Šta je novo?

Cene nekretnina

16bln EUR na stednji... Ako krene novi talas inflacije, eto nama prelivanja kesha u nekretnine...

Време је за финансијско описмењавање​

Према подацима НБС, грађани Србије на рачунима чувају више од 116 милијарди динара и више од 16 милијарди евра. Истовремено, језик финансија широј популацији и даље је неразумљив, а управљање, нарочито личним финасијама изузетно слабо развијено. Грађани се конзервативно држе „сламарице“ или улагања у некретнине, док је интерeсовање за хартије од вредности, индекс фондове, крипто валуте, инвестиционо злато, полисе осигурања, улагања у инвестиционе, пензионе или алтернативне фондове врло слабо. Финансијска писменост се у већини европских земаља изучава већ у основним школама. Иако се код нас ова тема још бори за простор у јавном дискурсу, образовне институције доприносе финансијском описмењавању кроз програме, курсеве, обуке и тренинге. Свесна брзине и дубине промена у домену финансија, у свету али и код нас, проф др Слађана Бенковић са Факултета организационих наука покренула је недавно Podcast Језик финансија. Са њом разговарамо о значају и начину стицања финансијске писмености.
 
Pa da, to je prvi nivo finansijskog obrazovanja koji treba uvesti u 8. razredu osnovne skole. A ovaj drugi nivo treba uvesti u zavrsnoj godini srednje skole.
Slazem se, zato verovatno ne bi imali ovakve rezultate na izborima da bar 10,20% pismenijeg naroda imamo. Ali to je vec druga tema.
Za ulaganje u neki drugi vid sem nekretnine, najvise je zasluzna nasa istorija. Setite se samo Jezde, Dafine, Kipra, obveznica, zajmova za preporod, i slicnih mahinacija. Da dodjes nekom prosecnom srbendi sa lovom, i krenes da mu predstavljas investicione fondove, obveznice, berze, zvao bi popa posle da osvesta prag. Mislio bi da je opet neka piramidalna sema. Nije za dzabe ono kod nas "leba ne trazi". Tako i za stanove.
 
Da li je investiranje u poljoprivredno zemljište i davati ga u arendu(zakup) lošija investicija od rentiranja stana ako bi rekli da je neki ROI 6-7% godisnje to jest otplata investicionog stana da kazemo oko 16god? Ok jasno mi je da ima mnogo faktora i teze naci zakupce za zemljiste... Orocenje dinarsko je trenutno oko 5%, akcije su promenljive, obveznice oko 5-6%...
 
Da li je investiranje u poljoprivredno zemljište i davati ga u arendu(zakup) lošija investicija od rentiranja stana ako bi rekli da je neki ROI 6-7% godisnje to jest otplata investicionog stana da kazemo oko 16god? Ok jasno mi je da ima mnogo faktora i teze naci zakupce za zemljiste... Orocenje dinarsko je trenutno oko 5%, akcije su promenljive, obveznice oko 5-6%...
Sto ne uzimas u obzir efekat compounding-a? 🙂 Pa neces rentu od stana dobiti posle x broja godina...

Za brzu kalkulaciju povrata cekolupne investicije imas takozvano "pravilo 70" (pretpostavka annual compounding-a), odnosno 70 podeljeno sa ocekivanim prinosom kako bi dobio broj potrebnih godina ili 70 podeljeno sa brojem godina tvog investicionog ciklusa kako bi dobio potreban godisnji prinos.
 
FED odrzao isti nivo kamatne stope i čak smanjio očekivan broj smanjenja do kraja godine
Jedna do kraja 2024. Smanjenje kamatne stope od strane ECB-a je verovatno očajnička mera, odnosno reakcija na mrtvilo privrede koja se strmoglavo ruši ka recesiji. Koliko im je stopa rasta, 0.3% u prvom kvartalu 2024? Dodamo na to jedan prstohvat političkih nestabilnosti i imamo sjajan recept za papazjaniju. Kad bismo se mi volšebno izvukli bilo bi bajno, ali...
 
