Šta je novo?

Cene nekretnina

Ja sam tako zaključio jer sam ja pre 5-6meseci dobio informacije kako se tamo kreće cena od 2400eur, dok sam pre neki dan dobio informaciju da je dvosoban stan tamo sada 2900-2950eur.Eto mislim da bi većina ljudi rekla da je to poskupljenje(ali to je već subjektivno mišljenje).
Pa svuda se tako reklamira, niko ne reklamira cene kako se krecu od dvosobnog stana na 5om spratu vec svi reklamiraju najeftiniji odnos EUR/m2 da te privuku.
I Airport Garden vrti reklamu na instagramu "od 2900+PDV" a za trosoban stan traze 3300+PDV, za dvosobne i garsonjere jos vise.

Vise mislim da ljudima smeta tvoja generalizacija i da nije lepo poredjenje u pitanju. Jedan projekat nije vise projekata, a cene stanova se mogu porediti samo ako poredis isti stan posle X meseci da li kosta vise ili manje.
 
Vise mislim da ljudima smeta tvoja generalizacija i da nije lepo poredjenje u pitanju. Jedan projekat nije vise projekata, a cene stanova se mogu porediti samo ako poredis isti stan posle X meseci da li kosta vise ili manje.
Dosta nespretna formulacija, moglo bi se reći. A ljudi su već na ivici pucanja (ponavljam ljudi, ne balon, on ne puca) usled ovih cena, još kad im pomeneš poskupljenje...
 
Zapravo je Opština Čajetina jedan od najvećih korisnika sredstava iz budžetske rezerve RS. Verovatno spram broja stanovnika, deleko najveći.
Podsetiću, sredstva iz budžetske rezerve se dodeljuju
"za izvršavanje obaveza koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti lokalne vlasti"
Kakve veze imaju budžetske rezerve!? Opština već godinama ne diže plate svojim činovnicima i troši godišnje 2 do 2,6 miliona evra za plate. A budžet je 33 miliona evra, što će reći da je veći deo budžeta investicioni, po prioritetima to su 1. Infrastruktura 2. Turizam 3. Selo i poljoprivreda itd...otud i najnoviji Razvojni projekat u pravcu premijum sadržaja

Što se tiče izdavanja, informacija iz prve ruke od pre neki dan: Čovek je prošle godine kupio 2.0 apartman (generalno su svi oko 35-40m2), opušteno ga izdaje bez cimanja kaže, cenu ne spušta ispod 50e/dan. Za 12 meseci mu je ostalo čisto posle svih troškova 6.000 eur. Zgrada je High Standard (ima onu malu minijaturnu "recepciju" (par kvadrata) i isti takav "spa" (tipa 50 do 100m2), estetski veoma lepa iznutra sa mermerima itd, spolja korektno. Čini mi se da je stara oko 5 ili sl godina. Kvadrat je platio 2000, nije u samom centru. Kaže da mu ostane slobodnih termina koje daje besplatno članovima porodice, prijateljima itd, odnosno plate samo čišćenje
 

Када је реч о стамбеним кредитима на новоодобрене кредите са фиксном и променљивом каматном стопом примењивало би се ограничење које одговара просечној пондерисаној каматној стопи за те кредите увећаној за 1/5 (20%). Будући да је захваљујући привременој мери Народне банке Србије просечна пондерисaна камата стопа на евро индексиране стамбене кредите оборена на 4,53% (стање у јулу ове године) то значи да приликом одобравања нових стамбених кредита номинална каматна стопа не би могла да буде већа од 5,44%. Када је реч о постојећим кредитима са променљивом каматном стопом, на које се односи привремена мера која истиче у децембру ове године, предложено је да за њих важи ограничење каматне стопе од 5% све до 31. децембра 2026. године (прелазна одредба Нацрта закона), након чега би и за ове кредите важило ограничење које важи и за новоoдобрене - просечна пондерисана стопа увећана за 20%. Разлог за ово прелазно решење, је да се престанком примене привремене мере спречи већи, нагли раст каматне стопе код постојећих стамбених кредита.

Prosečna ponderisana kamata na evro + 20% = 5.44%. Kako budu padale kamate, padaće i prosečna ponderisana, te će nam plafon kamata biti sve niži. Nije lošeee. I ograničenje od 5% za stare dužnike do 2026, posle i za njih važi ova uredba.
EDIT: I za fisknu i za varijabilnu se uzima prosečna ponderisana kamata +1/5. Biće dobro ako krene da pada prosek, već u narednoj godini ćemo hipotetički moći da fiksiramo kamatu na 4-4.5% recimo.
 
Poslednja izmena:
Ovo nema NIKAKVE posledice s konkurencijom iz Azije već sa "mudrom" politikom prema Rusiji. Ali Švabo je Švabo, geni su geni, mora da proba na Rusiju makar sve propalo. Pa se sada vide plodovi "mudre politike njihovog kancelara". Kako je moguće da Golf novi u Pekingu košta 17k a na Zapadu gde se kao fol proizvodi košta 40k+??
Zašto evo u NL ne može ništa da se kupi od VW za 17k? Ni polo ni ništa. A u Kini Golf.
U Kini im se isplati prodavati za 17k (maloprodajna cena sa svim porezima) a u EU nista ispod 40k.... E pa da ne bi.
Tačno. Čak su i dizajn počeli da prilagodjavaju Azijskom tržištu. Svi ID modeli su potpuno upodobljavani prosječnom Kineskom kupcu. Novi Tiguan i tamošnja verzija sa 3 reda sjedišta takođe. Pa čak i novi Passat donekle. Sa druge strane, sve počinje da im se raspada. Novi Tiguan ima ozbiljne probleme sa softverom koji ne mogu da rješe i sa DCC oslanjanjem. Passat takođe. BYD će ih pojesti na tržištu el.automobila na njihovom evropskom terenu, a kamo li u Kini.
Evropa će polako ali sigurno početi da plaća cijenu slijepog slušanja Amerike i biranja poluretarda za predsednike država i vlada. Dovoljno je samo pogledati Francusku na šta je spala. Ili Njemačku privredu. Minirala im je CIA sjeverni tok, a oni ne smiju da pisnu i da se usprotive.
Sve ovo će da budu velike razvojne šanse Madjarske, Slovačke, pa zašto ne i Srbije. Svih zemalja koje imaju koliko toliko nezavisnu politiku.
 
Prosečna ponderisana kamata na evro + 20% = 5.44%. Kako budu padale kamate, padaće i prosečna ponderisana, te će nam plafon kamata biti sve niži. Nije lošeee. I ograničenje od 5% za stare dužnike do 2026, posle i za njih važi ova uredba.
EDIT: I za fisknu i za varijabilnu se uzima prosečna ponderisana kamata +1/5. Biće dobro ako krene da pada prosek, već u narednoj godini ćemo hipotetički moći da fiksiramo kamatu na 4-4.5% recimo.
ja se nadam varijabilnoj oko 4% da ce biti kada budem uzimao sledece godine, racunam da ce biti tako nesto, i verovatno varijabilnu bih uzeo, no videcemo sta ce banke da nude :)
 
ja se nadam varijabilnoj oko 4% da ce biti kada budem uzimao sledece godine, racunam da ce biti tako nesto, i verovatno varijabilnu bih uzeo, no videcemo sta ce banke da nude :)
Piše da u decembru i julu objavljuju prosečnu ponderisanu kamatnu stopu. Videćemo koju će cifru tad da objave. Ako do zime obore jednom makar referentnu, mislim da možemo da očekujemo znatno bolje uslove. Nisu loše odredili ovo po meni. Zaštita je dobra, plafon nije visok toliko ni trenutno, a kamoli kad krenu da padaju kamate.
Ocekujem da će u toku iduće godine ova odluka u velikoj meri uticati na tržište.
 
Poslednja izmena:
Primetio sam jedan trend kod velikog broja naših ljudi: pljuju Zlatibor, ali se ipak iz nekog razloga vrate da opet borave tamo...
Inače, osim zlatiborske hristi imamo i neke brojke iz RGZ-a:

Prema podacima RGZ, Zlatibor je u prvih sedam meseci 2024. godine imao 543.977 noćenja domaćih gostiju, što predstavlja rast od 17 odsto u poređenju s istim periodom prethodne godine.
Ja nisam konkretno noćio na Zlatiboru od kako su sazidali one zgrade na sankalistu iza pijace, a pre toga smo išli svake godine kao klinci.

Od tada samo pauza na ručak kada mi je usput..

Znam veliki broj ljudi koji više ne idu na Zlatibor, verovatno dolaze novi koji ne znaju kako je ranije bilo pa im je ovo okej.
 
Pa svuda se tako reklamira, niko ne reklamira cene kako se krecu od dvosobnog stana na 5om spratu vec svi reklamiraju najeftiniji odnos EUR/m2 da te privuku.
I Airport Garden vrti reklamu na instagramu "od 2900+PDV" a za trosoban stan traze 3300+PDV, za dvosobne i garsonjere jos vise.

Vise mislim da ljudima smeta tvoja generalizacija i da nije lepo poredjenje u pitanju. Jedan projekat nije vise projekata, a cene stanova se mogu porediti samo ako poredis isti stan posle X meseci da li kosta vise ili manje.
Ok jasno mi je da sam pogrešio i da sam generalizovao, jer sam na neki moj način argumentovao jedan, to jest da kažem dva kompleksa.

Logičnije bi bilo ovo tvoje rečeno, to jest da se poredi, pa i ako može par stanova i njihova cena posle par xy meseci.
Nekako je jako teško to odraditi u izgradnji u kompleksu.
Pogotovo jer imamo više faktora koji tu utiču, način plaćanja je takodje jedan od njih u nekim novogradnjama se dobija neki popust prilikom većeg učešća(plaćanja prve rate za stan),plaćanjem putem stambenog kredita vs keš(u nekim slučajevima je jeftinije kešom), mikrolokaciju smo spomenuli, pa da kažem i ta cena stanova prilikom odmaknutih radova to jest skoro završetka izgradnje koje možda drži Investitor po nekoj ceni koja se razlikuje od prethodnih prodajnih cena...Tako da može biti ozbiljna razlika u procentima ako se gleda samo eur/m2.

Takodje mislim da se i razlikuje cena ukoliko se direktno obrati Investitoru a ne preko agencije(mada je i to različito od projekta do projekta jer neki Investitori imaju dogovore sa agencijama da se drže uvek iste cene).

Jer kada pričam sa nekim prijateljim/poznanicima i pitaju me da li znam koliko je tamo kvadrat, kažem da mnogo faktora utiče u to i da se ne može tako jednostavno ni odgovoriti, jer vidim da je kod nekih Investitora cena krenula da se odredjuje za svaki pojedinačni stan, što mislim da se nikad u prošlosti nije tako detaljno radilo kao sada.
 

Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od 5% sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene - prosečna ponderisana stopa uvećana za 20%. Razlog za ovo prelazno rešenje, je da se prestankom primene privremene mere spreči veći, nagli rast kamatne stope kod postojećih stambenih kredita.

Pored ograničenja nominalne kamatne stope, za novodobrene stambene kredite važiće i ograničenja efektivne kamatne stope, čime su pored kamate ograničeni i svi dodatni troškovi u vezi sa zaključenjem ugovora o stambenom kreditu koji padaju na teret korisnika. Maksimalna vrednost efektivne kamatne stope koja pritom prikazuje ukupnu cenu kredita za korisnika ograničena je na vrednost zakonske zatezne kamate (kako je predviđena ovim nacrtom zakona) umanjenu za dva i po procentna poena. Prema trenutno važećim podacima maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za novoodobrene stambene kredite iznosila bi 7,75%.
 

Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od 5% sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene - prosečna ponderisana stopa uvećana za 20%. Razlog za ovo prelazno rešenje, je da se prestankom primene privremene mere spreči veći, nagli rast kamatne stope kod postojećih stambenih kredita.

Pored ograničenja nominalne kamatne stope, za novodobrene stambene kredite važiće i ograničenja efektivne kamatne stope, čime su pored kamate ograničeni i svi dodatni troškovi u vezi sa zaključenjem ugovora o stambenom kreditu koji padaju na teret korisnika. Maksimalna vrednost efektivne kamatne stope koja pritom prikazuje ukupnu cenu kredita za korisnika ograničena je na vrednost zakonske zatezne kamate (kako je predviđena ovim nacrtom zakona) umanjenu za dva i po procentna poena. Prema trenutno važećim podacima maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za novoodobrene stambene kredite iznosila bi 7,75%.
Objavih ja, ali čini se da krediti nisu previše interesantni forumašima... Samo keeeeš 🤑😶‍🌫️
 

Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od 5% sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene - prosečna ponderisana stopa uvećana za 20%. Razlog za ovo prelazno rešenje, je da se prestankom primene privremene mere spreči veći, nagli rast kamatne stope kod postojećih stambenih kredita.

Pored ograničenja nominalne kamatne stope, za novodobrene stambene kredite važiće i ograničenja efektivne kamatne stope, čime su pored kamate ograničeni i svi dodatni troškovi u vezi sa zaključenjem ugovora o stambenom kreditu koji padaju na teret korisnika. Maksimalna vrednost efektivne kamatne stope koja pritom prikazuje ukupnu cenu kredita za korisnika ograničena je na vrednost zakonske zatezne kamate (kako je predviđena ovim nacrtom zakona) umanjenu za dva i po procentna poena. Prema trenutno važećim podacima maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za novoodobrene stambene kredite iznosila bi 7,75%.
Citam 3x ali izgleda da sam tupav. Prilikom novih stambenih kredita, kamata ne bi bila veca od 5.44%, kako vreme bude prolazilo, euribor ce padati i onda to moze i biti manje. Ono sto me zbunjuje je kod ovih postojecih "ograničenje kamatne stope od 5% sve do 31. decembra 2026. godine", sta to znaci, ako euribor padne jako do kraja sledece godine recimo, da li to znaci da njima kamata ostaje 5%?
 
Ajde neko upućen da mi objasni.

Da li je ta priča 90% keš kupaca, jednako, nisu kredit, no su kupoprodaja - prodali svoj stan, pa kupuju za keš drugi - ili je to fazon pranje novca?
 
Prilikom novih stambenih kredita, kamata ne bi bila veca od 5.44%, kako vreme bude prolazilo, euribor ce padati i onda to moze i biti manje.
Gleda se prosečna ponderisana kamatna stopa, ne samo Euribor. Na nju utiče i koliko se ljudi zadužilo u tekućoj godini, po kojoj stopi itd. Ali svakako opada sa padom referentne stope, te će i plafon biti sve niži. Dakle, to je maksimum, ali to ne znači da banke neće davati ponude bolje ispod toga.
Ono sto me zbunjuje je kod ovih postojecih "ograničenje kamatne stope od 5% sve do 31. decembra 2026. godine", sta to znaci, ako euribor padne jako do kraja sledece godine recimo, da li to znaci da njima kamata ostaje 5%?
Tako su formulisali. Za njih važi uredba o ograničenju do 2026, nakon čega se "prebacuju" na ovaj novi režim ograničenja. Ali teško da će baš toliko da padne euribor. A svakako će i oni ubrzo dobiti bolje uslove, tako da nema neke brige prevelike.
 
Ajde neko upućen da mi objasni.

Da li je ta priča 90% keš kupaca, jednako, nisu kredit, no su kupoprodaja - prodali svoj stan, pa kupuju za keš drugi - ili je to fazon pranje novca?
Pricali smo o tome.
Generalno je opasan skok cena stanova bio zato sto su krediti bili jeftiniji, kada ubacis novi novac u trziste onda taj isti novac u proseku prodje 3-4 kupovine.
Znaci stan od 150 000e, uzmes kredit i kupis od nekoga. Sta nas covek radi sa 150 000e, pa kupuje nekretninu od nekoga i onda taj isti kupuje i tako redom. Taj jedan kredit je napravio 3-4 transakcije i time je obim prometa veci i tu mi se uklapa ona prica da se stanovi uzimaju za 80% kes 20% kredit.
 
Pricali smo o tome.
Generalno je opasan skok cena stanova bio zato sto su krediti bili jeftiniji, kada ubacis novi novac u trziste onda taj isti novac u proseku prodje 3-4 kupovine.
Znaci stan od 150 000e, uzmes kredit i kupis od nekoga. Sta nas covek radi sa 150 000e, pa kupuje nekretninu od nekoga i onda taj isti kupuje i tako redom. Taj jedan kredit je napravio 3-4 transakcije i time je obim prometa veci i tu mi se uklapa ona prica da se stanovi uzimaju za 80% kes 20% kredit.
Nisam siguran da li imamo 3-4 vezane transakcije ako se ceo taj lanac prekine kad neko kupi novogradnju, sto je vrlo cest slucaj. Mislim da je vezanih kupovina malo.
 
Pricali smo o tome
Ne sumnjam, no neću da listam 1967 stranica da bih pronašao.
Screenshot_2024-09-09-16-09-23-223_com.microsoft.emmx-edit.jpg


Hvalac. :)
 
znam da APSOLUTNO NIKOG ne zanima, ali ovo je neka vrsta nastavaka one jednačine; drugi red diferencijalnih:

Pogledajte prilog 211218

diferencijalne su ko šah=Alek voli šah=diferencijalne dobar 😅
Vidim da si čovek od računa, mogao bi da nam izračunaš koliko je isplativa, i zašto nije, kupovina stana na kredit pod ovim uslovima. To bi već bilo u skladu sa temom.
 
U medjuvremenu:

Kada je reč o cenama Petrovićeva ističe da se danas za 300 evra može iznajmiti najviše soba sa korišćenjem kupatila ili garsonjera u Krnjači, Kotežu, Medakoviću 3, Altini. U cenovnom rangu od 500 do 700 evra može se naći stan na obodu Zvezdare, u Mirijevu, oko Cvetkove pijace, u naselju Stepa Stepanović, Sava Mišković, Ljube Davidovića ili u Batajnici.

300€ soba sa kupatilom u Kotežu, Krnjači, Altini i Medaku (koji se iznenada našao u društvu istih).
 
Najskuplji izdat stan po odnosu cene i kvadrature West65 1.5 soban za 1800 eur mesecno, lagana prica :)
Koliki je ROI tu pitam se, ljudi koji pljuju West u neverici.

Mislim da je vecina clanka odsecena od realnosti doduse.
 
Vrh