Šta je novo?

Cene nekretnina

Problem sa starogradnjom u BG je bio i ostao limitirana ponuda, to se vidi po filterima, kad staviš sve filtere izađe ti max par stotina stanova i od toga dobar deo eliminišeš odmah na prvu loptu. Na kraju završiš sa jako malo stanova koje vredi gledati po oglašenim cenama.
 
Problem sa starogradnjom u BG je bio i ostao limitirana ponuda, to se vidi po filterima, kad staviš sve filtere izađe ti max par stotina stanova i od toga dobar deo eliminišeš odmah na prvu loptu. Na kraju završiš sa jako malo stanova koje vredi gledati po oglašenim cenama.

Zato onda neki ovde moraju da ponavljaju ko ccc muve sto zuje bez prestanka kako starogranja belezi najmanji promet jos od 201x godine. Sve sto valja se znaci prodalo 2023. i sad ono sto valja se oglasava na prodaju samo kad mora (razvod, nasledstvo etc).
 
Realnost je takva da dobra starogradnja se uglavnom izdaje a ne prodaje osim u tim nekim situacijama koje su izuzeci a ne pravilo.
 
Problem sa starogradnjom u BG je bio i ostao limitirana ponuda, to se vidi po filterima, kad staviš sve filtere izađe ti max par stotina stanova i od toga dobar deo eliminišeš odmah na prvu loptu. Na kraju završiš sa jako malo stanova koje vredi gledati po oglašenim cenama.
Da prezvacem i ja tu temu jos jednom, dobar deo razlike i cine ne/polu-uknjizeni stanovi. Ko zna koliko je takvih stanova koje bi ljudi prodavali, da su uknjizeni. Naravno, ima ljudi koji prodaju i u takvom (ne)legalnom stanju. E sad, to je jedno skroz drugo trziste, koje ne znam kako funkcionise, niti bih se sa takvim stanovima petljao. Da ne kazem da biste se zacudili koliko ima stanova u Beogradu u starim (pa i Titovim) zgradama koji nisu uknjizeni.
 
Kako moze placanje kirije da poboljsa zivot coveka? Kad ne bi bilo investicione kupovine (kad bi recimo zakonom bila destimulisana) nekretnine bi bile jeftinije i ljudi bi lakse kupili i ostalo bi im vise novca za zivot.
Izdavanje firmama je druga prica, jer mnoge firme vrlo cesto nemaju uslova u startu da kupe svoj poslovni prostor, pa ima smisla da placaju zakup, ali verujem da vecina firmi tezi da smanji troskove i pre ce izgraditi/kupiti sopstveni poslovni prostor nakon nekog vremena nego da placa kiriju.
Mislim, mozemo da se prepiremo do sutra, izdavanje nekretnina ne stvara novu vrednost, nego bukvalno sluzi onima koji poseduju tu nekretninu (vrednost) da je naplacuju od onih koji koriste tu vrednost.
Da nema investicionih nekretnina bilo bi manje nekretnina, a tražnja bi ostala ista, tako da bi cene izdavanja porasle.
Manje bi se gradilo, manje bi zarađivali i firme i država. Dakle, umanjila bi se ta vrednost.

Da ne plaćam rentu mom stanomodavcu, koji je investirao u stan za izdavanje, živeo bih sa mamom/uselio bih se kod devojke ili bih morao da uzmem kredit sa većom ratom nego što mi je kirija i zarobim kapital koji sada koristim u svom biznisu. Tako da je on meni stvorio novu vrednost.

Što se tiče izgradnje ili kupovine poslovnog prostora to zavisi od x faktora. Neke firme ne žele uopšte to da rade jer je većina biznisa nepredvidljiva.
 
Kod nas je zdravstvo 0, placas nesto, a ne dobijas skoro nista za uzvrat, dok oni koji izdaju stanove mogu ako nista drugo da se prijave kao nezaposleni i ostvare isto pravo. Znaci neko sa 10 stanova koje izdaje moze da dobije to isto pravo bez placanja icega.


Porez na izdavanje stanova je 10%, a ne placa ga niko. Porezi i doprinosi na platu iznose 40+% bruto plate. Od poreza ne dobijes nista, zdravstvo nam je 0, a penzije nece ni postojati za X godina, tj. bice veca beda nego danas. Znaci, radnik koji placa pola svoje plate na ime poreza i doprinosa ne dobija apsolutno nista za uzvrat. Pola plate mu ode na poreze i doprinose, a stanovdavci ocekuju da im taj radnik plati jos vise od pola onog sto im preostane.


Kapitalizam je dobar, ali kad ima svoje korektivne elemente, kao sto to imaju neke kapitalisticke drzave sa socijalnim elementima. Kapitalizam bez korektivnih elemenata kakav sve vise imamo jeste los.
Suviše hejta.
 
Au pa to je bas grozno onda, 3 miliona nocenja u 400x400 metara, plus 6o% rast... To je bas gungula onda, beton I guzve, nije ni cudo sto je to I dalje za strance neotkriveni beton koji ne zele da otkriju.
Kao i obično ovde se od nekih članova može svašta pročitati, ali, nema veze, nek se vidi ko kako diše...kad ima turista gužva im, kad ih nema sve im propalo! :)

Inače za sve ostale forumaše koji nehejtuju info da novi razvojni projekat ima za cilj 10 miliona noćenja, i naravno to nije u direktnoj korelaciji sa dolascima, već će se isti broj turista duže zadržavati zbog svih sadržaja koji se grade ili su u planu. Naravno i kapaciteti će rasti. A rast dolaska stranaca se i van Zlatibora povećava, u skoro svim planinskim i banjskim mestima...i u gradskim mestima ali nešto skromnije

Turizam nam je očajno razvijen i definitivno ima veoma jak potencijal i očekuje se najveći rast upravo u toj grani!
 
Da prezvacem i ja tu temu jos jednom, dobar deo razlike i cine ne/polu-uknjizeni stanovi. Ko zna koliko je takvih stanova koje bi ljudi prodavali, da su uknjizeni. Naravno, ima ljudi koji prodaju i u takvom (ne)legalnom stanju. E sad, to je jedno skroz drugo trziste, koje ne znam kako funkcionise, niti bih se sa takvim stanovima petljao. Da ne kazem da biste se zacudili koliko ima stanova u Beogradu u starim (pa i Titovim) zgradama koji nisu uknjizeni.
Kako je moguće da je stan "polu-uknjižen"? Ja imam starogradnju na Vračaru gde terasa i "devojačka soba" iz nekog razloga ne ulaze u kvadraturu stana tako da se formalno vodi na 49 m2, a realno ima bliže 60, ali to nije nikakav problem jer se najjednostavnijim merenjem utvrdi činjenična veličina. Sa druge strane, stan je ili uknjižen ili nije, što bi Amerikanci rekli "you cannot be a little bit pregnant".
 
Banke neće da finansiraju kupovinu kad je uknjiženo delimično koliko ja znam
 
Kako je moguće da je stan "polu-uknjižen"? Ja imam starogradnju na Vračaru gde terasa i "devojačka soba" iz nekog razloga ne ulaze u kvadraturu stana tako da se formalno vodi na 49 m2, a realno ima bliže 60, ali to nije nikakav problem jer se najjednostavnijim merenjem utvrdi činjenična veličina. Sa druge strane, stan je ili uknjižen ili nije, što bi Amerikanci rekli "you cannot be a little bit pregnant".
Banke daju kredit gledajuci uknjizenu kvadraturu samo, a ne merenu.

Ako ti je stan uknjizen na 30m2 a ima u realnosti 60m2 i ti ga prodajes za npr 2000 eur /m2, bankarski procenitelj ne moze da stavi da u realnosti vredi 2000 eur/m2 vec da ti trazis fakticki kredit od 4000 eur/m2 i onda ti mogu podici duplo trazeno ucesce da bi odobrili kredit.
 
Kako je moguće da je stan "polu-uknjižen"? Ja imam starogradnju na Vračaru gde terasa i "devojačka soba" iz nekog razloga ne ulaze u kvadraturu stana tako da se formalno vodi na 49 m2, a realno ima bliže 60, ali to nije nikakav problem jer se najjednostavnijim merenjem utvrdi činjenična veličina. Sa druge strane, stan je ili uknjižen ili nije, što bi Amerikanci rekli "you cannot be a little bit pregnant".
Nije da ne ulaze "iz nekog razloga", vec je to divlje gradjeno ili je neko se zaje*******ao kada je predavao u katastar papire.
U teoriji tebi gradjevinski inspektor moze da naredi da srusis sve sto nije u katastru vidljivo ali u realnosti imamo preko milion divljih nekretnina i to se veoma retko desava:

"Prema raspoloživim podacima, u Srbiji ima skoro 2,1 milion nelegalnih objekata odnosno nerešenih predmeta koji predstavljaju višegodišnju prepreku urbanističkom planiranju i regulisanju imovinsko-pravnih odnosa nad nepokretnostima."
 
Nije da ne ulaze "iz nekog razloga", vec je to divlje gradjeno ili je neko se zaje*******ao kada je predavao u katastar papire.
U teoriji tebi gradjevinski inspektor moze da naredi da srusis sve sto nije u katastru vidljivo ali u realnosti imamo preko milion divljih nekretnina i to se veoma retko desava:

"Prema raspoloživim podacima, u Srbiji ima skoro 2,1 milion nelegalnih objekata odnosno nerešenih predmeta koji predstavljaju višegodišnju prepreku urbanističkom planiranju i regulisanju imovinsko-pravnih odnosa nad nepokretnostima."
Pa na ovom forumu je jedna od rekuretnih tema lamemtacija zašto se ne ozakone svi ti ilegalno sagrađeni objekti, kako bi se povećao broj nekretnina u prometu i da bi posledično pale cene...
 
To o čemu ti pričaš je upravo i ono što je Marks zamerao kapitalizmu, tj. vlasništvo nad sredstvima nad proizvodnju čini da vlasnik prisvaja višak vrednosti, čime se održava kapitalistički klasni sistem.

Inače što se tiče stvaranja vrednosti, u ekonomiji jedino što može da stvori vrednost je rad, bilo koji oblik rente je samo redistribucija stvorene vrednosti, opet putem privatne svojine. Privatna svojina je kapitalistički mehanizam za redistribuciju vrednosti ka gornjim klasama.
Marks je bio smešan u ono vreme, i u ekonomiji je bio ono što je Deretić u istoriji. Gomila besmislica na koje se lože mase ljudi koji nemaju pojma o čemu je reč.

A sada posle primene njegovih ideja nije smešno, već je žalosno. Pobiše milione ljudi ni krive ni dužne.

Glavna sredstva za proizvodnju su ljudski talenti i inteligencija. Koja količina rada će zameniti znanje i veštinu potrebnu da se napravi mašina za fotolitografiju?

Koliko uglja pomeri Alija Sirotanović nije samerljivo sa ljudskom inventivnošću koja do najvećeg izražaja dolazi u konkurenciji tržišne ekonomije.

Upravo tržišna konkurencija čini ta sredstva za proizvodnju na koju je Marks mislio zastarelim.
 
Marks je bio smešan u ono vreme, i u ekonomiji je bio ono što je Deretić u istoriji. Gomila besmislica na koje se lože mase ljudi koji nemaju pojma o čemu je reč.

A sada posle primene njegovih ideja nije smešno, već je žalosno. Pobiše milione ljudi ni krive ni dužne.

Glavna sredstva za proizvodnju su ljudski talenti i inteligencija. Koja količina rada će zameniti znanje i veštinu potrebnu da se napravi mašina za fotolitografiju?

Koliko uglja pomeri Alija Sirotanović nije samerljivo sa ljudskom inventivnošću koja do najvećeg izražaja dolazi u konkurenciji tržišne ekonomije.

Upravo tržišna konkurencija čini ta sredstva za proizvodnju na koju je Marks mislio zastarelim.

To je zapravo potpuno netačno, Marks je jedno od najvećih imena u istoriji političke ekonomije, i danas ga vredi čitati da bi se razumela ekonomska misao tog vremena (jer on u velikoj meri referiše na teorije savremenika, uključujući i teoretičare kapitalizma). Reći da je Marks bio Deterić svog vremena je blamantna izjava...
 
На све ово могу само да одговорим да нисмо причали о условима живота и животном стандарду. Него о могућности да се реши стамбено питање. Све ово друго захтева много дубљу дискусију и вероватно бисмо се сложили око много тога. Али није то била тема овог пута.
Složiću se da je običan radnik mogao mnogo lakše da dobije stan. Mada je sistem bio u suštini piramidalna šema i na kraju su mnogi finansirali izgradnju na ovaj ili onaj način a nisu dobili ništa.

Raspravljali smo se oko vikendica. Zašto su ih onda masovno zidali a sada ne.

Naveo sam razne razloge.

Jedan od razloga je i što je sada jeftinije kupiti staru vikendicu nego zidati.
 
Složiću se da je običan radnik mogao mnogo lakše da dobije stan. Mada je sistem bio u suštini piramidalna šema i na kraju su mnogi finansirali izgradnju na ovaj ili onaj način a nisu dobili ništa.

Raspravljali smo se oko vikendica. Zašto su ih onda masovno zidali a sada ne.

Naveo sam razne razloge.

Jedan od razloga je i što je sada jeftinije kupiti staru vikendicu nego zidati.
Da je običan radnik mogao dosta lakše da kupi stan ne bih rekao, možda da dobije poput sada bezbednjaka koji su dobijali to jest plaćali 550eur m2, neću da zalazim mnogo ali mi nije baš tako shvatljivo i ne bih se u potpunosti složio, ali da ne ulazimo dalje u to...
Što se tiče kupovine starije vikendice itekako se slažem da je danas to jeftinije nego sagraditi... Daleko skuplje izadje pojedinca gradnja svoje vikendice nego investitora gradnja m2 stana ako gledamo materijal i sve potrebne stvari koje su potrebne za izgradnju jedne kuće to jest vikendice. Dosta prethodne generacije(moj čukundeda sa mamine strane i deda sa tatine) su izgradili vikendice svojeručno uz pomoć prijatelja, danas je to retkost nema se vremena niti znanja i želje...
 
Dodao bih na prethodni moj odgovor/post da je u prošlosti bilo normalno da posle nekog zvaničnog posla se ide i radi na izgradnji te vikendici ili pomažeš prijatelju u izgradnji njegove(bez naknade možda dobiješ rakiju i klopu), baviš se na toj vikendici uzgojom hrane , pilića, vinograda, sam praviš rakiju itd...ili na njivi se baviš zemljoradnjom itd... Danas retko ko radi i neki side job, a ima mogućnosti i misli se da je dovoljno sa jednim poslom kada se radi za nekog da je dovoljno, eto hteo sam i tu paralelu da napravim sa prošlošću i navikama...I slažem se da je zdravlje najvažnije ali pomaganje prijatelju u gradjenju kuće je fizička aktivnost i za telo mnogo zdravije nego odlazak u pozorište😉 a da ne pričam o blagodetima organske hrane itd...
 
Odlično rezonuješ, ali pazi, zašto bi štedeo ako bude inflacije, da gledam kako mi se topi vrednost onoga što sam teško zaradio, možda čak i ubrzano! A po svim pokazateljima inflacije MORA da bude zbog prethodno naštampanih para, znači mi sada tek treba da "ispravimo" prethodno stanje...a realno, to je trenutno nemoguće zbog skupih država, dugova koji već polako značajno nadvisuju BDP država itd itd.
Objasnio sam vec kad se stedi a kad se trosi 😄 Sada smo u fazi stagnacije i ceka se prvo spustanje kamata od FED-a i reakcija toga, ako se desi slom tada ce to biti globalno i tada ce biti panika, u tom momentu bi trebao strah da bude prisutan kod obicnih ljudi, sve nakon toga je "sta ako". Objasnio sam vec dosta situacija koje mogu da se dese nakon toga i treba sacekati i videti.
 
Objasnio sam vec kad se stedi a kad se trosi 😄 Sada smo u fazi stagnacije i ceka se prvo spustanje kamata od FED-a i reakcija toga, ako se desi slom tada ce to biti globalno i tada ce biti panika, u tom momentu bi trebao strah da bude prisutan kod obicnih ljudi, sve nakon toga je "sta ako". Objasnio sam vec dosta situacija koje mogu da se dese nakon toga i treba sacekati i videti.
Što se tiče kamata.....
Za sada imamo porast proizvodjačkog indeksa, porast kredita stanovništva (zbog poraslih troškova života), očajan i neizvestan labour market, porast troškova života, plate nisu pratile inflaciju, štednja all time low itd itd itd. Part time poslovi dominiraju. Full time samo se režu troškovi. Puštaju migrante ubrzano koji na tržište utiču sa više implikacija: porast nominalne potrošnje (od 1%) uz pad realne, dalje obaranje labour marketa itd itd. Housing indeks crkao, jer kao i ovde svi očekuju da ono što si kupio pre 3 godine sada vredi x2-2.5 a kupaca sve manje. Niko ne može da se toliko zaduži.
USA je super kako je u EU. Sve to isto samo mnogo gore ili biće vrlo brzo gore.
Tako da cekamo 1Q25.....ili recesija ili printer pa boom-kaboom.
 
Poslednja izmena:
Чича мича и готова прича - градња опала тотално, само се довршава започето. Мај и јун који су "ударни" месеци - пад броја захтева за дозволе, локацијске услове итд. Све јасно.
 
Чича мича и готова прича - градња опала тотално, само се довршава започето. Мај и јун који су "ударни" месеци - пад броја захтева за дозволе, локацијске услове итд. Све јасно.
Smanjena ponuda, smanjuje se kvadratura prometovanih stanova, smanjen broj prodatih stanova. Nominalno je kao isto ali u stvarnosti itekako nije. Pali smo na promet od pre 7-8 godina kada je bilo minimum 100+k stanova u Beogradu manje.
Mislim, naravno da mogu da održe ili povećaju cenu i 30% do kraja godine ako hoće. Smanje ponudu, 99,5% ljudi izbačeno sa tržišta i može da se pumpa cena iz duga. Samo će to biti katastrofalno za zemlju ako potraje ali koga briga.
 
Naravno ako @Anon bude u pravu lepo ce se priznati kao sto se i moze ocekivati od mene :)

Uvek moze da se desi njegov scenario na primer krene gradjanski rat u USA zbog izbora i ceo svet upadne u neku zescu depresiju godinama.
Da li su samo klasne razlike problem ili postoje nejednakosti u percepciji visoke inflacije od strane interesnih grupa? Mislim da nije samo plebs pogođen već i neki sektori a i vlasnici biznisa u tim sektorima imaju ili žele da imaju nekakav uticaj.

Neće se građanski rat u bilo kojoj zemlji desiti ako krupni kapital nema interes za tako nešto.

Rezultati skorašnjih izbora u EU i članicama pokazuju da vlastodršci nisu uspeli da odgovore na izazove kako se očekivalo. To znači da nisu imali znanja ili nisu imali volju da reše stvar. Ne očekujem velike promene ali isto tako ne očekujem da će nove vlasti moći rešiti probleme glasača bez fiskalnog stimulusa.

Eskalacija na bliskom istoku je bulish za cene nekretnina kod nas i imaće veći uticaj nego eventualno povlačenje Rusa kući sledeće godine. Stoga verujem u skok cena do negde sredine sledeće godine a u 2026. očekujem krizu i krah ali po manjim mestima i periferiji BG, turističkim centrima ...
 
Jedino se slažem sa novim trendom manje kvadrature za jednoiposobne stanove- to jest dvosobnim stanovima, projektuju se i grade od 34-40m2, e sada nisam siguran da li je to zbog manje kupovne moći, pre bi rekao da se tako aktivira drugi segment tržišta kojima je bio nedostižan stan veće kvadrature za početak porodičnog života, jer te stanove uglavnom kupuju mladi parovi koji kreću zajednički život ili ok pojedinac kojem trebaju ipak odvojene sobe, koje god kvadrature(dnevna i spavaća.... Neku naznaku usporavanja gradnje ne vidim niti osećam, čak naprotiv... Postoje podaci koje kolege ovde prate pa neka me demantuju...
 
Što se tiče kamata.....
Za sada imamo porast proizvodjačkog indeksa, porast kredita stanovništva (zbog poraslih troškova života), očajan i neizvestan labour market, porast troškova života, plate nisu pratile inflaciju, štednja all time low itd itd itd. Part time poslovi dominiraju. Full time samo se režu troškovi. Puštaju migrante ubrzano koji na tržište utiču sa više implikacija: porast nominalne potrošnje (od 1%) uz pad realne, dalje obaranje labour marketa itd itd. Housing indeks crkao, jer kao i ovde svi očekuju da ono što si kupio pre 3 godine sada vredi x2-2.5 a kupaca sve manje. Niko ne može da se toliko zaduži.
USA je super kako je u EU. Sve to isto samo mnogo gore ili biće vrlo brzo gore.
Tako da cekamo 1Q25.....ili recesija ili printer pa boom-kaboom.
Mnogo toga je receno sa njihove strane sa nekim prognozama i dosta su promasili. Ono sto treba da pratis trziste obveznica, pogotovu 2 year bond, on najbolje pokazuje akcije FED-a.
Zuto su kamate FED-a, zeleno je 2 year bond. Onako kako se bond ponasa, tako FED donosi odluke. Tako da kada vidimo da pada (a sada je na silaznom trendu), tako ce i FED biti blizi da donese odluku da spusti kamatu.
1719949109098.png

2year u poslednjih godinu dana

1719949203784.png
 
Poslednja izmena:
Vrh