Poslednja izmena:
Jedna do kraja 2024. Smanjenje kamatne stope od strane ECB-a je verovatno očajnička mera, odnosno reakcija na mrtvilo privrede koja se strmoglavo ruši ka recesiji. Koliko im je stopa rasta, ispod 1%? Dodamo na to jedan prstohvat političkih nestabilnosti i imamo sjajan recept za papazjaniju. Kad bismo se mi volšebno izvukli bilo bi bajno, ali...
Pa papazjanija je vec pocela. Evo imas primer Atos SE u Francuskoj, FTI Touristik-a u Nemackoj...jos Atos sponzor OI u Francuskoj i EP u Nemackoj 🤣🤣🤣
 
Pa papazjanija je vec pocela. Evo imas primer Atos SE u Francuskoj, FTI Touristik-a u Nemackoj...jos Atos sponzor OI u Francuskoj i EP u Nemackoj 🤣🤣🤣
Polako, nije to još ništa. Sad će uvozna inflacija još da im ojača pošto će evro da oslabi u odnosu na dolar, a oni će naravno da se trude da je svesno ignorišu na uštrb jadne raje i sve tako redom iz lošeg u grđe.
 
16bln EUR na stednji... Ako krene novi talas inflacije, eto nama prelivanja kesha u nekretnine...

Време је за финансијско описмењавање​

Према подацима НБС, грађани Србије на рачунима чувају више од 116 милијарди динара и више од 16 милијарди евра. Истовремено, језик финансија широј популацији и даље је неразумљив, а управљање, нарочито личним финасијама изузетно слабо развијено. Грађани се конзервативно држе „сламарице“ или улагања у некретнине, док је интерeсовање за хартије од вредности, индекс фондове, крипто валуте, инвестиционо злато, полисе осигурања, улагања у инвестиционе, пензионе или алтернативне фондове врло слабо. Финансијска писменост се у већини европских земаља изучава већ у основним школама. Иако се код нас ова тема још бори за простор у јавном дискурсу, образовне институције доприносе финансијском описмењавању кроз програме, курсеве, обуке и тренинге. Свесна брзине и дубине промена у домену финансија, у свету али и код нас, проф др Слађана Бенковић са Факултета организационих наука покренула је недавно Podcast Језик финансија. Са њом разговарамо о значају и начину стицања финансијске писмености.
Ne razumem ovaj argument da je na racunima toliko i toliko para, i da ako bude bila inflacija da ce sve to otici u nekretnine.
Kao prvo, u vesti se pominje novac na racunima, a ne stednja kako ti interpretiras.
Kao drugo, taj novac se vec koristi za kupovinu nekretnina, to je protocni bojler. Ako ja imam 200k evra na racunu i uplatim tebi 200k evra na tvoj racun za kupovinu stana ukupan iznos na racunima je i dalje isti.
 
Dajte da se konsolidujemo. Šta očekujemo, hiperinflaciju (printer) ili recesiju (pad- stagnaciju, deflaciju)? 🙂. Baš smo izmedju dve krajnosti. Ne može sve 🙂
 
Dajte da se konsolidujemo. Šta očekujemo, hiperinflaciju (printer) ili recesiju (pad- stagnaciju, deflaciju)? 🙂. Baš smo izmedju dve krajnosti. Ne može sve 🙂
Moje misljenje je da ocekujemo balansiranje po zici (znaci stimulansi tek dovoljno da ne ode sve u recesiju a da sto duze traje burazer ekonomija) znaci sve vreme inflacija do krajnje smrti kroz inflaciju i dugove koji su neodrzivi i onda neki novi "Avramov dinar" pa jovo nanovo.
 
Moje misljenje je da ocekujemo balansiranje po zici (znaci stimulansi dovoljno da ne ode sve u recesiju a da sto duze traje burazer ekonomija) znaci sve vreme inflacija do krajnje smrti sistema i onda neki novi "Avramov dinar" pa jovo nanovo.
Pokušavaju to, ali ne znam kako će uspeti u evrozoni. Sad će da im oslabi evro i ojača uvozna inflacija, a zamiruću privredu će veoma teško da stimulišu ovim bednim sniženjem kamatnih stopa. Privredni rast u prvom kvartalu im je 0.3%
Pa mi smo zaista ekonomski tigar u odnosu na to. Posle ovih prvenstava i ostalih hleba i igara ima da pršti.
 
NIje da ne znamo zašto se pare guraju u nekretnine ali da se ponovi

ZAŠTO SU NEKRETNINE I ZLATO POUZDANE I ISPLATIVE INVESTICIJE?​

Istorijska stabilnost i sigurnost​


Jedan od glavnih razloga zašto su nekretnine toliko pouzdane investicije je njihova istorijska stabilnost. Nekretnine su vekovima bile simbol bogatstva i sigurnosti.

Zemljište, kao osnova za sve nekretnine, predstavlja ograničen resurs. Kako se populacija sveta povećava, tako raste i potražnja za stambenim i komercijalnim prostorom. Istovremeno, količina dostupnog zemljišta ostaje ista ili se čak smanjuje zbog urbanizacije i ekoloških ograničenja. Ova kombinacija ograničene ponude i rastuće potražnje prirodno vodi ka povećanju vrednosti nekretnina na duže staze.

Bez obzira na kratkoročne fluktuacije na tržištu, vrednost zemljišta i nekretnina ima tendenciju rasta na duge staze. Tokom ekonomskih ciklusa, može doći do privremenog pada cena, ali istorijski podaci pokazuju da se tržište nekretnina uvek oporavlja i često prelazi svoje prethodne vrhunce. Na primer, tržište nekretnina u razvijenim zemljama pokazalo je stabilan rast u periodima ekonomske ekspanzije, ali se takođe oporavilo nakon recesija, poput finansijske krize 2008. godine.

Zlato je univerzalno prihvaćeno kao sredstvo vrednosti kroz sve kulture i vremenske periode. Sertifikovano i pouzdano investiciono zlato je priznato kao sredstvo za razmenu i očuvanje bogatstva, bez obzira na lokalne ekonomske uslove ili valutne fluktuacije.


Zaštita od inflacije​


Kada inflacija raste, povećavaju se i troškovi gradnje novih nekretnina, uključujući cene materijala, radne snage i zemljišta. Ovi povećani troškovi gradnje podižu cene novih nekretnina, što zauzvrat podiže vrednost postojećih nekretnina. Na taj način, vlasnici nekretnina mogu profitirati od rasta vrednosti svojih imanja, što im omogućava da očuvaju i povećaju svoju kupovnu moć.

Tokom inflacije, cene izdavanja nekretnina takođe imaju tendenciju rasta. Vlasnici stambenih i komercijalnih nekretnina mogu povećati kirije u skladu sa rastućim troškovima života i poslovanja, što im omogućava da održe realnu vrednost svojih prihoda. Ovaj rast prihoda od izdavanja dodatno štiti investitore od erozije vrednosti novca uzrokovane inflacijom.

Jedan od ključnih faktora koji omogućava zlatu da zadrži svoju vrednost tokom inflacije je njegova ograničena ponuda. Zlato se ne može proizvesti u velikim količinama kao što se može štampati papirni novac. Proces rudarenja je složen, skup i vremenski zahtevan, što znači da ponuda zlata raste veoma sporo. Ova ograničenost ponude pomaže da se održi njegova vrednost, čak i kada vrednost fiat valuta opada.

Zlato se predstavlja kao sredstvo vrednosti i razmene, bez obzira na ekonomske performanse pojedinih zemalja. Investitori mogu da ga lako pretvore u gotovinu kada je to potrebno, što ga čini idealnim sredstvom za očuvanje vrednosti tokom perioda inflacije. Investitori često prelaze na zlato kao sigurnu investiciju kada se suočavaju sa nesigurnostima na tržištu i rastućom inflacijom.


Diversifikacija portfolija

Kombinovanjem nekretnina i zlata u investicioni portfolio, investitori mogu stvoriti stabilniji i otporniji portfolio. Dodavanjem nekretnina i zlata u portfolio, investitori smanjuju ukupni rizik jer diversifikuju svoju imovinu na različite vrste investicija koje nisu međusobno visoko korelisane. To znači da se negativne performanse jedne vrste imovine mogu kompenzovati pozitivnim performansama druge, čime se smanjuje volatilnost portfolija.

Nekretnine obezbeđuju stabilan prihod kroz izdavanje i dugoročni kapitalni rast, dok zlato pruža sigurnost i očuvanje vrednosti tokom ekonomskih nesigurnosti i inflacije. Ova kombinacija omogućava investitorima da balansiraju između generisanja prihoda i zaštite svog kapitala.

Investicioni portfolio koji uključuje nekretnine i zlato pokazuje veću otpornost na različite ekonomske cikluse. Dok se pojedinačni segmenti tržišta mogu suočiti sa izazovima, diverzifikovani portfolio može bolje apsorbovati šokove i održati svoju vrednost na duže staze.


