Vi izgleda niste razumeli moj sarkazam. Bez šireg konteksta to možda nije ni moguće, a ja zaista ne bih više ništa pisao o sebi. Umesto da diskutujemo o objektivnim stvarima, ljudi ovde prečesto padnu u iskušenje da napadaju ličnosti, i to ne onoga ko se zaista krije iza nekog naloga, jer se svi ovde kriju iza nick-a, već isključivo neku imaginarnu ličnost koji oni projektuju na osnovu svog iskustva, intelekta i želja.
Apsolutno mi ne pada na pamet da sebe pravdam ovde. Pa da probam da se na drugi način odjavim sa foruma.
Neka sam SNS-ovac, nabeđeni pajser i paćenik. Neka sam zapravo sendvičar koji je slagao da je kupio stan. Neka sam predstavnik BnVa koji prima masne pare pokradene od naroda da vas lažem ovde. Neka sam šef koji iskorišćava svoje radnike a za to vreme .... sekretaricu i vozi Panameri koju parkira isključivo ispred kafića u kojima provodi po ceo dan. Neka sam paćenik koji se hvali sa kuhinjom. Šta god vama olakšava život. Mi (imaginarni mi - grupa u koju ste me svrstali) smo krivi zato što vi živite tako kako živite, i što kao milenijalci niste do sada kupili "luksuzan" stan. I što nemate posao koji zaslužujete. Mi smo krivi zato što lažemo, krademo, nameštamo izbore, zato što je Beograd ružan, nije okrečen. Prosto, mi smo toliko neshvatljivo uspešni, da je jedino logično objašnjenje da smo negde varali. Nemoguće je da neko uspe u Srbiji a da nije totalno smeće. A tek što smo vas naložili da je stan u Visti luksuzan i da vredi dati preko 2000 evra za kvadrat. Luzeri bre, pa ja sam dobio stan za 700 evra po kvadratu, zato i neće biti prikazana kupoprodaja na katastru. Zemljište je besplatno, uređenje plaćate vi, cena izgradnje pada sa visinom objekta, kako može da košta više od 700 evra za krajnjeg kupca? To mi je namestio ćale, bivši Udbaš, koji mi je inače platio i diplomu na privatnom faksu.
E sad, sigurno da će i pored ovoliko sarkazma i izmišljotina skoro svako izabrati da je bar nešto tačno. Jer nešto mora biti istina. Zar ne?
A sad, zamislite da je sve iznad u ovom postu sarkazam i laž. Zamislite da su mene par puta do sada kolege pokrale i to za intelektualnu svojinu vrednosti par stotina hiljada evra. Kolege koje su me pri tom hvalile u celom gradu kao najboljeg direktora. Da me je država ojadila i poslala kao mladog u bolnicu. Da mi je ćaleta skoro ubila sa svojim sudstvom. Zamislite da sam čak dogurao do doktorskih studija jednog državnog fakulteta direktno sa osnovnih studija. I da sam od toga morao da odustanem jer nisam mogao da radim i to i da vodim svoju firmu. Zamislite da sam napravio par projekata koji se koriste u celoj državi a da od toga nemam ni dinara već 5 godina (iako se i dalje koriste). Zamislite da se u slobodno vreme čak bavim i hakerajem i da šaljem državnim institucijama informacije o velikim rupama iako me one ne fermaju ni 3%. Zamislite da sam N puta odbio masnu platu vani i da ne želim da se preselim. Zamislite da imam nekoliko ustavnih žalbi koje niko ne sme da reši. Zamislite da sam podnosio i upravne tužbe. Zamislite da nisam ni u jednoj stranci. Zamislite da sam zaradio za stan u BnV. Zamislite da imam ženu i decu. I da sam milenijalac. Zamislite da je sve u ovom pasusu tačno. Pa to je nemoguće. Takav ludak ne može da postoji ni u filmovima. Zar ne?
Sami birate realnost u kojoj živite.
Ostajem otvoren za pitanja putem privatnih poruka.
Nema tih vrata i tog apiratora koji će apsolutno da spreče sve mirise. A ponovo prednost kad spremaš nešto sitno za društvo a da ponovo možeš da komuniciraš za to vreme... I kako da se ne hvališ pred svakim gostom sa kuhinjom koja košta više od luksuznih kola...
