Ајде да издвојим овај део пошто је он суштина.
Већина становништва ове државе баш тако и живи. И не да не могу да скупе за викендицу од 30-50 квадрата него не могу да саставе крај са крајем.
Па знам десетине људи који никад у животу нису на мору били нигде осим у Црној Гори, не носе никакве брендиране марке а седење у кафићима је ретко, возе аутомобиле од 1000-2000 евра.
A opet sada je daleko više registrovanih automobila na 1000 stanovnika nego u vreme SFRJ.
Ja se sećam mnogih porodica iz Beograda sedamdesetih i osamdesetih da nisu imali auto uopšte, a nije da nisu želeli da ga imaju.
U vreme dominacije fića i peglica, kada je kec ili lada bio natprosečan auto, jugić moderan, a baje su vozile klot golfove iz TAS-a. Kada nisi mogao da uvezeš polovan auto, osim ako nisi radio u inostranstvu pet godina i kada neko uveze polovnog golfa ili ford eskorta metalik boje ne možeš a da ga ne primetiš jer takve opreme i boja nije bilo u ponudi. Doduše, bilo je Mercedesa dosta jer su drugovi na pozicijima voleli na sastanak da dođu sa mercedesom sa vozačem.
Moji rođaci sa sela nisu imali auto.
Sada i rođaci sa sela i pripadnici tih porodica imaju auto ili više njih. Doduše nisu imali vikendicu ni tada ni sada.
I znao sam decu koja su retko išla na more, znao sam decu koja nikada nisu išla na more. Ja kao dete nisam redovno išao na more, ali imali smo skromnu vikendicu.
Imati pravu vikendicu tada je bio luksuz. Većina tih što su kao bile vikendice su bile sklepane kućice bez toaleta. Poljski wc i stari bojler okačen na gredu na solarni pogon su obavljali posao.
Ja ne mogu da se setim da sam skoro video poljski wc, a onda ih je bilo na sve strane.
Danas ljudi imaju bolji standard po merljivim kriterijumima, recimo upravo bo broju automobila na 1.000 stanovnika.
I danas je nemoguće da ljudi sami održavaju automobile, a onda je bilo moguće jer većina automobila nije imala elektroniku ili je imala vrlo jednostavnu a nije bio potreban cpecijalan alat za mehaniku, nije bilo klima u automobilima i slično. Dakle, samo to pokazuje da danas imaju više novca.
I stvarno bih voleo da vidim decu danas koja nose džempere koje im je baba štrikala ili piju sok od višnje/zove koja im je baba pravila jer im je skupo da kupuju koka kolu.
O redovnim isključenjima struje po grupama osamdesetih, nestašicama svega i svačega, visokoj inflaciji svake godine, nemogućnosti da se uvede telefonska linija u vreme kada su se na Zapadu već pojavili mobilni i sličnim stvarima drugom prilikom.
