Šta je novo?
Od:
Filteri

Cene nekretnina

Suzuman je napisao(la):
Dakle nisam rekao pogrešno? Priučeni kadar u IT svetu sa 2,3 godine iskustva je daleko bolje plaćen od gotovo svih drugih delatnosti u Srbiji?
Kliknite za proširenje...
Tako je. Ekonomista treba da se oguli 10 godina i to sa jakim promenama poslova da bi dosao do plate 1500e dok kursadzije mogu to da imaju za 2-3 godine.
Ali sad je otezavajuca okolnost, svi hoce IT, i proslo je vreme kursadzija. Zaposljavanje je sve teze i teze, jer se trazi sve vise i vise. Ali s druge strane, nema ni nekog izbora na trzistu. Ali taj izbor nije usko vezan za IT, vec i za druge sfere. Konkurencija na trzistu rada je nikakva i za ekonomiste i za elektro-inzenjere i za sve grupe. Dovoljno je biti normalan, pa da automatski budes natprosecan.

Klinci traze debele pare za pocetak (podrzavam i bravo), a nisu bas jaki po znanju i nemaju volju da rade (ne podrzavam). Kada firma nadje nekog mladog i perspektivnog koji zeli da radi, mora da ga zadrzi po svaku cenu. Sada je prilika da se ljudi bave obrazovanjem i da zele da rade i da se zaposle i da zarade, jer je konkurencija nikakva.
 
Suzuman je napisao(la):
Dakle nisam rekao pogrešno? Priučeni kadar u IT svetu sa 2,3 godine iskustva je daleko bolje plaćen od gotovo svih drugih delatnosti u Srbiji?
Kliknite za proširenje...
To je tako od 5og oktobra i zaokreta prema zapadu, a onda i dolaskom brzog interneta u Srbiji. Jednostavno mnogo je brza integracija sa zapadom isla u IT svetu (razumljivo).
Sada se to dosta otvorilo i ostale pozicije/sektori (visoko kvalifikovani) su dosta placeni, doduse sve je vezano za zapadne kompanije. Jedno vreme su se prevodioci ubijali od posla i zaradama. Sada mislim da su doktori u privatnim praksama top sa primanjima u Srbiji...

Nista to nije cudno, tako funkcionise ekonomija...
 
Radim na projektima za međunarodne finansijske institucije/kompanije i zaposljavamo s vremena na vreme. Nedavno smo tražili L1 -L2 IT workplace support inženjera. U Slovačkoj nam čovek traži 1500 EUR bruto sa 5 godina iskustva. Ovde u Srbiji smo imali takvu platu za naprednog help desk agenta (nije IT, dva strana jezika bar) u finansijskoj industriji.

Jedan projekat nismo nastavili sa velikim klijentom jer je odlučio da zaposli direktno u Gdinji u Poljskoj gde su ugovarali istu platu kao kod nas u BG.
Jednostavno, to mora da se preslika i kod nas pre ili kasnije. Ako ne bude tako, onda će firme tražiti tržišta sa jeftinijom radnom snagom.
 
chiki je napisao(la):
Prosveta je u krizi i kod nas i u Evropi. Zdravstvo je u krizi kod nas. Dokaz za to je da se vlast leći na zapadu. Da bi ostao psiho-fizicki zdrav mora se ići van grada ili imati drugačiju organizaciju zivota. Najbolje je okupiti ekipu ili se priključiti ekipama odnosno zajednicama koje već postoje u manjim opštinama. Sabornost je ključ.
Kliknite za proširenje...
Zdravstvo je ‘u krizi’ i na Zapadu. Ako krizom nazivamo nedostatak ljudstva i duge liste cekanja. Prakticno nema zemlje u Evropi gde to nije problem.
 
