Šta je novo?

Cene nekretnina

mislim da su ovo strasne generalizacije, posto ja dosta ljudi koje znam imaju vremena za sve to i cak i vise, jer imaju slobodu. to je i meni veca vrednost koju dobijam u odnosu na rad u korporacijama koje kada tada presednu svakom, sem ako nisi klinac pa se lozis i to ti postane identitet

salary addiction je najjak addiction
Stvarno ne znam ljude koji dok razvijaju uspesni biznis imaju jednako ili vise slobodnog vremena od ljudi koji imaju normalno radno vreme. A znam dosta onih koji kazu da nisu sklopili 10 dana odmora od kad su usli u te vode. Ali ako stvarno ima dosta drugacijih primera, stvarno svaka cast, volela bih da znam tajnu njihovog uspeha.
Sto mislis da korporacija mora da ti presedne pre ili kasnije? Salary addiction spram cega?
 
Od preduzetnika, iz licnog primera, oni sto bleje po kafanama i rade "biznis" sto bi narod rekao, rade u manjem ili vecem procentu sa drzavom, bilo kroz projekte, ili sa raznoraznim agencijama.
Ostali, jedva sklope oci i kad dodju kuci.
 
Pratim ovaj forum neko vreme, jer muz i ja planiramo da kupimo nasu prvu nekretninu. Meta su nam dvosobni idvoiposobni stanovi oko 50-70 kvadrata na lokacijama blize centru, ali svakako i delovi Cukarice, NBGa.l, Zemuna, i sl. I naravno skupljamo kes jer su krediti i banke nenormalne, a jos ludji su prodavci koji ocekuju da cemo platiti stan "u izvornom stanju" (znaci nikad okrecen npr.) po ceni od 2500 po kvadratu minimum. Kad sam videla da je u Pozeskoj i ispod cena kvadrata 3000e+ nasmejala sam se. Nema SANSE da preplatim nesto sto ne vredi toliko. Pa makar bili podstanari jos par godina. Ljudi, nije Beograd Njujork ili Tokio sa ogromnim natalitetom, ljudi odlaze, nemaju para (osim malog procenta)...Rusi su se povukli, i nisu ni oni vise ludi da preplacuju stanove...Investitori i prodavci nece imati vise kome da prodaju... Samo mi recite da li je normalno da mi koji smo u IT-ju kao i dosta nasih prijatelja koji iznad proseka zaradjujemo ne mozemo da kupimo pristojan stan bez veceg kredita?? Nesto tu gadno ne stima. I mnogi od nas cekamo i ne pada nam na pamet da nas pljackaju investitori, agencije i prodavci. Pozz
Obično ono što visoko leti veoma nisko pada. Tako su i pre prethodne ekonomske krize cene nekretnina nekontrolisano divljale, da bi za samo godinu dana do decembra 2008 godine pale a 30 do 35 posto u Novom Sadu.

Stavi pare na štednju i nakrivi kapu🐨

Bukvalno ne znam nikoga koji je kupio stan od svežeg novca skorije. Ljudi ili dižu kredit ili prodaju jedan stan da bi kupili drugi.

Ko i kako da skupi 200.000 EUR za najobičniji dvosoban stan na Novom Beogradu? I programer medior za tako nešto treba da štedi bar 20 godina (računaj pola radnog veka). Cene su besmislene i neodržive, a ne neka nova realnost na koju treba da se adaptiramo.
 
Poslednja izmena:
Od preduzetnika, iz licnog primera, oni sto bleje po kafanama i rade "biznis" sto bi narod rekao, rade u manjem ili vecem procentu sa drzavom, bilo kroz projekte, ili sa raznoraznim agencijama.
Ostali, jedva sklope oci i kad dodju kuci.

