Da bi dostigli Beč nije bitna cena nekretnina. Da bi ljudi želeli da žive i rade u Srbiji moraju da imaju adekvatne uslove tj da se pojedini delovi ne bi odvajali od Srbije (Kosovo, možda u budućnosti delovi oko Niša, Vojvodine) ti ljudi moraju da hoće da žive sa tobom dakle da ne žele da se odvajaju. Šta prosečnom čoveku donosi gradjevinski sektor? Ništa. Već je rečeno da bi ljudi bili zadovoljni i hteti da ostanu sa tobom moraš da im napraviš sistem sa kojim će biti zadovoljni, a to znači kvalitetno školstvo, medicina, zakoni, prava... Ne žele svi u Beč jer su skupe nekretnine (pogledaj kako je kod njih rešen sistem nekretnina gde lakše možeš doći do nekretnine nego ovde) već žele zbog uredjenosti sistema. Ne vidim kako ćemo stignuti Beč ako samo ulažemo u jedan sektor, a sve ostalo ostane isto ili gore.
A tako je razmišljala i Venecuela, šta će nam drugi sektori kada imamo naftu. Kako žive ljudi u Venecueli?