Šta je novo?

Cene nekretnina

Upravo sam na to i mislio, jer su rente već otišle dole / ne mora da se nagađa da li postoji porast trenda neizdatih stanova :)
 
https://www.halooglasi.com/nekretni...-78-kvm/5425636226080?kid=1&sid=1672743419153

Evo ti primer. Prodaje stan preko 3 godine. Kako se cena krece, tako on podize i drzi jedno 30% iznad normalne. Ne zeli da proda. Zeli da resi sve svoje probleme ako se neko upeca.
Ali, on podize istovremeno cenu celom kraju posto svako drugi startuje slicno pa treba vreme da se opameti ako zaista zeli da proda.
Startovao covek sa oko 165k pre tri ipo godine otprilike. Samo dize. Video rastu cene. Msm, ako nije agent.

A ovog se secam jer je startovao sa 140k pre oko dve ipo godine. I on video kako se krecu cene. Isti kraj.

I tako....:)
 
Startovao covek sa oko 165k pre tri ipo godine otprilike. Samo dize. Video rastu cene. Msm, ako nije agent.

A ovog se secam jer je startovao sa 140k pre oko dve ipo godine. I on video kako se krecu cene. Isti kraj.

I tako....:)
Okreneš ga, kaže ti: "Šalio sam se, 300k" 😁😄
 
Tacno je da gastarbajteri uticu na rast cena nekretnina u nekoj meri. Ali gastarbajteri se nisu pojavili pre 3 godine i digli cene, nego se jednostavno spojio niz faktora koji je uticao na rast u poslednje 2-3 godine, kao sto su niske kamate i stampanje novca, pranje para, dolazak rusa, a zatim i psiholoski efekti bezanja iz kesa u nekretnine kao i hajpa da ce cene nekretnina neprestano da rastu i da se isplati kupiti ih po bilo kojoj ceni. Prilicno sam siguran da u Nisu gastarbajteri ne cine ni 0.1% kupaca nekretnina. Jedina stvar koja se u poslednje 2-3 godine razlikuje od prethodnih perioda jeste stampanje novca + niske kamate + psiholoski efekti (strah od inflacije i hajp), a kod nas je tu situaciju malo podgrejao i dolazak Rusa. Sa ovim povecanjima kamatnih stopa ti faktori prestaju da deluju, i to se jos uvek mozda ne vidi po cenama, ali se vidi po prometu. Jos uvek nemamo kompletne podatke za april, ali ovo sto imamo ukazuje na to da ce se trend pada prometa nastaviti.
 

Izdate građevinske dozvole, februar 2023.​


U februaru mesecu 2023. izdato je 1 786 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 10,5% u odnosu na isti period prethodne godine.​


U februaru mesecu 2023. izdato je 1 786 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 10,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Od ukupnog broja dozvola izdatih u februaru, 77,0% dozvola odnosi se na zgrade, a 23,0% na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 77,4% dozvola izdato je za stambene, a 22,6% za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (66,6%).

Prema dozvolama izdatim u februaru 2023. u Republici Srbiji, prijavljena je izgradnja 3 096 stanova, s prosečnom površinom od 71,2 m². Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 7,4% stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 144,9 m², a 91,1% stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 63,9 m².

Predviđena vrednost radova novogradnje u februaru 2023. iznosi 87,5% od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 49,8% od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Sremska oblast (11,5%), Šumadijska oblast (7,3%), i Južnobačka oblast (6,4%), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1% do 3,7%.

 
Nema veze sa Beogradom, ali ima veze sa nekretninama, i cenama.

London's EMPTY mansions: How up to 53% of homes in multi-million pound neighbourhoods of Westminster, Kensington and Chelsea are deserted​

  • Westminster locals living on deserted streets with empty seven storey mansions
  • Just 695 people live in one part of borough - leaving 1,285 homes unoccupied
  • From 2021 to 2022 there were 1,968 people sleeping rough in Westminster
Izvor: https://www.dailymail.co.uk/propert...-properties-plush-city-centre-unoccupied.html


Kod nas verovatno ne bi ni moglo da se izračuna.
 