iv4n je napisao(la):
Prosecna bruto plata u Nemackoj je 2021. godine bila 50.255 evra, a medijalna je bila 43.740 evra (https://housinganywhere.com/Germany/average-salaries-in-germany-2021), sto znaci da je tamo medijana cak 87% prosecne plate kad je rec o bruto platama. Kad je rec o neto platama, tako je prosecna neto plata 32.673 EUR, a medijalna neto plata 29.120 RSD, sto je cak 89% prosecne neto plate.
U Francuskoj je medijalna neto plata 82% prosecne neto plate (https://housinganywhere.com/France/average-salary-france)
U Svedskoj je medijalna neto plata 34.200 SEK, a prosecna 38.300 SEK (https://koronapay.com/transfers/europe/en/blog/salaries-in-sweden-by-industries-and-professions-en/), sto znaci da medijalna plata cini 89% prosecne plate.
U Velikoj Britaniji je medijalna plata 2,492 GBP, a prosecna 2,886 GBP (https://housinganywhere.com/United-Kingdom/average-salary-in-uk), sto znaci da je medijana cak 86% prosecne plate.
U Austriji je medijana 50,633 EUR, a prosecna plata 51,731 EUR (https://koronapay.com/transfers/europe/en/blog/salaries-in-austria-industries-and-professions-1/#:~:text=According to Stepstone, the average,was €50,633 per year.), sto znaci da medijana cini cak 98% prosecne plate.
U Srbiji je prosecna plata maja meseca bila 96.919 RSD, a medijana 72.979 RSD (https://www.blic.rs/biznis/moj-novc...-72979-dinara-znate-li-kako-se-racuna/zdn2scd), sto je svega 75% prosecne neto plate.
U Kanadi je prosecna plata 2022. godine bila 55,600$, a medijana 41,700$ (https://wowa.ca/average-income-canada), sto znaci da je medijana 75% prosecne plate.
Jedino je u SAD (od zemalja koje sam posmatrao) ovaj procenat jos manji nego kod nas i krece se izmedju 65% i 70% (https://www.ssa.gov/oact/cola/central.html), ali SAD nije Evropa, i vrlo su specificni sto zbog mnogo poslova koji su placeni izuzetno dobro, sto zbog puno poslova koje radi migranti za minimalac, ali opet, mi smo blizi SAD-u nego Evropi po ovom parametru. Takodje, SAD je jedna od najpozeljnijih zemalja za zivot, i pored svih mana, pa je mnogim migrantima rad za taj minimalac samo ulaznica za bolje sutra,

Ukratko, kad god se uporedjuje recimo prosecna plata i cena nekretnina ili prosecna plata i potrosacka korpa, opet dolazimo do toga da, barem u slucaju Srbije, mnogo vise smisla ima uporedjivati medijalnu platu nego prosecnu, jer vecina stanovnika Srbije ne prima prosecnu platu, nego medijalnu, jer informacija o prosecnoj plati bez informacije o medijani, a narocito bez uporedjivanja odnosa medijane i prosecne plate sa drugim zemljama, u velikoj meri sakriva pravu sliku.

Npr. uporedimo se i sa Hrvatskom.
U Hrvatskoj je prosecna plata maja 2024. bila 1.324 EUR, a medijana 1.122 EUR (https://bizlife.rs/hrvatska-medijalna-plata-za-300-evra-jaca-od-srpskog-proseka/#:~:text=Prosečna mesečna neto plata, s,u odnosu na maj 2023.), sto znaci da je tamo medijana cak 85% prosecne plate.
Istovremeno prosecna plata u Srbiji je maja 2024. bila 830 evra, a medijana je bila 623 evra.
To znaci da je prosecna plata u Hrvatskoj veca 60% nego u Srbiji, a medijalna je 80% veca.
Ali neki ljudi na forumu uporedjuju prosecne plate u Beogradu od 1.000 evra i prosecnu platu platu u Hrvatskoj od 1.300 evra i misle da smo im blizu. Cene u Hrvatskoj su manje-vise kao ovde, a medijalni (prosecni) stanovnik Hrvatske ima 80% vecu platu nego medijalni (prosecni) stanovnik Srbije, i to je jedina statistika koja vam govori o tome u kakvoj smo ekonomskoj situaciji.

Cak i u Bugarskoj (https://www.timedoctor.com/blog/average-salary-in-bulgaria/#:~:text=Median salary refers to the,the other half earns less.) je medijana 2.960 BGN (oko 1.700 evra bruto), a prosecna plata 3.300 BGN (oko 1.500 evra bruto), sto daje odnos od cak 90%. U neto iznosu prosecna plata je 913 evra (https://en.wikipedia.org/wiki/Economy_of_Bulgaria), pa dolazimo do toga da je tamo medijana oko 820 evra, za razliku od nasih 623, sto znaci da medijalni (prosecni) stanovnik Bugarske ima 30% vecu platu nego medijalni (prosecni) stanovnik Srbije, uz nize cene svega i prednosi EU clanstva.
Kliknite za proširenje...
Super istrazivanje, daje neke nove uvide.

Upitni je doduse koliko su neki izvori za medijanu tacni. Evo npr ovde:

Objavljena prosječna i medijalna plaća za ožujak, pogledajte koliko je porasla u godinu dana

dnevnik.hr dnevnik.hr

Je hrvatska medijana na 80% prosecne, i dalje iznad srpskog odnosa ali ispod tih 85%.

Takodje, Bugarska ima gini index nejednakosti dosta visi od Srbije (0.37 prema 0.32) sto znaci da je ovaj podatak o 90% ujednacenosti medijane i proseka verovatno netacan (a i taj sajt sa linka ne ukiva bas poverenje).
 
Suzuman je napisao(la):
Samo ovde dodaj na kraju, da budemo jasni: "kod nas".
Kliknite za proširenje...
Ne kod nas, nego generalno - ukoliko se u nekoj industriji pojavi veliki broj osoba sa zanimanjem koje vise nije trazeno ili ima dosta vise ponude od traznje, cene za takve poslove je odmah niza.
A moras uzeti i igraliste biznisa. Ukoliko neka firma radi samo u Srbiji sa domacim kooperantima i partnerima, plate u takvim firmama su mahom nize (zbog samog standarda i boljke nase ekonomije da se ne postuju ugovorene obaveze)
 
enfario je napisao(la):
Tako je. Ekonomista treba da se oguli 10 godina i to sa jakim promenama poslova da bi dosao do plate 1500e dok kursadzije mogu to da imaju za 2-3 godine.
Ali sad je otezavajuca okolnost, svi hoce IT, i proslo je vreme kursadzija. Zaposljavanje je sve teze i teze, jer se trazi sve vise i vise. Ali s druge strane, nema ni nekog izbora na trzistu. Ali taj izbor nije usko vezan za IT, vec i za druge sfere. Konkurencija na trzistu rada je nikakva i za ekonomiste i za elektro-inzenjere i za sve grupe. Dovoljno je biti normalan, pa da automatski budes natprosecan.

Klinci traze debele pare za pocetak (podrzavam i bravo), a nisu bas jaki po znanju i nemaju volju da rade (ne podrzavam). Kada firma nadje nekog mladog i perspektivnog koji zeli da radi, mora da ga zadrzi po svaku cenu. Sada je prilika da se ljudi bave obrazovanjem i da zele da rade i da se zaposle i da zarade, jer je konkurencija nikakva.
Kliknite za proširenje...
Iz mog iskustva (nevezano za IT) kada nadješ radnika koji hoće da radi, napreduje i usavršava se, držiš ga po svaku cenu. Kada radnik ne želi da radi možeš da mu daš i 5k plati badava sve. Neko će pomisliti "za 5k svako će da radi i da peva" ali nije tako.

chiki je napisao(la):
Radim na projektima za međunarodne finansijske institucije/kompanije i zaposljavamo s vremena na vreme. Nedavno smo tražili L1 -L2 IT workplace support inženjera. U Slovačkoj nam čovek traži 1500 EUR bruto sa 5 godina iskustva. Ovde u Srbiji smo imali takvu platu za naprednog help desk agenta (nije IT, dva strana jezika bar) u finansijskoj industriji.

Jedan projekat nismo nastavili sa velikim klijentom jer je odlučio da zaposli direktno u Gdinji u Poljskoj gde su ugovarali istu platu kao kod nas u BG.
Jednostavno, to mora da se preslika i kod nas pre ili kasnije. Ako ne bude tako, onda će firme tražiti tržišta sa jeftinijom radnom snagom.
Kliknite za proširenje...
Sad će da ti kažu da ne potoji zemlja sa jeftinijom radnom snagom.
 
BataDz je napisao(la):
Ne kod nas, nego generalno - ukoliko se u nekoj industriji pojavi veliki broj osoba sa zanimanjem koje vise nije trazeno ili ima dosta vise ponude od traznje, cene za takve poslove je odmah niza.
A moras uzeti i igraliste biznisa. Ukoliko neka firma radi samo u Srbiji sa domacim kooperantima i partnerima, plate u takvim firmama su mahom nize (zbog samog standarda i boljke nase ekonomije da se ne postuju ugovorene obaveze)
Kliknite za proširenje...
Ne govorimo ovde o izumiranju pojedinih zanimanja, već o razlici u primanjima.
Ne funkcioniše svaka ekonomija isto. Razlike između primanja u IT sektoru i drugim delatnostima različita je od zemlje do zemlje. Taj ogroman jaz je specifičnost (da ne upotrebim drugu, grđu i podesniju reč) naše ekonomije i drugog sveta kome se, kao što si rekao, naglo otvorio ulaz na svetsko tržište rada.
 
