Šta je novo?

Cene nekretnina

Mislim da su ti stanovi u strogom centru, sa cenom od 3.000/m2 namenjeni izdavanju po principu stan na dan i onda može da se uzme mnogo više od tih 240 EUR. Ne u ovoj situaciji naravno, ali u nekoj normalnoj da.

U nešto širem centru grada za tih 75.000 EUR može da se kupi i 45 m2 i da se izdaje za 300-350 minimum. Da ne računam sada troškove, koji definitivno ima ali zavise, to je bruto na godišnjem nivou od ~ 4.000 EUR. Pet godina izdavanja je u idealnom slučaju bruto ~ 20.000 EUR. 5o znači da posle pet godina ti imaš bar 15.000 EUR u džepu i nekretninu koju otplaćuješ. Ako se odlučiš da je prodaš i to uradiš za sličnu cenu kao što si je kupio, a neretko se dešava i veću, zaradio si 15.000 EUR.
 
Nisu stanovi skupi nego narod nema para.

Inače su atraktivne lokacije u Beogradu oduvek bile nedostižne za većinu.


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Ako se ovako brzo i po ovim cenama prodaju stanovi sada kada narod nema para, kako li ce tek posle biti kad narod bude imao vise lara nego sada?

To da li narod ima para ili ne je manje relevantno jer ti sto nemaju para, lagano se zaduzuju kod banaka na 30ak godina za mnogo vise nego sto realno mogu da se opruze.
 
Izdavanje stanova (i lokala) u Beogradu nije isplativo,tako trenutno stoje stvari...20-30 godina je potrebno za povraćaj novca, ako neko ima drugačiji primer u smislu da se brze vraća ulozeno neka napiše....
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=832003#p832003:1uzrpugg je napisao(la):
Dzangrizalo » Sre Mar 17, 2021 10:55 am[/url]":1uzrpugg]izdavanje stana je u principu
Treba uzeti u obzir da će sigurno u narednih 5 godina usavršiti sistem za oporezivanje kirija, i da taj poreski teret od 20% neće tek tako moći da se uračuna u kiriju jer će odvraćati stanare i upućivati ih na druge krajeve grada. Nešto slično važi i za stanove koji se izdaju preko AirBnB-a (sve i da korona ne poremeti turizam dugoročno, a kako kažu hoće) jer će stanodavci onda morati i da se registruju u APR-u. Doduše sve ove prognoze su na dugačkom štapu, jer i dalje može da se ubira neoporezovana zakupnina od izdavanja stanova.
koliko mi je poznato, stan na dan grupaciju drzava vec tereti da plati retroaktivno porez i zajedno sa kockarima ih je izopstila iz povlastica koje su ponudjene freelancerima. Tako da pravljenje bilo kakve racunice isplativosti bez uracunatog obaveznog placanja poreza je...
 
Od keš biznisa do Šarićevog modela

"DROGA JE TAKVA VRSTA KRIMINALNE DELATNOSTI DA OBEZBEĐUJE ENORMNU ZARADU. TA ZARADA, KOJA U PRVO VREME NIJE ZNAČAJNA, NAJPRE ZADOVOLJAVA LIČNE ŽIVOTNE POTREBE I KUPOVINU NEKIH OSNOVNIH DOBARA, AUTOMOBILA, MANJIH STANOVA. ALI, KADA SE USPOSTAVI TAKAV KLAN NA NACIONALNOM NIVOU, ONDA OSTVARUJU TOLIKU KOLIČINU NOVCA DA NE MOGU DA JE POTROŠE. I ONDA INVESTIRAJU", KAŽE ZA "VREME" SINIŠA JANKOVIĆ, POLICIJSKI INSPEKTOR U PENZIJI

Nakon što je početkom februara uhapšen Veljko Belivuk sa još dvadesetak članova njegove grupe, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je da se paralelno sa krivičnom istragom – a prema podacima iz istrage, ova organizovana kriminalna grupa se sumnjiči za otmice, ubistva, prodaju droge i pranje novca – sprovodi i finansijska istraga. "Dok se osumnjičeni pripadnici te kriminalne grupe nalaze u zatvoru, proverava im se imovina i Jedinica za finansijske istrage već je stavila zabranu otuđenja i raspolaganja imovinom svih osumnjičenih pripadnika organizovane kriminalne grupe", rekao je Vulin 10. februara, šest dana nakon hapšenja Belivuka.

I dok su nakon hapšenja tabloidi naklonjeni vlasti odjednom počeli da se utrkuju ko će da objavi veću ekskluzivu iz istrage i što morbidnije detalje ubistava i mučenja, podaci o finansijama Belivukove grupe ostali su šturi. Navodno, nađeno je tek nekoliko desetina hiljada evra u kešu, uz tvrdnje "neimenovanih izvora" da je grupa "oprala" više desetina miliona evra.

Međutim, kako teče taj proces pranja para? Kako ide uspon jednog narko-klana i dokle je ovaj konkretan dospeo u poređenju sa nekim drugim kriminalnim grupama? Koje privredne delatnosti "gađaju" kriminalci da bi oprali pare, odnosno, novac stečen nelegalnim aktivnostima ubacili u legalne novčane tokove?

KRIMINALNA SIROTINJA U ODNOSU NA ŠARIĆA

Prema podacima upućenih, cena kokaina u Srbiji, u zavisnosti od kvaliteta, varira od 60 do 100 evra za gram, heroina 20-25 evra, marihuane i "spida" – 10 evra za gram. Kada se kokain kupuje "na veliko", cena je i dvostruko niža, što znači da prodajom "na malo" zarada višestruko raste, s obzirom da se droga višeg kvaliteta "seče" drugim supstancama, čime se smanjuje kvalitet, ali uvećava količina.

"Droga je takva vrsta kriminalne delatnosti da obezbeđuje enormnu zaradu. Ta zarada, koja u prvo vreme nije značajna, najpre zadovoljava lične životne potrebe i kupovinu nekih osnovnih dobara, automobila, manjih stanova. Ali, kada se uspostavi takav klan na nacionalnom nivou, onda ostvaruju toliku količinu novca da ne mogu da je potroše. I onda investiraju", kaže za "Vreme" Siniša Janković, policijski inspektor u penziji i nekadašnji član Radne grupe MUP-a za 24 sporne privatizacije. "To smo slušali dok sam bio u službi – neko ima veću količinu novca, raspituje se šta je unosno od biznisa. U ono vreme, naročito dok su bile aktuelne privatizacije, raspitivali su se koje su firme bile dobre da mogu da ih kupe, a sada sasvim izvesno u velikoj meri ulaze u stanogradnju", kaže Janković.

Vrlo slično opisuje razvojni put jednog klana i Stevan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK). Međutim, on upozorava da je Belivukova ekipa bila tek deo "kavačkog" klana i da nije daleko odmakla na lestvici razvijenih kriminalnih organizacija.

"Navijačke grupe su u kriminalnim strukturama na dnu. Belivukova ekipa je bila deo kavačkog klana, a kavački i škaljarski klan zajedno su bili mnogo nivoa ispod ekipe Darka Šarića, radi poređenja. Dok je Šarić radio, kavački i škaljarski klan su bili jedan sitni klan koje je Šarić povremeno angažovao. Kasnije su malo porasli, podelili se, a ovi navijači su samo njihov segment, njihovi izvođači. Hoću da kažem, novac koji je kontrolisao Šarić bio je neuporediv sa novcem koji je imala Belivukova ekipa. Oni jesu prodavali drogu, kažu da su reketirali ljude, videćemo šta će naći ta finansijska istraga, ali sumnjam da je tu toliko novca koliko smo viđali kod Šarića. Koliko ja znam, Belivukova ekipa nije stigla da napravi ozbiljne investicije, za razliku od Šarića, koji je investirao u velike poslovne sisteme i ulazio u ozbiljne poslove. To su bile stotine miliona evra, ova Belivukova ekipa nema ni blizu toliko para", kaže Dojčinović za "Vreme".

On objašnjava da su ulaganja u kafiće, kladionice, građevinu, automobile tek prvi korak u pranju novca. "Od prvog novca iz kriminala prvo ćeš sebe da obezbediš i svoju porodicu, a onda novac ide na pranje, gde je ulaganje u sitne ‘keš biznise’ prvi nivo, a Belivukovi su, koliko vidim, bili na tom nivou", kaže Dojčinović, koji je 2014. objavio knjigu o Darku Šariću Šarić: Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu.

Podsetimo, Darko Šarić je u novembru prošle godine, nakon deset godina suđenja, pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora za organizovanje međunarodnog šverca 5,7 tona kokaina, dok je u odvojenom procesu u julu iste godine osuđen na devet godina za pranje najmanje 20 miliona evra nelegalno stečenih u trgovini kokainom. Šarić je novcem od kokaina, preko posrednika, kupovao firme po Srbiji, hotele, nekretnine, poljoprivredno zemljište…

"Šarić je od svih ekipa koje su ovde ikada postojale imao najrazvijeniji taj segment priče – pranje novca. Nijedna druga kriminalna ekipa sa ovih prostora nije bila toliko dobra i precizna u tome. Šarić je imao veliki broj ljudi koji su se samo time bavili, nikakve veze sa drogom nisu imali, nego su samo za njega radili pranje novca – veliki tim jako kvalitetnih i obrazovanih ljudi", kaže Dojčinović i dodaje da se novac pere (i) kroz građevinu, iznoseći pretpostavku da "veći deo tog pranja nije novac od droge, nego od onih koji izvlače pare iz budžeta preko tendera".

NIŠTA KAO GRAĐEVINA

Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) i funkcioner opozicione Socijaldemokratske stranke, saglasan je da je u opticaju i novac koji bude izvučen iz budžeta preko tendera, ali ne i da je to veći deo ukupnog opranog novca. On podseća da se, prema izveštajima Republičkog geodetskog zavoda, samo 13 odsto nekretnina kupuje na kredit, a čak 87 odsto za keš, što, prema njegovim rečima, iznosi više od tri milijarde evra.

"Taj keš mora odnekud da dođe, i taj novac se kroz građevinu pere, a onda se ti ljudi koji peru novac kroz građevinu pojave kao kupci stanova, i tako ide ukrug. Naravno, nije sav taj novac nelegalan, ali samo tu je bar milijardu, milijardu i po nelegalno, a to je samo građevina – gde je sve ostalo? Niskogradnja, ugostiteljski sektor… Takođe, dobar deo tog novca se odlije u inostranstvo, kupuju se nekretnine u Grčkoj, ulaže se u region. Tog nelegalnog novca iz kriminala, ako ima 10 procentnih poena od 30 odsto sive ekonomije, na naš BDP – to je 4-5 milijardi evra. Da li je realno da je većina od toga izvlačenje novca sa tendera? Ne bih rekao", kaže Radosavljević.

Inspektor Janković objašnjava kako "svi stručni udžbenici iz kriminalistike" kažu da je građevinska industrija jedna od grana koja je najpodložnija za kriminalno delovanje i za pranje novca, a da se u Srbiji nikada više nije gradilo. "Zašto baš sada? Sada izlazimo iz problematike kriminalnog klana i ulazimo u ­jednu širu priču koju je izrodila aktuelna vlast. Do 2012. smo imali građevinske radove, ali ne ovoliko. A onda, 2012, nakon promene vlasti, da li smo imali odmah tu ekspanziju u gradnji? Na primer, da je bivša vlast ucenjivala investitore ili zbog drugih razloga nije bilo toliko gradnje, pa da su se stvari promenile promenom vlasti? Ne, nego je trebalo da prođe neko vreme da se u miljeu nove političke vlasti protivpravno stekne novac. I trebalo je da prođe nekoliko godina od 2012. da taj novac uđe u investicije", kaže Janković. "Pogledajte koje je zaduženje država imala do 2012, a koje je sada, u milijardama evra. Pogledajte koliko košta kilometar auto-puta svuda u svetu, a koliko kod nas. Najindikativnije je to što nemate takmičenje, nemate izbor za najpovoljnijeg ponuđača. Zamislite koju samostalnost i diskreciono pravo dobijate kada stvarate mogućnost da vam se na ponudu za izgradnju auto-puta javi samo jedna firma. Ili, čak pravite takve zakone da vi direktno pregovarate sa nekim. Otvorena su time sva vrata za kriminal", dodaje Janković i podseća na istraživanje Topličkog centra za ljudska prava, koji je ustanovio da se od 100 najvećih javnih nabavki u Srbiji, u 72 javio samo jedan ponuđač.

ŠARIĆEVA ŠEMA

Objašnjavajući kako je Šarić prao novac i krio njegovo poreklo, Stevan Dojčinović kaže da je on pravio firme u Delaveru, u Americi, koje se najčešće nisu vodile na njega. "Onda ta firma iz Delavera polako ulazi u otvaranje serije firmi u Srbiji i angažuje neke potpuno nebitne ljude odavde. Takođe, pazili su kako novac koji su imali u Srbiji unose u legalne tokove – nađu 30 ljudi, uzmu im lične karte, otvore 30 računa i na svaki račun uplate po malu količinu novca. I odjednom je to 30 nepovezanih ljudi, koji su uglavnom iz nižih slojeva društva i koji su svako na svoj račun uplaćivali keš. Kasnije je taj keš objedinjavan, ali oni su na ovaj način već prevarili državu za prvi "ulaz" novca – postoje banke i Uprava za sprečavanje pranja novca koji na to treba da paze, a ovde imamo 30 legitimnih ljudi koji su uplatili neke male iznose, do 5000 evra".

Na primedbu novinara da ovakav sistem neodoljivo podseća na sistem Srpske napredne stranke i prikupljanje "donacija" tokom izbornih kampanja, Dojčinović kaže da je to potpuno preslikana šema. "Šarić se ovime bavio 2009, 2010. godine. Ovo sve što je radio SNS prilikom finansiranja kampanje bukvalno je isti mehanizam koji je koristio Šarić. Ista je šema, sve što je objavljivano o finansiranju SNS-a preslikano je kako je radio Šarić. I to je ono što je šokantno – kada gledamo SNS biznismene, isti je način na koji uspostavljaju posrednike i osnivaju firme. Pre SNS-a nisam nikad video da političari i njihovi ‘igrači’ tako dobro razvijaju tu mrežu povezanih lica, osnivaju ofšor firme… Politička ekipa je preuzela Šarićev model kada je u pitanju način kako da se tajno ulaže novac i kontrolišu firme preko posrednika", kaže Dojčinović.

Goran Radosavljević, pak, podseća da se razlikuju i načini postupanja sa novcem u zavisnosti od toga da li je došao kroz veštački naduvane i nameštene javne nabavke ili iz klasičnog kriminala. "Kada učestvuješ na nameštenom državnom tenderu, naplatiš pet puta više, te pare nisu nelegalne, u smislu da je reč o ‘crnom’ novcu koji treba da se ubaci u sistem. One su već u sistemu, samo ta firma koja ih je dobila posle ima obavezu da ih vrati kroz nešto drugo – kroz kupovinu nekretnina, gradnju… Sa druge strane, novac iz klasičnog kriminala ulazi u sistem malo teže – da bi to ušlo u sistem, mora da iza toga postoji banka i država koje okrenu glavu i ne vide. Organizovani kriminal se tako zove jer je u njega uključen i neko iz države. Pare ne mogu da uđu u sistem a da ne prođu kroz banku. Ja sam svojevremeno viđao potvrde od ozbiljnih zapadnih banaka da je neka bezvezna firma podigla veliku svotu novca sa računa njihove banke. A zapravo šta se dešava – banka uzme 10% i da ti papir da si od njih podigao novac. I ako te neko pita odakle ti novac – podigao sam iz banke. A da li neko pita banku kako je taj novac došao na račun i da li je došao? Ne pita. Ovo je najbanalniji primer, to se verovatno radi sofisticiranije, preko povezanih firmi, ali suština je to – ne može da se pojavi novac u opticaju a da to neko nije video i zažmurio. Pa čak i da je transakcija sa računa u banci, kada bi se vratilo tri kruga unazad, postavilo bi se pitanje – kako su se ove pare našle uopšte na računu?", kaže Radosavljević.

Dojčinović zaključuje i da je jako teško u Srbiji dokazati pranje novca, kao i da, posle slučaja "Šarić", nema nijednog ozbiljnog otkrivanja pranja novca.

"U Srbiji, da bi došlo do presude za pranje novca, sud će da insistira da se prvo dokaže predikativno delo, odnosno, da je za nekog dokazano da se bavio drogom, otmicama ili drugim kriminalom – pomoću čega je nelegalno stekao novac koji je potom oprao", kaže Dojčinović. Na pitanje šta će doneti novi Zakon o poreklu imovine, urednik KRIK-a kaže da je taj zakon – nepotreban. "Taj zakon uvodi stvari koje već postoje. Postavljen je sistem, moguće je i proveriti i oduzeti nelegalnu imovinu, ali, pošto ne smeju ništa da urade u praksi – donose novi zakon", kaže Dojčinović.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=831959#p831959:3vfna0x8 je napisao(la):
Selkat » Сре Мар 17, 2021 2:34 am[/url]":3vfna0x8]Иако већ доста дуго читам форум, тек сада сам се латио да нешто и напишем.

Последњих пар месеци сам гледао да купим неку гарсоњерицу на шпијунку у, да кажем, строгом центру града ради даљег издавања, међутим лагано одустајем од те идеје.

Не знам да ли се ви слажете са овим што ћу написати али моја рачуница је следећа:
Ако стан од рецимо 25 квадрата платим данас 65 000-70 000 евра, колико се минимално (а углавном и више) тражи за ,,нормалне'' станове те квадратуре у центру града, а под претпоставком да га издајем за неких 230-240 евра, требало би ми око 25 година да повратим инвестицију имајући у виду тренутне цене издавања (које, супротно продајним ценама, чак показују тенденцију да иду на доле) што је, сложићете се, нереално дуг период.

Зашто ово кажем? Па зато што се у 90% огласа који се односе на такве гарсоњере, наводи да је ,,стан идеалан за издавање'', из чега сам извео закључак да је фокус продаје управо на купцима који купују стан ради даљег издавања.

Капирам да закон понуде и потражње диктира цену али не могу а да се не запитам, зашто у оваквим условима (цена све виша - кирија све нижа) не долази до пада цена, посебно мањих станова (где нема више ни стана на дан као што је било)? Не да не долази до пада, него цена иде још горе.

Како је могуће да већина људи види неку исплативост у куповини стана који ће му се вратити тек за 25 или више година? А очигледно је да већина људи види неку исплативост јер цене и даље расту.

Схватам да ће увек бити људи који ће куповати не обазирући се много на економске параметре (естрада, криминалци и сл.) али чисто сумњам да су они сами способни да гурају тржиште напред (њих, сигуран сам, не интересује ,,гарсоњера у Војводе Шупљикца за сређивање, впр).

I ja isto, otkad je "stan na dan" propao više mi Bgd i ne pada na pamet, pre bih kupio u nekom planinskom centru...verovatno tako razmišljaju i većina u Srbiji i regionu pa je prošle (kovid) godine prodato značajno apartmana na Kopaoniku i Zlatiboru
Još samo kad bi iskrsao neki stvarno dobar apart hotel - kondominijum u planinskom stilu, da možeš da izdaješ taj apartman koji kupiš preko recepcije...
Em vratiš investiciju za 10-ak godina em koristiš preko godine 1-2 nedelje za svoje potrebe
 
Ma koje iznajmljivanje stanova i kome. Pricate otplata 20-30 godina, pa Srbija ce 2050 imati dva miliona stanovnika manje. I to pod uslovom da ne udjemo u EU jer ako se to desi docicemo mnogo brze do tog broja. Primer iz mog okruzenja, u ulazu gde zivim za koju godinu ce biti 3 stana na trzistu ili ce se neko od rodbine useliti u njih. Za 30 godina vise od pola stanova ce promeniti stanare.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=832121#p832121:2d7rm1uj je napisao(la):
beli labud » Sre Mar 17, 2021 3:22 pm[/url]":2d7rm1uj]

I ja isto, otkad je "stan na dan" propao više mi Bgd i ne pada na pamet, pre bih kupio u nekom planinskom centru...verovatno tako razmišljaju i većina u Srbiji i regionu pa je prošle (kovid) godine prodato značajno apartmana na Kopaoniku i Zlatiboru
Još samo kad bi iskrsao neki stvarno dobar apart hotel - kondominijum u planinskom stilu, da možeš da izdaješ taj apartman koji kupiš preko recepcije...
Em vratiš investiciju za 10-ak godina em koristiš preko godine 1-2 nedelje za svoje potrebe
I ovo će biti zanimljivo, pre par godina sam prisustvovao baš gadnoj sceni u jednom hotelu ovog tipa gde se ispostavilo da menadžment "na crno" izdaje vlasničke apartmane pa se vlasik nenajavljeno pojavio i zatekao izdat apartman. Naravno, ne kažem da su svi takvi, ali mi se čini da je tržište rentijerstva blizu tačke prezasićenosti i da će uskoro pare morati da se ulažu u neku drugu granu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=832141#p832141:yzp8kcrh je napisao(la):
Dzangrizalo » Сре Мар 17, 2021 4:08 pm[/url]":yzp8kcrh]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=832121#p832121:yzp8kcrh je napisao(la):
beli labud » Sre Mar 17, 2021 3:22 pm[/url]":yzp8kcrh]

I ja isto, otkad je "stan na dan" propao više mi Bgd i ne pada na pamet, pre bih kupio u nekom planinskom centru...verovatno tako razmišljaju i većina u Srbiji i regionu pa je prošle (kovid) godine prodato značajno apartmana na Kopaoniku i Zlatiboru
Još samo kad bi iskrsao neki stvarno dobar apart hotel - kondominijum u planinskom stilu, da možeš da izdaješ taj apartman koji kupiš preko recepcije...
Em vratiš investiciju za 10-ak godina em koristiš preko godine 1-2 nedelje za svoje potrebe
I ovo će biti zanimljivo, pre par godina sam prisustvovao baš gadnoj sceni u jednom hotelu ovog tipa gde se ispostavilo da menadžment "na crno" izdaje vlasničke apartmane pa se vlasik nenajavljeno pojavio i zatekao izdat apartman. Naravno, ne kažem da su svi takvi, ali mi se čini da je tržište rentijerstva blizu tačke prezasićenosti i da će uskoro pare morati da se ulažu u neku drugu granu.

Na planinama nije baš tako, i preko leta a i ove zimske sezone se tražilo mesto više!

A za to što pišeš ima rešenje, pogodiš da ti plaćaju fiksnu kiriju i baš te briga koliko gazda hotela zarađuje
I ja bih kupio apartman ali trenutno nema ništa u ponudi da liči na nešto...
 
Iz moje potrage sa stanom u Beogradu:

Za pripadnike srednje klase, relativno povoljni stanvovi (na pr do 1200 evra kvadrat) može da se nadje na Karburmi, MIrjevu, Višnjici i Višnjičkoj banji, Medaku, Braće Jerković, delovi Vidikovca, lošiji stanovi na Žarkovu, Bele Vode, i to je to. Sve dalje prema periferiji je predaleko, a bliže centru je preskupo
 
Sto je najgore od svega i u tim opstinama je tesko naci nesto za 1200, a da nije zadnji sprat, prizemlje i da zgrada ima lift.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=831857#p831857:1klmeocz je napisao(la):
Seamus » 16 Mar 2021 04:56 pm[/url]":1klmeocz]https://www.numbeo.com/property-investment/region_rankings.jsp?title=2021&region=150

Beograd, ubedljivi sampion "Price to Income Ratio" kolone za Evropu. Pocetak 2021. tek skromno 4. mesto, a zadjite malo po 2020, 2019, 2018. Ekonomski tigar :)

:mrgreen: Podsetio si nas na jednu od najboljih tema na ovom forumu koja je na zalost nepravedno zakljucana :)

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=831959#p831959:1klmeocz je napisao(la):
Selkat » 17 Mar 2021 01:34 am[/url]":1klmeocz]Иако већ доста дуго читам форум, тек сада сам се латио да нешто и напишем.

Последњих пар месеци сам гледао да купим неку гарсоњерицу на шпијунку у, да кажем, строгом центру града ради даљег издавања, међутим лагано одустајем од те идеје.

Не знам да ли се ви слажете са овим што ћу написати али моја рачуница је следећа:
Ако стан од рецимо 25 квадрата платим данас 65 000-70 000 евра, колико се минимално (а углавном и више) тражи за ,,нормалне'' станове те квадратуре у центру града, а под претпоставком да га издајем за неких 230-240 евра, требало би ми око 25 година да повратим инвестицију имајући у виду тренутне цене издавања (које, супротно продајним ценама, чак показују тенденцију да иду на доле) што је, сложићете се, нереално дуг период.

Зашто ово кажем? Па зато што се у 90% огласа који се односе на такве гарсоњере, наводи да је ,,стан идеалан за издавање'', из чега сам извео закључак да је фокус продаје управо на купцима који купују стан ради даљег издавања.

Капирам да закон понуде и потражње диктира цену али не могу а да се не запитам, зашто у оваквим условима (цена све виша - кирија све нижа) не долази до пада цена, посебно мањих станова (где нема више ни стана на дан као што је било)? Не да не долази до пада, него цена иде још горе.

Како је могуће да већина људи види неку исплативост у куповини стана који ће му се вратити тек за 25 или више година? А очигледно је да већина људи види неку исплативост јер цене и даље расту.

Схватам да ће увек бити људи који ће куповати не обазирући се много на економске параметре (естрада, криминалци и сл.) али чисто сумњам да су они сами способни да гурају тржиште напред (њих, сигуран сам, не интересује ,,гарсоњера у Војводе Шупљикца за сређивање, впр).

Mislim da treba da gledas na to drugacije.
Euri, Dolari, Dinari se stampaju u neverovatnim kolicinama. Drzati novac u Eurima je cista ludost jer svakog dana gubis odredjeni procenat u odnosu na nesto sto se "stampa" sporije od toga. Novac na racunu (kes) je samo kratkorocno sredstvo i ne bi trebalo da ga drzis od mesec dva duze na racunu. Treba da drzis vrednost u nekoj drugoj vrsti imovine a nikako u kesu.
Na primer zgrade nove se grade ali daleko sporije od stampanja eura. Bitcoin se kopa novi (900 komada dnevno) ali i to daleko sporije od stampanja Eura. Novo zlato (oko 3500 tona godisnje legalno) se iskopa svake godine ali i to je daleko sporije od stampanja eura. Dakle skoro sve asset class gube vrednost ali Euro TONE zestokom brzinom. Fora ti je da od svega sto "pada" uhvatis se za granu koja ce najmanje da tone.
Svakako da je kupovina nepokretnosti daleko bolja od toga da drzis u Euru. Ne treba da gledas koliko si "mesecno" dobar. Koga briga. Cak i da kupis stan i da ti stoji prazan (placas racune) bices u vecem plusu nego da ti stoji 70k eura na racunu posto tu definitivno samo gubis.

Zemljiste jedino ne gubi mnogo vrednost mada imaj na umu da je tehnologija dovela do toga i dovodi do toga da mnogo vise mozes da uradis sa manjim prostorom pa zato ne raste vrednost nekom straobalnom brzinom. Investiraj u nekretnine i uzivaj.
 
Pare su tu da se troše, život leti, da kupim betonsku kutiju koja mi zvrji prazna 25 godina samo da bih imao privid da sam očuvao vrednost kapitala baš me briga. Bolje da te pare investiram u kvalitet života i svakodnevne potrebe moje porodice. Materijalna dobra nikad nisu bila sigurica, jedino ti znanje niko ne može oduzeti (osim alchajmera) sve ostalo može da nestane za noć.
 
MrGood2016":emyk0vew je napisao(la):
Ako se ovako brzo i po ovim cenama prodaju stanovi sada kada narod nema para, kako li ce tek posle biti kad narod bude imao vise lara nego sada?

To da li narod ima para ili ne je manje relevantno jer ti sto nemaju para, lagano se zaduzuju kod banaka na 30ak godina za mnogo vise nego sto realno mogu da se opruze.
Cene su objektivno u odnosu ja plate velike ali to je Beograd. Koliko znam lično a i i priča starijih ljudi, nikada u centru Beograda nije mogao da se kupi stan od radničke plate. Pričam naravno o tržišnim cenama a ne otkupu državnih stanova.

Ko je osuđen da plaća kiriju, bolji mu je čak i kredit na 30 godina.

Investicija za izdavanje? Što da ne u slučaju da imate dovoljno keša a ne znate šta bi ste pametnije s njim. Uzeti na kredit pa izdavati je čista glupost i nepotreban rizik.

Što se mene tiče, stanovi u Beogradu u odnosu na standard i kvalitet života ne vrede toliko ali to je subjektivno.


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=832345#p832345:295j65tm je napisao(la):
StariPosmatrač » Čet Mar 18, 2021 8:41 am[/url]":295j65tm]Pare su tu da se troše, život leti, da kupim betonsku kutiju koja mi zvrji prazna 25 godina samo da bih imao privid da sam očuvao vrednost kapitala baš me briga. Bolje da te pare investiram u kvalitet života i svakodnevne potrebe moje porodice. Materijalna dobra nikad nisu bila sigurica, jedino ti znanje niko ne može oduzeti (osim alchajmera) sve ostalo može da nestane za noć.

Ovako razmisljas dok ne prodjes kompletan ciklus "Im'o pa nem'o" fenomena :D pa posle krivis i roditelje i pradedu i drzavu... Kad vidis da se nekad trosilo za mesec dana ono sto bi ti danas sluzilo za godinu, i to na zaje*anciju i trange frange... :D

Nije sreca u velikom novcu, nego u spokojstvu :D to je najbolja stvar koju covek moze da kupi. Bar je to neka moje filozofija, a zivot od dana do dana pravi stres.

Da ne filozofiram previse :D :D mislim i dalje da su nekretnine najbolja investicija, al su ipak prepumpane trenutno, barem u Bg..
 
Smatram da su cene prepumpane i u smislu odnosa cena-kvalitet i u smislu toga da tržište nije spremno da plati tu cenu. Činjenica je da se i naša i one "čvrste" valute štampaju kao nikad do sad, ali se to ne odražava na potrošače tj. retko koja grana privrede je u stanju da isprati rast tržišta nekretnina bilo u pogledu rasta te grane bilo u pogledu rasta plata zaposlenih u toj grani
 
Zanimljiva je tvrdnja da trziste nije spremno da plati nesto sto se prodaje vise nego ikada, brze nego ikada.
 
mislim da opštu sliku remeti to što imamo upliv kriminala i to što je narod generalno prepadnut da cene ne nastave vrtoglavo da rastu pa se zadužuje više nego što je objektivno za njihovnu platežnu moć, pa samim tim i oni održavaju tržišno stanje takvo kakvo je
 
Nisam dober prognozer, nemojte slusati tamo nekog lika sa foruma... :D Ali naglo su porasle cene, a velika vecina ljudi koje znam ni pre godinu dana nisu bili spremni da plate toliko. Izdavanje je palo, tako da je u tom smislu investicija jos gora.

E sad, da li ce neka mala manjina uzeti u vlasnistvo vecinu nekretnina u bg, to ne znam.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=833333#p833333:2ukuec8g je napisao(la):
MrGood2016 » Ned Mar 21, 2021 1:15 pm[/url]":2ukuec8g]Zanimljiva je tvrdnja da trziste nije spremno da plati nesto sto se prodaje vise nego ikada, brze nego ikada.

Pa sad, da l se sad brze i vise prodaje nego pre korone, nisam bas siguran, radili su ovde ljudi poredjenja na osnovu podataka sa RGZ. prodaju 2019, 2020 i 2021.
 
Nisam bas siguran koliko je RGZ azuran sa unosom trabsakcija iz ove godine na svoj public web registar, ali daj neki link da pogledamo te analize. Proslu godinu svakako ne treba uzimati previse u obzir jer je granicna situacija, i godina kada su svi stavili kupovinu na stand by nadajuci se padu cena iz 2011/2012 godine.
 
Vrh