Da li manje izdatih gradj.dozvola smanjuje ponudu i kako smanjenje ponude utiče na cijenu? Nije sporno ni da se potražnja smanjuje, radi kamata, ali i ponude će biti manje. Pogotovo kvalitetne ponude.
 
Možda su i njima poskupili krediti (projektno finansiranje). Možda je sve manje dobrih lokacija. Možda i oni doziraju ponudu kako cijene ne bi pale nego se održavale na ovom visokom nivou. Ne mora nužno da znači da je to parametar pada cijena. Čak doprinosi usporenju pada.
 
Мени ово не делује као мало грађевинских дозвола. Мало је умањење за 10%.
 
Da li manje izdatih gradj.dozvola smanjuje ponudu i kako smanjenje ponude utiče na cijenu? Nije sporno ni da se potražnja smanjuje, radi kamata, ali i ponude će biti manje. Pogotovo kvalitetne ponude.
Mislim da ne posmatras stvari na pravi nacin. Investitori ne smanujuju gradjevinske dozvole da bi smanjili ponudu i time ogranicili pad cena. Nego su jednostavno svesni da su kamate dosta vece nego ranije, pa se i sami teze zaduzuju, a i znaju da ce im biti teze da prodaju stanove, pa je smanjenje aktivnosti jedini nacin na koji mogu da nastave da grade, a da ne ugroze svoje poslovanje. Jednostavno, gradice dosta manje kako bi bolje upravljali rizikom. Zaradjivace manje (ali ce i dalje zaradjivati), ali ce imati bolju kontrolu rizika. Mislim da oni kad bi nastavili da grade istim tempom bi definitivno bili u gubitku jer bi krenuli da prave mnoge zgrade naviknuti da prodaju stanove jos pre nego sto je iskopan temelj, ali zbog smanjene traznje ne bi imali prihode i ne bi ni mogli da isfinansiraju zavrsetak radova. Zato je jedini nacin da bolje upravljaju finansijama i smanje rizik time sto ce smanjiti aktivnost, tj. gradnju, a to vidimo po padu broja gradjevinskih dozvola, To je bukvalno jedina stvar koju trenutno mogu da urade s obzirom na kretanja na trzistu. Mada, moje misljenje je da je pad broja gradjevinskih dozvola zanemarljiv, 10% je skoro zanemarljiv pad, tako da ja ocekujem jos veci pad u narednom periodu.

Jednostvno, mislim da i dalje postoje ovce kojima se mogu prodati precenjeni stanovi, pa zato i dalje imamo relativno puno i gradjevinskih dozvola i stanova na oglasima. Kad cene budu pale barem nekih 30%, imacemo dosta manje i gradjevinskih dozvola i stanova na oglasima. Sad su mnogi kupovali stanove po previsokim cenama, i kad cene budu pale, mnogi ce odustati od prodaje. Ako je neko dao 3.500 evra po m2 za stan, mozda je planirao da ga proda za recimo 4.500 evra, a tad nece moci da ga proda ni za 2.500 evra. On ce jednostavno odustati od prodaje.

Ali jednostavno, nema smisla da cena stana u BgH2O bude 2.950 evra po m2 (+ PDV), a da raspala starogradnja na periferiji kosta vise od toga.

Neko bi rekao da kad budu pale cene da ce biti losija ponuda, ali ja bih rekao da cemo tada imati zdravije trziste. Tad ce na strani ponude biti samo oni koji zaiste zele da prodaju stan i koji su spremni da spuste cenu, a ne spekulanti.
 
