Šta je novo?
Od:
Filteri

Cene nekretnina

Interesuje me jedna stvar.
Koja je po vasem misljenju realni odnos cena izmedju starogradnje, renovirane starogradnje, novogradnje i lux novogradnje? Znaci ne pricamo o vasem misljenju o realnim cenama, nego o realnom odnosu cena.
Recimo, evo mog misljenja, i kao primer cu uzimati manje-vise trenutne cene po oglasima, iako smatram da su prenaduvane.
Uzmimo na primer neku bas dobru lokaciju u Beogradu i lux novogradnju na toj lokaciji koja kosta 4.000 evra i stvarno to vredi (ponavljam, iako smatram da je prenaduvano, ali recimo da je zgrada napravljena najkvalitetnije moguce i u pogledu stabilnosti i izolacije i materijala u stanu, znaci kvalitetno i lux u svakom smislu, ima lep pogled, sve je blizu,...).
E sad, recimo da na istoj lokaciji, ali malo drugacijoj mikrolokaciji (npr. losiji pogled, blizina toplane,,...) imamo isto neku novogradnju koja nije bas lux nego su korisceni materijali mozda malo bolji od proseka. Po mom misljenju takva zgrada (ako uporedimo sa prvom) ne bi trebalo da kosta vise od recimo 3.200 evra, reda velicine. I nazovimo to nekom standardnom novogradnjom.
A sad uzmimo za primer neku starogradnju iz 1960-1970 koja je istoj lokaciji (mikrolokacija manje-vise nije bitna) koja je renovirana, ali full. Po mom misljenju, koliko god da je takav stan lux, ne bi trebalo da kosta recimo vise od 2.800 evra po kvadratu.
I konacno, neka starogradnja isto iz tih godina koja nikad nije renovirana na istoj lokaciji. Ja mislim da ona ne vredi vise od 2.000 evra po kvadratu u takvom odnosu cena.
E sad, ne racunam nelegalizovane suturene, golubarnike u nadogradnji koji prokisnjavaju, neki raspad iz 1920. i slicno sto na toj lokaciji ne bi trebalo da vredi mozda ni vise od 1.000 evra po kvadratu, a sto ne bih kupio ni po toj ceni.

Suma sumarum, ja bih postavio odnos, ako je standardna novogradnja 100%, onda lux novogradnja ne bi trebalo da bude skuplja od recimo 25% od te standard novogradnje, renovirana starogradnja ne bi trebalo da kosta vise od recimo 80% cene standard novogradnje, a nerenovirana starogradnja ne bi trebalo da kosta vise od 60% standard novogradnje. Mislim da cak i poreska uprava za realnu vrednost stana starog 50-60 godina racuna sigurno 30-40% amortizaciju, ako ne i vise.
Smatram da, pored toga sto su cene novogradnje previsoke, i starogradnje znaju da budu jako skupe. Iako investitori znaju da budu alavi, ponekad se zaprepastim kad vidim koliko alav moze da bude neko ko prodaju raspad starogradnju po ceni novogradnje, mada je to mozda i lazan oglas i sl.

Stoga me interesuje koje je vase misljenje o realnom odnosu cena ovih kategorija?
 
Tesko je reci jer realno i mikrolokacija utice ma cenu a ne mogu dve zgrade stajati na istoj poziciji.

Po meni, renovirana (na nivo priblizan toj novogradnji) starogradnja bi trebalo da bude 90% cene novogradnje. Nerenovirana starogradnja 90% minus cena renoviranja po kvadratu. Naravno sad sama zgrada utice dodatno, ako starogradnja nema lift to je naravno minus, ako salonac sa visim plafonima od novogradnje to je plus itd.

U praksi sve je to haoticno, tesko je naci identicnu strukturu i lokaciju da bi se poredilo samo na osnovu opremljenosti i datuma izgradnje.

Takodje, mislim da su cene starogradnje i Bg trenutno ludje od novogadnje, pogotovo ako je u prici i opcija povrata PDV-a.
 
Defke je napisao(la):
Tesko je reci jer realno i mikrolokacija utice ma cenu a ne mogu dve zgrade stajati na istoj poziciji.

Po meni, renovirana (na nivo priblizan toj novogradnji) starogradnja bi trebalo da bude 90% cene novogradnje. Nerenovirana starogradnja 90% minus cena renoviranja po kvadratu. Naravno sad sama zgrada utice dodatno, ako starogradnja nema lift to je naravno minus, ako salonac sa visim plafonima od novogrwdnje to je plus itd.

U praksi sve je to haoticno, tesko je naci identicnu strukturu i lokaciju da bi se poredilo samo na osnovu opremljenosti i datuma izgradnje.
Kliknite za proširenje...
Tacno je da zavisi od milion faktora.
Ali se npr. ne slazem da renovirana starogranja treba da bude skuplja od nerenovirane samo za cenu renoviranja, nego i za cenu zivaca i vremena potrebnog da nadjes majstore, materijal i organizujes ceo proces renoviranja. Moze da bude tacno jedino ako racunas cenu renoviranja po kvadratu koji ti radi neka agencija za renoviranje po principu kljuc u ruke. a to je pretpostavljam dosta skuplje od toga da sam organizujes, a opet bih i tu dodao troskove vezane za faktor vremena i zivaca (manje nego kad sam radis, ali nije da nema cimanja).
Takodje, ja iskreno ne bih dao 90% cene novogradnje na starogradnju, jer cak i da je taj stan pristojno renoviran sta cemo sa samom zgradom koja je u ruiniranom stanju. Mislim, mozda bih dao 90%, ali da je zgrada zaista kvalitetna, na dobroj lokaciji i mikrolokaciji, komplet renovirana, da je renovirana fasada, okreceni zidovi iznutra, stavljen novi lift i slicne stvari. Ako imam para da kupim renoviranu starogradnju koja kosta 90% novogradnje, onda cu dodati jos 10% i kupiti novogradnju. Mislim, isto radim i sa drugim stvarima. Ja bih kupio ili nova kola ili polovna za 3k-4k. Totalna mi je glupost da dam za stara kola isti iznos sa kojim bih mogao da kupim nova. Nikad ne bih kupo neka polovna kola za 15k-20k kad za te pare mogu da kupim nova (osim ako znam od kog kupujem. znam da je vodio racuna o njima, kola su stara par godina, pod garancijom i znam sta kupujem, i da su ipak barem 10-20% jeftinija od novih)
 
Poslednja izmena:
pericam1989 je napisao(la):
Interesuje me jedna stvar.
Koja je po vasem misljenju realni odnos cena izmedju starogradnje, renovirane starogradnje, novogradnje i lux novogradnje? Znaci ne pricamo o vasem misljenju o realnim cenama, nego o realnom odnosu cena.
Recimo, evo mog misljenja, i kao primer cu uzimati manje-vise trenutne cene po oglasima, iako smatram da su prenaduvane.
Uzmimo na primer neku bas dobru lokaciju u Beogradu i lux novogradnju na toj lokaciji koja kosta 4.000 evra i stvarno to vredi (ponavljam, iako smatram da je prenaduvano, ali recimo da je zgrada napravljena najkvalitetnije moguce i u pogledu stabilnosti i izolacije i materijala u stanu, znaci kvalitetno i lux u svakom smislu, ima lep pogled, sve je blizu,...).
E sad, recimo da na istoj lokaciji, ali malo drugacijoj mikrolokaciji (npr. losiji pogled, blizina toplane,,...) imamo isto neku novogradnju koja nije bas lux nego su korisceni materijali mozda malo bolji od proseka. Po mom misljenju takva zgrada (ako uporedimo sa prvom) ne bi trebalo da kosta vise od recimo 3.200 evra, reda velicine. I nazovimo to nekom standardnom novogradnjom.
A sad uzmimo za primer neku starogradnju iz 1960-1970 koja je istoj lokaciji (mikrolokacija manje-vise nije bitna) koja je renovirana, ali full. Po mom misljenju, koliko god da je takav stan lux, ne bi trebalo da kosta recimo vise od 2.800 evra po kvadratu.
I konacno, neka starogradnja isto iz tih godina koja nikad nije renovirana na istoj lokaciji. Ja mislim da ona ne vredi vise od 2.000 evra po kvadratu u takvom odnosu cena.
E sad, ne racunam nelegalizovane suturene, golubarnike u nadogradnji koji prokisnjavaju, neki raspad iz 1920. i slicno sto na toj lokaciji ne bi trebalo da vredi mozda ni vise od 1.000 evra po kvadratu, a sto ne bih kupio ni po toj ceni.

Suma sumarum, ja bih postavio odnos, ako je standardna novogradnja 100%, onda lux novogradnja ne bi trebalo da bude skuplja od recimo 25% od te standard novogradnje, renovirana starogradnja ne bi trebalo da kosta vise od recimo 80% cene standard novogradnje, a nerenovirana starogradnja ne bi trebalo da kosta vise od 60% standard novogradnje. Mislim da cak i poreska uprava za realnu vrednost stana starog 50-60 godina racuna sigurno 30-40% amortizaciju, ako ne i vise.
Smatram da, pored toga sto su cene novogradnje previsoke, i starogradnje znaju da budu jako skupe. Iako investitori znaju da budu alavi, ponekad se zaprepastim kad vidim koliko alav moze da bude neko ko prodaju raspad starogradnju po ceni novogradnje, mada je to mozda i lazan oglas i sl.

Stoga me interesuje koje je vase misljenje o realnom odnosu cena ovih kategorija?
Kliknite za proširenje...
Ovo o čemu govoriš je sve jako relativno, naručito termini "lux", "full renovirano", itd za različite ljude mogu značiti različite stvari. Neko ko ima odgovarajući budžet će mnogo lepše i raskošnije opremiti starogradnju kupljenu u izvornom stanju nego što će to učiniti investotor u tzv. "lux" zgradi. Stanovi renovirani vrhunskim materijalima u kvalitetnim, održavanim starim zgradama apsolutno izgledaju daleko luksuznije nego bilo koja novogradnja. Međutim, koliko god angažovao dobrog arhitektu, koristio napredne materijale i izolaciju, stanovanje u starogradnji ima 2 fundamentalna "problema" koji se ne često ne mogu rešiti sve i da potrošis milione- stare zgrade nemaju podzemne garaže, a najčešće (ako govorimo o predratnim starogradnjama u gradskom jezgru) nemaju ni lift. E sad, pitanje je ličnog izbora i šta ti vrednuješ- Da li bi radije živeo na gornjem Dorćolu (gde je odnos starogradnji prema novogradnjama 99:1) ili recimo u blizini Airport City-ja gde su mahom nove zgrade? To su fundamentalno različiti koncepti i načini života, pa i demografija stanovnika na tim lokalacijama. Osnovno pitanje nije starogradnja ili novogradnja, već lokaliteta gde se ti osećaš komforno i zadovoljno.
 
pericam1989 je napisao(la):
Tacno je da zavisi od milion faktora.
Ali se npr. ne slazem da renovirana starogranja treba da bude skuplja od nerenovirane samo za cenu renoviranja, nego i za cenu zivaca i vremena potrebnog da nadjes majstore, materijal i organizujes ceo proces renoviranja. Moze da bude tacno jedino ako racunas cenu renoviranja po kvadratu koji ti radi neka agencija za renoviranje po principu kljuc u ruke. a to je pretpostavljam dosta skuplje od toga da sam organizujes, a opet bih i tu dodao troskove vezane za faktor vremena i zivaca (manje nego kad sam radis, ali nije da nema cimanja).
Takodje, ja iskreno ne bih dao 90% cene novogradnje na starogradnju, jer cak i da je taj stan pristojno renoviran sta cemo sa samom zgradom koja je u ruiniranom stanju. Mislim, mozda bih dao 90%, ali da je zgrada zaista kvalitetna, na dobroj lokaciji i mikrolokaciji, komplet renovirana, da je renovirana fasada, okreceni zidovi iznutra, stavljen novi lift i slicne stvari. Ako imam para da kupim renoviranu starogradnju koja kosta 90% novogradnje, onda cu dodati jos 10% i kupiti novogradnju. Mislim, isto radim i sa drugim stvarima. Ja bih kupio ili nova kola ili polovna za 3k-4k. Totalna mi je glupost da dam za stara kola isti iznos sa kojim bih mogao da kupim nova. Nikad ne bih kupo neka polovna kola za 15k-20k kad za te pare mogu da kupim nova (osim ako znam od kog kupujem. znam da je vodio racuna o njima, kola su stara par godina, pod garancijom i znam sta kupujem, i da su ipak barem 10-20% jeftinija od novih)
Kliknite za proširenje...
Pa ni tih 10% razlike nije malo, ovaj tvoj primer gde je ok novogradnja 3200 a renovirana starogradnja 2800 je blizu tog odnosa.

Stanovi nisu kola. Kola ipak od jednog trenutka ako nisu neki oldtajmer koji vredi odrzavati jednostsvno prestaju biti isplativa za dalja ulaganja, dok stan moze obavljati svoju funkciju i 100 godina. Dobar, luksuzan, top sredjen salonac u odrzavanoj starijoj zgradi moze cak biti i skuplji od nove demituse sa PVC stolarijom na istoj lokaciji. Zapravo ne da moze nego ce sigurno biti skuplji.
 
chiller je napisao(la):
Iskreno, zvučna izolacija je loša i u starogradnjama, bar onim u kojima sam ja boravio. Što ne umanjuje tugu i nesreću istog problema i u novogradnji.
Kliknite za proširenje...
Starogradnja građena pre 60-ih je najbolja sto tice zvučne izolacije, dok je ona građena posle 60-ih uglavnom gora od danasnje novogradnje.
 
chiki je napisao(la):
Pricao sam sa agentom za nekretnine. Nisam siguran iz koje je

Stan je od 141 kvm. Zgrada 2010. Vojna. Stan tek renoviran, namesten... mislim da je 1000 minimalno na duze...
Kliknite za proširenje...
Cim ide preko agencije, odma je to nenormalna cena.. Ako covek ima ikakve mogucnosti, uvek je bolje traziti preko prijatelja i poznanika, bolje i tebi jer ces dobiti bolji i normalniju cenu, spustice cenu, a stanodavac dobija pouzdznog coveka na duze vreme koj mu nece ostaviti krs, neplacene racune, nece kasniti i nece praviti probleme.. Sve ima svoe..
A stan od 141m2 je realno nepotreban luksuz za 99% porodica i to ako je na dobroj lokaciji u bg i vredi te pare.. To je pre za neku firmu za poslovni prpstor ako je na dobroj lokaciji i onda i treba da se to plati, nemam nista protiv..
Potpuno je druga prica da neko za 50-70m2 trazi takve neke sume, to je van svake realnosti u srbistanu
 
Dart je napisao(la):
Starogradnja građena pre 60-ih je najbolja sto tice zvučne izolacije, dok je ona građena posle 60-ih uglavnom gora od danasnje novogradnje.
Kliknite za proširenje...
Rentirao sam u zgradi na gornjem dorcolu, starogradnja ali ne znam iz koje godine. Pretpostavljam da je pre 60tih izgrađena jer je to sam centar grada. Čuo sam babu u stanu pored kad odvrne televizor i kad se svađa sa ćerkom. Čuo sam i sa isprata ispod kad malo odvrnu muziku (nije bila zurka nego onako malo da ih pogodi pesma). Ostale komšije nisam jer su valjda bili mirniji. U kupatilu se doduše ništa nije čulo.
To su moja iskustva.
 
Dart je napisao(la):
Starogradnja građena pre 60-ih je najbolja sto tice zvučne izolacije, dok je ona građena posle 60-ih uglavnom gora od danasnje novogradnje.
Kliknite za proširenje...
Nema pravila po tom pitanju. U predratnim saloncima (pogotovo onim gradjenim u XIX veku) problem zvucne izolacije moze biti vise nego ozbiljan. Danas, ukoliko se gradi kako treba (zidovi izmedju stanova sa zvucnom izolacijom, udarna zvucna izolacija preko kosuljice) nema problema sa bukom. Ako se kupuje stan u novogradnji, potrebno je pogledati planove spratova gde su svi detalji (tipovi zidova) detaljno opisani.
 
Evropska centralna banka, jos 2% povećanja kamata kroz celu godinu i pitanje je da li ce to biti dovoljno.

Screenshot_20230307_071237.jpg

www.reuters.com

ECB's Holzmann calls for four more 50 bps rate hikes- Handelsblatt

The European Central Bank should raise interest rates by 50 basis points at each of its next four meetings as inflation is proving to be stubborn, Austrian central bank chief Robert Holzmann told German business daily Handelsblatt.
www.reuters.com www.reuters.com
 
Poslednja izmena:
Da da, US uvek dosta brze reaguju od EU :) Doduse najvece zamerke za FED su bas brzina kojom dizu kamate (mnogi misle da je bilo bolje da su krenuli dosta agresivnije i sa vecim kamatama odmah)
 
Treba realno i fer sagledavati situaciju. Kamate rastu i treba to da prikazemo ali za sada ja ne vidim da cene padaju. Ono sto je primetno da je trziste zamrlo u smislu broj prodaja je jako mali ali ne padaju cene. Da pocnu da spustaju mora da pocnu da izlaze iz nekretnina a to je jedino gubitak poslova malo masovniji.
 
Jos malo na temu krize, koja nekako utice na cene nekretnina, na kraju... Ako se pogledaju te neke krize kroz istoriju, US je uvek ulazila u krizu i to nekako ostro, ali se i mnogo laske izvukla iz iste jer su mehanizmi u Americi sa dosta manje birokratije (tj brze deluju).
U Evropi to nekako ide mnogo traljavije, kod ECB-a je ukljucena politika na mnogo visem nivou u odnosu na FED. Ta birokratija takodje bas bas koci reakciju centralne banke.
Sasvim sigurno ce ECB podici kamate na preko 5%, a kako ne postoje ni najmanji nagovestaji da ce se sukob u Ukrajini uskoro zavrsiti - ko zna sta nas ceka do kraja ove i sledece godine (narocito kakva ce biti sledeca zima i koliko jos oruzja Evropa mora poslati na istok).
Kada se uzmu neke specificnosti ove krize i de fakto razdvajanja sveta na nekoliko centara/strana (US, Kina, Indija), a imajuci u vidu da Evropska industrija (narocito Nemacka) zavisi nenormlano od ove tri strane, sigurno ce kriza u EU biti dublja (sto i jeste generalno) u odnosu na US.
Evropa je takodje, zadnjih decenija, dosta dosta zastala u tom nekom tehnoloskom pogledu i ponovo zavise dosta od US i ograniceno od Kine. Dok u pogledu trzista zavise debelo i od jednih i od drugih. Pogledajte komunikacione tehnologije i kompanije - nema vise Evropskih firmi, sve su ili propale ili su ih pokupovali Ameri ili Kinezi.
Evropa se nalazi bas u procepu i moje neko misljenje da ce ova kriza definitivno najvise poljuljati samu Evropu

@vradovic ako padaju cene, nece sigurno to preko noci - prvi korak je uvek 'zatisje' trzista.... a videcemo da li ce i kako se kretati kriva tamo negde krajem godine.
 
Jedan pogled na situaciju i nezahvalno predviđanje:
  • Nominalna inflacija ne prati 1:1 količinu novca u opticaju, više je novca naštampano nego što nominalna inflacija pokazuje,
  • Cene nekretnina npr. u EU su u popriličnoj korelaciji sa količinom novca u opticaju, ne sa inflacijom. Mi tu imamo "fazno kašnjenje", zato je realno očekivati malu korekciju i kod nas,
  • Kamatne stope se određuju u odnosu na trenutnu nominalnu inflaciju,
  • Koeficijent inflacije se računa na ponekad nelogičan način, recimo računari i mobilni telefoni ulaze deflatorno u indeks (iako im cena možda čak i skoči u odnosu na prethodnu generaciju jer su po "jedinici brzine" jeftiniji),
  • Ostalo je još oko 4-5% u evro zoni da se "izjednači" količina novca u opticaju i nominalna inflacija. Realno jeste da referentna kamatna stopa skoči za još cca 2%... Kad dođemo do izjednačavanja nominalne akumulirane inflacije i količine novčane mase (u odnosu na "stabilnu" referentnu tačku od pre par godina) onda kamate idu strmoglavo dole jer se kriza već oseća na mnogim frontovima i treba osnažiti zapadnjačku ekonomiju (za koju smo vezani). Tako je bilo i u mnogim prethodnim krizama,
  • Cena mnogih namirnica je skočila mnogo više nego što pokazuje povećanje novčane mase (a kamoli inflacija). Ili će te namirnice pojeftiniti ili centralne banke imaju lufta da doštampaju još novca kad nominalna inflacija krene da pada.
  • Ako ne bude bilo doštampavanja novca od strane ECB (a trenutni tred je smanjivanje novčane mase), cene nekretnina mogu da padnu u Srbiji cca 10%, svaki pad preko toga mora da prati značajno smanjivanje novčane mase od strane ECB (koje jeste na snazi od septembra prošle godine). U svakom slučaju, pad veći od 10% treba smatrati za rasprodaju. Ovde treba obratiti pažnju da govorim o realizovanim cenama ne budalaštinama iz oglasa,
  • Ako bude bilo doštampavanja novca ulazimo u vrzino kolo...
  • U principu, uzmite da su nekretnine novo zlato, uporedite sa https://tradingeconomics.com/euro-area/money-supply-m1 i nema mnogo mesta za grešku.
Ovo nije finansijski savet, nemoj neko da bazira svoju investiciju na osnovu razmišljanja tamo nekog nikolasa27 sa beobuild foruma.

EDIT: Još par linkova za poređenje:
 
nikolas27 je napisao(la):
  • Ostalo je još oko 4-5% u evro zoni da se "izjednači" količina novca u opticaju i nominalna inflacija. Realno jeste da referentna kamatna stopa skoči za još cca 2%... Kad dođemo do izjednačavanja nominalne akumulirane inflacije i količine novčane mase (u odnosu na "stabilnu" referentnu tačku od pre par godina) onda kamate idu strmoglavo dole jer se kriza već oseća na mnogim frontovima i treba osnažiti zapadnjačku ekonomiju (za koju smo vezani). Tako je bilo i u mnogim prethodnim krizama,
Kliknite za proširenje...
S'tim sto je opasno naglo spustiti zato sto moze da im se desi "whip effect" koji se desio 70ih i koji se generalno desava kada je jaka inflacija u pitanju.
Ako ljudima naglo das mogucnost da pozajme novac, onda ce naglo i da skoci inflacija. Zato mislim da ce morati jako dugo da drze kamate na visokom nivou i zato mislim da ulaganje u nekretnine u investicionom smislu mozda nece biti toliko aktuelno u sledecih 7,8 godina.

Moze isto tako lako da se desi da spuste bez obzira sto ce to vratiti inflaciju i predstaviti nam to neko "novo normalno stanje" ali onda ce razlika izmedju onih koji imaju posede i onih koje nemaju biti jos veca cime onda nastaje rizik od socijalnog nemira ( i sada je vec na visokom nivou ).
Treba samo ispratiti situaciju. Dobijamo sada naznake od ljudi iz centralnih banaka da im je cilj da inflaciju spuste na 2% cak i ako moraju da sruse ekonomiju, videcemo da li ce to politicari dozvoliti (ne verujem da centralne banke rade kao nezavisne jedinke).
 
Anon je napisao(la):
S'tim sto je opasno naglo spustiti zato sto moze da im se desi "whip effect" koji se desio 70ih i koji se generalno desava kada je jaka inflacija u pitanju.
Ako ljudima naglo das mogucnost da pozajme novac, onda ce naglo i da skoci inflacija. Zato mislim da ce morati jako dugo da drze kamate na visokom nivou i zato mislim da ulaganje u nekretnine u investicionom smislu mozda nece biti toliko aktuelno u sledecih 7,8 godina.

Moze isto tako lako da se desi da spuste bez obzira sto ce to vratiti inflaciju i predstaviti nam to neko "novo normalno stanje" ali onda ce razlika izmedju onih koji imaju posede i onih koje nemaju biti jos veca cime onda nastaje rizik od socijalnog nemira ( i sada je vec na visokom nivou ).
Treba samo ispratiti situaciju. Dobijamo sada naznake od ljudi iz centralnih banaka da im je cilj da inflaciju spuste na 2% cak i ako moraju da sruse ekonomiju, videcemo da li ce to politicari dozvoliti (ne verujem da centralne banke rade kao nezavisne jedinke).
Kliknite za proširenje...
Šta znači kad kažeš "oni koji imaju posede i oni koji nemaju"?

Pitam jer koliko shvatam glavni faktor kod određivanja kamatnih stopa nije ekonomska jednakost, već stopa zaposlenosti. Imaš radno mesto, odlično idemo!
 
goran123 je napisao(la):
Šta znači kad kažeš "oni koji imaju posede i oni koji nemaju"?

Pitam jer koliko shvatam glavni faktor kod određivanja kamatnih stopa nije ekonomska jednakost, već stopa zaposlenosti. Imaš radno mesto, odlično idemo!
Kliknite za proširenje...
Znaci da u tom slucaju cene nekretnina ce skociti jos vise i ljudima ce biti jos teze da kupe dok oni koji imaju nekretnine ce biti "bogatiji" ali iskreno ne verujem da ce doci do te situacije.
 
Anon je napisao(la):
Znaci da u tom slucaju cene nekretnina ce skociti jos vise i ljudima ce biti jos teze da kupe dok oni koji imaju nekretnine ce biti "bogatiji" ali iskreno ne verujem da ce doci do te situacije.
Kliknite za proširenje...

Tačno, ali si naveo to kao faktor pri spuštanju kamatne stope. Samo kažem da mi se čini da to ne igra ulogu, već prvenstveno stopa zaposlenosti.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh