Znači, nije baš da će stope iz meseca u mesec isključivo padati, a ova odluka utiče indirektno i na buduće kamatne stope na stambene kredite, tj. pad istih uopšte nije garantovan, odnosno sledi rast u januaru po najavama.NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 5,75 odsto
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, a na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto), saopštila je NBS.n1info.rs
Tehnicki utice, jer dinarski stambeni krediti postoje iako ih skoro niko ne praktikuje.NBS referentna ne utiče na stambene kredite, samo EURIBOR
Samo jedan dodatak Mariks, odlična analiza. Čestitam....Da malo obrazložim za dušebrižnike ili one koji misle da su sledeći continental. Prosečna neto plata u Continentalu je 1000e, dakle bruto neka bude 1600e. Na 500 radnika puta 1600e mesečno to je 800000e iliti godišnje 9 miliona 600 hiljada evra. Firma radi već skoro 4 godine, dakle ukupno je samo kroz plate isplaćeno 38.400.000,00eur. Dakle 50% više nego što su subvencije iznosile, na stranu radna mesta i što su to pare koje su faktički vraćene u sistem. Ajde da ne računamo cele plate već samo poreze i doprinose to je oko 14.400.000,00eur + porez na dobit i ostalo, da zaokružimo na 20.000.000,00eur što je oko 40% manje od iznosa subvencija koje su se vratile direktno državi. Dakle ako se firma zadrži još 4 godine i da ne računamo povećanje plata država direktno će biti u plusu 12 miliona evra samo od poreza(možda i više, zavisno od poreza). Na to dodamo da naši ljudi dobijaju plate, ne moraju da sade šljive i piju ceo dan, ne moraju da idu u inostranstvo... onda je po meni ulaganje i više nego dobra stvar. Ugovori sa firmama znači da će firma da radi, da ostvaruje profit, da plaća plate.
Ovo je kao kad sam gledao ono Vučićevo obraćanje u Malom Zvorniku, gde se javlja neki deda da se žali da mu 2 plate nisu isplaćene, a firma se zatvorila. Pita ga vučić pa to je privatna firma kakve veze Ja imam sa tim. Kaže deda "što ste ga doveli"? Pita opet Vučić, gleda papire, turska firma radila 3 godine, zbog povećanih troškova se zatvorila, što se tek sada javljate? Kaže deda, pa tri godine smo imali redovnu platu. Na to kaže vučić "Znači pevali ste kad ste primali platu 3 godine, a sada ne valja jer Vam je dužan dve plate i Ja sam kriv što sam ga doveo". Deda gleda ne zna šta da kaže.
Ne možeš ovom narodu ugoditi. Svi imaju preduzetnički duh kao razne Perice, sami ne znaju ništa i svi drugi su im krivi.
Prosecna plata po pravilu ne moze da ima vise vrednosti jer je prosecnaSamo jedan dodatak Mariks, odlična analiza. Čestitam....
Pronašao sam podatak da se pročena plata Continentala kreće između 1422 - 1824 evra. Navodno je najniža 936e, a najveća 3296 evra....
Kolike su IT plate u Continental? | HelloWorld.rs
Informacije o platama u kompaniji Continental na jednom mestu. Informiši se o zaradama u IT-ju na HelloWorld.rs!helloworld.rs
Ovo su plate IT sektora u Continentalu, ne i cele kompanije.Samo jedan dodatak Mariks, odlična analiza. Čestitam....
Pronašao sam podatak da se pročena plata Continentala kreće između 1422 - 1824 evra. Navodno je najniža 936e, a najveća 3296 evra....
Kolike su IT plate u Continental? | HelloWorld.rs
Informacije o platama u kompaniji Continental na jednom mestu. Informiši se o zaradama u IT-ju na HelloWorld.rs!helloworld.rs
Krajem 2008., cena kvadrata na Grbavici je bila veoma visoka, da bi vec pocetkom sledece godine pocela da pada i dugo je trebalo da se oporavi.Sale odakle ti podaci za ove cene iz 209,2010god za NS, to jest Grbavicu?
Na Grbavici sam odrastao i išao u osnovnu školu i dalje mi tamo žive roditelji, a vidim da voliš taj kvart da komentarišeš.
Pretpostavio si jednom da se ja sećam tih cena ali tada uopšte nisam pratio cene nekretnina, 2009 sam upisao tek faks ili završavao gimnaziju.
Prvi dodir sa cenama i nekretninama mi je bio kada se za 30k mogla kupiti dobra garsonjera u NS-u.
Ma nista to ne valja! Konstantinentalu Srbine!Prosecna plata po pravilu ne moze da ima vise vrednosti jer je prosecna
A Hello World ne moze se uzimati kao dobar izvor jer tamo je neko i stavio platu od 10 EUR a mislim da ljudi rade self report plata + je pitanje da li su tekuce godine, prosle, od pre 3 godine itd.
Po APR-u Continental je 2023 zaposljavao 1528 ljudi a prosecna bruto zarada po zaposlenom je iznosila 341 hiljadu dinara.
Price to income ratio je medju najvisim u Evropi jos od 2009. danas je cak i nizi nego nekih godina koje se danas pominju kao 'zlatne' za kupovinu.
Covek je rekao sledece:Covek je odradio odlicnu analizu sta moze prosecna porodica tj srednja klasa. Ukratko mogu samo da odu u inostranstvo pa posle da pljuju po istom kao pojedini sa ove teme.
Ovo je stednja za stan u kesu. Ako je stan od 70m2 i treba im 3.21 meseca stednje za 1 kvadrat prostom matematikom dobijamo da toj porodici treba 45 meseci (manje od 4 godine) da postanu kreditno sposobni (ustede dovoljno za 14m2), tj da imaju minimalno ucesce za obezbedjivanje stana od 70m2 za zivot.Stigli smo do podatka koji nam govori da porodica sa 4 člana, i dva zaposlena, sa prosečnim prihodima i troškovima treba da štedi otprilike 3 meseca (računamo 3.21 kao u tabeli) kako bi imala dovoljno novca za 1 kvadratni metar lokalnog stana. Veličina prosečnog prodatog stana u Beogradu u 2024 godini je 57m2. Dakle, potrebno je štedeti 183 meseca (15 godina i 3 meseca) kako bi se priuštio stan prosečne veličine, koji po mom mišljenju nije dovoljno veliki prostor za život 4 osobe. Ukoliko bi porodica želela stan od 70m2, što bi bilo poželjno, potrebno bi bilo da štedi skoro 19 godina.
Ta mesecna stednja je teoretska. Da ne placaju kiriju i da trose samo na prosecnu potrosacku korpu, nista preko. Znaci ovo sto je covek sracunao je sta teoretski ostaje porodici sa dvoje dece nakon potrosacke korpe i to uporedio sa drugim evropskim gradovima. Samo je London skuplji od Beograda.
A sad ubaci i stanarinu i jos neki trosak preko prosecne potrosacke korpe pa javi za koliko ce da sakupe i za ucesce, za 4 ili 40 godina?
Nisam siguran koliko je ova statistika validna ukoliko se uzme u obzir cinjenica da vecina zemalja koje imaju nizi home ownership od nase (u zemljama istocne Evrope je to posledica komunizma/socijalizma) su zemlje koje imaju konstantno visoku imigraciju . Dolazak imigranata automatski snizava home ownership jer imigranti po defaultu nemaju svoju nekretninu (u 99% slucajeva). Zanimljivo bi bilo videti koji je home ownership medju stanovnistvom koje u zemlji zivi vise od tipa 2-3 decenije. Verujem da vecinu podstanara i onih koji nemaju stanove u tim zemljama cine migranti.Pogledajte prilog 214813
Ovo je najbolji odgovor za sve neverne tome! 92% home ownership!!! A Švedska na 29.mestu i svi lepo ponosni na "stanarskog pravo" jer je tako najbolje!!
Hvala lepo! Tvoje je tvoje! A državno ili tuđe je tuđe bilo i ostalo. Mogu svi pričati šta hoće!
Odlicna u pogledu obrade podataka za Srbiju, a kao i obicno nastavak teksta gde se poredi sa npr. Nemackom netacan.
Covek je odradio odlicnu analizu sta moze prosecna porodica tj srednja klasa. Ukratko mogu samo da odu u inostranstvo pa posle da pljuju po istom kao pojedini sa ove teme.
Znaci da prosecni muz i zena sa prosecnom platom mogu da zarade mesecno 7k i da na potrosacku korpu izdvoje 3.7k i da im svakog meseca ostane 3.3k, sto znaci da im treba tipa 3 plate da bi skupili dovoljno za m2 na nekoj Ok lokaciji.Prosecna cena kvadrata u Minhenu je 9-10k, plata 3.5k a potrosacka korpa za cetvoroclanu porodicu oko 3.7k.
Мислим да поред имиграције има још битних фактора. Један је, рецимо, то што се млади осамостаљују раније, не живе по две-три генерације у истој некретнини, као што је то масовно случај у бившим социјалистичким земљама, које су сада на врху ове листе. Замислите, најсиромашније земље Европе имају највећи проценат људи који живе у "сопственој" некретнини? Мало нелогично. Други фактор, донекле повезан са првим, је што у богати земљама западда има доста самачких домаћинстава, разведних брачних парова и слично.Nisam siguran koliko je ova statistika validna ukoliko se uzme u obzir cinjenica da vecina zemalja koje imaju nizi home ownership od nase (u zemljama istocne Evrope je to posledica komunizma/socijalizma) su zemlje koje imaju konstantno visoku imigraciju . Dolazak imigranata automatski snizava home ownership jer imigranti po defaultu nemaju svoju nekretninu (u 99% slucajeva). Zanimljivo bi bilo videti koji je home ownership medju stanovnistvom koje u zemlji zivi vise od tipa 2-3 decenije. Verujem da vecinu podstanara i onih koji nemaju stanove u tim zemljama cine migranti.
A uporedi npr. Sloveniju koja ima zaostavstinu komunizma sa 75% i Belgiju koja to nema sa 72% ili Holandiju sa 70%. Kad ti je zemlja uredjena i stanovi relativno dostupni, ne moras da imas drzavu koja pravi stanove za narod da bi imao relativno visok home ownership rate. Naravno, to se pogorsalo poslednjih par godina, ali kao sto rekoh, kad se uzme u obzir imigracija, razlika je skoro zanemarljiva.
Slazem se. Potrosacke korpe koje sam naveo ne uzimaju u obzir troskove stanovanja. Drugo, mozda na nivou cele Nemacke 26% otpada na troskove stanovanja, u Minhenu je to sigurno preko 30%, verovatno oko 35%. Kada se to izuzme iz grafikona, razlika u % potrosnje na hranu ce se smanjiti. Svakako prosecan stanovnik BG-a trosi minimum duplo vise svog raspolozivog prihoda na hranu/pice/cigarete od stanovnika Minhena.Znaci da prosecni muz i zena sa prosecnom platom mogu da zarade mesecno 7k i da na potrosacku korpu izdvoje 3.7k i da im svakog meseca ostane 3.3k, sto znaci da im treba tipa 3 plate da bi skupili dovoljno za m2 na nekoj Ok lokaciji.
U Beogradu prosecni muz i zena zarade po 1.1k evra, tj. ukupno 2.2k evra, a prosecna potrosacka korpa za 3-clanu porodicu je 900 evra, sto znaci da bi za 4-clanu bilo tipa 1.200, sto znaci mesecnu ustedu od 1k evra, sto takodje znaci da bi im trebalo oko 3 plate za 1m2 na ok lokaciji.
Ovako na papiru deluje slicno.
Ali, da li su iste potrosacke korpe?
Kako izgleda potrosacka korpa u Srbiji:
Pogledajte prilog 214815
Kako izgleda potrosacka korpa u Nemackoj:
Pogledajte prilog 214814
Nemci svega 15% potrosacke korpe izdavajaju na hranu, alkohol i cigare, dok kod nas 50% potrosacke korpe spada u to, pri cemu u hranu verovatno racunaju najjeftiniji parizer i 2 jaja od 11 dinara. Tako da, realni troskovi za cetvoroclanu porodicu, ako ne zelis da jedes parizer, verovatno jedva mogu da se pokriju sa 2 prosecne plate.
Tako da, i dalje stoji da je lakse kupiti stan u Minhenu nego u Beogradu.
Inace, poredjenja radi, ovako izgleda potrosacka korpa u Indiji, pa vi uporedite da li nasa vise lici na nemacku ili indijsku (hint: i mi i Indijci 50% plate izdvajamo na hranu, pice i cigare, a Nemci samo 15%).
Pogledajte prilog 214817
A evo recimo Finske, ona je sa 18% slicna Nemackoj:
Pogledajte prilog 214819
Tako da ne treba gledati samo vrednost potrosacke korpe, nego i njenu strukturu i kvalitet.