Šta je novo?

Cene nekretnina

Ne banalizuj. Ne ja, i ne u otkazima vec autor teksta vidi i neke dobre stvari u otkazima po domacu IT industriju. Jaca it industrija znaci i vecu potraznju za stanovima.
 
Ne banalizuj. Ne ja, i ne u otkazima vec autor teksta vidi i neke dobre stvari u otkazima po domacu IT industriju. Jaca it industrija znaci i vecu potraznju za stanovima.
Pa ne bih bas rekao. Tacno je da ce u IT-ju morati da bude prisutna bolja selekcija kadrova i da ce to ojacati IT sektor (koliko god to surovo bilo za one koji se mozda nece snaci u takvom okruzenju), ali ovi otkazi su bili jak udarac i mnogi ce biti mnogo oprezniji prilikom donosenja bitnih finansijskih odluka kao sto je kupovina stanova.
 
Objasnila je Mislilica lepo zasto je kupila stan po uslovima koje si naveo. Kupovina stana je licna odluka, nije ni samo ekonomska odluka. Ne znam zasto cekaci pada cena ocekuju od svih ostalih da cekaju taj pad cena?
Nema šta da se čeka, pad cena se upravo događa.

Izlozila sam kako stoje stvari sa beogradskim opštinama. Ako neko misli suprotno, neka obrazloži.
 
Kad se kreditni kupci unesu u registar, cijena novogradnje će biti još veća. I to narednih godinu ili dvije. Odnosno, cijene koje se danas realizuju su visočije od ovih na Wolfovom sajtu. Npr., ako je neko danas na prodajnim danima dogovorio kupovinu stana u Pupinovoj Palati, a dio plaća iz kredita, on će glavni ugovor zaključiti tek za godinu, godinu ipo dana. Sve i da dođe do stabilizacije cijena, to će gurati statistički cijenu na više i u narednom periodu jer će sa ta njegova visoka cijena vidjeti tek tada. Iako je opao broj kredita, ima ih još uvijek i to se ne može zanemariti.
Upravo, zato sam i vise puta rekao da nema “prave istine “ na forumu ili statistici nego na tržištu i ako je kupovina zivotna odluka i mora da se desi, samo hrabro treba pronaći nekoga ko “zaista prodaje” i davati niže cene od oglašenih dok tržište nema ekvilibrijum
 
Da pojasnim jos jednom da za novogradnju postoje dve mogucnosti po zakonu. Prvo predugovor pa onda ugovor za godinu-dve, ili odmah ugovor.
U mom slucaju ja sam potisao ugovor za novogradnju januara 2020, i to je odmah uslo u RCN. Pobogu, RCN i Katastar NISU isto.
Kada sam isplatio stan nakon tehnickog prijema i dobio Clausula Intabulandi, u roku od ODMAH stiglo je resenje opsitne Zvezdara o porezu. Investitor je u procesu dobijanja upotrebne dozvole, pa stan jos nije uknjizen. Inace se moze dalje prometovati, da hocu mogao bih da ga preprodam opet kao stan u izgradnji (jer nema upotrebnu dozvolu) mada je useljen (kao i cela zgrada).
Starogradnja koja nije uknjizena, tj. gde vlasnik nema postojeci ugovor o izgradnji overen kod notara na osnovu odobgene gradjevinske dozvole ne moze se prometovati, i to je tako vec 5 godina ako se ne varam. Naravno da je taj korak drzave da stavi van prometa nelegalnu starogradnju doveo do skoka cena, ne znam sta je tu sporno.
 
Dobra stvar je sto smo na ovoj temi doktorirali sve do detalja kako funkcionise RCN, Katastar, RGZ, novogradnja starogradnja :)

 
Zanimljiva je tvrdoglavost zbog koje cekaci cene ne navedu ni jedan jedini rizik po svoja prorocanstva. Evo samo veceras smo uvideli da naucnica i ti ne znate kada se na wolfovom sajtu vide ugovori za novogradnje, niti da se novogradnje prodaju preko agencija itd a svakodnevno po 10ak puta iznosite neka svoja predvidjanja zasnovana upravo na tom sajtu. Nidje veze.