Ali jednostavno, nema smisla da cena stana u BgH2O bude 2.950 evra po m2 (+ PDV), a da raspala starogradnja na periferiji kosta vise od toga.
ovo je zaista wtf?...

kada sam ja rezervisao novogradnju u 2019. bila je slicna situacija...novogradnja bez pdv-a (na koji sam imao pravo) 1840 na bk ili 2000 starudijogradnje u pavijaniljonima.
cak me neko ubedjivao kako pavijaniljoni vrede te pare...mozda radovic. :grand:
znam da sam u leto 2020. gledao oglase, kao, da vidim kuce na bk...i karingtonka na 2 sprata po 50 ili 60 kvm (ne mogu da se setim tacno), sa garazom ali bez dvorista, bila do tipa 250k. a sad ono prodaju se stanovi od 100kvm za 250k ovde iza ideje.

elem, meni sad komsije marko i luna rodjaci, pa vi vidite...
i da, anabela dolazi u posetu i jeste gilfara i po. (znam ja sta vas interesuje od sve ove pisanije... :sesir: )
 
ovo je zaista wtf?...

kada sam ja rezervisao novogradnju u 2019. bila je slicna situacija...novogradnja bez pdv-a (na koji sam imao pravo) 1840 na bk ili 2000 starudijogradnje u pavijaniljonima.
cak me neko ubedjivao kako pavijaniljoni vrede te pare...mozda radovic. :grand:
znam da sam u leto 2020. gledao oglase, kao, da vidim kuce na bk...i karingtonka na 2 sprata po 50 ili 60 kvm (ne mogu da se setim tacno), sa garazom ali bez dvorista, bila do tipa 250k. a sad ono prodaju se stanovi od 100kvm za 250k ovde iza ideje.

elem, meni sad komsije marko i luna rodjaci, pa vi vidite...
i da, anabela dolazi u posetu i jeste gilfara i po. (znam ja sta vas interesuje od sve ove pisanije... :sesir: )
Ovde se opet porede babe i žabe, apropo izbora novogradnja v. starogradnja. Naravno da niko nije lud da plaća raspalu starogradnju ako za isti novac ima novogradnju na istoj lokaciji. Međutim, u svoj realnosti Beograd je mali grad, a većina poželjnih lokacija u gradu su odavno zauzete. Na primer, neko ko želi da stanuje na gornjem Dorćolu, ili Krunskom vencu-Cvetnom trgu, čak i u centralnom delu NBG (između Ušća i Bul. Milutina Milankovića) nema previše opcija, obzirom da je 90% stambenih objekata na tim lokacijama starogradnja. U međuvremenu, grad se širi, nove lokacije se neprestano pojavljuju pa tako sada postoje razni atraktivni projekti na Tošinom bunaru, Čukaričkoj padini, Trošarini i ostalim lokacijama koji su do pre 20 godina smatrane teškom perifierijom. Ne sumnjam da su neke od tih novogradnji zaista korektne i svakako u tehničkom smislu miljama ispred raspalih starogradnji, ali sve zavisi šta ko vreduje. Što me mene lično tiče, "lokacija, lokacija, lokacija" uvek ispred toplotnih pumpi, ventilisanih fasada i ostalih fora modernog graditeljstva.
 
