Pomalo ignorises cinjenicu da je ucesce novogradnje u ukupnom prometu duplo vece nego pre 6-7 godina, kao i primer iz opstine Savski Venac koji govori o tome da se za isti promet sada i pre 6 godina prodalo mnogo vise novogradnje nego starogradnje. Naravno da nisu sve opstine iste, ali rekao sam zasto sam izabrao ovu opstinu kao primer, jer se jedino tu moze geografski izvrsiti relativno precizna podela na starogradnju i novogradnju. CInjenica jeste da postoje ljudi kojima cena nije problem, ali cak i u toj kategoriji se belezi pad prometa. A kriza tek pocinje.Novogradnja i starogradnja su maltene u procenat identicno pale u odnosu na proslu godinu.
U starogradnji uvek imas miks i novijih i starijih zgrada. Ne znam ni kakvu to razliku pravi, prodaja je prodaja, sigurno da novogradnju ne kupuju samo oni koji ‘ne znaju sta ce sa parama’. Pre ce biti da je cena novogradnji realnija od starogradnje trenutno.
Ne znam ni u kakvoj smo to krizi, nema recesije jos uvek, plate realno jos rastu, nezaposlenost ne raste. Kamate su jedina stvar koja trenutno usporava prodaju, i tek treba da vidimo kako ce nove mere uticati na traznju. Sledecih par meseci cemo verovatno videti dodatno smanjenje pada.
Rekao sam da BgH2O utice statisticki na prosecnu cenu prometa, ne i da prakticno dizu cene ostalim nekretninama, iako jeste u proslosti uticao i iako i dalje ima odredjeni uticaj. ANaveo si nekoliko zapažanja i došao do zaključka koji je u suprotonosti sa premisama. Prvo, ukoliko BnV toliko utiče na lokalno tržište nekretnina, to su svakako loše vesti za sve "navijače" pada jer BNV kao porjekat nije ni blizu završetka- prodavaće se još najmanje narednih 5 godina. Medjutim, čak i ako gledaš neku bližu budućnost, ima raznih projekata srednje veličine koji tek počinju sa prodajom poput King`s Circle, Marina Dorćol, itd. a gde su prosečne cene m2 još više nego u BNV, tako da će se posečna cena prodatih stanova dodatno povećati u narednim mesecima i kvartalima.
Broj prometa u opstini Savski Venac (nisu svi stanovi BgH2O, ali vecina jeste)
Pogledajte prilog 171832
Prosecna cena m2 u Beogradu:
Pogledajte prilog 171833
Ocigledno je da cim promet u BgH2O raste da raste i prosecna cena u celom Beogradu, bukvalno je jasna direktna korelacija.
Avgusta ce BgH2O verovatno imati vece ucesce u ukupnom prometu, pa ce i uticaj na cene biti mnogo veci.
Zanimljivo bi bilo kad bi mogli da se izvuku podaci bez opstine Savski Venac, ne sa ciljem da se pokaze da je realna cena manja, nego da se isprati trend u svim ostalim opstinama zajedno.
Mada, ove opstine koje kasne, uglavnom su opstine gde je prosecna cena manja od prosecne u Beogradu (sem Vracara i Starog Grada, ali iz ovih prvih se ocekuje veci promet), pa ce verovatno prosecna za mesec biti i dalje veca u odnosu na jul, ali manja od ove trenutne.
Sto se tice prometa, tacno je da neke opstine kasne i moze se desiti da promet i predje 1000, ali to je 1000±50, ne menja sustinu, opet je to skoro 30% pad prometa za mesec i preko 30% za 2/3 kvartala.
Novi Sad deluje da je azuran, tu je pad prometa veci od 40%.
Nis kasni mozda 10-ak dana, tj. trecinu meseca, pa ako na postojeci promet dodamo 50% opet dolazimo do toga da je pad prometa oko 35% u odnosu na avgust 2022., odnosno 45% u odnosu na avgust 2021.
Nikog nije briga, samo pricamo o intepretaciji podataka. A sto se tice lokacije, i Vracar i Stari Grad imaju YoY pad prometa od 40+%.Što se tiče argumenta novogradnja v starogradnja, mislim da je tu posmatraš stvari na pogrešan način-koga briga da li novogradnja zaista prvi put prometovana ili je stara 3 godine pa se vodi kao starogradnja, taj paramatar nije od preteranog značaja. Ono što je kod starogradnje najbitnije je lokacija, lokacija i lokacija. Centralni delovi Starog Grada, Vračara, pa čak i NBG-a su mesta gde starogradnja dominira u odnosu na novogradnju u odnosu 90:10, i nigde se ne beleži pad cene na tim lokacijama-u najboljem slučaju cene stagniraju ili čak blago rastu. Shodno tome, pad cena jeste moguć ali ne po liniji stargradnja/novogradnja, već samo na nekim lošim i udaljenim lokacijama na periferiji, nikako u centralnim gradskim zonama.
A vezano za Defketov komentar da je cena novogradnje realnija od cena starogradnje, i to je diskutabilno, jer se vise ne zna sta je realno. Jer ti si sa trzista izbacio kupce koji kupuju za zivot, a ostali su oni koji kupuju stan kao investiciju za izdavanje, kojima novac i cene nisu problem, i njima je novogradnja primamljivija jer je lakse da je predstave kao lux za izdavanje.
Poenta mog posta je bila samo da ukazem na ono sto sam primetio i dao svoje vidjenje stvari, uvid iz nekog drugog ugla, pa sad nek tumaci te podatke ko kako hoce.
Jos jedna bitna stvar. Neka me ispravi neko ako gresim. Cuo sam da se stanovi vrlo cesto daju kao kompenzacija, i da se to knjizi kao kupovina u kesu. Koliko je onda zaista transakcija koji ne spadaju u kompenzacije? Mnogo podataka nam fali da bismo dali neke preciznije zakljucke o tome sta se zaista desava na trzistu, pa sve podatke koje trenutno imamo je jako tesko interpretirati. U svakom slucaju, sad kad imamo Wolfov i Goranov sajt ipak imamo mnogo bolju sliku nego ranije. Ranije nismo imali podatke, sad imamo podatke, ali nemamo informacije.
Poslednja izmena: