Zdravstvo je ‘u krizi’ i na Zapadu. Ako krizom nazivamo nedostatak ljudstva i duge liste cekanja. Prakticno nema zemlje u Evropi gde to nije problem.
Kada uporedim Srbiju, Holandiju i Belorusiju, Belorusija ima najbolje zdravstvo po pitanju vremena čekanja i dostupnosti. Takođe ima i najbolje stambene uslove od sve tri pomenute zemlje. Da se ne lažemo, imam ja jak emotivan odnos prema Srbiji, ali tamo je toliko toga pogrešnog da ne želim da moja deca, makar dok su maloletna, žive tamo. Već skoro 3 godine živim sa ženom i dvoje dece u svom stanu u novogradnji od 63 kvadrata do kojeg smo došli bez nasledstva, pomoći roditelja i kredita. Dođem u stan u Beogradu gde je nekada u 60 kvadrata živelo nas 5, a sada samo moja majka, i nekako mi je čudan osećaj kako smo uopšte živeli u tom "skladištu", i još plaćali ekstremne račune na komunalne usluge. Iselio sam se iz Beograda u martu 2017. i sve što smo žena i ja stekli, stekli smo posle toga. Otišao sam iz Srbije sa kartom u jednom smeru, dva kofera i 300 evra u džepu inače.
Poslednji put sam bio u Beogradu početkom oktobra 2024. za tih 7,5 godina su uslovi postali još gori vezano za saobraćaj (konkretno javni prevoz, pogotovu uništena železnica, bicikliranje, trotoare i bezbednost pešaka uopšte) , ekologiju, kvalitet pijaće vode. Mnoge cene proizvoda i usluga su sustigle one u Holandiji. Plate u deviznoj protivvrednosti se jesu dosta povećale, ali opet, imam dosta poznanika koji žive gore nego pre tog naglog rasta i plata i cena.
Pre 4-5 godina su cene stambenih nekretnina u Holandiji bile srednja cena 370.000 evra, a minimalna oko 200.000 evra. Čak i sa niskom kamatnom stopom i dugim rokom otplate kredita, ta cena je za većinu ljudi previsoka za jednu platu. Napominjem da Holandija čak i u malim mestima ima odličnu infrastrukturu, i da je skoro u svim slučajevima i najveća rupa do 30-40km od nekog velikog grada. Čitam ovde kako neki govore o cenama nekretnina u Beogradu od 100.000 - 200.000 - 300.000 evra kao o nečem dostupnom. Kao kupovini cipela maltene. Svojim očima sam video iste raspad zgrade koje nisu imale kapitalni remont nikada, raspad kuće, pa neki put i lepe kuće koje nikada nisu videla makar inženjera statičara, ali mnogo više raspad. Čitam ovde da za gradnju kuće se kupuju placevi bez priključaka na komunalnu infrastrukturu u naseljima bez potpune socijalne i saobraćajne infrastrukture, a kupcu/investitoru je problem? Cena dunđera! To je bilo i ranije, ali je za budžet ispod 50.000 evra postojao ogroman izbor. Čak i motivacija da gastarbajteri osim ekstrema (ekstremno vezan zarodni kraj), i uloži u nekretninu u Srbiji. I osim korišćenja stanova kao sredstva finansijskih operacija bogataša, ne vidim ni jedan razlog zašto je cena stanova takva kakva jeste. Matematičku gimnaziju i državni tehnički fakultet sam završio u Srbiji, i prosto ne znam za ljude koji su u stanju da išta ulažu u nekretnine osim nekoliko dunđera (kojima je standard kuća u predgrađu). Ne među onima koji bi u svakom iole normalnom društvu bili intelektualna elita a finansijski minimum srednja klasa. Za razliku od svog okruženja u Belorusiji. U mojoj generaciji imam mnogo onih koji ne rađaju drugo dete ne zato što na ličnom nivou ne žele, već zato što nemaju šanse da žive u ičem većem od jednosobnog stana, a imati dete je postalo ekstremno skupo.
Navodno, "visoke plate i velika potražnja za dobrim specijalistima". Kako bih to proverio, odem iz radoznalosti na "Infostud", i posle tolikog "uspona ekonomskog tigra" vidim neka nenormalna očekivanja poslodavaca, i "biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor". Onda se setim da sam na bilo koju svoju aplikaciju za posao u Holandiji i Belorusiji uvek dobijao bilo kakav odgovor bez obzira da li im odgovaram ili ne. Odnosno, u Srbiji je kao i u 2017. poslodavac u poziciji da bira i posao da samo nekom od mnogo. I da mu je sve jedno šta će misliti onih sto kandidata kojima nije rekao ni "pi*ka ti materina", da im makar na taj način pokaže višestruko više poštovanja.
Znam, nisu svi kao ja u poziciji da do bolje države za život dođu preko braka, a ni ja sam kada sam se ženio nisam znao koliko me je Bog pogledao da ću u Belorusiji i ostati. Nekako pokušavaju da plivaju u tome što u Srbiji postoji, očajan odnos cena/kvalitet/dostupnost stanova, komunalnih usluga, zaboravljenost od države lokacija van velikih gradova, ako uopšte i dobije malo dete mesto, to je dečji betonić a ne dečji vrtić, stanovi sa pogledom u komšijski tanjir pasulja bez zaštite od buke i bar prve zelene barijere od zagađenja, komšijom koji loži lignit, opasnim kerovima divljim i "pitomim" koji ti mogu odgrizti glavu ako hodaš preko ograde...