Šta je novo?

Cene nekretnina

Da izvozimo nekretnine ili da su pretezno kupci inostranstvo slagao bih se.

Dobar deo kupaca su nasi gastosi zar ne? Da li njih mozemo racunati u izvoz/inostranstvo?

Dobar deo korisnika stanova na dan su stranci, a navodno brza pruga do Peste ce povecati za nijansu njihov broj. Da li njih isto mozemo racunati u izvoz?
 
Ja sam i napisao da će doći do zasićenja. Cilj je da vidimo kako izbeći pad cena nekretnina i kako da ga bustujemo još više.

Dakle:

1) turizam
2) subvencije za rentiranje
3) reizgradnja najvrednijih centralnih blokova

To bi sve pomoglo daljem rastu. Bukvalno niko nije ponudio još ideja za rast.
Zato sto nam ne treba rast cena i boostovanje tog sektora, vec okretanje ka drugim sektorima.
Rast gradjevinskog sektora a pad ili stagniranja drugih sektora ce samo da istisne celokupno stanovnisto sa trzista, kako i zasto bi iko to zeleo.
To ce samo dovesti do pada zadovoljstva i kvaliteta tih izgradjenih nekretnina opet, ili do gradova duhova gde je vecina stanova kupljeno investiciono.

Razumem šta hoćeš da kažeš, ali nove vrednosti u ekonomiji nisu tako lako merljive i neposredne. Ako neko nema gde da živi, ili želi da živi baš na lokaciji tvog stana i ti mu ga iznajmiš, to znači da si mu pružio mogućnost da ostvari svoje ekonomske ciljeve radeći, investirajući itd. Takođe, što duže vremena prođe da taj neko ne može da ostvari svoje ciljeve usled nemogućnosti da nađe adekvatan smeštaj, povećava mu se oportunitetni trošak, odnosno gubi onoliko koliko je za to vreme mogao da zaradi. Osim toga, pare koje stanodavac dobije moraće eventualno negde da se iskoriste i uliju u ekonomske tokove.
Ima i lepših stvari od rentanja, ali se teško može reći da ne proizvodi bilo kakvu ekonomsku vrednost.
To je sve super, ali dosta ljudi koji imaju ili ce imati prihode od rentiranja nece uliti pare nazad u ekonomiju.
Prvi polazim od sebe, da imam 2 stana za rentiranje celokupna renta bi isla pravo u S&P 500 a ne u srpsku ekonomiju.
 
Zato sto nam ne treba rast cena i boostovanje tog sektora, vec okretanje ka drugim sektorima.
Rast gradjevinskog sektora a pad ili stagniranja drugih sektora ce samo da istisne celokupno stanovnisto sa trzista, kako i zasto bi iko to zeleo.
To ce samo dovesti do pada zadovoljstva i kvaliteta tih izgradjenih nekretnina opet, ili do gradova duhova gde je vecina stanova kupljeno investiciono.
Ne razumem. Znači ti bi se odrekao milijardi evra na zaštićenom tržištu i prebacio svoj novac na nešto gde nemaš ekspertizu i nemaš zaštitu, plus imaš barijere ulaska? Ludo skroz.

Postoji toliko mehanizama za nesmetan rast nekretnina još decenijama. I sad ti meni kažeš da se toga treba odreći? Wtf?
 
ali dosta ljudi koji imaju ili ce imati prihode od rentiranja nece uliti pare nazad u ekonomiju.
Neka je i tako, jer jeste činjenica da ekonomija dosta gubi (na neku ruku i indirektno dobija) od neadkvetnog oporezivanja. Ipak, ekonomska vrednost se nepobitno stvara. Prvo izgradnjom stana, zatim njegovom kupovinom, iznajmljivanjem (nekome ko će tu da živi i stvara), održavanjem, eventualnom prodajom i slično.
 
Dobar deo kupaca su nasi gastosi zar ne? Da li njih mozemo racunati u izvoz/inostranstvo?

Dobar deo korisnika stanova na dan su stranci, a navodno brza pruga do Peste ce povecati za nijansu njihov broj. Da li njih isto mozemo racunati u izvoz?
Nedovoljan broj da bi se smatrao dovoljno korisnim po meni, a preveliki broj dovodi do toga opet da se lokalno stanovnistvo menja expatima ili strancima, sto opet nije dobro za celokupno drustvo.

Ko god misli da je "all-in" u gradjevinski sektor super ideja neka pogleda situaciju u kini:

Ne razumem. Znači ti bi se odrekao milijardi evra na zaštićenom tržištu i prebacio svoj novac na nešto gde nemaš ekspertizu i nemaš zaštitu, plus imaš barijere ulaska? Ludo skroz.

Postoji toliko mehanizama za nesmetan rast nekretnina još decenijama. I sad ti meni kažeš da se toga treba odreći? Wtf?
Zato sto ce muzika u nekom trenutku da stane, i kada se to desi deo gradjevinskog sektora ce biti likvidiran, opet kao sto rekoh, pogledaj Evergrande u kini, ima jos takvih primera sirom sveta.
Sta ti znaci sto si napravio milijardu eura, podigao kredit za jos milijardu da bi izgradio kompleks od 2 milijarde racunajuci 2 milijarde profita da bi saznao da nema stanovnistva koje ca da kupi toliku gradnju i sada si doveo do toga da ce firma biti likvidirana zbog slabe prodaje...

Investiranje u jedan sektor je super dok je taj sektor u bull run-u, ali niko ne moze da predvidi kada ce da se desi neki black swan dogadjaj i likvidira brdo novca.
Zato je bitna diversifikacija u razlicite sektore, cak i na ustrb kratkorocnog profita da bi se izbegao krah ekonomije ako ti glavni sektor pukne...
Na kraju krajeva, niko ne zagovara zaustavljanje kompletno gradjevinskog sektora, ali bolje je fokusirati se i dizati i ostatak sektora za dugorocnu strategiju.

Jasno mi je da nekim ljudima na ovom forumu nije jasno jer gledaju samo pare i kapital a ne razmisljaju dugorocno na uticaje stanovnistva koje takve odluke mogu da izazovu.
 
Ja mislim da imamo trola ovde 🙂. Prijatelju, na debeloj periferiji 40minuta od centra u starogradnji za stan raspali od 70m2 ti treba oko 140k. Prosečna plata u BGu je 750-800e, medijalna 550-600evra.
To znači da ako ne trošiš platu uopšte, treba ti 20+ godina da otplatiš stan. Bez kamate!!!

Ako uzimaš kredit sa 20% učešća na 30 godina. Isto ti je rata 600 evra košta te ukupno:
Učešće 28k + kredit i kamata oko 200k+ evra.

I ti bi da boostuješ cene 🤡🤡🤡

Edit: od 1 januara dodatno ce porasti rate kredita za oko 20% ako opet ne produže uredbu
 
Poslednja izmena:
Sta ti znaci sto si napravio milijardu eura, podigao kredit za jos milijardu da bi izgradio kompleks od 2 milijarde racunajuci 2 milijarde profita da bi saznao da nema stanovnistva koje ca da kupi toliku gradnju i sada si doveo do toga da ce firma biti likvidirana zbog slabe prodaje...
Kako šta mi znači? Jesi ozbiljan?

Niko neće zidati, ako nema već osiguranu prodaju. U tome je lepota tržišnog dobitka spoja građ. sektora i države.

No, jednom mora doći kraj i tu onda nastupaju veće drzavne intervencije i veća pomoć. Mogućnosti su stvarno velike. Ja o tome pišem. Imaš bukvalno decenije rasta još.
 
Kako šta mi znači? Jesi ozbiljan?

Niko neće zidati, ako nema već osiguranu prodaju. U tome je lepota tržišnog dobitka spoja građ. sektora i države.

No, jednom mora doći kraj i tu onda nastupaju veće drzavne intervencije i veća pomoć. Mogućnosti su stvarno velike. Ja o tome pišem. Imaš bukvalno decenije rasta još.
Kad prestižemo Beč?
 
Ja mislim da imamo trola ovde 🙂. Prijatelju, na debeloj periferiji 40minuta od centra u starogradnji za stan raspali od 70m2 ti treba oko 140k. Prosečna plata u BGu je 750-800e, medijalna 550-600evra.
To znači da ako ne trošiš platu uopšte, treba ti 20+ godina da otplatiš stan. Bez kamate!!!

Ako uzimaš kredit sa 20% učešća na 30 godina. Isto ti je rata 600 evra košta te ukupno:
Učešće 28k + kredit i kamata oko 200k+ evra.

I ti bi da boostuješ cene 🤡🤡🤡

Edit: od 1 januara dodatno ce porasti rate kredita za oko 20% ako opet ne produže uredbu
Ali će u toku isplate cena nekretnine porasti da će ti se isplatiti. Zar ne?
 
Zato sto ce muzika u nekom trenutku da stane, i kada se to desi deo gradjevinskog sektora ce biti likvidiran,
Kao i na svakom tržištu, i na našem tržištu postoji valjda neki zakon ponude i tražnje. Investitori zidaju kao blesavi zato što je vrednost koju ljudi kod nas prepisuju stanovima veća od one koji oni snose kao prodavci. To je slobodno tržište. Investitori proizvode za najmanji mogući trošak i prodaju onima koji su spremni da plate najviše. Dokle god ima takvih, zidaće se istim ili većim obimom. Kada ne bude bilo, tržište će se dovesti u ravnotežu smanjenjem količine gradnje. Ne mora da znači da će se odjednom građevina ugasiti, pući ili slično.
Ono što nama naročito bode oči je očigledno ogormna količina novca skoncentrisana kod manjine čija je platežna moć daleko, daleko veća od "normalnog" radnog stanovništa. Raslojavanje i njegovi razlozi jesu problem kome se rešenje ne vidi
 
Kako šta mi znači? Jesi ozbiljan?

Niko neće zidati, ako nema već osiguranu prodaju. U tome je lepota tržišnog dobitka spoja građ. sektora i države.

No, jednom mora doći kraj i tu onda nastupaju veće drzavne intervencije i veća pomoć. Mogućnosti su stvarno velike. Ja o tome pišem. Imaš bukvalno decenije rasta još.
Zato sto geopoliticke stvari, recesija i prirodne katastrofe ne postoje zar ne? Nema sanse da npr ne znam, skoci inflacija, skoce kreditne rate i odjednom ipak izgubis kupce sa trzista pa izgubis svoju "sigurnu prodaju". Ili da nam udare sankcije zbog neke politicke odluke npr... onda ce ti betonska industrija znaciti mnogo :)

Drzavne intervencije u privatnom sektoru bi trebalo da se gledaju kao najveca greska a ne ponosna stvar. Ti shvatas da drzavne intervencije i pomoci finansiraju svi gradjani srbije a ne Vucic i ekipa iz njihovog dzepa. Ja bih radije investirao svoje pare od poreza u skolstvo i medicinu a ne u gradnju nekog privatnog investitora.

Gradjevinski sektor kao i svi ostali sektori moraju da posluju sa istim rizicima, a ne da racunaju da ce drzava da pravi lex specijalise i vadi iz budzeta subvencije i ispomoci kada god se oni previse zaigraju, ako to ne vidis onda ne znam sta da ti kazem i stvarno nema spasu tvom rezonovanju.
 
Ali će u toku isplate cena nekretnine porasti da će ti se isplatiti. Zar ne?
Pa to me zanima. Najbolje da poraste kod nas jos jedno 30-40% a okolne zemlje da nastave da padaju od 2022. Taman oko expa 27 menjamo investiciono Cerak za Beč ili Barselonu. Zato pitam da nemaš neku insajdersku informaciju.
 
Veoma je naivno to očekivati. Multiplikativnim efektom njihova potrošnja je već stimulisala tržište i izazvala brojne izdatke od strane potrošača. U prevodu, sve je to dobro podmazalo mašinu lične potrošnje. Jedna njihova rublja generisala je minimum pedeset puta više tražnje podizajući cene doslovno svemu. A kad odu? Isto tako, samo još jače.
Ne znam stvarno šta ti vidiš vezano za odlazak Rusa, koji će se za neko realno vreme svakako desiti. Ja mislim da su Rusi enormno podigli ekonomiju jer su uneli u Srbiju i stvaraju dosta novca. Ostavljaju dosta novca maloprodajnim lancima trgovina, ugostiteljstvu, hotelijerstvu, drugim uslužnim delatnostima... Novca ima, posla ima, radnike jedva uspevaju da nađu... mnogi, da bi ispratili nenormalne cene, dižu kredite i žive u neskladu sa svojim mogućnostima.

Kao što se ekonomija podigla dolaskom Rusa, tako će doživeti i veliki pad kada Rusi odu.
 
Kao i na svakom tržištu, i na našem tržištu postoji valjda neki zakon ponude i tražnje. Investitori zidaju kao blesavi zato što je vrednost koju ljudi kod nas prepisuju stanovima veća od one koji oni snose kao prodavci. To je slobodno tržište. Investitori proizvode za najmanji mogući trošak i prodaju onima koji su spremni da plate najviše. Dokle god ima takvih, zidaće se istim ili većim obimom. Kada ne bude bilo, tržište će se dovesti u ravnotežu smanjenjem količine gradnje. Ne mora da znači da će se odjednom građevina ugasiti, pući ili slično.
Ono što nama naročito bode oči je očigledno ogormna količina novca skoncentrisana kod manjine čija je platežna moć daleko, daleko veća od "normalnog" radnog stanovništa. Raslojavanje i njegovi razlozi jesu problem kome se rešenje ne vidi
Zemlja gde se ne sprovodi zakon o poreklu imovine i gde je uspeh individue ovoliko direktno povezan sa politickim opredeljenjem kao u Srbiji je sve samo ne slobodno trziste.
Sto opet je dovelo do raslojavanja drustva, a zaostatak drugih sektora i guranje sve u beton ce samo jos vise da poveca raslojavanje.

Ja se slazem sa narativom da ce da vrednost nekretnina da dugorocno raste, apsolutno se ne slazem sa narativom da drzava treba da ispomaze taj sektor ili da je u Srbiji slobodno trziste.
 

RZS: Prosečna neto zarada u aprilu 96.614 dinara​

Prosečna zarada (bruto) obračunata za april 2024. godine iznosila je 133.356 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 96.614 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar-april 2024. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 15,1 odsto nominalno, odnosno 9,1 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 15,0 odsto nominalno, odnosno 9,0 procenata realno, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2024. godine, nominalno su veće za 15,3 odsto, a realno za 9,8 odsto.

Medijalna neto zarada za april 2024. godine iznosila je 73.928 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

 
Ne znam odakle goranu odjednom ideja da drzava treba da jos vise bustuje sektor koji se vec najvise bustuje od svih i sto svi mi placamo subvencijama, poklanjanjem zemljista i slicno. Jel su sadasnje cene male pa ih treba povecati? Da li ce dodatni krediti uci u necije privatne dzepove ili cemo imati bolje bolnice, skole i puteve? Uvesce nam vinjete umesto putarina? Vec placamo nenormalne poreze i cene, a za uzvrat ne dobijamo nista, stranci dobijaju subvencije a invetitorima se poklanja zemljiste. Treba bustovati ekonomiju, proizvodnju i usluge koje donose vrednost, a ne sektor koji je vec prebustovan ili rentiranje koje ne donosi nikakvu vrednost. Neka recimo smanje poreze i doprinose na plate i druge mere sa ciljem pokretanja sitnih firmi. Od bustovanje nekretnina korist ima samo jako mala grupa ljudi, a cilj ekonomije ne bi trebalo da bude dobrobit male grupe ljudi, nego svih.
 

RZS: Prosečna neto zarada u aprilu 96.614 dinara​

Prosečna zarada (bruto) obračunata za april 2024. godine iznosila je 133.356 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 96.614 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar-april 2024. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 15,1 odsto nominalno, odnosno 9,1 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 15,0 odsto nominalno, odnosno 9,0 procenata realno, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2024. godine, nominalno su veće za 15,3 odsto, a realno za 9,8 odsto.

Medijalna neto zarada za april 2024. godine iznosila je 73.928 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Dobro prosečna 800, medijalna 600 i? Hrana i komunalije iste (a i veće jer sve uvozimo) kao na zapadu i ostane malo.
Već smo utvrdili da ti ljudi ne mogu da kupe ništa i zato je 80+% zgrada u starogradnji u fazi raspada.
 
Poslednja izmena:
apsolutno se ne slazem sa narativom da drzava treba da ispomaze taj sektor ili da je u Srbiji slobodno trziste.
Nisam rekao ništa za ispomoć. Što se tiče slobodnog tržišta, svako ima neke eksternalije koje kvare njegovu ravnotežu i dovode do neuspeha. Naše tržište je slobodno u toj meri u kojoj postiže alokaciju resursa izmedju potrošača i proizvođača. Ljudi su spremni da kupuju po ovim cenama, zato se one i nude. To je realnost.
 
Ne znam odakle goranu odjednom ideja da drzava treba da jos vise bustuje sektor koji se vec najvise bustuje od svih i sto svi mi placamo subvencijama, poklanjanjem zemljista i slicno. Jel su sadasnje cene male pa ih treba povecati? Da li ce dodatni krediti uci u necije privatne dzepove ili cemo imati bolje bolnice, skole i puteve? Uvesce nam vinjete umesto putarina? Vec placamo nenormalne poreze i cene, a za uzvrat ne dobijamo nista, stranci dobijaju subvencije a invetitorima se poklanja zemljiste. Treba bustovati ekonomiju, proizvodnju i usluge koje donose vrednost, a ne sektor koji je vec prebustovan ili rentiranje koje ne donosi nikakvu vrednost. Neka recimo smanje poreze i doprinose na plate i druge mere sa ciljem pokretanja sitnih firmi. Od bustovanje nekretnina korist ima samo jako mala grupa ljudi, a cilj ekonomije ne bi trebalo da bude dobrobit male grupe ljudi, nego svih.
Aman čoveče. Jesi ozbiljan? Pa država su više vlasnici građ. firmi nego ti i ja. Naravno da će država bustovati nekretnine.

Kada se istisnu kupci sa tržišta, mada neće 100%, ali hoće iz centra, tada imaš proces gde vlasnici više nekretnina mogu i dalje da kupuju. Tako da TO neće propasti. Iz rente se kupuju novi stanovi, ko ima puno imaće još više. Istiskivanje srednje klase sa tržišta će imati uticaj NULA.

Ja sam pitao šta kad se iscrpe mogućnosti za porast rente i cena generalno.

Dakle turizam (videli sinoć da je država već krenula u to), subvencije rentijerima (kao za hotele što već imamo), reizgradnja i raseljavanje iz najskupljih opština.

Ovo treće imamo samo delimično do sada, ali očekujem da se ozbiljnije krene u to, recimo u periodu posle Expa.
 
Jel su sadasnje cene male pa ih treba povecati?
Na ovo da se osvrnem zasebno.

Kad prodaješ cena je uvek premala. I sa aspekta države, jer od cene zavisi BDP.

Takođe, ako država bude rušila cele blokove po centru, mislim da je dobra mera da se dodatno pomogne firmama koje bi se obavezale da će da se bave izdavanjem celih zgrada. To nam još nedostaje na našem tržištu. A i ukrupnjavanje kapitala neminovno vodi ka tome.

Prosto na taj način se lakše kontroliše tržište izdavanja i osigurava da cene nastave rast i budu na visokom nivou. Država će urediti ovaj sektor, biće tu i administracije dodatne, prava i obaveza pa će i cene izdavanja skočiti značajno. I onda opet idemo u novi ekonomski ciklus.
 
Poslednja izmena:
Aman čoveče. Jesi ozbiljan? Pa država su više vlasnici građ. firmi nego ti i ja. Naravno da će država bustovati nekretnine.

Kada se istisnu kupci sa tržišta, mada neće 100%, ali hoće iz centra, tada imaš proces gde vlasnici više nekretnina mogu i dalje da kupuju. Tako da TO neće propasti. Iz rente se kupuju novi stanovi, ko ima puno imaće još više. Istiskivanje srednje klase sa tržišta će imati uticaj NULA.

Ja sam pitao šta kad se iscrpe mogućnosti za porast rente i cena generalno.

Dakle turizam (videli sinoć da je država već krenula u to), subvencije rentijerima (kao za hotele što već imamo), reizgradnja i raseljavanje iz najskupljih opština.

Ovo treće imamo samo delimično do sada, ali očekujem da se ozbiljnije krene u to, recimo u periodu posle Expa.
Pa vec znamo da drzava bustuje nekretnine, samo ne razumem koju ti vrednost vidis u tome da drzava jos vise to bustuje i cini ljudima sve tezu kupovinu stanova. Da je situacija losa losa je, da je tesko kupiti nekretninu tesko je, ali ne vidim zasto bismo svi od nasih poreza i doprinosa pomagali nekom da jos vise zaradi i ucini nekretnine jos nedostupnije? Pa i najkapitalistickije zemlje koje teze ka plutokratiji nemaju takvu politku kakvu ti propagiras. Iskreno, do skoro si imao normalne postove, ne znam odakle ti odjednom sad ove ideje, da ne kazem kakve.
 
Pa vec znamo da drzava bustuje nekretnine, samo ne razumem koju ti vrednost vidis u tome da drzava jos vise to bustuje i cini ljudima sve tezu kupovinu stanova. Da je situacija losa losa je, da je tesko kupiti nekretninu tesko je, ali ne vidim zasto bismo svi od nasih poreza i doprinosa pomagali nekom da jos vise zaradi i ucini nekretnine jos nedostupnije? Pa i najkapitalistickije zemlje koje teze ka plutokratiji nemaju takvu politku kakvu ti propagiras. Iskreno, do skoro si imao normalne postove, ne znam odakle ti odjednom sad ove ideje, da ne kazem kakve.
Vrednosti: rast BDP, veći profit za građevinski sektor, veće šanse za zaduživanje države, lakši izlaz iz kredita za ljude koji otplaćuju, uozbiljavanje i uređenije tržište iznajmljivanja, veća stopa zaposlenosti u građevini, rast građevinskih standarda i kvaliteta.
 
Vrednosti: rast BDP, veći profit za građevinski sektor, veće šanse za zaduživanje države, lakši izlaz iz kredita za ljude koji otplaćuju, uozbiljavanje i uređenije tržište iznajmljivanja, veća stopa zaposlenosti u građevini, rast građevinskih standarda i kvaliteta.
Samo profit za gradjevinski sektor, samo zaduzivanje na maks, i samo povecati i ubrzati raslojavanje drustva na maks.

Nista lose nikad se nije desilo u istoriji kada je doslo bilo do kriticnog raslojavanja drustva zar ne?
Ako ne bude hleba jescemo kolace?
 
Vrh