Dugoročni kapitalni rast, pasivni prihod i likvidnost ovih investicija​


Nekretnine i zlato su poznati po svom potencijalu za dugoročni kapitalni rast. Vrednost nekretnina obično raste s vremenom, posebno u rastućim urbanim područjima gde potražnja nadmašuje ponudu. Zlato, iako ne generiše prihod kao nekretnine, ima tendenciju da zadrži ili povećava svoju vrednost tokom vremena, posebno tokom ekonomskih nesigurnosti. Obe investicije nude potencijal za značajan kapitalni dobitak na duge staze.

Jedna od glavnih prednosti izdavanja nekretnina je stabilan prihod koji pruža. Iznajmljivanje stambenih ili komercijalnih prostora obezbeđuje redovne mesečne prihode, čak i tokom perioda ekonomske nestabilnosti ili tržišnih fluktuacija. Ovo pruža investitorima kontinuiranu finansijsku podršku i sigurnost.

Investiranje u iznajmljivanje nekretnina pruža pasivni prihod koji ne zahteva aktivno učešće investitora u svakodnevnim operacijama. Ovo omogućava investitorima da se fokusiraju na druge oblasti svog života ili da istovremeno upravljaju sa više nekretnina, što povećava skalabilnost investicije.

Zlato je jedno od najlikvidnijih sredstava na svetu. Ova visoka likvidnost pruža investitorima sigurnost i fleksibilnost u upravljanju svojim finansijskim sredstvima. Likvidnost zlata omogućava investitorima da brzo reaguju na promene na tržištu i zaštite svoj kapital od potencijalnih gubitaka. Kada se suoče sa padom cena na berzama ili drugim tržištima, investitori mogu prodavati svoje zlatne rezerve kako bi sačuvali vrednost svoje imovine ili iskoristili prilike za ulaganje u druge oblasti.

Investiranje u nekretnine i zlato je isplativa opcija i ove investicije nude različite prednosti koje mogu pomoći investitorima da očuvaju i povećaju svoj kapital kroz različite ekonomske cikluse. Bez obzira na tržišne promene, nekretnine i zlato ostaju dva najpouzdanija sredstva za dugoročno investiranje. izvor tekstat
 
Moje misljenje je da ocekujemo balansiranje po zici (znaci stimulansi tek dovoljno da ne ode sve u recesiju a da sto duze traje burazer ekonomija) znaci sve vreme inflacija do krajnje smrti kroz inflaciju i dugove koji su neodrzivi i onda neki novi "Avramov dinar" pa jovo nanovo.
Doziranje novca da ne bi bilo previše nezaposlenih i nemira, obezvredjenje štednje i nemogućnost akumulacije novca stanovništva kroz štednju uz range vrednosti asseta oko trenutnih nivoa bez nekog velikog obaranja kamata sve do hiperinflacije, resetovanje duga i nove (medjunarodne) valute. Dalja stagflacija do pucanja i hiperinflacije. To hoćeš da kažeš.
Ovo nije novo, imali smo mnogo zemalja koje su to prošle uključujući i našu. Ali globalno.....
Ovo je Sava prognoza.
Koliko godina imamo?
 
Nisam bas ubedjen da ce se napraviti Avramov dolar, niti da je to prihvatljivo resenje za toliku ekonomiju. Morace duugo da se balansira, nastampali su ga za dve generacije tokom kovida.
 
Nisam bas ubedjen da ce se napraviti Avramov dolar, niti da je to prihvatljivo resenje za toliku ekonomiju. Morace duugo da se balansira, nastampali su ga za dve generacije tokom kovida.
Mozda satoshi dolar. Kad se zavrti hiperinflacija, dugovi nestaju i samo preseku i kazu "znate sta" od danas 1 USD = 1 satoshi. :)
 
Ne razumem ovaj argument da je na racunima toliko i toliko para, i da ako bude bila inflacija da ce sve to otici u nekretnine.
Kao prvo, u vesti se pominje novac na racunima, a ne stednja kako ti interpretiras.
Kao drugo, taj novac se vec koristi za kupovinu nekretnina, to je protocni bojler. Ako ja imam 200k evra na racunu i uplatim tebi 200k evra na tvoj racun za kupovinu stana ukupan iznos na racunima je i dalje isto
Ne mislim da ce sve otici u nekretnine ali par milijardi moze da ode ili u nekretnine ili zlato u nekom trenutku. Novogradnja od 200k evra ide na racun firmi pa onda na neke plate gradjana a ovoliki iznos je na racunima gradjana.
 
Poslednja izmena:
Vrh