onda ne treba time da se bave
 
To riljanje dolazi sa cenom. Vreme u danu je ograniceno, nije samo stvar koliko jako mozes da zapnes, nego i na kom zivotnom planu zapinjes.
Ljudi koji ne zele porodicu, decu, putovanja, svakako mogu tome da se posvete. Ali ljudi koji sve to zele moraju svesno da odvajaju vreme od tih svera i ulazu ga u uspeh svog biznisa. Zbog toga ljudi sa uspesnim biznisima vrlo cesto nemaju dece ili imaju partnera koji je full time roditelj i nezaposlen sve vreme dok su deca mala.
Iskreno ove druge sto naprave biznis za 3 dana, unajme robove i piju kafu po ceo dan ne poznajem. Ali ako postoje- skidam kapu za biznis model.
Iskreno ja ne poznajem ni jednog uspesnog preduzetnika da nema decu, ali neka bude kako kazes.
Preduzetnistvo nije muka, naprotiv, mnogo je vise lepih trenutaka. U razvojnim i kriznim periodima ima vise operativnog posla, ali kada postavis firmu na noge kad delegiras lepo i kada na firmu koju si osnovao sam ili sa partnerima i na svoje zaposlene, pocnes da gledas kao svoju drugu porodicu, vrlo brzo ti ta ista firma postane jos vece zadovoljstvo.

AKo kao preduzetnik imas talenat za menadzment odnosno upravljanje ljudima, vremenom tvoje prisustvo i nije potrebno na dnevno operativnom nivou i tada krene jos vece zadovoljstvo.. To je i kljucna razlika izmedju korporacije i preduzetnistva, nema to mnogo veze sa parama i platom.. Ako uzmemo period od 10 godina, sto je neki realan rok da se napravi uspesna firma, ti posle toga nemas neku preveliku operativnu muku, osim ako nisi ambiciozan do te mere da razvoj traje zauvek.

Najveci benefit 'zrtve' pravljenja uspesne biznis price su upravo deca, koja ce taj poso (ako zele i umeju) da naslede, koja ce rasti uz preduzetnicke ideje, uspone i padove...

Sa druge strane razumem i korporativce, to je legitiman zivotni put i mnogim ljudima vise prija da rade u vec gotovim sistemima, gde ne moras da improvizujes puno, uz dosta drugih benefira za licni razvoj..

ALi ono sto ne mogu da razumem su ljudi koji nemaju karijeru ni u korporaciji, nisu preduzetnickog duha i tavore u nekim bezveze firmama a imaju potencijal za vise.. I kukaju.. To ne mogu da podnesem. Nemoj da kukas, imas sve mogucnosti ovog sveta,mnogo vise nego bilo koja generacija pre.
 
Poslednja izmena:
Onda i hrana isto- najjaci addiction 😃 ja mislim da sve to treba eliminisati, da nas ne blokira u zivotu 😃
ogdovorio sam za korporacije :)

za salary ne znam sta da ti kazem, vise to gledam koliko sputava da napravis promenu… pogotovo u korporacijama gde se ljudi raduju povecanjima od 1000€ i promotionom koji ti donisi 10x stresa
 
U razvojnim i kriznim periodima ima vise operativnog posla, ali kada postavis firmu na noge kad delegiras lepo i kada na firmu koju si osnovao sam ili sa partnerima i na svoje zaposlene, pocnes da gledas kao svoju drugu porodicu, vrlo brzo ti ta ista firma postane jos vece zadovoljstvo.
Ako uzmemo period od 10 godina, sto je neki realan rok da se napravi uspesna firma,
Dobro to kad se firma postavi na noge za u proseku 10 godina kako si napisao, a sta se desava u toj celoj deceniji u kojoj je brda operative na vlasniku i nema kapital da uposli menadment kome bi delegirao?
Najveci benefit 'zrtve' pravljenja uspesne biznis price su upravo deca, koja ce taj poso (ako zele i umeju) da naslede, koja ce rasti uz preduzetnicke ideje, uspone i padove...
Meni i ovo deluje kao poetncijalni problem i teret, deca koja su predodredjena da rade taj biznis, i super ako se to njima svidja, premija, napravio si im temelj. Ali ako ne, to je bas pritisak da preuzumu ili si dzabe krecio, firma se prodaje ili propada.
ALi ono sto ne mogu da razumem su ljudi koji nemaju karijeru ni u korporaciji, nisu preduzetnickog duha i tavore u nekim bezveze firmama a imaju potencijal za vise
Sa ovime se slazem stoprocentno.
 
Dobro to kad se firma postavi na noge za u proseku 10 godina kako si napisao, a sta se desava u toj celoj deceniji u kojoj je brda operative na vlasniku i nema kapital da uposli menadment kome bi delegirao?

Meni i ovo deluje kao poetncijalni problem i teret, deca koja su predodredjena da rade taj biznis, i super ako se to njima svidja, premija, napravio si im temelj. Ali ako ne, to je bas pritisak da preuzumu ili si dzabe krecio, firma se prodaje ili propada.

