Иако већ доста дуго читам форум, тек сада сам се латио да нешто и напишем.
Последњих пар месеци сам гледао да купим неку гарсоњерицу на шпијунку у, да кажем, строгом центру града ради даљег издавања, међутим лагано одустајем од те идеје.
Не знам да ли се ви слажете са овим што ћу написати али моја рачуница је следећа:
Ако стан од рецимо 25 квадрата платим данас 65 000-70 000 евра, колико се минимално (а углавном и више) тражи за ,,нормалне'' станове те квадратуре у центру града, а под претпоставком да га издајем за неких 230-240 евра, требало би ми око 25 година да повратим инвестицију имајући у виду тренутне цене издавања (које, супротно продајним ценама, чак показују тенденцију да иду на доле) што је, сложићете се, нереално дуг период.
Зашто ово кажем? Па зато што се у 90% огласа који се односе на такве гарсоњере, наводи да је ,,стан идеалан за издавање'', из чега сам извео закључак да је фокус продаје управо на купцима који купују стан ради даљег издавања.
Капирам да закон понуде и потражње диктира цену али не могу а да се не запитам, зашто у оваквим условима (цена све виша - кирија све нижа) не долази до пада цена, посебно мањих станова (где нема више ни стана на дан као што је било)? Не да не долази до пада, него цена иде још горе.
Како је могуће да већина људи види неку исплативост у куповини стана који ће му се вратити тек за 25 или више година? А очигледно је да већина људи види неку исплативост јер цене и даље расту.
Схватам да ће увек бити људи који ће куповати не обазирући се много на економске параметре (естрада, криминалци и сл.) али чисто сумњам да су они сами способни да гурају тржиште напред (њих, сигуран сам, не интересује ,,гарсоњера у Војводе Шупљикца за сређивање, впр).