Poslednja izmena:
BataDz je napisao(la):
Nije samo nase, takve su sve ekonomije bivseg komunistickog bloka. Eto i u Poljskoj i dalje je IT u prednosti, a oni su decenijama ispred nas trenutno
Kliknite za proširenje...
Napisao sam i drugog sveta, razumem šta govoriš.
Samo... U Poljskoj, recimo, je medijalna bruta plata otprilike 1500 evra, a medijalna bruto plata u IT sektoru oko 2150, koliko vidim podatke koje objavljuju na Poljskom.
Izračunaj to kod nas.
 
keks je napisao(la):
Pa ovde se piše da je najgore u Srbiji. Kako sad Poljska ima niže plate za isti posao, nego Srbija?

@iv4n pošto si u tematici, daj neko objašnjenje
Kliknite za proširenje...
Možda mi je statistika loša, nebitno je.
Poenta priče je svakako da je razlika između plate jednog priučenog IT žutokljunca u Srbiji i jednog vaspitača/nastavnika/lekara opšte prakse/ vaspitača/ nastavi niz - tolika i takva da mlad čovek nema gotovo nikakav stimulans da postane bilo šta od navedenog.
Poljaci neka muče svoju muku, u se i u svoje kljuse.
 
chiki je napisao(la):
Radim na projektima za međunarodne finansijske institucije/kompanije i zaposljavamo s vremena na vreme. Nedavno smo tražili L1 -L2 IT workplace support inženjera. U Slovačkoj nam čovek traži 1500 EUR bruto sa 5 godina iskustva. Ovde u Srbiji smo imali takvu platu za naprednog help desk agenta (nije IT, dva strana jezika bar) u finansijskoj industriji.

Jedan projekat nismo nastavili sa velikim klijentom jer je odlučio da zaposli direktno u Gdinji u Poljskoj gde su ugovarali istu platu kao kod nas u BG.
Jednostavno, to mora da se preslika i kod nas pre ili kasnije. Ako ne bude tako, onda će firme tražiti tržišta sa jeftinijom radnom snagom.
Kliknite za proširenje...
Pa mora kod nas da traze vecu platu kad su vece cene. /s
keks je napisao(la):
Pa ovde se piše da je najgore u Srbiji. Kako sad Poljska ima niže plate za isti posao, nego Srbija?

@iv4n pošto si u tematici, daj neko objašnjenje
Kliknite za proširenje...
U IT-ju jesu plate relativno visoke, ali nisu bas tolike kao sto se ovde pominju. Mislim, ko je kvalitetan developer i nije kursadzija moze da ima dobru platu, ali nije bas tacno da neko sa nekim kursom moze za 2-3 godine da stigne do plate od 1.500 ili 1.800 evra. Mozda je moglo pre par godina gde se neko proda za veci senioritet zbog velike traznje za programerima,ali sad su takvi prvi na listi za otkaze, jer svojim znanjem ne opravdavaju cenu. Sad je i sa zavrsenim fakultetom tesko naci i neplacenu praksu.
Defke je napisao(la):
Super istrazivanje, daje neke nove uvide.

Upitni je doduse koliko su neki izvori za medijanu tacni. Evo npr ovde:

Objavljena prosječna i medijalna plaća za ožujak, pogledajte koliko je porasla u godinu dana

dnevnik.hr dnevnik.hr

Je hrvatska medijana na 80% prosecne, i dalje iznad srpskog odnosa ali ispod tih 85%.

Takodje, Bugarska ima gini index nejednakosti dosta visi od Srbije (0.37 prema 0.32) sto znaci da je ovaj podatak o 90% ujednacenosti medijane i proseka verovatno netacan (a i taj sajt sa linka ne ukiva bas poverenje).
Kliknite za proširenje...
Podatke zaista nisam cherry-pick-ovao, nego sam uzimao prve koje sam nasao, moguce da je iz nekih drugih izvora moguce izvuci neke druge informacije, ali opet nema znacajnijih odstupanja.
Generalno se stice utisak da sto je veci raspon izmedju medijalne i prosecne plate veci je i property price index. Jer sto je taj raspon veci, znaci da imas puno onih sa jako malim platama, ali i puno onih koji imaju bas jake plate i oni diktiraju cene (tu naravno u racunicu ne ulaze vlasnici biznisa, gastarbajteri i kriminalci, jer oni nemaju platu).
 
iv4n je napisao(la):
U IT-ju jesu plate relativno visoke, ali nisu bas tolike kao sto se ovde pominju. Mislim, ko je kvalitetan developer i nije kursadzija moze da ima dobru platu, ali nije bas tacno da neko sa nekim kursom moze za 2-3 godine da stigne do plate od 1.500 ili 1.800 evra. Mozda je moglo pre par godina gde se neko proda za veci senioritet zbog velike traznje za programerima,ali sad su takvi prvi na listi za otkaze, jer svojim znanjem ne opravdavaju cenu. Sad je i sa zavrsenim fakultetom tesko naci i neplacenu praksu.
Kliknite za proširenje...
Tako je, dosta njih koji su uleteli u industriju 2020. godine i bili prodavani kao seniori od strane outsourcer-a, a bili su zapravo juniori, su sada u problemu.
 
