Šta je novo?

Cene nekretnina

Ne mislim da je Beograd dobar indikator stanja ekonomije jer u njemu živi 99% ljudi u državi koji imaju neke pare. Grad se džentrifikovao jako zadnje 2-3 decenije.

Takođe, i u samom BG su ogromne razlike među staležima. Na NBG i u centru sve neka viša i viša srednja klasa koja pije pumpkin soy latte, a kad pređeš Pančevački most, vidiš sirotinju koja sklapa kraj sa krajem 5km od centra.
 
1% ljudi koji ima pare u Beogradu je 20.000 ljudi, dovoljno za kupovinu par hiljada lux stanova godisnje u kesu, skupe automobile, letovanja, odlazak u skupe restorane, splavove, kupovinu skupe garderobe u trznim centrima, i jos 5-10% njih (100-200k ljudi) koji zive malo bolje od proseka. Ostalo je prosek ili beda. Tih 1-5-10% su jedini kojima je zaista mnogo bolje, ostali zive mozda malo bolje nego pre 10-ak godina kad smo izlazili iz krize i kad je vecini bilo lose.
 
1% ljudi koji ima pare u Beogradu je 20.000 ljudi, dovoljno za kupovinu par hiljada lux stanova godisnje u kesu, skupe automobile, letovanja, odlazak u skupe restorane, splavove, kupovinu skupe garderobe u trznim centrima, i jos 5-10% njih (100-200k ljudi) koji zive malo bolje od proseka. Ostalo je prosek ili beda. Tih 1-5-10% su jedini kojima je zaista mnogo bolje, ostali zive mozda malo bolje nego pre 10-ak godina kad smo izlazili iz krize i kad je vecini bilo lose.
Jel imaš ideju koliko bi trebalo da neko zarađuje ili da ima "net worth" da bi bio top 1%-5% u Srbiji? Ovo su neki opšti pokazatelji za razvijene svetske ekonomije. Ovde obuhvatam ljude koji legalno rade, ali ne nužno za platu. Na primer neko ko he vlasnik firme I isplacuje sebi dividendu.
 
Koja vam je procena za ovo sto ce se praviti na mestu hotela Jugoslavija, koliko ce tu da trase za kvadrat?
 
Ne mislim da je Beograd dobar indikator stanja ekonomije
Nije, ali je takva situacija gotovo u svim zemljama sveta. Kapital se sliva u glavni grad i eventualno još koji pored. Kod nas je to izraženije zato što smo mala zemlja. Ogromne razlike između staležima takođe su nezaobilazne, pa čak i jače u razvijenijim i većim gradovima. Svaki fakultetski obrazovan mladić u Srbiji sad počinje da radi sa nekom platom od otprilike 1k evra, što je odlično ako mene pitaš. Nemam statistiku, ali iskustveno znam da je to otprilike ta cifra.
5-10% njih (100-200k ljudi) koji zive malo bolje od proseka.
Ovi procenti su blago rečeno proizvoljni i nemaju apsolutno nikakvo uporište u realnosti, ali pošto ne raspolažem sa brojkama, neka bude kao što kažete.
 
Svaki fakultetski obrazovan mladić u Srbiji sad počinje da radi sa nekom platom od otprilike 1k evra, što je odlično ako mene pitaš. Nemam statistiku, ali iskustveno znam da je to otprilike ta cifra.

Ne znam za ovo. Mislim da preteruješ... Ljudi bez iskustva mogu da dobiju početnu 1000 EUR platu možda u IT, nema šanse da u nekoj drugoj industriji ovoliko plaćaju direktno sa faksa.
 
Možda samo živim u zabludi, ali ja prvi put za života vidim da mladi u Beogradu žive ovako dobro i da imaju toliko uslova za stipendije, usavršavanja, zaposlenje, samo da se malo potrude. Mogućnosti koliko hoćeš. A ima se i para očigledno, makar u mom okruženju. Ja jesam većinom u kontaktu sa mlađim roditeljima i njihovom decom, ali prema svemu sudeći retko ko od njih oskudeva. Parkići prepuni novih bicikala, skejtova i svakojakih vozila kao da sam u lunaparku. Kupuju se svaki dan kafe za poneti u ludim količinama, sladoledi, kokice, planiraju se zimovanja i letovanja, troši se kao da sutra ne postoji. Odrastao sam u svetu u kome je nova bicikla bila misaona imenica (toga ima i sada naravno), a sada se i sam prema tome odnosim sa hladnom ravnodušnošću.
Drugi gradovi su priča za sebe, ali u Bg većina živi nesumnjivo dobrim standardom.
Isto mogu da potvrdim za NS, samo šo bih bacio osvrt i na drugi deo ljudi i u jednom i drugom gradu a to je sloj ljudi koji nazalost kupuje parizer i gleda svaki dinar(a tu pricam o ljudima koji su bili profesori, imaju fakultet...) Raslojavanje ljudi je uzelo baš maha, mislim da je najogore toj nekoj staroj gardi to jest penzionerima koji su do nedavno radili za prosecne plate(neki bili i cenjeni) i koji nisu uzimali neki vid asseta u toku radnog veka,orocenja, nekretnine za izdavanje, zemlju(zbog arende), o akcijama i etf-ovima, necu ni da pricam jer je to promil ljudi i sada a ne ranije... Slamarica se brzo isprazni...Oni zbog inflacije ne mogu ili mogu ali sve teze i da odrzavaju svoje nekretnine. Mislim da ako nemaju pomoc porodice da su oni na udaru da prodaju stanove i da se sele u manje ili na periferije...
 
