Šta je novo?

Cene nekretnina

Da li neko zna kolika je trrnutna cena silva, buena vista, vrtovi ceraka, victory gardens, banovo residence 50tak kv.
Vrtovi Ceraka za stanove od 45 do 60m2
Od 2400 do 2800eur sa PDVom za treću fazu koja bi trebalo da bude gotova do 31.12.2025.
45kv - 2800
60kv - 2400

Garazno mesto od 18000 do 22000 sa PDVom

Popust 3% ako se plati 50% cene stana odmah
Popust 6% ako se plati 90% odmah


SILVA Vidikovac

Predviđeni rok izgradnje projekta - 01.07.2026. godine.

45,09m2 = 133.999eur sa PDVom

Cene garažnih mesta su - 17.600e i 20.000e.Cene ostava, čije su kvadrature od 1,80m2 do 12,00m2 su u rasponu od 2.000e do 12.350e.

Sve cene su sa uračunatim PDV-om

I rata 30% - 3 dana od overe Predugovora o kupoprodaji
II rata - 10% do 01.09.2024. god
III rata - 10% do 01.03.2025. god
IV rata - 10% do 01.09.2025. god
V rata - 30% do 25.11.2025. god, period kada se predviđa 80% izradnje projekta
VI rata - 10% do 01.06.2026. god, period kada se predviđa tehnički prijem objekta.

Informacije od pre mesec dana.
 
Ali zar nije osnovna razlika izmedju starogradnje I novogradnje to što je starogradnja useljiva odmah, ili u najgorem slučaju nakon 2 meseca ako prioneš temeljnom renoviranju, a novogradnju čekaš 2-3 godine da se završi što samo po sebi povlači trošak stanovanja u periodu dok čekaš useljenje?

Ja kad se prekalkulišem za renoviranje na ove cene, izađe me cifra kao u novogradnji, mada si u pravu da treba računati trošak kirije dok se ne završi zgrada takođe
 
Ali zar nije osnovna razlika izmedju starogradnje I novogradnje to što je starogradnja useljiva odmah, ili u najgorem slučaju nakon 2 meseca ako prioneš temeljnom renoviranju, a novogradnju čekaš 2-3 godine da se završi što samo po sebi povlači trošak stanovanja u periodu dok čekaš useljenje?
U nasem slucaju ne, jer vec zivimo u nasem stanu. Ko je podstanar, svakako treba i to u racunicu da ubaci.
 
Mislim da je ipak osnovna razlika starogradnje i novogradnje godina gradnje i materijali / tehnologije.

To je mene dosta gurnulo na novogradnju jer sam gledao NBGD, da je bilo dobrih ponuda starih manje od 20 godina mozda bih gledao starogradnju, ako bi cena bila OK.
Platiti stan na NBGD u zgradi staroj 70 godina skoro ili preko 3000 eura/m2 sa renoviranjem je meni fenomen.
 
Uglavnom se pominju na forumu veliki projekti i komentarišemo cene koje nam se čine previsokim.
Prostor za pregovore oko cene sa takvim investitorima je jako mali ili nikakav.
Informacije o njima lako nalazimo na websitovima, reklamama...

Interesuje me gde nalazite informacije o manjim zgradama koje se prave sa recimo 10 - 30 stanova ?
Recimo za lokacije na Vozdovcu ili kod Cvetkove pijace na Zvezdari, manje zgrade na Banovom brdu.

Možda kod njih postoji prostor za korekciju cene od recimo 10 - 20% ako im prodaja ne ide najbolje.
Kako naći takav tip novogradnje a da nije predlog prepešačiti pola BGa ulicu po ulicu :)
 
Bas me zanima da vidim facu ovog sto je na samom fajrontu otisao na Floridu :D :D :D
Nema sta da vidis facu - Na FL za sada zivimo dosta bolje (pre svega slobodno vreme i posao) nego u Bg-u (i to smo za Srb imali vise nego odlicna primanja od 6.5k eur mesecno neto ja i supruga). Eto najiskrenije, bez ikakvih umotavanja u jednoj recenici i vise se necu oglasavati - kao sto se i ne oglasavam vise u ovoj temi.
 
Evo sad ću da opet budem defetista, ali ja kad sam te manje zgrade zvao, oni meni kažu istu cenu kao velike zgrade (nekad i jaču) i nema pregovora. Još čekam da naletim na investitora koji zapravo želi da pregovara oko cene.
 
Uglavnom se pominju na forumu veliki projekti i komentarišemo cene koje nam se čine previsokim.
Prostor za pregovore oko cene sa takvim investitorima je jako mali ili nikakav.
Informacije o njima lako nalazimo na websitovima, reklamama...

Interesuje me gde nalazite informacije o manjim zgradama koje se prave sa recimo 10 - 30 stanova ?
Recimo za lokacije na Vozdovcu ili kod Cvetkove pijace na Zvezdari, manje zgrade na Banovom brdu.

Možda kod njih postoji prostor za korekciju cene od recimo 10 - 20% ako im prodaja ne ide najbolje.
Kako naći takav tip novogradnje a da nije predlog prepešačiti pola BGa ulicu po ulicu :)
Osim da ti neko javi ili da vidis tablu sam tesko da ces naci neke novogradnje, ovaj sajt sam ja koristio da gledam kako se krece sunce u toku dana i tu mozes da vidis kranove u beogradu:

Nije idealno ali moze da ti barem da indikacije gde se grade stvari pa na osnovu ulice mozes da potrazis ili prodjes tuda.

Inace je veoma tesko naci ovaj sajt, sreca pa devojka zna za njega :D
 
Stanovi se grade jer stanovnici imaju potrebe da zive negde. Ima tu i turizma, ali ignorisimo to za sad.
Zamisli da imas osobu A i osobu B. Osoba A ima svoj stan, a osoba B cema.
Situacija 1: Osoba B kupi stan, znaci taj stan koji se izgradio se izgradio zato sto je postojala traznja i prodat je
Situacija 2: Osoba A koja vec ima stan je kupila tan stan i sad ga izdaje osobi B koja i dalje nema svoj stan, ali placa stanarinu osobi A.
Trziste vazi u oba slucaja, nema planske ekonomije.
Koju vrednost osoba A dodaje u ceo proces ako kupi stan umesto osobe B i izdaje joj u odnosu na slucaj kad osoba B sama kupi svoj stan, osim sto zaradjuje novac za sebe? Koja je tu vrednost rente?
Ne postoje samo osoba A i osoba B. Osoba A koja ima stan ili više njih za izdavanje pomaže dinamiku ekonomije, odnosno omogućava drugim ljudima da lakše organizuju svoje živote i firmama da lakše vode svoje poslove.

Ljudi koji traže stan su mladi ljudi koji ne žele da žive sa roditeljima, ljudi koji su zbog posla došli u drugi grad, studenti, stranci i slično.

Osoba koja izdaje svoj stan je uložila sredstva u resurs koji drugi mogu da koriste za delić te cene bez da se obavezuju da uzimaju kredite, kupuju svoj stan na toj lokaciji, plaćaju hotele i slično.

Dakle vrednost je za osobu koja plaća stan što neće morati da kupuje stan da bi živela nekoliko godina negde gde nema nameru da se zadrži, što će moći da živi u većem komforu nego da živi sa roditeljima, firma će da uštedi tako što će plaćati stan svom zaposlenom da živi u nekom mestu i radi na nekom projektu nekliko meseci ili godina i slično a da ne plaća hotel i itd.

Na nivou ukupne ekonomije se resursi na taj način bolje iskorišćavaju a vrednost je u velikoj meri subjektivna kategorija. Što je nekome dobra lokacija nekom drugom nije, što je nekom lepo sređen stan drugom je kič i slično.

To je još jedna prednost tržišne ekonomije- da svako kupuje ono što njemu odgovara a ne da dobije nešto što neko drugi misli da mu odgovara.

Kada bi imali tržišno određivanje kamatnih stopa umesto planske monetarne politike centralnih banaka, pre svega FED-a, ili zlatni standard, kapital ne bi bežao u nekretnine da bi se sačuvao i na taj način pumpao cene.
 
Ајде да издвојим овај део пошто је он суштина.
Већина становништва ове државе баш тако и живи. И не да не могу да скупе за викендицу од 30-50 квадрата него не могу да саставе крај са крајем.
Па знам десетине људи који никад у животу нису на мору били нигде осим у Црној Гори, не носе никакве брендиране марке а седење у кафићима је ретко, возе аутомобиле од 1000-2000 евра.
A opet sada je daleko više registrovanih automobila na 1000 stanovnika nego u vreme SFRJ.

Ja se sećam mnogih porodica iz Beograda sedamdesetih i osamdesetih da nisu imali auto uopšte, a nije da nisu želeli da ga imaju.

U vreme dominacije fića i peglica, kada je kec ili lada bio natprosečan auto, jugić moderan, a baje su vozile klot golfove iz TAS-a. Kada nisi mogao da uvezeš polovan auto, osim ako nisi radio u inostranstvu pet godina i kada neko uveze polovnog golfa ili ford eskorta metalik boje ne možeš a da ga ne primetiš jer takve opreme i boja nije bilo u ponudi. Doduše, bilo je Mercedesa dosta jer su drugovi na pozicijima voleli na sastanak da dođu sa mercedesom sa vozačem.

Moji rođaci sa sela nisu imali auto.

Sada i rođaci sa sela i pripadnici tih porodica imaju auto ili više njih. Doduše nisu imali vikendicu ni tada ni sada.

I znao sam decu koja su retko išla na more, znao sam decu koja nikada nisu išla na more. Ja kao dete nisam redovno išao na more, ali imali smo skromnu vikendicu.

Imati pravu vikendicu tada je bio luksuz. Većina tih što su kao bile vikendice su bile sklepane kućice bez toaleta. Poljski wc i stari bojler okačen na gredu na solarni pogon su obavljali posao.

Ja ne mogu da se setim da sam skoro video poljski wc, a onda ih je bilo na sve strane.

Danas ljudi imaju bolji standard po merljivim kriterijumima, recimo upravo bo broju automobila na 1.000 stanovnika.

I danas je nemoguće da ljudi sami održavaju automobile, a onda je bilo moguće jer većina automobila nije imala elektroniku ili je imala vrlo jednostavnu a nije bio potreban cpecijalan alat za mehaniku, nije bilo klima u automobilima i slično. Dakle, samo to pokazuje da danas imaju više novca.

I stvarno bih voleo da vidim decu danas koja nose džempere koje im je baba štrikala ili piju sok od višnje/zove koja im je baba pravila jer im je skupo da kupuju koka kolu.

O redovnim isključenjima struje po grupama osamdesetih, nestašicama svega i svačega, visokoj inflaciji svake godine, nemogućnosti da se uvede telefonska linija u vreme kada su se na Zapadu već pojavili mobilni i sličnim stvarima drugom prilikom.
 
To su gluposti, u SFRJ je već koncept 3-4 generacije pod istim krovom uveliko izgubljen u gradovima. To je sistem koji opstaje u ruralnim sredinama gde ljudi mogu da prave velike kuće ili više kuća na parceli. Generacija moje prababe već je maksimalno imala dve generacije pod krovom, i to su gledali da promene kako god mogu.
Jeste već to bilo retko, ali je bilo slučajeva. I bilo je normalno da četvoročlana porodica živi u ispod 60 kvadrata grejne površine.

Roditelji spavaju u dnevnoj sobi, klinci u spavaćoj, a kad deca malo porastu preuređuje se stan u trosoban. Trpezarija u sobu za mlađe dete ili dnevna se pregrađuje i slično.

Jako česta pojava.
 
Ne postoje samo osoba A i osoba B. Osoba A koja ima stan ili više njih za izdavanje pomaže dinamiku ekonomije, odnosno omogućava drugim ljudima da lakše organizuju svoje živote i firmama da lakše vode svoje poslove.
Kako moze placanje kirije da poboljsa zivot coveka? Kad ne bi bilo investicione kupovine (kad bi recimo zakonom bila destimulisana) nekretnine bi bile jeftinije i ljudi bi lakse kupili i ostalo bi im vise novca za zivot.
Izdavanje firmama je druga prica, jer mnoge firme vrlo cesto nemaju uslova u startu da kupe svoj poslovni prostor, pa ima smisla da placaju zakup, ali verujem da vecina firmi tezi da smanji troskove i pre ce izgraditi/kupiti sopstveni poslovni prostor nakon nekog vremena nego da placa kiriju.
Mislim, mozemo da se prepiremo do sutra, izdavanje nekretnina ne stvara novu vrednost, nego bukvalno sluzi onima koji poseduju tu nekretninu (vrednost) da je naplacuju od onih koji koriste tu vrednost.
 
Izgradnja stana je stvaranje vrednosti,
Da li je izgradnja stana u gornjem Jaukovcu stvaranje vrednosti?

Da li su prazne gastarbajterske kuće po selima koje ne mogu da se prodaju za 10% od cene po kojoj su sagrađene bile stvaranje nove vrednosti ili promašene investicije?

Da su kupovali stanove u Beogradu, možda bi sada bila veća ponuda stanova pa bi cene u Beogradu bile manje, ali bi oni izvukli novac i bili u dobitku.

Vrednost zavisi od toga šta ljudi misle da im treba i hoće to da plate. U Gastabajterskim umovima su te kuće po selima imale veliku vrednost i onu su spucali brdo para i realnih resursa. Međutim, pošto drugi ljudi, uključujući i njihovu decu, ne smatraju te nekretnine vrednim, one na tržištu i ne vrede mnogo.
 
Izgradnja kuce u selendri koja ekonomski nije isplativa takodje jeste kreiranje vrednosti, samo je pitanje kako za koga. Mozda nema neku trzisnu vrednost, ali moze imati vrednost za nekog ko se bavi poljoprivredom, etno-turizmom ili jednostavno voli da zivi na selu a da ne zivi u nekoj raspaloj kuci.
Izdavanje nekretnina moze da stvara vrednost samo ako nije na ustrb pogorsanja zivotnog standarda stanovnistva koje nije stambeno obezbedjeno. U tom smislu, izdavanje poslovnog prostora generalno ne utice negativno na mogucnost obicnog coveka da kupi stan, ali izdavanje stambenog prostora utice negativno. Izdavanje domacem stanovnistvu je direktno uzimanje novca iz dzepa obicnog coveka, dok turizam, tj. izdavanje nekretnina strancima sa jedne strane izgleda kao neki priliv od turizma, jt. kao nesto pozitivno, ali sa druge strane takodje pravi problem obicnom stanovnistvu koje ne moze da skuci, pa samim tim zato neke zemlje sve vise ogranicavaju izdavanje nekretnina turistima, kao sto je recimo Barselona koju sam malopre naveo.
 
Ovo je suština cele priče.

Nekretnina je neophodna za život, to je njena osnovna namena i suština a postala je sredstvo generisanja kapitala. Prosečan stan danas zaradjuje svom vlasniku prosečnu platu. Dakle kao da prosečan radnik radi za vlasnika i daje mu svoju platu.

Pri tom taj prihod se oporezuje sa 10% ali u praksi ga niko ne plaća jer država namerno to toleriše i ne poštuje svoje zakone. Sa druge strane radniku država uzima na konto poreza i obaveznih doprinosa 45% onoga što zaradi (vrednost koju stvori). Ako bi radnik to izbegavao da plati (u teoriji, pošto u praksi ne može jer poslodavac to uplaćuje pre nego što radniku isplati neto zaradu) išao bi u zatvor, za razliku od vlasnika stana koji renta i koji za to izbegavanje - ništa.

Dakle država stimuliše vlasnike stanova tako što:
1. Traži im manji porez na taj prihod
2. Zapravo taj porez ni ne potražuje jer toleriše utaju
Ako bi neko pokušao da živi samo od rentiranja, morao bi sam da uplaćuje zdravstveno, penziono i slično. Radnik plaća to i dobija nešto zauzvrat. Rentijer ako sam ne plati plaćaće privatno. U svakom slučaju se mešaju babe i žabe.
A destimuliše obicnog čoveka da radi tako što:
1. Traži im 4,5 puta veći porez na prihod od.njihovog rada (koji stvara vrednost u društvu) u odnosu na prihod od rente (koja ne stvara vrednost u društvu)
2. Veoma striktno sprovodi tu naplatu za razliku od poreza na rentu
Ne postoji 4,5 puta veći porez na prihod. Porez na zarade je mali deo u odnosu na zdravstveno i penziono. Porez na prihod se obračunava na kraju godine i tu ulaze svi prihodi i obračunava se po progresivnoj stopi- što više zarađuješ, veći porez plaćaš.
Rezultat: svi bi da budu vlasnici nekretnina i da nista ne rade a lova da kaplje -> nekretnine skupe -> siromasni ne mogu da se skuce -> siromasni placaju bogatima rentu -> siromasni postaju siromasniji a bogati bogatiji -> raslojavanje društva -> destabilizacija drustva i socijalni problemi.

Kome je ovo nije bolesno stanje sistema taj je ili sociopata ili vlasnik stanova koji zivi od rente i ubeđuje sebe i druge da tako treba jer je to tako u kapitalizmu. Pa vidi druže to što je tako na zapadu ne znači da je to dobro. To ce puci kad tad i nastace revolucija i veliki reset. Mozda ne za nasih zivota ali jedinom sigurno jer ovakav "progres" civilizacije nije odrziv. U americi je beskucnistvo normalizovano. Evropa se još i drži nekako zbog socijalnih standarda koje drzave imaju ali ne znam koliko ce još tako biti. Kad se napravi kriticna masa tih ljudi biće sranja.

Jednostavno ko god podržava bull cena nekretnina takodje podržava ovakav civilizacijski scenario raslojavanja, boli ga q za širu sliku jer važno da je njemu super u mehuru.
Složiću se da je to bolestan sistem, ali je uzrok monetarni sistem i još neke druge stvari. Kapitalizam ima najmanje veze sa tim raslojavanjem.

Tužno je da mnogi ljudi misle da je to zbog kapitalizma, koji je zapravo omogućio da postane brojna srednja klasa umesto vlastelina i mase seljaka.
 
Ako bi neko pokušao da živi samo od rentiranja, morao bi sam da uplaćuje zdravstveno, penziono i slično. Radnik plaća to i dobija nešto zauzvrat. Rentijer ako sam ne plati plaćaće privatno. U svakom slučaju se mešaju babe i žabe.
Kod nas je zdravstvo 0, placas nesto, a ne dobijas skoro nista za uzvrat, dok oni koji izdaju stanove mogu ako nista drugo da se prijave kao nezaposleni i ostvare isto pravo. Znaci neko sa 10 stanova koje izdaje moze da dobije to isto pravo bez placanja icega.

Ne postoji 4,5 puta veći porez na prihod. Porez na zarade je mali deo u odnosu na zdravstveno i penziono. Porez na prihod se obračunava na kraju godine i tu ulaze svi prihodi i obračunava se po progresivnoj stopi- što više zarađuješ, veći porez plaćaš.
Porez na izdavanje stanova je 10%, a ne placa ga niko. Porezi i doprinosi na platu iznose 40+% bruto plate. Od poreza ne dobijes nista, zdravstvo nam je 0, a penzije nece ni postojati za X godina, tj. bice veca beda nego danas. Znaci, radnik koji placa pola svoje plate na ime poreza i doprinosa ne dobija apsolutno nista za uzvrat. Pola plate mu ode na poreze i doprinose, a stanovdavci ocekuju da im taj radnik plati jos vise od pola onog sto im preostane.

Tužno je da mnogi ljudi misle da je to zbog kapitalizma, koji je zapravo omogućio da postane brojna srednja klasa umesto vlastelina i mase seljaka.
Kapitalizam je dobar, ali kad ima svoje korektivne elemente, kao sto to imaju neke kapitalisticke drzave sa socijalnim elementima. Kapitalizam bez korektivnih elemenata kakav sve vise imamo jeste los.
 
Da li nas očekuje nešto slično za 3,4,5 godina 🤔🤔🤔? Čak je i vradović u više navrata rekao da naši strani prijatelji nam možda navuku neku bedu na vrat jer su ljubomorni na naš razvoj 🤔
Kako to mogu znati? Onda je sistem bio neodrživ bez obzira šta drugi budu radili spolja. Kada je Tito umro, šalili su se da se SFRJ sada zove Titanik. Sada je teže predviđati.

Možda doživimo i raspad SAD, što je do skoro bilo nezamislivo.
 
Izdavanje nekretnina moze da stvara vrednost samo ako nije na ustrb pogorsanja zivotnog standarda stanovnistva koje nije stambeno obezbedjeno.
Znači izdavanje nekretnina domaćem stanovništvu samo po sebi ima negativan ekonomski uticaj na zemlju?
 
Врло је занимљиво ово поређење са Краљевином, а потово да нам је ,,комунизам наметнут". Као да се зла коб надвила над небом Србије и инсталирала социјалистичко уређење, на опште незадовољство народа.
Oslobodili su nas sovjetski tenkovi od Nemaca i nametnuli su komunizam. Da su nas oslobodili Amerikanci ne bi bili komunisti na vlasti.

Zla kob je prvo bio Hitler, a posle Staljin i pomalo Čerčil.

Izbori posle rata su bili karikatura a u odnosu na te izbore ovo što danas imamo su švajcarski referndumi.

Ili su valjda istočnoevropski narodi plebiscitarno izabrali komunizam, a to se sticajem okolnosti podudaralo sa nastupanjem Crvene Armije.
 
Dzo i vradovic su horderi, ali su uneli taj novac u drzavu i tako poboljsali standard stanovnistva. Onaj ko nema dovoljno da kupi svoj stan, iznajmljivace od njih umesto da zivi u zajednici 3-4 generacije, sto takodje poboljsava njegov standard. Placace porez na izdavanje, da da znamo da hoce da nece izvrdati propise svoje drzave, i tako ce podici standard korisnika poreskog budzeta.
 
Kako moze placanje kirije da poboljsa zivot coveka? Kad ne bi bilo investicione kupovine (kad bi recimo zakonom bila destimulisana) nekretnine bi bile jeftinije i ljudi bi lakse kupili i ostalo bi im vise novca za zivot.
Izdavanje firmama je druga prica, jer mnoge firme vrlo cesto nemaju uslova u startu da kupe svoj poslovni prostor, pa ima smisla da placaju zakup, ali verujem da vecina firmi tezi da smanji troskove i pre ce izgraditi/kupiti sopstveni poslovni prostor nakon nekog vremena nego da placa kiriju.
Mislim, mozemo da se prepiremo do sutra, izdavanje nekretnina ne stvara novu vrednost, nego bukvalno sluzi onima koji poseduju tu nekretninu (vrednost) da je naplacuju od onih koji koriste tu vrednost.
Izvini, ali šta u ekonomiji stvara novu vrednost? Zamisli primer osobe A koja živi u Nišu i radi u fabrici kablova X. Fabrika kablova ima kapital koji se ogleda u mašinama, postojenjima, sirovinama, itd. tako da A može da ostvaruje naknadu za svoj rad iskljulivo u kontekstu rada za X, ne može samostalno obavljati tu delatnost. X ima interes da plati A manje od njegovog realnog doprinosa proivodnom procesu jer na taj način ostvaruje PROFIT. Isto tako, X nema ličan odnos prema A, ukoliko se na primer pojavi B iz Nepala koji je spreman da radi za manje novca od A, X će za taj isti posao angažovati B. A povrh svega toga, biznis model X ne da nije destimulisan zakonom nego mu drzava jos da subvenciju da mu bude isplativije.

O ovome je posao Marks pre više od 150 godina, hajde da ne izmišljamo toplu vodu.
 
Vrh