Postoji i neka teorija da su kriptovalute sluzile kao nacin da se obuzda inflacija. Novac je odstampan jos 2020., pocetkom korone, i to jeste uticalo na rast cena nekretnina, ali ne u velikoj meri. Momenat kad je taj odstampani novac poceo da utice na cene nekretnine u velikoj meri jeste momenat kad je pukao balon kriptovaluta, pa je spekulativni novac poceo da se odliva iz kriptovaluta u nekretnine. Inace, spekulativni novac je novac koji sluzi za kupovinu stvari sa ciljem da se kasnije te iste stvari prodaju po vecoj ceni. Rast cena nekretnina kod nas je u velikoj meri posledica toga sto se nekretnine nisu kupovale za zivot, nego investiciono, pri cemu su neki kupovali da bi zaradili od izdavanja, a neki od rasta cena. Sad kad kamate rastu, spekulativni kapital se povlaci, kreditni kupci se povlace, banke teze daju kredite, i to povlaci pad prodaje koji se desava, a kasnije ce povuci i pad cena.
Naravno da je lokacija bitna, niko to ne spori, i naravno da je Beograd najatraktivniji grad za zivot u ovom delu Evrope (koji obuhvata Srbiju, Crnu Goru, BiH, Makedoniju,...). I naravno da svi zele da kupe dobre stanove na dobrim lokacijama. Ali zasto nismo toliko naduvane cene imali i ranije, nego bas sad (i ranije su bile visoke, ali ne ovoliko, bez obzira na inflaciju, jer je rast cena nekretnina daleko veci od stope inflacije). Sta se prometilo u poslednje 2-3 godine? Vec sam rekao. Rast cena se nije desio zbog toga sto je Beograd neka metropola (jeste u odnosu na druge gradove u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i BiH, ali je selendra u odnosu na recimo Budimpestu, Bukurest, a da ne pricam o Parizu, Becu, Berlinu, Barseloni, Istambulu, selendra je i u odnosu na Sofiju jer recimo nema metro), nego zbog onih faktora o kojima sam pisao, a najvise zbog jeftinog novca i psiholoskih faktora, a sad i jedan i drugi faktor se okrecu u suprotnom smeru.
 
Poslednja izmena:
Postoji i neka teorija da su kriptovalute sluzile kao nacin da se obuzda inflacija. Novac je odstampan jos 2020., pocetkom korone, i to jeste uticalo na rast cena nekretnina, ali ne u velikoj meri. Momenat kad je taj odstampani novac poceo da utice na cene nekretnine u velikoj meri jeste momenat kad je pukao balon kriptovaluta, pa je spekulativni novac poceo da se odliva iz kriptovaluta u nekretnine. Inace, spekulativni novac je novac koji sluzi za kupovinu stvari sa ciljem da se kasnije te iste stvari prodaju po vecoj ceni. Rast cena nekretnina kod nas je u velikoj meri posledica toga sto se nekretnine nisu kupovale za zivot, nego investiciono, pri cemu su neki kupovali da bi zaradili od izdavanja, a neki od rasta cena. Sad kad kamate rastu, spekulativni kapital se povlaci, kreditni kupci se povlace, banke teze daju kredite, i to povlaci pad prodaje koji se desava, a kasnije ce povuci i pad cena.
Naravno da je lokacija bitna, niko to ne spori, i naravno da je Beograd najatraktivniji grad za zivot u ovom delu Evrope (koji obuhvata Srbiju, Crnu Goru, BiH, Makedoniju,...). I naravno da svi zele da kupe dobre stanove na dobrim lokacijama. Ali zasto nismo toliko naduvane cene imali i ranije, nego bas sad. Sta se prometilo u poslednje 2-3 godine? Vec sam rekao. Rast cena se nije desio zbog toga sto je Beograd neka metropola (jeste u odnosu na druge gradove u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i BiH, ali je selendra u odnosu na recimo Budimpestu, Bukurest, a da ne pricam o Parizu, Becu, Berlinu, Barseloni, Istambulu, selendra je i u odnosu na Sofiju jer recimo nema metro), nego zbog onih faktora o kojima sam pisao, a najvise zbog jeftinog novca i psiholoskih faktora, a sad i jedan i drugi faktor se okrecu u suprotnom smeru.
To da li je grad "metropola" ili "selendra" je prilično subjektivna ocena, ali čak ni tu nema nekih pravila koje koreliraju sa cenom nekretnina, već je svaki grad priča za sebe. Istanbul je jedan od najvećih gradova sveta, ali je jeftiniji za život of ofromne većine evropskih gradova ukljulujući i Beograd. Berlin kao najveći grad najjače evropske zemlje je metropola u svakom smilsu te reči, ali su cene nekretnine opet skuplje u Minhenu, Hamburgu, Frankfurtu i Štutgartu koji su "selendre" u poređenju sa Berlinom. Pariz je opet priča za sebe gde postoji najveća disporoprcija između kupovne moći lokalnog stanovništva i cene nekretnina (u centralnim delovima), itd.
 
To da li je grad "metropola" ili "selendra" je prilično subjektivna ocena, ali čak ni tu nema nekih pravila koje koreliraju sa cenom nekretnina, već je svaki grad priča za sebe. Istanbul je jedan od najvećih gradova sveta, ali je jeftiniji za život of ofromne većine evropskih gradova ukljulujući i Beograd. Berlin kao najveći grad najjače evropske zemlje je metropola u svakom smilsu te reči, ali su cene nekretnine opet skuplje u Minhenu, Hamburgu, Frankfurtu i Štutgartu koji su "selendre" u poređenju sa Berlinom. Pariz je opet priča za sebe gde postoji najveća disporoprcija između kupovne moći lokalnog stanovništva i cene nekretnina (u centralnim delovima), itd.
Sve to stoji, ja samo pricam o tome da koliko god smatrali Beograd dobrim mestom za zivom ako se posmatra samo Srbija, opet je to grad koji pruza jako malo ako se uzmu u obzir neke nekretnina. Kako god, bez obzira na to da li je Beograd selendra ili metropola, jednostavno smatram da su trenutne cene previsoke, da nisu odrzive, samo je potrebno da prodje malo vremena da i trziste po pokaze.
 
Gde se to za iste pare nudi vise?
Recimo, u Budimpesti su cene nekretnina vece nekih 10% u odnosu na Beograd (izvor: https://www.numbeo.com/cost-of-living/city_price_rankings?itemId=100), a plate su vece 70% (izvor: https://www.numbeo.com/cost-of-living/city_price_rankings?itemId=105), plus si u EU, imas metro, grad je sa lepsom arhitekturom,... Da li se Beograd uopste moze meriti po bilo cemu sa Budimpestom? Mogu ti naci jos primera ako zelis :) Da ne pricam recimo o Sofiji u kojoj su plate vece nego u Beogradu, cene stanova nize, imaju metro, u EU su,... Naravno, mozemo diskutovati o tacnosti podataka, da li je 10% vise ili manje od ovog sto sam ja nasao, ali sustina je sustina. Cinjenica je da su cene u Beogradu u odnosu na platu barem 50% vece nego u vecini drugih zemalja/gradova u Evropi. Mislim da smo do sad 1000 puta apsolvirali ovu temu.
 
Znaci Budimpesta je ipak skuplja. Plata tesko da je 70% veca (prosecna plata ni na nivou Srbije nije 690e kao u toj tabeli a ne u Beogradu). Ako gledamo vec cene u centru metro i ne igra toliku ulogu, a pitam se koliko bi ti vise para dao za bolju arhitekturu. Takodje pitanje je sta je za samog kupca stana prednost to sto je grad u EU.

Sofija i Bukurest jesu jeftiniji primeri ali nema jos mnogo takvih.

Beograd je skup u odnosu na prosecnu platu od kako se property prices index meri. Ako gledas kao neko ko je nevezan prosecnom platom, jos uvek je ok deal. I to smo odavno apsolvirali.
 
Znaci Budimpesta je ipak skuplja. Plata tesko da je 70% veca (prosecna plata ni na nivou Srbije nije 690e kao u toj tabeli a ne u Beogradu). Ako gledamo vec cene u centru metro i ne igra toliku ulogu, a pitam se koliko bi ti vise para dao za bolju arhitekturu. Takodje pitanje je sta je za samog kupca stana prednost to sto je grad u EU.

Sofija i Bukurest jesu jeftiniji primeri ali nema jos mnogo takvih.

Beograd je skup u odnosu na prosecnu platu od kako se property prices index meri. Ako gledas kao neko ko je nevezan prosecnom platom, jos uvek je ok deal. I to smo odavno apsolvirali.
Razlika u ceni nekretnina izmedju Beograda i Budimpeste je minimalna. Plate jesu u ovim izvoru manje nego realne za Beograd, ali su manje nego realne i za Budimpestu, ali odnos je isti. Evo i drugih izvora gde se vidi isti odnos u platama:
https://www.numbeo.com/cost-of-livi...ity1=Belgrade&country2=Hungary&city2=Budapest (isto numbeo, ali drugi prikaz)
Mada ovo deluje da su malo zastareli podaci, ali evo i veroatno relevantnihih:
https://livingcost.org/cost/hungary/budapest - medijalna plata 1.051 USD
https://livingcost.org/cost/serbia/belgrade - medijalna plata 687 USD
To je razlika od 53%
Ovi podaci su vrlo realni ako uzmes u obzir da je medijalna plata u Srbiji oko 25% manja od prosecne (https://www.stat.gov.rs/vesti/statisticalrelease/?p=13785&a=24&s=2403?s=2403, a prosecna u Beogradu 104.000, dolazimo do medijalne plate u Beogradu od oko 78.000 RSD), sto je oko 740 USD, sto je malo odstupanje u odnosu na ovih 687. Problem je jer ne znamo vreme za koje ovi sajtovi uzimaju podatke.
Inace ima jos dosta gradova za primer, ko zeli moze i sam da istrazi. :)
 
Podaci sa Numbea su poprilicno tacni bar za ono sto znam iz iskustva i od ljudi koje poznajem. Moze neko samo da trazi dlaku u jajetu ne bi li nesto "dokazao". Cinjenica je da je Beograd veoma skup grad za zivot, a za uzvrat ne dobijas ni deo onog sto ti pruza uredjen evropski grad.

Morace da se uspostavi ravnoteza u narednom periodu, a to je dobra korekcija kod nas jer cene kvadrata na Zapadu su u padu vec godinu dana tj. od kada je krenulo podizanje kamatnih stopa.
 
Ove godine primanja preko 31.654 eura godisnje su oporeziva. Ocekujemo izvestaj u junu za 2021. godinu. Mislim da ce 2022. da bude rekordna.

U 2021. godini 34.353 gradjana su ostvarila “visok prihod”.

Inace top 100 onih koji su najvise prijavili da su zaradili 850k eura 100ti na listi dok je prvi zaradio 17.9 miliona.

Sve u svemu cekamo rezultate za 2022. godinu.

Ono sto je poenta jeste da oni koji kupuju na kredit ili koji u opste kupuju nekretnine a da nisu dijaspora, kriminal, stednja, stranci bi trebalo da su medju tih 34.353 lica.
Takodje mislim da na cene nekretnina moze dosta da utice gde top 300 odluce da investiraju svoju zaradu i ako se odluce na nekretnine to moze da bude neki dodatni pritisak na cene.
Zaista mislim da ce 2022. da bude rekordna po broju lica koja su imala vecu zaradu i po ukuonoj kolicini zaradjenog kapitala.

 
Ako izanalizirate sve vesti na temu nekretnina u Mađarskoj dođete do toga da u Pešti imate noviju gradnju za 4-5K kvadrat (V kerulet), pa do 1.8K u keruletima koji nisu toliko atraktivni.(XX i neki). Padaju i cene energetski neefikasnih jedinica.
Da ne pričamo od tome da Pešta sad mislim uvodi četvrtu liniju metroa, i stignem svuda za pola sata, da je grad koji napreduje, razvija se. Realno veoma zgodan i prelep grad za život. Da su dobili olimpijadu, tek tada ne bi bilo dileme kupiti ili ne. Čak i Segedin ima smisla, cena je koliko se sećam 2-2.5K i to lepe gajbe. Cene rente otprilike iste kao ovde. Dosta blagonaklona atmosfera prema Srbima (brat Orban i AV)
Problem je što naš plebs neće u EU pa čeka 6h na Horgošu/Batrovcima. Nećete? Čekali 8h dabogda. Što znači da ti od BG do Pešte ne treba 4h autom nego bar 6h
 
Poslednja izmena:
Vrh