Prosvetari, medicinari, deca, penzioneri.... Svima njima su primanja smanjivana tokom prosle ekonomske krize, a sad sve neke suprotne vesti. Mozda se i cene nekretnina budu kretale suprotno nego tokom prosle ekonomske krize?
Ima li neki kršten ekonomista da kaže koliko je ovo loša stvar, da povećanje može biti samo kao rezultat:
-štampanja novca
-povećanje duga
Od februara 2022 je sve stalo u privatnom sektoru i samo se gledaju uštede. U skladu sa tim, veliki je pad tražnje i smanjeni su budzeti za investicije i zarade.
Sa druge strane država radi isto što i 2010-2014, pumpa plate državnom sektoru bez osnova da ne bi došlo do pada tražnje. To je zapravo toliko loše po sve osim po državni sektor i vlasnike kapitala koji žive od budzeta RS.
Rezultat je uvek isti, emigracija 500k najproduktivnijih ljudi iz privatnog sektora u narednih 5-7 godina. Tako je bilo i u prošloj krizi.
Iskreno, ne zanima me da gomilam stanove. Imamo baš problem sa populacijom. Bolje je i da cene budu i 30-40% niže ali da imamo ljude u zemlji. Ljudi čine državu a ne stanovi.
 
E pa zato je M2 stana u izgradnji jeftiniji od M2 gotovog novoizgradjenog stana. I zato se ugovor zove ugovor o kupovini stana u izgradnji.
Život je rizik.
Meni je ovo što si napisao u rangu s tim kad bi automobile koji nisu prošli proveru vezano za bezbednost prodavali 20 ili 30% jeftinije.

Život je rizik🤕😶🤔
 
Mart 2023: 85.485 (http://www.cekos.rs/prosečne-neto-zarade-plate-mart-2023-godine)
April 2023: 83.812 (http://www.cekos.rs/prosečne-neto-zarade-plate-april-2023-godine)
A mozes pogledati i za prethodne mesece, cak i kad je bilo nonimalnog rasta, skoro uvek smo imali realno smanjenje.
Au ljudi, ala nasedate na glupe tekstove n1, vidi se da niste prošli pored privatnog posla i da samo gledate da zabijete pare u stan i uživate u čarima izdavanja. Pa pogledajte koliko radnih sati je imao mart, a koliko april, pa minimalac za mart je bio bruto 57.273,61, a za april 49.399,14
 
Zanimljiva je tvrdoglavost zbog koje cekaci cene ne navedu ni jedan jedini rizik po svoja prorocanstva. Evo samo veceras smo uvideli da naucnica i ti ne znate kada se na wolfovom sajtu vide ugovori za novogradnje, niti da se novogradnje prodaju preko agencija itd a svakodnevno po 10ak puta iznosite neka svoja predvidjanja zasnovana upravo na tom sajtu. Nidje veze.


Prosvetari, medicinari, deca, penzioneri.... Svima njima su primanja smanjivana tokom prosle ekonomske krize, a sad sve neke suprotne vesti. Mozda se i cene nekretnina budu kretale suprotno nego tokom prosle ekonomske krize?
Tako je, po uzročno-posledičnom modelu koji si sada primenio na primeru iz prošlosti sigurno će se desiti upravo to što si rekao. Osim ako ne uzmeš u obzir kvantni model, e onda je sve moguće.
 
Ne banalizuj. Ne ja, i ne u otkazima vec autor teksta vidi i neke dobre stvari u otkazima po domacu IT industriju. Jaca it industrija znaci i vecu potraznju za stanovima.
Sigurno će otkazi u IT biti dobri za domaću IT industriju :ROFLMAO::ROFLMAO:

Jel opet koristiš chatGPT, o čemu se radi, jel proveravaš kakve odgovore ti daje?

Ova izjava je u rangu one Dinkićeve da je kriza 2008 u stvari dobra za našu ekonomiju.
 
