Najviše stranih investicija u Srbiji tokom prethodne i početkom ove godine slilo se u prerađivačku industriju, građevinarstvo, nekretnine i rudarstvo. To je uzrokovalo da dođe do pomeranja pokretača rasta u našoj zemlji, pa je fokus premešten sa izvoza na domaću tražnju.
www.danas.rs
Nastavak na jučerašnju priču o problemima sa izvozom i deficitom platnog bilansa, a sve u bliskoj vezi sa cenama nekretnina. Mislim da tekst poprilično dobro sumira pravac u kome ide ekonomija. Rasta će neminovno biti, samo je pitanje koliko će on održiv biti i koju cenu ćemo u budućnosti platiti za to. Sve u svemu, imamo šansu da situaciju preokrenemo u našu korist (samo je pitanje da li smo kadri za to).
1. Najviše stranih investicija u Srbiji tokom prethodne i početkom ove godine slilo se u prerađivačku industriju, građevinarstvo, nekretnine i rudarstvo. SDI=1,3 milijarde evra, 53,4%+ u odnosu na 2023.
2. U građevini postoje dve faze, dok traje gradnja kada se angažuju radnici, izvođači, kupuje se građevinski materijal, i to generiše tražnju i podiže nivo BDP-a, ali na kratak rok. Kada se to završi nema ni transfera tehnologije, ni znanja, ni izvoza, već samo zgrade. U našem slučaju luksuzne stambene jedinice koje većina građana ne može da priušti.
3. Visoka ulaganja u sektore koji proizvode nerazmenljiva dobra, koja se ne izvoze, često su podstaknuta relativno visokom vrednosti valute, u našem slučaju dinara. To utiče na privlačenje investicija u takve sektore, što nema znatni uticaj na rast izvoza Srbije u budućnosti. Pojedine zemlje su pre svetske finansijske krize privlačile velike investicije u nekretnine, kao što je Španija. Tu su ljudi iz severnih razvijenih evropskih zemalja kupovali stanove, kuće, apartmane, kako bi u starosti provodili veći deo vremena zbog povoljnije klime, što je napravilo ovoj zemlji probleme", ukazuje ovaj profesor. On dodaje da je to dovelo do balona cena nekretnina, a da je udeo u krizi imalo to što Španija nije imala dovoljno ulaganja u industriju, poljoprivredu i druge delatnosti koje izvoze proizvode u inostranstvo, već su investiranja bila koncentrisana u delatnosti koje uglavnom proizvode za domaće tržište.
4. A kada je reč o stanogradnji, u Srbiji se vodi neuobičajena politika. U svetu, država uglavnom subvencioniše izgradnju jeftinih stanova koji su namenjeni siromašnim i srednjim slojevima stanovništva. Kod nas se država najviše trudi da podstakne ulaganja u najskupocenije stanove kao što je Beograd na vodi", upozorava Arsić.
On dodaje da Srbiji ipak "ide na ruku" to što troškovi rada sada rastu u celoj Evropi, a naročito u manje razvijenim zemljama. Zato, kako pojašnjava, oni koji investiraju, nemaju puno bolje alternative u odnosu na nas.
5. "Ovo može biti posledica toga što imamo veliku tražnju za nekretninama, naročito na skupim lokacijama. Takođe, jer imamo strane tražioce, recimo zbog rata Ruse i Ukrajince, ali i to što smo postali migrantska destinacija. Samim tim kompanije ulažu u nove projekte, i uglavnom je reč o skupljim nekretninama. Osim toga, može biti rezultat ulaganja stranih firmi u hotelske kapacitete, jer je turizam u Srbiji u značajnom porastu", pojašnjava Marković.