Inflacija je divljala u Srbiji jer je vrednost dinara padala. U EVRO zoni je inflacija varirala od 0,5 do 3 posto u istom periodu.
Zadnjih godina je inflacija i u Evro zoni, pa se inflacija preliva u Srbiju.
U prvom sluöaju je problem bio najviše u lošoj strukturi i nekonkurentnosti srpske privrede, koja nije mogla da izdrži globalnu krizu.
U drugm slučaju je kriza u Evro Zoni i preliva se u Srbiju. Potpuno druga dinamika. Čak i ako Srbija i dinar pokleknu, paralelno će pokleknuti i Evro zona.
Poenta je bila, pošto se kao magično objašnjenje za sve nameće "inflacija", da inflacija cena robe uopšte automatski ne povlači i inflaciju cena nekretnina.
- Ono što se prelilo iz SAD i EU nije kriza već pre svega odštampani novac, kao što se sada preliva povlačenje tog novca. (Zapravo, helicopter money se delio ovde jednako kao i na Zapadu, a NBS je naštampala još i više para nego SAD i EU.)
- Ono što je razlika između inflacije iz perioda 2008-2014. i sada nije to što je tada srpska privreda bila slaba a sad jaka, i što je tad inflacija bila organska a sad uvezena, nego to što tadašnji rast cena nije kao sada otišao tako disproporcionalno u džepove vlasnika kapitala.
- Dakle, potrebno je razumeti kome su otišle pare i da li se ista dinamika nastavlja, a ne samo vikati "inflacija" kao magično objašnjenje.
- Takođe je potrebno razumeti da se likvidnost već preko godinu dana smanjuje i da je novac u opticaju sada na nivou leta 2021, a i dalje se viče "inflacija" kao projekcija šta će biti sa cenama stanova u budućnosti.
A što se tiče kursa:
- Srpska privreda je bila slaba i pre 15 godina (BDP po PPP po glavi stanovnika 37% proseka EU 2008) i sada (tek 45% proseka EU 15 godina kasnije).
- Srpska privreda je danas još osetljivija na dešavanja u EU jer je tada (2008) izvoz činio tek 27% BDP-a, a danas 63% BDP-a.
- Ono što se popravilo u odnosu na period do 2008. jeste deficit tekućeg računa, koji je 2008. iznosio -20% BDP-a - ali rebalans se nasilno desio već 2009, kada je deficit pao na -6% i od tad se u proseku kretao na istom nivou. I u 2022. je bio -7% BDP-a.
- S obzirom na tako veliki deficit, determinanta kursa dinara sve vreme su investicije: direktne, portfolio, strani krediti. U 2022. je Srbija, prvi put posle mnogo godina, morala da uzme 3 milijarde evra kredita da pokrije deficit, jer direktne i portfolio investicije nisu bile dovoljne. Saldo bi bez tog kredita bio u minusu i kurs bi već leteo.
- Dakle ne ložiti se da je EU slaba a Srbija jaka i da je sve drugo kafanska priča (lol), nego realno pratiti varijable.
Dosta učesnika propagira tj vezuje pad prometa i pad cena i kako je nemoguće da dođe do pada prometa, a da cene ostanu iste. Generalno za dosta lokacija po Srbiji i neku periferiju u Beogradu su u pravu (mada i tu se postavlja pitanje šta ako 30% Beogradskih stanograditelja pređe u neku drugu branšu), ali za centar Beograda mislim da će sve više biti pada prometa (pogotovo novogradnje) ali uz cene koje će stagnirati a u pojedinim delovima grada i rasti (iako promet pada). Razlog je jednostavan nema dovoljno dobrih placeva. I biće ih sve manje i manje. Neko ko želi da živi na Gornjem Dorćolu, Krunskom Vencu itd mislim da će plaćati sve višu cenu, makar pad prometa bio i 50% i veći. Lepo se vidi i kod Wolf-a Stari Grad 50% pad prometa starogradnje YoY jul-jul i u istom periodu rast cena 10%. Što usko ekonomski gledano nema nikakve logike. Ali stvari mogu mnogo da zavise i od proizvodnje. Ako nema placeva, ako se bude gradilo manje pad prometa će biti siguran ali sa njim i logičan pad cena upitan.
Od 2009. do 2014. skoro da se ništa nije gradilo, a cene su bile u slobodnom padu. Na gornjem Dorćolu ni tada nije imalo gde da se gradi niti ima sad. Dakle niđe veze.
Ne postoje posebni kupci za gornji Dorćol. Neko gleda da kupi kod Đerma, ali mu je ok i Denkova bašta. Neko gleda na kupi kod Pravnog, ali mu je ok i Đeram. Nego gleda gornji Dorćol, ali mu je ok i Pravni. Ako padne Denkova bašta, pašće i Đeram i Pravni i gornji Dorćol. To su sve spojeni sudovi.
