Gledajte recimo u SAD-u kako su se kretale kamatne stope FED-a i inflacija u proteklih 40 godina.
Kad god smo imali veliku inflaciju FED je dizao kamatne stope da bi obuzdao inflaciju, recimo oko 1980 i sad. Ove promene kamatnih stopa u medjuvremenu su relativno male, pa nisu toliko bitne, a nisu uvek menjane zbog inflacije, nego i zbog drugih faktora.
Elem, sta radite sa kompjuterom kad pocne da buguje? Iskljuce ga pa ponovo ukljucite, tj. restartujete, i u periodu dok se kompjuter restartuje on prakticno ne radi.
Sta rade mnogi trgovci sa cenama? Postave visoke cene, mnogo vise iznad nekog normalnog nivoa, da bi imali lufta da spustaju cene i prave akcije i promocije (a ako neko kupi nesto u medjuvremenu po visokim cenama, super).
E, slicna je stvar sa centralnom bankom. U ovakvim situacijama kad je visoka inflacija, sistemu je potreban restart kroz rast kamatne stope. I potrebno je da kamatne stope budu visoke da bi imalo lufta da se spuste kad bude trebalo. Centralne banke su sebe dovele u jako nezgodnu situaciju. Proslu ekonomsku krizu su probali da rese niskim kamatnim stopama, i to je "funkcionisalo" neki vremenski period, A onda je dosla korona i pad privrednih aktivnosti. Posto je kamatna stopa 0, centralna banka ne moze da dodatno spusta kamatne stope, i zato smo imali ono stampanje novca i helikopter novac, jer iako je kamatna stopa bila niska, niko nije uzimao kredite, pa su centralne banke bile u fazonu: ako niko ne uzima kredite, ajde mi da odstampamo novac i podelimo ljudima (ne mislim bukvalno, svi znaju kako je to funkcionisalo, prakticno je drzava uzela kredit kod centrlane banke da bi delila narodu).
E sad, sta se desilo kao problem, odstampano je vise novca nego sto proizvodnja pokriva, cak i nakon korone, ali taj visak novca nije uticao na rast privredne aktivnosti, nego su svi dizali cene svega jer su videli da ima puno novca u sistemu misleci da ce time vise da zarade. Mislili su da je veca traznja za njihovim proizvodima, a ne da je novac obezvredjen. A kad su shvatili da su i drugi digli cene, shvatili su da i njihov novac ne vredi nista vise nego ranije, iako ga imaju vise, shvatili su da je inflacija tu, i da im novac ne bi jela inflacija, ljudi su poceli da traze nacine da se sto efikasnije oslobode novca koji gubi vrednost. Zbog toga je centrlana banka morala da podigne kamatne stope da bi obuzdala te inflatorne tokove i vratila poverenje u novac. I prilicno verujem u to da ce centralna banka pokusati da drzi kamatnu stopu sto visu u nekom duzem vremenskom periodu, jer jedino putem visoke kamatne stope ona ima mogucnost da iskoristi obaranje kamatne stope kao instrument podsticanja privredne aktivnosti ukoliko za tim bude bilo potrebe. Centralna banak je izgubila ovaj instrument i rastom kamatnih stopa mora da ga vrati. Drugim recima, centralna banka ce obarati kamatne stope verovatno samo ukoliko budemo imali pravu krizu, ovo sto trenutno imamo je na srecu samo njena blaga verzija.
Da se vratim i nadovezem na cenu stanova. NIje poslednjih nekoliko godina mnogo porasla traznja za stanovima, nego se stvorio visak novca u sistemu koji su mnogi hteli da iskoriste za kupovinu nekretnine, sto je skroz validna odluka. Ali posto viska novca u sistemu vise nema, zna se sta sledi.
Poslednja izmena:
