Није ми баш најјасније, чини ми се да су контрадикторне инфо. Да ли има довољно места која су празна из различитих разлога (цене, масовна инвестициона куповина) као што
марикс рече или их једноставно свакако нема довољно, као што је случај са урбанијим деловима града након уметања додатних, непланираних квадрата?
Ја некако прејудицирам алавост инвеститора, која ми је логична, али и легитимна, као што баба на пијаци жели да прода крушке за 400 динџи, место за 200 или ми наш рад нпр. Онда даље идем ка држави и институцијама, урбанизму да видим да ли су они слаба карика због непотизма итд. Онда се испостави изгледа да није ни то...него је до људи...