Što više razmišljam o ovome, to mi se više čini kao da pokušavamo da svesno ili nesvesno ignorišemo ono što dolazi. Posle dugo vremena sam počeo da slušam iz neposrednog okruženja kako se firme raspadaju i prijatelji mi dobijaju otkaze. Poslodavci su se svim silama trudili da izbegavaju otkaze tokom korone, iako je sve vodilo ka tome. Sad oni masivno stižu sa zakašnjenjem. Ima čak i dosta ljudi koji kao daju otkaze zbog niskih povišica koje ne prate inflaciju, misleći da sigurno mogu da nađu drugi, bolji. Kad ono! Inverted yield curve i drugi poprilično ubedljivi pokazatelji recesije su sve vreme kritični. Produktivnost neće biti naprasno podignuta AI tehnologijama, kao što se misli. Oduševljenje tim fensi produktima zasad nije donela gotovo ništa konkretno. I sad svi upiru nemoćno pogled u FED, koji je tu kao telo koje samo reaguje na ekonomske indikatore, ili onako kako ih vidi. Nije kao da je FED lider koji upravlja ekonomijom.
Nisam nikakav stručnjak, ali čak se i mom naivnom oku čini da ide sve u aut, sto bi se reklo.