Ne znam za ovo. Mislim da preteruješ... Ljudi bez iskustva mogu da dobiju početnu 1000 EUR platu možda u IT, nema šanse da u nekoj drugoj industriji ovoliko plaćaju direktno sa faksa.
Ne znam stvarno, možda i jesam preterao malo. Ali i da jesam, nek bude da kreneš i sa 800, uopšte ti nije tako loše. Kao prvo, imaš posao i mogućnost da učiš i zaradiš. Stopa nezaposlenosti kod nas nikad niža. Nađeš partnera sa još toliko i možete da rentate normalan stan na Nbg. A govorimo o ljudima sa nekih 24,25 godina.
Ne kažem da je idealno, problemi su tu koje svi dobro znamo, ali je daleko, daleko bolje nego što je bilo. Mogućnosti za posaoi obrazovanje su solidni.
 
mislim da je najogore toj nekoj staroj gardi
Penzioneri i stariji ljudi generalno imaju mizerna primanja i to jeste žalosno. Kod nas ne možeš da se osloniš na penziju jednostavno, već moraš da razmišljaš da obezbediš izvor prihoda za preživljavanje kad te izda snaga. Nažalost je tako.
 
Svaki fakultetski obrazovan mladić u Srbiji sad počinje da radi sa nekom platom od otprilike 1k evra, što je odlično ako mene pitaš. Nemam statistiku, ali iskustveno znam da je to otprilike ta cifra
Kod mene u okruzenju nije takav slucaj, pricam o inzenjerima, jeste ako se radi 10h i subotom, uglavnom je pocetna 700eur i nakon 2god ako se neko pokaze moze da dobaci do te plate i da ne radi subotom, nego 8h 5 dana u nedelji.
 
Penzioneri i stariji ljudi generalno imaju mizerna primanja i to jeste žalosno. Kod nas ne možeš da se osloniš na penziju jednostavno, već moraš da razmišljaš da obezbediš izvor prihoda za preživljavanje kad te izda snaga. Nažalost je tako.
Pa mislim da je tako i u celom svetu jednostavno ili barem u većini, samo mi kaskamo za tom finansijskom pismenošću...Radićeš dok ne umreš, ako novac ne radi za tebe...
 
Jel imaš ideju koliko bi trebalo da neko zarađuje ili da ima "net worth" da bi bio top 1%-5% u Srbiji? Ovo su neki opšti pokazatelji za razvijene svetske ekonomije. Ovde obuhvatam ljude koji legalno rade, ali ne nužno za platu. Na primer neko ko he vlasnik firme I isplacuje sebi dividendu.
Mozemo da nagadjamo, ali nije to poenta. Poenta je da je cinjenica da sigurno imas 1% ljudi kojima novac nije nikakav problem, a za grad velicine Beograda to je broj od tipa 20k ljudi. Ti ljudi kupuju nekretnine po nerealno visokim cenama, voze preskupe automobile, putuju na ekskluzivna mesta, izlaze u najskuplje restorane i kafice, kupuju u najskupljim radnjama u trznim centrima.... I onda normalno da nema smisla kad neko kaze "Ljudi imaju para, vidi kakva se kola voze" i sl, jer ne mozes zakljucivati o kvalitetu zivota u nekom mestu na osnovu toga sta 1% (ili 5% ili 10%) stanovnistva moze da priusti
 
Isto mogu da potvrdim za NS, samo šo bih bacio osvrt i na drugi deo ljudi i u jednom i drugom gradu a to je sloj ljudi koji nazalost kupuje parizer i gleda svaki dinar(a tu pricam o ljudima koji su bili profesori, imaju fakultet...) Raslojavanje ljudi je uzelo baš maha, mislim da je najogore toj nekoj staroj gardi to jest penzionerima koji su do nedavno radili za prosecne plate(neki bili i cenjeni) i koji nisu uzimali neki vid asseta u toku radnog veka,orocenja, nekretnine za izdavanje, zemlju(zbog arende), o akcijama i etf-ovima, necu ni da pricam jer je to promil ljudi i sada a ne ranije... Slamarica se brzo isprazni...Oni zbog inflacije ne mogu ili mogu ali sve teze i da odrzavaju svoje nekretnine. Mislim da ako nemaju pomoc porodice da su oni na udaru da prodaju stanove i da se sele u manje ili na periferije...
Teško je i mladim ljudima. Neki penzioneri su bar otkupili stanove budzašto dok mladi nemaju tu privilegiju. Neki penzioneri žive u veoma skupim stanovima jer ne žele da ga prodaju ili raže neke nerealne cifre, neki mladi su primorani da budu podstanari...
 
Mozemo da nagadjamo, ali nije to poenta. Poenta je da je cinjenica da sigurno imas 1% ljudi kojima novac nije nikakav problem, a za grad velicine Beograda to je broj od tipa 20k ljudi. Ti ljudi kupuju nekretnine po nerealno visokim cenama, voze preskupe automobile, putuju na ekskluzivna mesta, izlaze u najskuplje restorane i kafice, kupuju u najskupljim radnjama u trznim centrima.... I onda normalno da nema smisla kad neko kaze "Ljudi imaju para, vidi kakva se kola voze" i sl, jer ne mozes zakljucivati o kvalitetu zivota u nekom mestu na osnovu toga sta 1% (ili 5% ili 10%) stanovnistva moze da priusti
Ja zato pitam za konkretne iznose jer "preskupi automobili", "ekskluzivni restorani" i su prilično subjektivne kategorije. Niti Beograd ima Bugattije, Pagannije i ostalu egzotiku, niti ovde postoje neki svetski poznati restorani itd. Zato me i interesuju konkretne cifre.
Pre neki dan sam se šetao sa roditeljima i izveo sam ih u Starbucks na kafu. Oni su bili šokirani da u Starbuscku na meniju postoji napitak (Frapuccino) koji košta 600 dinara i smatrali su to preteranim i neumesnim jer u njihovom sistemu vrednosti toliko košta kompletan obrok u resotranu, a ne kafa za poneti. I zaista, sve da si i milijarder u nekom Nišu ili Kruševcu ne bi imao gde da kupiš kafu za 600 dinara, a u Beogradu možeš i to je neka razlika u smislu Beograd u odnosu na ostatak Srbije.
 
Teško je i mladim ljudima. Neki penzioneri su bar otkupili stanove budzašto dok mladi nemaju tu privilegiju. Neki penzioneri žive u veoma skupim stanovima jer ne žele da ga prodaju ili raže neke nerealne cifre, neki mladi su primorani da budu podstanari...
Slažem se i realno ne vidim, ako gledam neki normalan, a sposoban način samostalnog uzimanja stana za mlade gde su osudjeni na sebe, a da ne uzmu stambeni kredit... Pa onda sposobnoscu da im raste plata i položaj u društvu. Iskreno ako su i završili doktorat i nisu ambiciozni u stvaranju vece zarade nece im niko ni ponuditi(dobro mozda ako su geniji pa se otimaju oko njih i daju dobrovoljno) takvo je društvo i ovo kapitalističko okruženje... Ja se slažem da neki eksper ne treba da razmislja o tome, ali čak i on mora, pa barem zbog porodice...Čovek kao jedinka je nebitan i on je za firme samo jedan u nizu, gleda se zarada i najbolje firme koje imaju najveći zaradu i zaposljavaju takve, pod uslovom da će ostvariti zaradu, sada ili u budućnosti... Da ne pricam o nekim uticajnim ljudima u svojim oblastima koji su podstanari i siromašni ima ih...Potrošačko i kapitalističko smo društvo, školski sitem nas sprema da budemo radnici na neki način...
 
Ja zato pitam za konkretne iznose jer "preskupi automobili", "ekskluzivni restorani" i su prilično subjektivne kategorije. Niti Beograd ima Bugattije, Pagannije i ostalu egzotiku, niti ovde postoje neki svetski poznati restorani itd. Zato me i interesuju konkretne cifre.
Pre neki dan sam se šetao sa roditeljima i izveo sam ih u Starbucks na kafu. Oni su bili šokirani da u Starbuscku na meniju postoji napitak (Frapuccino) koji košta 600 dinara i smatrali su to preteranim i neumesnim jer u njihovom sistemu vrednosti toliko košta kompletan obrok u resotranu, a ne kafa za poneti. I zaista, sve da si i milijarder u nekom Nišu ili Kruševcu ne bi imao gde da kupiš kafu za 600 dinara, a u Beogradu možeš i to je neka razlika u smislu Beograd u odnosu na ostatak Srbije.
Normalno da 1% u nekom malom mestu, 1% u Beogradu i 1% u Monaku nije iste kategorija. Mi smo verovatno preskupi za one koji spadaju u 1% u Nju Delhiju, ali smo sigurno jeftini za one koji zive u Monaku. Dosta toga je relativno. Poenta price jeste da su cene toga sto je "ekskluzivno", "luksuzno" onoliko koliko moze da priusti top 1% ili 5% stanovnika u konkretnom mestu.
Ali ako cemo da lupamo vrednosti, ja bih pre rekao da te procente treba gledati za bogatstvo, a ne za platu, jer je plata promenljivia kategorija i samo nacin da se stigne do nekog bogatstva, tako da bih rekao odokativno da u 1% spadaju oni sa tipa 700-800+k eur bogatstva, u 5% oni sa tipa 300+k eur bogatstva, a u 10% oni sa 200k+ eur bogatstva, barem je to neki moj utisak na osnovu mog okruzenja. Naravno, ti imas one koji zive u stanu vrednom 300k evra a jedva prezivljavaju od penzije (sto znaci da imaju mrtav kapital), kao i one koji nemaju svoj stan a zaradjuju po nekoliko hiljada evra mesecno, tako da je sve relativno, ali ako gledamo visine mesecne zarade (nebitno da li je to plata iz rada ili profit firme) onda bih rekao da sa 5k eur neto mesecno spadas u 1%, 3k eur mesecno u 5%, a 2k eur mesecno u 10%. Naravno, pricam o zaradi pojedinca, na nivou porodice/para bi to bilo tipa 50% vise. Mislim, lupio sam brojke, ali ovo je neka moja percepcija.
 
Takodje da podelim moje iskustvo/mišljenje vezano za kupovinu nekretnina... Što se duže čeka i raspituje i to mislim na godine, sve je teže... Saznaješ mnogo informacija, razmišljaš o mnogo scenaria, na koje i ne možeš da utičeš i ne znaš kako će ispasti, cene generalno rastu tokom godina i tvoja kupovna moć opada, ovo pricam od kada sam bio druga godina faksa i da se ne moze živeti od penzije... Slažem se za kupovinu stana za život da treba bolje razmisliti i staviti od porodice prioritete...Bio sam a i dalje sam podstanar na neki način ili prizetko trenutno nekoliko godina 😂... Uzeo sam stan u izgradnji( tek je krenula izgradnja) za život pre nekoliko meseci u dogovoru sa ženom od 2 dana od kada smo saznali za taj kompleks, jednostavno mora se prelomiti kada ti nesto deluje ok, pre toga ili ja ili ona nismo mogli da se dogovorimo i uvek su bile neke zamerke sa nečije strane, jednom zbog nesimpatičnog Investitora i moje stručnosti nisam uzeo neki stan u nadogradnji pre nekih godinu dana, a realno sada vredi barem 50% više(ali tada nisam gledao investiciono, nego za život i generalno ne volim dogradnje zbog sigurnosti i statike zgrade, jbg nece se nista desiti ali struka me malo sje*******ala)... Investiciono sam uzeo neke nekretnine za koje su mi kolege ili poznanici(prijatelji su me podrzali koji razumeju malo ekonomiju i gledaju širu sliku) rekli da sacekam sada je balon puci ce sve to ne moze da opstane, ovo je neodrzivo itd( mada to pricaju 10god). Gde ces u novogradnjiu to je prvi put da taj Investitor gradi itd, kada su čuli neke probleme oko stana i samog kompleksa ili čak i oko samog vlasnika i Investitora, savetuju mi da probam da ga prodam, zamisli zbog nekog malog problema su ljudi u stanju da odmah odustanu, prodaju, ne gledaju širu sliku po meni...Naravno bilo je problema nekih u tim kompleksima i dalje ih imaju(realno su sve to sitnice) i rešavaju se.Dobar sam ako bih ih sada prodao oko 30-50%, sa time da potpunu vrednost investicione nekretnine dobijaš kada je komple zgrada useljena i uredjenje oko zgrade pa i ostatak bloka, okolna gradnja itd...
 
Ja zato pitam za konkretne iznose jer "preskupi automobili", "ekskluzivni restorani" i su prilično subjektivne kategorije. Niti Beograd ima Bugattije, Pagannije i ostalu egzotiku, niti ovde postoje neki svetski poznati restorani itd. Zato me i interesuju konkretne cifre.
Pre neki dan sam se šetao sa roditeljima i izveo sam ih u Starbucks na kafu. Oni su bili šokirani da u Starbuscku na meniju postoji napitak (Frapuccino) koji košta 600 dinara i smatrali su to preteranim i neumesnim jer u njihovom sistemu vrednosti toliko košta kompletan obrok u resotranu, a ne kafa za poneti. I zaista, sve da si i milijarder u nekom Nišu ili Kruševcu ne bi imao gde da kupiš kafu za 600 dinara, a u Beogradu možeš i to je neka razlika u smislu Beograd u odnosu na ostatak Srbije.
Nema možda Bugattije ali zato ima Ferarije, Bentlije, Rolse, Lamboe... Ne mnogo ali se mogu videti dok u drugim mestima možda možeš da ih vidiš samo ako prolaze tuda ali i to baš retko. Činjenica je da top 1% stanovništva Srbije tj Beograda ima dovoljno da drugim ljudima u Srbiji bude "egzotika".
 
Par hiljada skupih automobila u centru i NBG formira utisak kao da su svi puni kao brod.

Prosečna starost vozila u Srbiji je 17 godina.
 
Normalno da 1% u nekom malom mestu, 1% u Beogradu i 1% u Monaku nije iste kategorija. Mi smo verovatno preskupi za one koji spadaju u 1% u Nju Delhiju, ali smo sigurno jeftini za one koji zive u Monaku. Dosta toga je relativno. Poenta price jeste da su cene toga sto je "ekskluzivno", "luksuzno" onoliko koliko moze da priusti top 1% ili 5% stanovnika u konkretnom mestu.
Ali ako cemo da lupamo vrednosti, ja bih pre rekao da te procente treba gledati za bogatstvo, a ne za platu, jer je plata promenljivia kategorija i samo nacin da se stigne do nekog bogatstva, tako da bih rekao odokativno da u 1% spadaju oni sa tipa 700-800+k eur bogatstva, u 5% oni sa tipa 300+k eur bogatstva, a u 10% oni sa 200k+ eur bogatstva, barem je to neki moj utisak na osnovu mog okruzenja. Naravno, ti imas one koji zive u stanu vrednom 300k evra a jedva prezivljavaju od penzije (sto znaci da imaju mrtav kapital), kao i one koji nemaju svoj stan a zaradjuju po nekoliko hiljada evra mesecno, tako da je sve relativno, ali ako gledamo visine mesecne zarade (nebitno da li je to plata iz rada ili profit firme) onda bih rekao da sa 5k eur neto mesecno spadas u 1%, 3k eur mesecno u 5%, a 2k eur mesecno u 10%. Naravno, pricam o zaradi pojedinca, na nivou porodice/para bi to bilo tipa 50% vise. Mislim, lupio sam brojke, ali ovo je neka moja percepcija.
Au druze, losa ti je i percepcija i okruzenje.
Verovatno si Milenijalac, i nemas predstavu koliko se samo moja Gen X satrla od love u poslednjih 10-15 godina. Srbija se zaduzila preko 30 milijardi USD od 2010, sta mislis koliko je zavrsilo od toga u privatnim dzepovima?
Nemam vremena da analiziram ovde detaljno, tih 1% najbogatijih u BG zapravo su net worth medijalno nekoliko miliona USD, a oni na dnu te lestvice od 1% su teski bar 1 milion USD, i to nisu ljudi o koijma ti govoris. Ne kupuju stanove od 300-400k evra jer ih vec imaju po nekoliko. To su ljudi koje ne mozes ni da vidis niti da im pridjes iz raznih razloga, da ne gusim temu ovde.

Pomnozi tvoje cifre sa 5 i bices blizu stvarne situacije.
 

U Srbiji putnička vozila mlađa od 6 godina čine samo 7 odsto voznog parka, a u EU, oko 44 odsto

 
Poenta je da ti vlasnici automobila verovatno imaju vise nekretnina u svom posedovanju, ako ih ima par hiljada to je manje stanova u rangu do mozda i 10 hiljada manje.

U mom primeru, vozim kola vredna oko 5000 eura stara 11 godina a uzeo sam stan od 270 hiljada, moj net worth ce verovatno kroz narednih 5 godina biti preko pola miliona eur a ne pada mi na pamet da kupujem skupa kola dok ne uzmem jos jednu nekretninu i 2 garaze.
 
Vrh