Poslednja izmena:
Au ljudi, ala nasedate na glupe tekstove n1, vidi se da niste prošli pored privatnog posla i da samo gledate da zabijete pare u stan i uživate u čarima izdavanja. Pa pogledajte koliko radnih sati je imao mart, a koliko april, pa minimalac za mart je bio bruto 57.273,61, a za april 49.399,14

Perica je zavrsio ekonomiju, ali kaze da je programer, pa mu ide slabije od ruke sve to vezano za ekonomiju :)

"Primetno je da kupci iz EU, iz skandinavskih zemalja, SAD, čak i iz Australije dolaze kod nas i interesuju se za nekretninu. Srpska dijaspora je veoma prisutna u projektu, ali najveći broj kupaca kule Beograd su zapravo naši sugrađani", rekao je direktor prodaje "Beograda na vodi" Bojan Bulatović.

Mnogi kupuju stanove kao investiciju. Najviše za gotovinu. Protekle godine četvrtina stanova kupljena je na kredit – pet odsto manje nego 2021.

"Očekujemo da 2024. 2025. godine kamatne stope počnu da padaju iz razloga što će, verovatno, nadamo se inflacija se zaustaviti i restriktivna monetarna politika prestati da funkcioniše odnosno pojaviće se neki balansirani pristup finansiranju, to znači niže povoljnije kamatne stope, a onda to znači još jedan ciklus rasta tražnje za nepokretnostima. To je ekonomija: rast–pad", navodi Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

 
Meni je ovo što si napisao u rangu s tim kad bi automobile koji nisu prošli proveru vezano za bezbednost prodavali 20 ili 30% jeftinije.

Život je rizik🤕😶🤔
I novo auto kad kupiš u salonu u 95 % slučajeva čekaš nekoliko mjeseci da se proizvede, transportuje u Srbiju, dođe u salon u koji si naručila i tek onda ga preuzimaš.
Podrazumijeva se da imaju kontrole kvaliteta pa čak i nulti servis u salonu isto kao što se kod stanogradnje podrazumijeva da komisija od nekoliko inžinjera na kraju gradnje sve isprovjerava i utvrdi da li izvedeno stanje u svemu odgovara projektu. Takođe za svo vrijeme gradnje na gradilištu je prisutan stručni nadzor koji kao i izvođač, koji mora imati licenciranog inžinjera, potpisuju gradj.dnevnik maltene svakodnevno.
E sada i autosalon pa čak i fabrika mogu otići u stečaj pa ti novac za novi kupljeni automobil propadne.
Da, život je rizik, a kupovina stana u izgradnji je realan rizik. Imaš pravo izbora, pa uvijek možeš kupiti gotov stan, a ja bi ti preporučio kupovinu u izgradnji na kredit kod banke koja finansira investitora i gradnju kroz projektno finansiranje. Tu si zaštićenija. A i inače si zaštićenija kada kupuješ iz kredita jer banka onda sve provjerava i ugovor se zaključuje tek na 80 % izgrađenosti.
 
Perica je zavrsio ekonomiju, ali kaze da je programer, pa mu ide slabije od ruke sve to vezano za ekonomiju :)



Reče dete koje koristi chatGPT da bi pisalo ekonomske članke po forumima.
 
Au ljudi, ala nasedate na glupe tekstove n1, vidi se da niste prošli pored privatnog posla i da samo gledate da zabijete pare u stan i uživate u čarima izdavanja. Pa pogledajte koliko radnih sati je imao mart, a koliko april, pa minimalac za mart je bio bruto 57.273,61, a za april 49.399,14
Ranijih godina nikad april nije bio toliko slab u odnosu na mart kao ove godine. Obicno plata nije definisana po satu, tj. kao minimalac. nego fiksni iznos. Ako je to uticalo na to da april ima toliko manju platu od marta, to znaci da je sve vise ljudi na minimalcu, sto nije bas dobar pokazatelj,
 
Ne znači, nego i minimalac ulazi u prosek (koga ima dosta), a kad ti je minimalac 7-8k manji od prošlog meseca onda nije nemoguće da pročečna plata bude manja za 1500din. Negome je u ugovoru fixan iznos, nekome je cena po satu koja je veća od minimalne vrednosti da uzkupno daje dogovorenu sumu.
 
Poslednja izmena:
Ne znači, nego i minimalac ulazi u prosek, a kad ti je minimalac 7-8k manji od prošlog meseca onda nije nemoguće da pročečna plata bude manja za 1500din. Negome je u ugovoru fixan iznos, nekome je cena po satu koja je veća od minimalne vrednosti.
Ok, u pravu si, priznajem gresku, sad sam proverio, i stvarno je april imao cak 3 radna dana manje, a prethodnih godina je to vrlo cesto bio priblizno isti broj dana (recimo 2018-2021).
Ali to u svakom slucaju ne menja cinjenicu da realna plata sve teze prati inflaciju.
 
Poslednja izmena:
Za iole ozbiljnog čoveka, taj izvor je irelevantan, ali i merenje slobode nekavim koeficijentom takođe. Mnogo više verujem svom ličnom iskustvu i iskustvu lica sa kojima sam imao priliku da dođem u kontakt nego tim nekim tvorcima "koeficijenta demokratije". Tako su visoko rangirani Srbija gde sektolika organizacija upravlja društvom. Visoko se rangira i Turska gde sam iz direktnog kontakta sa Kurdima čuo da je glavni razlog emancipacije žena među borcima to da je samodbrana potrebna da bi se baranili od silovanja od strane zvanične turske vojske i policije. Letonija, Poljska, Ukrajina koje ozakonjavaju određene vidove nacionalno-verske diskriminacije, što makar zvanično nikada nije radila ni jedna zaraćena država u jugoslovenskim ratovima 1990-tih. Na kraju, većina visokorangiranih država na datoj listi je pod izgovorom Kovid opasnosti primenjivala takva narušavanja čak i ustavnih prava ljudi, da je pitanje kako bi ih danas uopšte mogli nazvati demokratskim. Ja sam spiskom naveo jedan sistem ljudskih prava i sloboda, možda ne savršen, ali ipak, relativno univerzalan: sloboda kretanja, bezbednost, sloboda uticaja na odluke vlasti, mogućnosti za lečenje, obrazovanje, stanovanje, mogućnosti da počneš od nule... gde je u Srbiji samo po slobodi političko-partijanja, direktnog suprotstavljanja vlasti i viznim režimima i ekonomskoj mogućnosti međunarodnih putovanja stanje gore nego u Srbiji. Za to vreme, po čitavom nizu drugih kriterijuma bliža (po imidžu slobodne zemlje poznatoj) Holandiji nego Srbiji, po jednom nizu kriterijuma čak i bolja od Holandije.

Belorusija ima mnogo nedostataka, Holandija ima mnogo nedostataka, ali su to društva u kojima postoji određena interakcija građana i stručnjaka sa vlašću usmerena na rešavanje problema.

Ovo je dobar vic da u Srbiji ima neka jaka socijalna politika (organizovana državna intervencija za pomoć ugroženijim kategorijama stanovnika). Srbija je bliže Brazilu sa favelama nego van-balkansko-evropskoj civilizaciji. Kakva je socijalna infrastruktura sela čak i onih sa preko 2000 stanovnika? Nikakva ili skoro nikakva. Pa mnoga beogradska naselja sa cenama kvadrata preko 2 osrednje plate za kvadratni metar nemaju ljudski glavni bulevar, dovoljno vrtića, ambulanti, a o bibliotekama, sportskim terenima i srednjim školama da ne govorimo! Pa i ta Amerika kao "kapitalistički raj" omogućava plansku "greenfield" gradnju, sa ostavljenim parcelama za socijalno-komercijalne sadržaje građene većinom privatnim kapitalom. I u svemu tome. Ako bi pristup bio bar umereno američki, tada bi se napravio tramvajsko-drumski most Cvijićeva - Dorčol - Kotež, bulevar od Koteža do Ovče, urbanizovala zona između pruge za Pančevo, Ovče i Krnjače veličine Savskih blokova, tu napravila matrica bulevara, srednje škole, poslovnno-trgovinska zona uz Železničku stanicu Krnjača, tramvajska mreža, bulevarske trake na minimum 10 metara od najbližeg prozora stana, sportsko-parkovska zona uz jezero sa sve uređenom plažom i bazenom, biciklistička mreža povezana sa biciklističkom mrežom u centru Beograda, prozori i zgrade tako raspoređene da imaš privatnost u smislu da komšija ne može sa prozora da vidi da li jedeš pasulj sa slaninom ili sa rebarcima, pijacom, domom zdravlja, kompletnom komenalnom infrastrukturom izfrađenom od nule i... opštinom Dunavski venac. I da se namerno to naselje nazove Dunavski venac, da opere imidž Ovča-ča-ča. Da si iole pošteni investitor, da li bi pre učestvovao na licitaciji za kupovinu takvog građevinskog placa, ili jurio vlasnike udžerica nudeći im 5 stanova za 3 udžerice u dvorištu? Nedostatak takvog pristupa planskoj gradnji u Srbiji je jedan od najvažnijih uzroka jednog od najočajnijih, ako ne i najočajnijeg u Evropi odnosa cena/kvalitet/dostupnost nekretnina u Srbiji.

