G.I.Joe]

Evo hipotetički. Imaš 90-100k (jupi, prodao si nešto, ne krećeš od nule). Hoćeš da uzmeš na kredit porodičan stan. Manji ali da ima dve odvojene spavaće sobe. Ne neka ludila. Neka bude 70m2. I garazu.
Munze konza 2700-3300 tj 190-230k i garaza 210-245k . Neka bude 220k. Plus da opremiš minimum minimuma 8-10k. Za Munze Konza treba trenutno da bi rešio stambeno pitanje 220-250k evra........
90k učešće. 10 za opremanje.
30 godina rata oko min 720 evra +zivotno osiguranje.
Mesečno oko 70 evra porez na imovinu
300 komunalije
1000evra trošak života (hrana, garderoba , deca, vrtići, i to) bez mora i auta naravno.
I tako dodjosmo već do 2100 evra mesečno.
A deluje kao smešno. Imam 100k uzeću 120k.
Od uštedjevine od 100k, uzimanjem kredita postaješ socijalni slučaj sa 2500 porodičnih primanja. Ali to ne shvataš još uvek jer samo bull.....e onda za godinu-godinu ipo npr tamo 2027 se sve za 3 meseca promeni i onda bude dugo i mučno. Od uzimanja kredita još ne možeš više ništa da uštediš. Ušli smo u inflatornu spiralu. Ističe uredba, pada Euribor na 3%. ali banke kada si potpisao ugovor su navele proviziju 2.95% +3m Euribor. Ista je rata. Hrana, porezi i komunalije porasli 35-40% kumulativno za 3 godine a ti si dobio povećanje od 6%. Tražiš novi posao ali svi pričaju kriza. Ovo što si plaćao kredit 3 godine.....od 720 evra rate, 460evra bila kamata. Povećanja nema ali troškovi rastu. Svi troškovi te stisli a para nema. Presušilo. Ne mogu ljudi da plaćaju visoke kirije. Rusi polako odlaze. Stanove možeš da biraš na tržištu za izdavanje ali po visokim cenama. Smanjuju se cene zakupnina. Padaju cene nekretnina već godinu dana. Nakon inicijalnog porasta cena u odnosu na onu na koju si digao kredit kreće dug i spor pad. Pada cena ispod tvoje vrednosti ali tebi ništa ne znači i dalje plaćaš ratu. Ako se zaustavi pad, još 2-3 godine ti trebaju da budeš na nuli sa glavnicom.
E tako izgleda jedan vrlo nezgodan scenario koji je vrlo moguć. Ne bih se zaletao sa kreditima iskreno. Rast troškova života+ obezvredjenje realne zarade. To je sledeća tj trenutna kriza.

Ovaj tvoj hipotetički scenario je REALAN scenario koji svako MORA da uračuna kad uzima hipotekarni kredit jer je to kredit na 20-30 godina. Računati da će svih 20 ili 30 godina pa čak i 10 godina biti samo zlatno doba je vrlo iracionalno. Gubitak posla, smanjenje plate, povećanje rate, neke godine da se preskoči more i slično su sasvim realne stvari. Ali tako su svi prošli kroz to. Baš zbog toga i kažem da se uzme kredit na max broj godina zbog tih kriznih godina. Tako da kad je kriza plaća se rata samo. Kad opet dođu zlatne godine (a dođu verujte mi, kao što dođu i loše godine) onda se prevremeno isplaćuje što se više može. Ti kažeš padne ti cena stana pa ti treba 2-3 god da dođeš na pozitivnu nulu. Tačno ja bi rekao da za nekretnine treba obično 5 godina da se vrate na početni nivo (2-3 god je za akcije) ali posle kad uzlete onda ide eksponencijalno gore. Po meni veći je problem kupiti nekretninu kad je zlatno doba jer ih jednostavno nema mada imaš super platu i sve! Nego u doba krize. (Eto to ste svi videli u zadnjih par godina kako izgleda da se stanovi prodaju pre nego se zabode ašov ili kod starogradnje da moraš da placas vise od oglašene cene). Ali opet kad gledaš na period od 30 godina i taj period od 3 ili 5 godina što si bio u minusu u odnosu na inicijalnu cenu ćeš debelo da nadoknadiš kad gledaš 30 godina. Svako ima svoj pogled na stvari ali po meni treba biti realan.
Ono što mnogi eto zaboravljaju je da naši mogu eto kad je kriza da odu malo na Zapad odrade neki poslić na crno ili belo i premoste lako. A gde će npr Holanđan da ode? Jedino u Švajcarsku da bi otišao iz "jeftinije" u skuplju zemlju.