U sustini se jos uvek ne vidi jasno predstojeca dinamika cena niti tu ima bilo kakve pobede.
Kao sto je vecina clanaka o rastu, jedinstvenosti, rezistentnosti, stabilnosti domaceg trzista bili nebuloze, tako su i sadasnji clanci o padu cena nebuloze - npr. "pale cene u novogradnji na Paliluli", a radi se prosto o tome da se prosle godine prodavao neki kompleks koji je u centru grada, a ove godine je u prodaji neka Karaburma, Visnjicka banja i leva obala Dunava.
Ono sto se za sada vidi jeste pad prometa, koji se mogao ocekivati i koji smo neki od nas ocekivali jos od sredine prosle godine, iako su se neki lozili na "mini bullove" i ne znam sta. Medjutim promet u Beogradu je za sada pao tek negde na nivo iz 2019, kada je trziste bilo daleko od mrtvog, tako da tek ostaje da se vidi razvoj u ovom kvartalu i drugoj polovini godine. Cene, trenutno, u najboljem slucaju stagniraju i krenuce osetnije da padaju samo ako se nastavi pad prometa duze od pola godine.
Ono sto se takodje vidi jeste da rast kamata i pad kredita itekako imaju uticaja, iako se neki loze da nemaju. Jedina "pobeda" za sada bi moglo biti otreznjenje za sve one koji se loze da su "presli igricu", da su provalili centralne banke i ceo bankarski sistem, koji su svakog meseca "znali" da je Fed "pivotirao" i da je stamparija krenula "brrr", koji se loze da su nekretnine investiciono cudo koje stiti od svih rizika ovog sveta, i da je cela mudrost investiranja kupi stan po bilo kojoj ceni.
Vidimo da centralne banke nastavljaju da dizu kamate, Euribor je trenutno na nivou iznad koga je bio samo u dve i po godine u poslednjih 25 godina, a brzina dizanja stopa nikad nije bila veca:
https://www.euribor-rates.eu/en/current-euribor-rates/3/euribor-rate-6-months/. Efekat rasta kamata ce tek poceti da se oseca u toku ove godine.
Takodje, ono sto je zapravo dovelo do ogromnog rasta cena nekretnina u prethodne dve godine, jos vise od jeftinih kredita, jeste ogroman rast profita. Nije "inflacija" digla cene, nego su pare koje su odstampane da bi se spasla ekonomija u jeku kovida disproporcionalno otisle u profite i dzepove vlasnika kapitala, koji su ih onda ulagali u sve gde su mogli, i ta disproporcija jos uvek nije ispeglana. Tek ostaje da se vidi da li ce profitne marze u ovoj godini krenuti da se smanjuju i koliko brzo ce to uticati na traznju.