Sto se tica azuriranih podataka vezano za cene nekretnina, moze se zakljuciti sledece:
Septembar se pokazao jacim nego sto smo mislili da ce biti, imamo pad prometa za Q3 je 28.8%, sto je malo vise od Q2 kad je pad bio 25.9%, tako da bi neko mogao reci da nema znacajnijih promena u odnosu na Q2. Medjutim, ima. Promet u odnosu na Q2 je manji za cak 21.3%. Osim 2022. i 2015. promet u Q3 je generalno bio jako dobar. Vrlo cesto je bio jaci od ostalih kvartala, recimo 2019. je bio 11.8% jaci od Q2, a 2020. cak 55%, mada ta godina nije relevantna zbog korone. Stoga, cak i da imamo sezonski efekat, ne bih rekao da je reda velicine 20%, tj. mislim da je Q3 bio slabiji od Q2 ne samo zbog potencijalnog sezonskog efekta, nego i objektivno.
I dalje imamo statisticki rast cene, medjutim, postavlja se pitanja sta izaziva taj statisticki rast cene? Jedan od najbitnijih faktora jeste sigurno BgH2O, ali drugi bitan faktor jeste cinjenica da u okviru prometovane starogradnje imamo sve vise novogradnje. Koji procenat novogradnje se prometuje kao starogradnja je tesko reci, zavisi od opstine. Plus je tesko razdvojiti starogradnju staru 30+ godina, novogradnju staru 5-10-20 godina i novogradnju staru recimo do 5 godina. Ako se malo detaljnije zagleda statistika, moze se videti da se tokom godina povecava procenat novogradnje u ukupnom prometu, kao i procenat novogradnje koja se vodi kao starogradnja. Tesko je odrediti procente koliko novogradnje se vodi kao starogradnja, ali odokativnom metodom za recimo Savski Venac moze se videti da od 310 prometa u Q3 od cega je oko 92 starogradnja, oko pola od toga je novogradnja stara par godina. Naravno, nije ista situacija u svim opstinama, ali je logican zakljucak da ako ti raste procenat novogradnje u ukupnom prometu da ce rasti i prosecna cena,
Uporedite recimo Savski Venac u Q2 2018. i Q3 2023. kad smo imali slican promet (broj prodatih stanova), jer je tu najlakse pratiti, i sami zakljucite koliko je opao promet starogradnje:
Pogledajte prilog 176359Pogledajte prilog 176360
Uporedimo to i sa 2021. koja je bila relativno skoro, a cene su bile (iako napumpane) malo normalnije nego danas:
Pogledajte prilog 176362
Savski Venac je zgodan za analizu jer je verovatno jedina opstina gde je geografski moguce relativno precizno razdvojiti starogradnju od novogradnje.
Tacno se moze videti kako su tokom vremena ljudi odustajali od kupovine starogradnje i jedino sto je odrzavalo trziste "zivim" je novogradnja. Obicni ljudi su se povukli sa trzista, jer nemaju novca niti za starogradnju, niti za novogradnju, osim nekih izuzetaka (poput Mislice koja je nasla relativno povoljnu starogradnju na Novom Beogradu ili mog druga koji je nasao povoljan stan kod Slavije) i ostali su oni koji ne znaju sta ce sa parama kao jedini ucesnici na trzistu,
Bukvalno mislim da vec mozemo tvrditi da je pad traznje drastican, ali se jos uvek ne vidi zbog onih koji i dalje kupuju jer ne znaju sta ce sa parama, za njih nekretnine nikad nisu skupe. I sad dolazimo u sitauciju sta ce biti u slucaju kad se kriza bude dublje produbila i svi budu "tvrdoglavo" drzali visoke cene. Jer ako se uglavnom trguje novogradnjom, a ona je u rukama investitora i onih koji ne znaju sta ce sa parama, ako se oni povuku sa trzista, sta ce biti sa prometom i cenama?
Trziste se i dalje "drzi", mozda smo mi malo i previse optimisticni pa verujemo da ce se pad prometa desiti brze nego sto se desava, ali realno, i tokom prosle krize je bilo potrebno nekoliko godina da cene zaista padnu. Jer zasto bi sad neko spustao cene u nekoj vecoj meri ako misli da teorijski postoji sansa da brzo izadjemo iz krize. Ali kad kriza bude potrajala 2-3-4-5 godina, dolazimo u novu realnost. Koliko god da su neki meseci bili jaci nego sto smo ocekivali, oni i dalje nisu promenili trend. Pad prometa se nastavlja a manji statisticki rast cena je upitan zbog onog sto sam napisao u ovom komentaru.