Ograničenje cene stanarine je predlagao NDMBGD. To da vlast ne može biti gora od njih, zato što doprinosi lošem odnosu cena/kvalitet/dostupnost ne znači da se neka mera može bukvalno prepisati. Beloruska masovna državna stanogradnja je zasnovana na vrlo jakoj domaćoj industrijkskoj bazi, i dovoljno velikim poreskim prihodima zahvaljujući postojanju razvijene industrije. Ne može se primeniti ni holandski sistem socijalnog stanovanja, zato što Holandija ima ogromnu bazu socijalnih stanova, negde oko 30% stambenog fonda, i ogromnu naplatu poreza. Ali može da dogradi školu u Meljaku da bude za 8 razreda, izgradi ambulantu, vrtić, obnovi Dom kulture, reorganizuje javni prevoz, na drugačiji način uredi pojas Ibarske, da napravi plansko naselje Dunavski venac kao što sam pomenuo, napravi osovinu pruga (BG:VOZ) + put na desnoj obali Save do Obrenovca, Topčiderskom dolinom do Klenja, a kapitalne investicije direktno naplati kroz takse za uređenje građevinskog zemljišta za svaki novi kvadrat i drugačiji sistem kontrole gradnje. Jedna od smernica je i određena socijalna gradnja, ali privreda je previše slaba da masovnije to podrži. Ali čak i ako bi se izgradilo nekih 5000 novih mesta studentskih domova, jako bi se olabavila stambena kriza i sadašnje naduvane cene popustile. Tako nešto očekujem od ozbiljnijih političkih programa.
Za ovaj odgovor Analitičaru o ljudskim pravima ću se složiti.

Ne mislim da u Srbiji postoji odgovorna socijalna politika, ali postoje formalni i neformalni ostaci socijalističkog sistema.

Formalni su razne državne institucije koje su prepune uhleba koji objektivno ne doprinose nego prave štetu ili su samo trošak. Mislim da svi znamo da su sve stranke dovukle svoje kadrove a tu su još rođačko- prijateljske veze. Ja lično znam takve kadrove i lično imam probleme što institucije ne rade svoj posao. To je ostalo od socijalizma kada su problem nezaposlenosti rešavali tako što država izmisli nepotrebna radna mesta i dovuče tu neke ljude koji su visili na birou godinama.

Neformalni ostatak socijalizma je taj mentalitet "državaduradi nešto" dok sa druge strane ne mičeš svoje pedu. To su ti likovi što duguju infostan x godina ali neće da prodaju stan zbog lokacije. Meni je čovek u šezdesetim godinama, a to je bilo pre šest-sedam godina, pričao kako ne treba on da uloži u termoizolaciju svog stana i zgrade, već treba EPS da mu to plati jer će onda trošiti manje struje, a to će se njima isplatiti.

Ima i jedan pozitivan ostatak a to je da kad su neki nesnalažljivi ljudi bolesni, lekari im pomognu iako nemaju overenu knjižicu.

