Poenta kupovine starogradnje (bar 10+ god. starosti) je po meni:
1) Lokacija. Ne zanimaju me previše prostrana polja Galenike, Ledina, Makiša ili industrijske zone koje nisu bile predviđene za stanovanje. Izuzetak su eventualno nekadašnje industrijske zone blizu centra ali ovde dolazimo do cene.. Meni je bitno da imam gde da se prošetam bez da ulazim u kola i generalno da ogromnu većinu potreba zadovoljavam bez prevoza (sem bajsa). Znači blizina uređenog parka kao Kališ ili Taš, blizina šetališta uz Savu ili Dunav, tog famoznog budućeg linijskog parka, uredjen bulevar kao i blizina mesta za izlazak, pijace itd. Deci je bitna blizina osnovne, srednje skole ili faksa i da bez muke, da mogu uveče da se vrate peške iz izlaska npr. Dom zdravlja da ne nabrajam dalje, stičete sliku..
2) Cena. Na forumu je bilo mišljenja da je cena starogradnje blizu novogradnji!? Gledao sam starogranju u blizini Landmark Residence u Bul. Kralja Aleksandra.. razlika u ceni je bila 50%.. Da ne govorim da je kod Kalemegdana stan prodat za 4000 a jedina novogradnja u blizini je izgleda sa 12 skočila na 15000. Dobro Kalemegdan je po svemu izuzetna lokacija, ali npr. i u donjem delu gornjeg Dorćola (zvuči pomalo kao Severna Makedonija na zapadnom Balkanu
) je prodaja starogradnje bila malo ispod 3000 a pogledajte novogradnje u okolini..
3) Investiciono - čuva ili povećava vrednost. Novogradnja ima tendenciju da postane starogradnja.. Posebno me ne zanimaju megalomanski projekti koji u slučaju krize (baš krize kao one devedesetih) imaju tendenciju da se pretvore u geta..
4) Struktura stana - mada je bilo misljenja da novogradnja ima bolju strukturu, molim vas da mi pokažete trostranu novogradnju uopšte (bez da je stan od 200m) ili novogradnju koja sa 50 - 60 kvadrata ima dve spavaće sobe. Ovde govorim o tim velikim projektima o kojima se najčešće piše na ovom forumu. Jedini normalni stanovi u ovoj novogradnji su mikro stanovi. Ostali su izduženi i gledaju na jednu stranu (dve ako je u pitanju ćošak zgrade) zato što su sami projekti megalomanske gromade građene da se maksimizuje profit (nemam ništa protiv profita, ali imam protiv nakaradnog uređenja grada i državne uprave koja ne radi svoj posao). Novogradnja ukoliko je mali projekat, se izuzima od ovoga i može imati dobru strukturu stana. Unutrašnjost je svakako našminkanija u novogradnji ali zbog zahteva profita arhitekte grade monstruozne građevine sa groznim strukturama stanova a u unutrašnjosti zgrada postoje dugački uski hodnici koji potsećaju na hotel a ne na stambenu zgradu.
5) Cena održavanja. Nešto što se nije često pominjalo a čini jako bitnu stvar normalnom čoveku. Cena održavanja stana u mega novogradnji (da ne ponavljam - mislim na te velike projekte) je nesrazmerno i nezasluženo, užasno velika. Da li govorimo o BNV, West 65 ili The One ili bilo kojoj drugoj mega novogradnji, cena održavanja po kvadratu je od minimuim 0.5 ali najčešče 1EUR i čak i više u ekstremnim slučajvima. Ako ću na uobičajeno plaćanje Infostana gde već plaćam održavanje plaćati još 100EUR mesečno za stan od npr 75 kvadrata onda će to biti solidan udarac na budžet.. da ne nabrajam šta bih mogao sa tih 1200EUR godišnje. Cene firmi koje održavaju tek izgrađene zgrade smatram zelenašenjem ili tzv. prekomernim oštećenjem. Za šišanje trave i zalivanje poneki zasadjeni cvetić i možda zamenu sijalice jedan ogroman komleks plaća milionske iznose? i to bez mogućnosti da se zameni firma koja vodi održavanje?
Sad kad pogledam moj megalomanski post
dosta sam postova pogledao pa da zaokružim odgovore ili moje mišljenje na jednom mestu..