Sa ovime se slazem stoprocentno.
Koliko treba da u korporaciji recimo Simensu da postanes regionalni direktor? Mnogo mnogo vise i truda, rada i vremena a i stresa nego kada razvijas svoju firmu, a niko ti ne garantuje da ces i postati cak iako zasluzujes.
Menadzment se ne placa od kapitala, nego iz prohoda firme, u korporaciji zna da bude daj menadžment a nema još uvek prihoda (neki Headquoter obezbedio budžet). Kapital je tvoj, a prihod je firmin ( nije tvoj). To je velika razlika. Kada nemas para za menadzment, razvijaj office managera koji ce da ti skine malo posla, razvijaj pametne vodje timova na koje mozes da se oslonis, razvijaj svog pomocnika koji ce da radi i druge poslove, pa kad firma krene da prihoduje vise,onda povecavaj 'činove'.

Što si duže u biznisu, sve si vidovitiji.. Smara te tvoja firma, zahteva tvoje prisustvo.. Ko te sprečava da odeš u korporaciju, ili pokreneš nešto drugo?
Mnogo je teže obrnuto, pogotovu u nekim ozbiljnijim godinama.
Da ne pričamo kad u korporaciji dobiješ otkaz sa 50 godina... To su zaje*******ane stvari

Za nesposobnu decu sve je teret, ne bih dalje.. Samim tim što si im izgradio tako ozbiljnu opciju, već su u prednosti u odnosu na 95% druge dece..Imaš bolje planove, bravo.. Tako da, nije teret, veruj mi.
 
Poslednja izmena:
ogdovorio sam za korporacije :)

za salary ne znam sta da ti kazem, vise to gledam koliko sputava da napravis promenu… pogotovo u korporacijama gde se ljudi raduju povecanjima od 1000€ i promotionom koji ti donisi 10x stresa
Istina, sputava, isto kao povisica na losem poslu.
Ali bogami i ti generalizujes i kreces od hipoteze da je svakome potrebna promena sa korporativnog na preduzetnicki zivot, i da je svako nesrecan samo ga eto ta plata sputava u pravoj sreci. Ja radim u korporaciji, i s obzirom da sam radila u nekoliko njih znam vrlo nesrcne ali bogami i jako srecne ljude tu gde jesu.
 
Bukvalno ne znam nikoga koji je kupio stan od svežeg novca skorije. Ljudi ili dižu kredit ili prodaju jedan stan da bi kupili drugi.

Ko i kako da skupi 200.000 EUR za najobičniji dvosoban stan na Novom Beogradu? I programer medior za tako nešto treba da štedi bar 20 godina (računaj pola radnog veka). Cene su besmislene i neodržive, a ne neka nova realnost na koju treba da se adaptiramo.
Realnost gde je neko od plate lagano skupi da kupi stan za kes nikada nije bas ni postojala. Ni na tom Zapadu gde je famozni odnos plate/cene bolji nego ovde.
Pre ce biti da se ti nisi adaptirala na realnost gde se na trzistu takmicis sa ljudima koji imaju ista primanja kao i ti, samo se ne plase kredita.
 
Koliko treba da u korporaciji recimo Simensu da postanes regionalni direktor? Mnogo mnogo vise i truda, rada i vremena a i stresa nego kada razvijas svoju firmu, a niko ti ne garantuje da ces i postati cak iako zasluzujes
Istina, mnogo treba. Ali mislim da je presek ljudi koji imaju ambiciju da postanu regionalni direktori i da pokrenu svoj biznis vrlo veliki. Tako da u tom slucaju, preduzetnistvo zvuci kao dobra opcija zaista.
Ali ja mislim da mnogo vise ljudi ni ne zeli da bude regionalni direktor. Takve pozicije uskljucuju mnogo odgovornosti, previse briga, rad van radnog vremena, odricanja od nekih drugih stvari. Licno mi je ideal da imam dobru visoku poziciju koja nudi prospekt za ucenje i usavrsavanje, manje-vise fiksno radno vrme i vrlo lepu platu, ali ne nivo regionalnog direktora.
 
Ali da su gospoda uspela da unesu 200 stanova na kraju meseca...

Sad bukvalno ne može ni da se nagađa koliko će biti ugovora realizovanih u novembru, ovim tempom unosa.
 
Vrh