Manje više ću se složiti da je država odgovorna za infrastrukturne nedostatke, ali ne mislim da treba da ulaže uvek neki novac poreskih obveznika već da odredi gde šta mora i može da se gradi itd. Mada su privatnici vrlo prilagodljivi jer vlast nije donela propis da se grade garažna mesta po centru grada, iako je to bilo logično, ali su privatnici krenuli sami da ih grade.

Što se Belorusije tiče, to nije održivi model za druge, jer u potpunosti zavise od ruskih energenata koje dobijaju budzašto, ali ću se složiti za neke stvari koje su primenljive i ovde. Velika strogoća što se tiče prljanja, briga o održavanju već postojećih objekata i slično.
 
Manje više ću se složiti da je država odgovorna za infrastrukturne nedostatke, ali ne mislim da treba da ulaže uvek neki novac poreskih obveznika već da odredi gde šta mora i može da se gradi itd.

Većina infrastrukturnih problema u Beogradu se tiče stvari koje svuda gradi država. Beogradu nedostaju saobraćajnice, kanalizacija, škole, javni parkinzi, domovi zdravlja itd. To neće nikad graditi privatnici.

Slažem se doduše da je deo greha i u nedostatku planiranja i primene propisa. Investitor može da uzme parcelu i da izgradi 20 spratova i da stavi 3 parking mesta ispred. Može da izgradi 500 stanova na livadi kojoj je jedina poveznica sa gradom uska ulica kroz koju takođe prolazi stanovništvo 3 naselja itd. Međutim kod nas su se država i privatni interesi isprepletali, i zato na milion i po ljudi imamo saobraćajne probleme Los Anđelesa...
 
Mene samo interesuju motivi onih koji veruju da cene nece padati. Evo, nekoliko nas je otvoreno reklo da bi volelo da cene budu nize, tj. realnije, jer razmisljamo o kupovini stana. Sa druge strane, iz "suprotnog" tabora niko ne navodi svoje motive. Osim par njih koji jesu otvoreno rekli da imaju 1 ili vise stanova, da neke od njih izdaju i slicno, pa ih razumem zbog cega ne bi voleli da cene nekretnina padnu. Zaista ne mogu da se otmem utisku da su to ljudi koji imaju veci broj stanova koje izdaju, ili rade u agencijama za nekretnine ili su povezani sa investitorima i slicno, jer ne vidim drugi razlog zasto bi visili na ovoj temi ovde i kontrirali svakom argumentu koji govori o tome da su cene nekrentina naduvane i da je samo pitanje kojom brzinom i koliko procenata ce cene padati.
Ja hoću da cene padnu, voleo bih da kupim nekretninu, ali ne po cenu ekonomske kataklizme koja će većini da donese propast. I ne po cenu neke državne intervencije koja će da odredi cene nekretnina.

Takođe, ne želim sebe da lažem. Podizanje kamatnih stopa vrši pritisak na cene nekretnina, ali je pitanje koliko je to povećanje kamatnih stopa dugovečno? Ako bude trajalo nekoliko godina, da, onda će cene ići dole van svake sumnje. Međutim, šta ako na jesen počnu da spuštaju i štampaju pare ponovo?

I svakako nije realno da cene idu dole 70% kao što neki priželjkuju. Ova kriza je nastavak pogrešno lečene krize iz 2008. Cene su išle dole zbog nedostatka novca i dostigle dno 2015, ali zvanična inflacija nije bila velika. Onda je upumpan novac, putem QE, počeo da prvo diže cene nekretnina, pa onda i ostalog, a od korone na ovamo je upumpan enorman novac i cene su eksplodirale. Sada se novac lagano ispumpava ali postoje drugi faktori, kao što je sukob Zapada sa Rusijom (i Kinom) i teško je pretpostaviti da sa krizom i povećanom budžetskom potrošnjom neće doći do labavljenja monetarnih politika.

Najviše bih voleo da mogu da zaradim dovoljno i da kupim bez grča i velikog kredita i svakako se neću upuštati u kredit u kome imam samo za obavezno učešće.
 
Vrh