keks je napisao(la):
Zašto onda Numbeo kaže da stan u Krakovu košta više nego u Beogradu, i ako može bez argumenata da je Numbeo netačan.
Kliknite za proširenje...
Ovo je bio sarkazam, stavio sam /s. Kad sam naveo vece cene, mislio sam u apsolutnom iznosu na vecinu proizvoda (hrana, garderoba, tehnika), a sto se tice stanova u relativnom iznosu u odnosu na plate. Na Numbeo pise da su cene nekretnina u Krakovu vece oko 40% u odnosu na Beograd, ali su zato plate 96% vece (nije bas tacno, jer se za Beograd kao prosecna plata navodi 850 evra, ali realno je oko 70% veca plata).
A i kao sto je enfario napisao, IT-jevci u jako malom procentu ucestvuju u ukupnoj kupovini nekretnina.
 
Inace, ko nije imao prilike da pogleda, ovde je izvestaj Evropske Komisije za jesen 2024.:


Ima preko 200 strana punih podataka i izmedju ostalog presek i prognozu do 2026. za svaku zemlju Evrope i par glavnih van.
Ne mogu sazvakati bas sve sto pise u par recenica, sto se Srbije tice, samo se za Maltu i Gruziju ocekuje da ce imati veci rast do 2026. Glavna komponenta srpskog rasta bice privatna potrosnja i investicije, ne javna potrosnja kao sto se ovde cesto pogresno predstavlja. Najveci rizik za nas je da inflacija bude toliko iznad ocekivanja (ocekivana je oko 4% sledece dve godine) da dodatno pojede kupovnu moc i ubije potrosnju.

Treba imati u vidu da je niska nezaposlenost i zategnuto trziste rada navedeno za gotovo sve zemlje. Kao sto sam ranije pisao, u sred smo masovnog penzionisanja bumera i kontrakcijom raspolozive radne snage sirom kontinenta, i to je nesto sa cime se u prethodnim ciklusima jednostavno nismo sretali, i sto stvara ogroman inflatorni pritisak. Zbog toga nisam siguran ni da price da ce 'poslovi da odu tamo gde je jeftinije' piju mnogo vodu jer jednostavno nemaju bas gde da odu, barem u Evropi, a raspolozenje za izmestanje poslova van Evrope je trenutno na minimumu, zbog Ukrajine, Kine, sankcija i tarifa.
 
Ko ih proziva. IT sektor naš je jedna od svetlih tačaka. U koraku su sa svim savremenim trendovima, donose rekordne zarade i državi. I, izmedju ostalog, ulažu i u druge stvari osim nekretnine.
Poenta je da je IT sektor prejak u odnosu na ostale delatnosti. Ali ako tako mora biti!
 
Suzuman je napisao(la):
Ko ih proziva. IT sektor naš je jedna od svetlih tačaka. U koraku su sa svim savremenim trendovima, donose rekordne zarade i državi. I, izmedju ostalog, ulažu i u druge stvari osim nekretnine.
Poenta je da je IT sektor prejak u odnosu na ostale delatnosti. Ali ako tako mora biti!
Kliknite za proširenje...
Bukvalno jedino normalno trziste rada, sve ostalo je ubodi prst u solju i zamisli zelju.

Cesto se na forumu ovde pricalo da IT pravi boom u prodaji stanova, zato sam to spomenuo. Ali od toga nema nista, retko ko ima da je u IT-ju, a da ima vise od jednog stana. Zarade za ucesce, isplate taj jedan, prodje mnogo godina, pa tek onda mozda drugi. Pricam o proseku u IT-ju i vecini ljudi, ne pricam o malom procentu ljudi koji bije ozbiljnu lovu.
 
Defke je napisao(la):
Glavna komponenta srpskog rasta bice privatna potrosnja i investicije, ne javna potrosnja kao sto se ovde cesto pogresno predstavlja. Najveci rizik za nas je da inflacija bude toliko iznad ocekivanja (ocekivana je oko 4% sledece dve godine) da
Kliknite za proširenje...
Privatna potrošnja, ali ako inflacija bude jaka, onda je neće biti, pa neće biti ni rasta? Ili će trošiti neki koje ne pogađa inflacija?
Privatne investicije ili koje?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh