Šta je novo?

Cene nekretnina

Mislim da u tvojoj kalkulaciji podrazumevaš da neko ko živi na selu cepa sopstvena drva, drži živinu i stoku, proizvodi meso, mleko i mlečne proizvode i onda kažeš jefitniji je život u malom mestu. Da, ako sve radiš i proizvodiš sam. Ako kupuješ hranu u prodavnici, točiš benzin na pumpi, snabdevaš se električnom energijom iz mreže, to su sve troškovi koji koštaju u bilo kom selu isto kao u gradu (a Maxijev zakup nije isti u Surdulici kao i u Čika Ljubinoj ulici) i u ukupnom iznosu su daleko veći nego što jedno šišanje od 400 dinara, umesto 1200 dinara može da kompenzuje.
Taj zivot postoji samo u selima gde zive najvise par stotina starih ljudi. Toga vise nema i što ima, izumire jer težak je to život.
 
Da li si svestan da pricamo o par k ljudi na nivou Srbije. Neka bude i 5k ljudi u odnosu na 6.5 miliona tj 0.07% populacije.
Znaci ima razvojnih centara ali ne radi milion ljudi u njima.

Koliki bi to procenat ljudi trebalo da radi u razvojnim centrima?
Ovi već sutra mogu da odu. To se zove outsourcing, ne proizvodi se ništa. Naručito je Nutanix na klimavim nogama.
Pa govorimo o razvojnim centrima, ne o fabrikama. Svi svuda mogu sutra da odu, kakav je to argument.

Outsourcing nije bas isto, outsourcinga imamo daleko vise od ovih par razvojnih centara nabrojanih.
To su sve firme koje rade po projektu ili učestvuju u razvoju projekta, ideje i razvoj dolaze sa drugih strana, mnoge informacije su im nedostupne. Ugrubo rečeno imamo "know how" ali nemamo "know what".
Pa i ne bas. Ovo su razvojni centri velikih kompanija. Rade R&D a ne klasican outsourcing po projektu. Iz Microsofta je recimo dosta ljudi posle napravilo sopstvene firme i rosirilo to znanje dalje. Ostali su mladji centri pa ce tek doci do toga.

Na ovih par primera mozemo videti kako redovno ide rasprava na ovu temu.

Prvo hiperbolisana izjava ‘nemamo razvojnih centara, samo motamo kablove’.

Kad se ukaze da imamo, onda ne radi dovoljno ljudi, mogu sutra da odu, ne proizvode nista, outsourcing.

Znaci razvijena ekonomija je samo ona koja ima firme koje imaju razvojne centre koji zaposljavaju 10% stanovnistva, domace naravno, i vlasnici su ucenjeni zatvorom ako slucajno pomisle da ih zatvore.
 
Poslednja izmena:
Znaci ima razvojnuh centara ali ne radi milion ljudi u njima.

Koliki bi to procenat ljudi trebalo da radi u razvojnim centrima?

Pa govorimo o razvojnim centrima. Svi svuda mogu sutra da odu.

Ousourcing nije bas isto, outsourcinga imamo daleko vise od ovih par razvojnih centara nabrojanih.

Pa i ne bas. Ovo su razvojni centri velikih kompanija. Rade R&D a ne klasican outsourcing po projektu. Iz Microsofta je recimo dosta ljudi posle napravilo sopstvene firme i rosirilo to znanje dalje. Ostali su mladji centri pa ce tek doci do toga.
E jesi superhik avengers. Za to sto pricate svi kao navijeni trebaju decenije marljivog rada uz ostvarenje odredjenih preduslova (pravna drzava?, deo EU? Itd). Da bismo nesto promenili na bolje u zemlji moramo da budemo svesni svojih nedostataka.
Visoko razvijena zemlja sigurno nismo.
Ovde se sve svodi na to da nekog predješ, nema planova dugoročnih i sve se donosi stihijski. Trenutna situacija je da predješ ove što malo više imaju da vredi da plate ove trenutne cene po trenutnim uslovima u tih par bg opština jer je van toga crna rupa u pogledu planske infrastrukture. Koliko će to trajati, videćemo. Pokazaće vreme.
 
E jesi superhik avengers. Za to sto pricate svi kao navijeni trebaju decenije marljivog rada uz ostvarenje odredjenih preduslova (pravna drzava?, deo EU? Itd). Da bismo nesto promenili na bolje u zemlji moramo da budemo svesni svojih nedostataka.
Visoko razvijena zemlja sigurno nismo.
Ovde se sve svodi na to da nekog predješ, nema planova dugoročnih i sve se donosi stihijski. Trenutna situacija je da predješ ove što malo više imaju da vredi da plate ove trenutne cene po trenutnim uslovima u tih par bg opština jer je van toga crna rupa u pogledu planske infrastrukture. Koliko će to trajati, videćemo. Pokazaće vreme.
I ja se slažem. I mislim da sve može da padne preko noći kad nam ponovo uvedu vize i neki vid sankcija.

Dijaspora koja je kupovala ovde će plakati. Rizik postoji, a ništa ne govori da idemo u nekom dobrom pravcu.
 
Ne bih suvise u offttopic, bio sam ukljucen u planove Volkswagena oko izgradnje nove fabrike. Srbija je bila kandidat, i znam da je vrh vlasti bio maksimalno koperativan i spreman da ucini sta god da dobije tu investiciju, ali Srbija jednostavno nema dovoljno kvalifikovanu radnu snagu. Ako se ne varam, radnik Fiat a u Kragujevcu je vise od 30% manje produktivan od radnika u Poljskoj. I to onda odredjuje sta se ovde moze raditi i koliko ce ljudi biti placeni. IT je dobar primer da ljudi koji mogu da se takmice sa svetom mogu da zarade izuzetno, Ali je isto tako cinjenica da kad pricamo o R&D da je to uvek koncentrisano u zemljama sa vrhunskim obrazovanjem gde je taj kadar dostupan i tu ne birate gde zelite da zivite nego idete tamo gde su ti centri. Najbolji ljudi koji rade za MNC vrlo cesto budu odvedeni iz Srbije na zahtevniija i konkurentnija trzista obzirom da je ovo malo trziste koje retko daje world class. Kada sam radio u Srbiji mislio sam kako sam dobar i pametan, onda sam otisao u svet i izmerio se...
 
Pa govorimo o razvojnim centrima, ne o fabrikama. Svi svuda mogu sutra da odu, kakav je to argument.

Outsourcing nije bas isto, outsourcinga imamo daleko vise od ovih par razvojnih centara nabrojanih.
Argument je. Jedina razlika je na kom nivou se radi outsourcing. Za velike kompanije koje si naveo koristi se termin - razvojni centri, za manje možeš da ga nazoveš - samo outsourcing. U suštini jedna te ista stvar. Znam ljude koji rade u tim velikim razvojnim centrima i ne osećaju se ništa bolje i vrednije od onih koji rade outsourcing. To je kao kad bi radio za veliku kompanije i imao osećaj više vrednosti u odnosu na nekoga koji je u startup-u ili manjoj kompaniji. U oba slučaja, sve što se razvije ostaje u toj kompaniji, njihov proizvod, njihov patent, njihovo vlasništvo. I super je kada pojedinci mogu da se osamostale, naprave svoje firme(male razvojne centre), imaju svoj proizvod i kod u vlasništvu. Svakako je dobro što sve to imamo, kako god ga ti nazvao.
 
Mislim da u tvojoj kalkulaciji podrazumevaš da neko ko živi na selu cepa sopstvena drva, drži živinu i stoku, proizvodi meso, mleko i mlečne proizvode i onda kažeš jefitniji je život u malom mestu. Da, ako sve radiš i proizvodiš sam. Ako kupuješ hranu u prodavnici, točiš benzin na pumpi, snabdevaš se električnom energijom iz mreže, to su sve troškovi koji koštaju u bilo kom selu isto kao u gradu (a Maxijev zakup nije isti u Surdulici kao i u Čika Ljubinoj ulici) i u ukupnom iznosu su daleko veći nego što jedno šišanje od 400 dinara, umesto 1200 dinara može da kompenzuje.
Ja mislim da ti u tvojoj kalkulaciji mešaš pojmove. 5ti put nabrajaš nešto o čemu je već pričano.

Grejanje cele kuće može da bude jeftinije od centralnog grejanja u stanu samo ako je greješ toplotnom pumpom i imaš blagu zimu...
Ne znam u kojoj si ti kući živeo ali meni je jeftinije. U ukupnoj računici moji daju oko 300-400e godišnje za drva (kuća je 250m2). Takodje kuće su sad većinom oko 150m2. Struja je 3-4k. Podeli sad to na 12. Sad saberi koliko je infostan za 70m2. Poznanik za gas daje oko 4k, grejanje cele kuće od 160m2. Ne računam kuće u blokovima, bez izolacije i stolarije od pre 50 god jer stan košta dosta više.

Zaključak je dakle da je bolje nekom sa platom do 500e da živi u Beogradu jer je jeftinije ili isto.
 
Argument je. Jedina razlika je na kom nivou se radi outsourcing. Za velike kompanije koje si naveo koristi se termin - razvojni centri, za manje možeš da ga nazoveš - samo outsourcing. U suštini jedna te ista stvar. Znam ljude koji rade u tim velikim razvojnim centrima i ne osećaju se ništa bolje i vrednije od onih koji rade outsourcing. To je kao kad bi radio za veliku kompanije i imao osećaj više vrednosti u odnosu na nekoga koji je u startup-u ili manjoj kompaniji. U oba slučaja, sve što se razvije ostaje u toj kompaniji, njihov proizvod, njihov patent, njihovo vlasništvo. I super je kada pojedinci mogu da se osamostale, naprave svoje firme(male razvojne centre), imaju svoj proizvod i kod u vlasništvu. Svakako je dobro što sve to imamo, kako god ga ti nazvao.
Jel pricamo sad o tome kako se oseca onaj ko radi tamo ili sta zapravo radi?

Jel pricamo o tome koliki procenat prpfita ostaje u Srbiji ili o tome da li imamo razvojnih centara?

Dosta malih zemalja koje spadaju u taj razvijeni svet nema bas globalne kompanije i razvojni centri su in uglavnom strani. Vecina i onih koji imaju su prosli isti put, polako napredujuci do poslova koji dodaju sve vecu vrednost, dok nisu zaokruzili ceo proces.

Tako smo i mi sad na tom putu. Ali nenojmo banalizovati svaki stepenik.
 
Argument je. Jedina razlika je na kom nivou se radi outsourcing. Za velike kompanije koje si naveo koristi se termin - razvojni centri, za manje možeš da ga nazoveš - samo outsourcing. U suštini jedna te ista stvar. Znam ljude koji rade u tim velikim razvojnim centrima i ne osećaju se ništa bolje i vrednije od onih koji rade outsourcing. To je kao kad bi radio za veliku kompanije i imao osećaj više vrednosti u odnosu na nekoga koji je u startup-u ili manjoj kompaniji. U oba slučaja, sve što se razvije ostaje u toj kompaniji, njihov proizvod, njihov patent, njihovo vlasništvo. I super je kada pojedinci mogu da se osamostale, naprave svoje firme(male razvojne centre), imaju svoj proizvod i kod u vlasništvu. Svakako je dobro što sve to imamo, kako god ga ti nazvao.
Očigledno ne razumeš šta je outsourcing.

Ikea angažuje milšped da im razvozi nameštaj - outsourcing

Ikea otvori svoju fabriku nameštaja u Srbiji, to nije outsourcing
 
Opravka gume na biciklu me u Ru kosta 150 din, u Bg te oderu 1500.
Mozda na dedinje ako ima servis za bicikle
Guma unutrašnja novi plus zamjena zadnji točak 800 din centar bg
@shadestudio mogu ti dam servis broj
Sisanje muško 700 din naravno ima i za 2500+
U planet bajk sam popravljao pre par godina. Ne krpe nego samo nova, plus ruke. Nebitno za gumu, sta god da se pokvari, oderu. 1h rada 100e fazon.

Hvala, ne teba mi vise, sada sve sam popravljam.

@Salev85
Zavisi sta ko smatra normalnim zivotom. Ljudi u Bg uglavnom imaju mnogo vece standarde komfora nego ljudi u unutrasnjosti. Iako neko u Bg sa platom moze mnogo vise komfora da prijusti, on moze imati osecaj da je u vecoj oskudici nego neko van Bg ko ima mnogo manja primanja i komfor. Tako da je tesko reci koji je ekvivalent plate jer je drugaciji osecaj standarda kod tih ljudi.

Za goli opstanak tročlane porodice, sa rešenim stambenim pitanjem, za puko preživljavanje je potrebno 1000-1100evra mesečno. U tih 1100 evra nemamo kiriju/ratu za stan, auto, gorivo, letovanje, kupovina knjiga, garderobe, nameštaja, odlaska u restoran gorivo, cigarete, bioskop, zubar, doktor, predstavu, bazen, vrtić, pelene itd.
Evo objasni mi kako lord koji ne placa kiriju/ratu van BG-a zivi sa ostatkom od 900-1000evra 🙂.


Mislim da kada ljudi iz Bg navode sta im je sve potrebno za normalan zivot (pedikir i brckanje u bazenu), ljudi iz manjih mesta ih gledaju belo. Mislim sve to jeste normalan zivot, ali toga nema za masovnu populaciju. Zivot nikada za vecinu nije bio onakav kakav su zamislili. Ti danas realno imas sve ono o cemu je vecina pre 50 godina mastala, pa ti opet fali.

Ljudi zele da imaju sve i da ne misle o novcu i resursima, pa to nema niti ce da bude. Uvek mora nesto da fali i to je sasvim ok. Ljudi u izobilju svega postaju besni i raskalasni. Tako da sasvim je ok da nemas i za jogu i za bazen i za predstavu u isto vreme. Za mene je to preterivanje sto se tice standarda.

Izvini ali dokle god u racunicu prezivljavanja uvrstavas i cigarete, ti si daleko od prezivljavanja i ne treba se obazirati na to.

A sta mozes sa 1000e viska van Bg najbolje je pitati moju mamu koja zivi sa penzijom od 35k. 1000e je bas malo kad bi se naslo. Pa ovde ljudi pevaju i da imaju 100e dodatnih, a ti se pitas sta moze sa 1000e. Pa ziveo bi kao lord sa 1000e dodatnih.

Ogromna je disproporcija poimanja relanosti i vrednosti u Srbiji.
 
Ja mislim da ti u tvojoj kalkulaciji mešaš pojmove. 5ti put nabrajaš nešto o čemu je već pričano.


Ne znam u kojoj si ti kući živeo ali meni je jeftinije. U ukupnoj računici moji daju oko 300-400e godišnje za drva (kuća je 250m2). Takodje kuće su sad većinom oko 150m2. Struja je 3-4k. Podeli sad to na 12. Sad saberi koliko je infostan za 70m2. Poznanik za gas daje oko 4k, grejanje cele kuće od 160m2. Ne računam kuće u blokovima, bez izolacije i stolarije od pre 50 god jer stan košta dosta više.

Zaključak je dakle da je bolje nekom sa platom do 500e da živi u Beogradu jer je jeftinije ili isto.
Da bi grejao kuću od 250m2 potrebno ti je 2 tone uglja i 8-10m2 drva. Drva 80e po m2. Ugalj nisam siguran (150?). Mi se u stanu, podno grejanje grejemo na gas. Oko 6k 1 mesec, 5k 3 meseca, 3-4k 2 meseca. Kuca ispod 12-15 mesecno nije.
 
Očigledno ne razumeš šta je outsourcing.

Ikea angažuje milšped da im razvozi nameštaj - outsourcing

Ikea otvori svoju fabriku nameštaja u Srbiji, to nije outsourcing
U pravu si, razlika postoji u terminina u zavisnosti od industrije. U IT-u je to nekako spojeno, zbog specifičnosti samog poslovanja.
Pošto si jako pametan možeš da napraviš analogiju za IT sektor.

Jel pricamo sad o tome kako se oseca onaj ko radi tamo ili sta zapravo radi?

Jel pricamo o tome koliki procenat prpfita ostaje u Srbiji ili o tome da li imamo razvojnih centara?

Dosta malih zemalja koje spadaju u taj razvijeni svet nema bas globalne kompanije i razvojni centri su in uglavnom strani. Vecina i onih koji imaju su prosli isti put, polako napredujuci do poslova koji dodaju sve vecu vrednost, dok nisu zaokruzili ceo proces.

Tako smo i mi sad na tom putu. Ali nenojmo banalizovati svaki stepenik.
Suštinski kako se neko oseća. Ja nisam video razliku, iskreno. Možda je neko drugi vidi. Ali ajde da kažemo da sam subjektivan ako kažem da je iz pozicije radnika ili ako hoćeš - time, to jedno te isto s****. Arbajt, kodiranje, posao ko posao. Ništa ne znači kad mi kažeš - razvojni centar, mada lepo zvuči.
1693410942703.png
 
Da bi grejao kuću od 250m2 potrebno ti je 2 tone uglja i 8-10m2 drva. Drva 80e po m2. Ugalj nisam siguran (150?). Mi se u stanu, podno grejanje grejemo na gas. Oko 6k 1 mesec, 5k 3 meseca, 3-4k 2 meseca. Kuca ispod 12-15 mesecno nije.
Kuca od 250m2? Pa to je fudbalski teren a ne kuca! Ko to ima taj ne pita za cenu grejanja. Kuce normalne su do 120kvm, max 140. Sve preko toga je lux.
Da li Zeks pita koliko je grejanje za onaj njegov Hram?
 
Ja mislim da ti u tvojoj kalkulaciji mešaš pojmove. 5ti put nabrajaš nešto o čemu je već pričano.


Ne znam u kojoj si ti kući živeo ali meni je jeftinije. U ukupnoj računici moji daju oko 300-400e godišnje za drva (kuća je 250m2). Takodje kuće su sad većinom oko 150m2. Struja je 3-4k. Podeli sad to na 12. Sad saberi koliko je infostan za 70m2. Poznanik za gas daje oko 4k, grejanje cele kuće od 160m2. Ne računam kuće u blokovima, bez izolacije i stolarije od pre 50 god jer stan košta dosta više.

Zaključak je dakle da je bolje nekom sa platom do 500e da živi u Beogradu jer je jeftinije ili isto.
Malopre si pomenuo da ti roditelji ne greju celu kuću... Ja govorim o postizanju istog komfora koji imaš sa CG, to nema šanse. Istina, ima ljudi koji su spremni da se nazime a da ne plate mnogo, takvi mogu da prođu bolje bez CG.

Inače prešao sam iz stana sa daljinskim grejanjem po utrošku u kuću koja ima bolju izolaciju od 99% kuća u Srbiji i posle prve sezone sam ukapirao da je grejanje značajno skuplje. Nisam štedeo na grejanju u stanu, ne štedim ni sad.
 
Kuca od 250m2? Pa to je fudbalski teren a ne kuca! Ko to ima taj ne pita za cenu grejanja. Kuce normalne su do 120kvm, max 140. Sve preko toga je lux.
Da li Zeks pita koliko je grejanje za onaj njegov Hram?
Slažem se. Potpuno nepotrebno. Nažalost pre rasula 90tih država je odredjivala šta, gde i koju kvadraturu moraš da izgradiš da bi dobio dozvolu. Komunisti.
 
Malopre si pomenuo da ti roditelji ne greju celu kuću... Ja govorim o postizanju istog komfora koji imaš sa CG, to nema šanse. Istina, ima ljudi koji su spremni da se nazime a da ne plate mnogo, takvi mogu da prođu bolje bez CG.

Inače prešao sam iz stana sa daljinskim grejanjem po utrošku u kuću koja ima bolju izolaciju od 99% kuća u Srbiji i posle prve sezone sam ukapirao da je grejanje značajno skuplje. Nisam štedeo na grejanju u stanu, ne štedim ni sad.
Ne vidim razlog zašto bi se grejale sobe ( a u toj kvadraturi ih ima dosta) ako se ne koriste, kada su sami greju jedan sprat i hodnik cele kuće (oko 100-120m2), kada dodjemo mi (vikendom) onda se greje cela kuća. Kao kad bi ti imao dva stana, jedan prazan i jedan u kome živiš, a greješ oba.

Da bi grejao kuću od 250m2 potrebno ti je 2 tone uglja i 8-10m2 drva. Drva 80e po m2. Ugalj nisam siguran (150?). Mi se u stanu, podno grejanje grejemo na gas. Oko 6k 1 mesec, 5k 3 meseca, 3-4k 2 meseca. Kuca ispod 12-15 mesecno nije.
Pa pitaj ovog mog koliki mu je račun za gas :) Doduše i zima nije bila nešto. Opet, to je stan sa podnim grejanjem (jedno od najisplativijih i koje košta) i nema CG i infostan koje je značajno skuplje, kao već navedeni primer toplotne pumpe i dobro izolovane kuće. Opet, kuće su sada do 150m2 max, ono što se gradilo pre jer se računalo da će cela porodica tu da živi nema nekog smisla. Da sada pravim kuću ne bi mi na pamet palo toliku da pravim već bih išao na veće dvorište.
 
Poslednja izmena:
Pa pitaj ovog mog koliki mu je račun za gas :) Doduše i zima nije bila nešto. Opet, to je stan sa podnim grejanjem (jedno od najisplativijih i koje košta) i nema CG i infostan koje je značajno skuplje, kao već navedeni primer toplotne pumpe i dobro izolovane kuće.

Slagao malo 🙂.....malo vise 🙂. Komfor košta
 
Ne vidim razlog, možda i jeste ali ne verujem da je nešto mnogo. Sad ću mu tražiti da slika račun.

edit: ja sam slagao (jbg davno bila zima) to je vadio neki prosek za zimu, najveći račun mu je decembar 9500din za 152m2 + greje toplu vodu sa gasom.
 
Poslednja izmena:
Zavisi sta ko smatra normalnim zivotom. Ljudi u Bg uglavnom imaju mnogo vece standarde komfora nego ljudi u unutrasnjosti. Iako neko u Bg sa platom moze mnogo vise komfora da prijusti, on moze imati osecaj da je u vecoj oskudici nego neko van Bg ko ima mnogo manja primanja i komfor. Tako da je tesko reci koji je ekvivalent plate jer je drugaciji osecaj standarda kod tih ljudi.
Pa Miroslavu Ilicu je potrebno samo 3k evra mesecno, dok je Djanijevoj zeni potrebno 10k evra mesecno da bi pregurali mesec. :)
To sto sa rastom plate rastu standardi zivljenja pa imas osecaj da ti fali vise nego nekom ko ima manje od tebe, ali je skromniji ili ne zna za bolje, ne znaci da je bolji komfor u manjim mestima.
Koliko god osecaj standarda bio drugaciji, ocigledno je u vecim mestima dovoljno bolji standard da svi beze iz manjih mesta u vece.
Ili drugim recima, nisu manja mesta jeftinija za zivot, nego u vecim mestima (tipa Bg) ljudi bolje zaradjuju pa imaju vece zahteve od onih iz manjih mesta sa manjim primanjima, pa mozda vise trose, manja mesta nisu jeftinija.
Inace, najveci problem sa ovim shvatanjem da su manja mesta jeftinija, koje je totalno pogresno, jeste sto vrlo cesto u manjim mestima neke plate u javnom sektoru za isti posao budu manje nego plate u Beogradu.
Po nekoj logici bi plate u manjim mestima trebalo da budu cak i vece da bi se sprecio odlazak stanovnistva.
Zakljucak: manja mesta nisu jeftinija za zivot od Beograda.
 
Mislim da kada ljudi iz Bg navode sta im je sve potrebno za normalan zivot (pedikir i brckanje u bazenu), ljudi iz manjih mesta ih gledaju belo. Mislim sve to jeste normalan zivot, ali toga nema za masovnu populaciju.
Mislim da grešiš u percepciji onoga što ljudi žele i percipiraju "normalnim", tu nema neke značajne razlike između grada i sela jer u svakom, pa i najzabačenijem selu ljudi imaju internet pa su shodno tome formiraju svoje ciljeve i aspiracije. Devojke i mlade žene u malim mestima ne izbijaju iz kozmetičkih salona, to su pedikiri, manikir, šminka, trepavice u sred belog dana. Na Vračaru je sve to isto, samo malo diskretnije i "sofisticiranije" ali u biti isti koncept. Deca u malim mestima isto tako znaju šta je IPhone 14 max i većinom ga jednako žele kao i deca iz Beograda. Bez da ulazim u analitiku odgoja dece i pedagoški prihvatljivo ponašanja, da kupiš takav Iphone u Leskovcu košta isto kao i na Vračaru, tako da te značajne uštede ne postoje. Kad stavim na papir koliko me mesečno izađe hrana, komunalije, gorivo, to du mi primarni troškovi. Koga briga da li čišćenje kamenca košta 1000 ili 3000 dinara kada to radim jednom godišnje.
 
Mislim da grešiš u percepciji onoga što ljudi žele i percipiraju "normalnim", tu nema neke značajne razlike između grada i sela jer u svakom, pa i najzabačenijem selu ljudi imaju internet pa su shodno tome formiraju svoje ciljeve i aspiracije. Devojke i mlade žene u malim mestima ne izbijaju iz kozmetičkih salona, to su pedikiri, manikir, šminka, trepavice u sred belog dana. Na Vračaru je sve to isto, samo malo diskretnije i "sofisticiranije" ali u biti isti koncept. Deca u malim mestima isto tako znaju šta je IPhone 14 max i većinom ga jednako žele kao i deca iz Beograda. Bez da ulazim u analitiku odgoja dece i pedagoški prihvatljivo ponašanja, da kupiš takav Iphone u Leskovcu košta isto kao i na Vračaru, tako da te značajne uštede ne postoje. Kad stavim na papir koliko me mesečno izađe hrana, komunalije, gorivo, to du mi primarni troškovi. Koga briga da li čišćenje kamenca košta 1000 ili 3000 dinara kada to radim jednom godišnje.
Briga je ljude koji imaju niska primanja, ti ih nemaš pa ne možeš da shvatiš, a i nikada nisi živeo u nekom takvom mestu. 100e relativne mesečne uštede veoma, veoma znači nekome kome je plata jedva preko minimalca. Koliko košta žensko šišanje i feniranje, pedikiri, manikiri, trepavice, šminka... u malom mestu i u Beogradu (nadam se da znaš da se to ne radi jednom godišnje). Nadam se da ćete nekad i svratiti u ta mala mesta i ostaviti neki dinar, čisto da pomognete stanovništvu jer živi skuplje nego u Beogradu sa manjim platama.

edit: takodje to gorivo koje spominješ, jeste da košta isto ali ćeš ga mnogo manje trošiti u manjem mestu nego u Beogradu.
 
edit: takodje to gorivo koje spominješ, jeste da košta isto ali ćeš ga mnogo manje trošiti u manjem mestu nego u Beogradu.
Ko kaze da ga manje trosi, sta ako neko putuje iz manjeg mesta u Beograd na posao kolima? Njemu kola vise trebaju nego nekom u Bgu koji moze da koristi javni prevoz. Zasto polazite od pretpostavke da je u manjim mestima sve potrebno u manjoj meri?
 
Ali onda ne radi za minimalac i većinom stanuje u Beogradu ili ide autobusom. Kao kad bih rekao, a šta ako iz Beograda putuje svaki dan na posao u Novi Sad. Šta ako može da ide na posao peške, a ne javnim prevozom kao u BGu? Koliko ti mesečno goriva trošiš?
 
Vrh