Šta je novo?

Bulevar despota Stefana

Шуматовачка на Врачару нпр. има два дела који се машају на раскрсници са Максима Горког, Генерала Хорватовића има слепи патрљак из Скопљанске који је читав блок удаљен од остатка улице који иде од Владимира Карића до Ђердапске, Дебарска се слепо завршава пре Војводе Пријезде, па има наставак од те улице, у Крњачи имамо нпр. три паралелне дугачке улице са именом Јовице Васиљевића, улице Партизански блок 1., 2., 3., са бочним гранма истих бројева, Блок Сутјеска чини ми се једно 8 улица, иза Котежа Азањска има бочну улицу истог имена...
 
По целом граду постоје такви примери. На Новом Београду имамо улицу од Земуна до Сурчинског пута- први део се зове Тошин бунар, други је Египатска, а трећи Војвођанска. Те три деонице уопште нису физички одвојене, а исто важи и за Жоржа Матеа и Булевар Зорана Ђинђића. Онда у Земуну у дужини од око 900 метара имамо улице Александра Дубчека, Николаја Островског, Авијатичарски трг и Стевана Марковића, које су физички потпуно спојене, али ето тако некоме пало на памет да подели једну деоницу у четири дела. То није ни прва ни последња нелогичност што се тиче назива улица у Земуну. На Бежанијској коси такође има примера, али нпр. и Хуга Клајна и Недељка Гвозденовића су улице дуже од километра, што у Земуну није случај.
 
Promena imena ulica je loša praksa koja uporno traje i niko da kaže dosta više! Ja sam živeo na ulici Kraljice Katarine, lepo ime , baš zvučno, dopada mi se. Ne znam ni koja je ta kralijica ni zašto je zaslužila da ulica nosi njeno ime, niti me zanima.
Odati nekom poštovanje što će dobiti ime neke uličice ili još gore dela uličice mislim da ništa ne znači. Pamotićeva je poznata ulica, ime je baš zvučno i sada promeniti u drugo je lše rešenje. I za tog Palmotića ne znam ništa i ne zanima me, a tek ovo novo ime,.
Neko ko ceo život živi u nekoj ulici je navikao na to ime, sva dokumenta su mu sa tim imenom, to nije beznačajno, na neki način i svoj identitet gradi preko tog imena. I dođe Vesić i kompany i promeni to u minut.
 
Dobro je što se za ovakve stvari ne pitaju samo saobraćajci već i druge struke! 1) Za vozače autobusa na liniji 16 i 95, kao i putnike u njemu odličan projekat, a za Beograd i ostale nisam baš sigurna. 2) Jasno je meni da je sa aspekta saobraćajne struke, kao i budzeta, najlakše proširiti ulicu i privremeno rešiti pitanje saobraćaja, sa akcentom na privremeno.
1) Koliki nedostatak osećaja za saživot sa ljudima na ograničenom prostoru, što je definicija grada, meni nije jasno da se do sada niste preselili u neko selo na vrh planine, gde konflikta prostora, i potrebe za dogovor oko korišćenja istog nema. Koridor kretanja od Trga republike do Pančevačkog mosta, ili ti Despota Stefana je treći najkorišćeniji pravac/snop/koridor kretanja u Beogradu, i celoj Srbiji. A vi se zalažete da se to preseče ili obiđe?
2) Svako unapređenje rešenja drumskog saobraćaja u velikom gradu stvarno postaje privremeno i nedovoljno sve dok se ne uloži u ono što se tamo efikasno kreće: bicikl i javni prevoz u žutoj traci ili tramvajskoj baštici. Ako se od Hajata do Pančevačkog mosta omogući neprekidna žuta traka ili tramvajska baštica, uz određeno prilagođavanje signalnog plana i centar dispečerskog upravljanja, moguće je relativno jeftino i dugoročno, sa akcentom na dugoročno obezbediti brzinu kretanja u najgorem špicu 20km/s, ili 10km za pola sata, što je u sadašnjim uslovima u Beogradu naučna fantastika. Vezano za prilaz kolima, dakle, ne maksimalni kapacitet već prilaz kolima glavnim ulicama, čak i Amsterdam, poznat po restrikcijama za kolski saobraćaj u centru, ima sledeće rešenje, sa javnim prevozom u sredini, i mešanom automobilsko-biciklističkom trakom sa ograničenjem 30km/h. Da napomenem da u Holandiji taksi ima plave tablice, i da se zato kreće šinama.
Kao laik, mogu samo da konstujem da su sva proširenja u Beogradu vremenom pokazala kao težak PROMAŠAJ. Od Brankovog mosta , Brankove ulice, Kneza Miloša pa nadalje, i tu su gužve u saobraćaju. samo nema gde da se proširi, pa se razmatraju drugi planovi.
Tih nekih 1960-tih i 1970-tih je ne samo u SFRJ nego i na Zapadu postojala automobilska euforija, sa tek po nekim slučajima otpora većim drumskim projektima. Istina je da su neke od tada pravljenih drumskih pravaca sada zagušeni automobilima, ali zahvaljujući tadašnjem širenju ulica, kao i nekim ulicama široke regulacije koje smo imali još iz doba kraljevine, sada imamo gde da napravimo 1+1 za javni prevoz i 1+1 za kolski saobraćaj, pa i da napravimo biciklističke staze. Jedino, što Ustanička, Kneza Miloša, Despota Stefana (sa izuzetkom suženja kod tri zgrade), Brankova to nemaju, iako imaju širinu.
Po Vašoj priči, Brankova ulica je super projekat, možete biciklom do reke, šetate Brankovom ulicom, kupili bi stan u toj ulici ili je dehumanizovana količnom saobraćaja koji je naguran u tu ulicu?
Ulice su proširene tik ispod prozora stanara, Beograd je naružen, umesto da je ulepšan! Ti koji su radili na proširenju po meni trebalo bi da vrate licencu, jer je vreme pokazalo kako ne znaju svoj posao.
Sve ulice u centru grada zasluzuju puno više paznje kod planiranja, jer svet ne počinje od nas i ne završava se sa nama!
...sa naglaskom u centru grada. Mnogo bogatije, i po boljem i humanijem planiranju poznate države teže da drum odalje od prozora kod novogradnje i novih naselja (gde mi i na periferiji imamo haos), dok bliže centru, gde je konflikt prostora izraženiji, tri puta mere pre nego što jednom preseku. Recimo, Beč i Prag imaju dobar metro, prigradske železnice, i jako gustu mrežu tramvaja, svetski poznato kulturno nasleđe, pa opet imaju u centru po neku usku zbijenu istorijski nasleđenu ulicu gde dominiraju automobili. I jedan od forumaša govori o produženje Terazijskoj tunela kroz Brankovu, ja o pretvaranju sa 2+2 + jedna žuta traka na 1+1 za kola, 1+1 žute trake sa dvosmernom biciklističkom stazom širine 3 metra, a vi opet drvlje i kamenje. Uzgred, Amsterdamski sistem grada bez automobila je stvorio iseljavanje samih Holanđana iz Ringa (zona unutar kružnog autoputa) u manja mesta, doseljavanje stranaca kojima je baš kul da žive u Amsterdamu, a van tog stranačko-turističkog diznilenda unutar Ringa se drumovi i dalje šire.
Ono što mene zanima, kod ovog plana je da se objavi procena uticaja proširenja ulice na životnu sredinu, pa tek onda možemo dalje da komentarišemo.
Čak i da ostanu dizel autobusi, ako proširenje na ovom delu prate i projekti koji se tiču upravljanja saobraćajem, to je isti transport sa 40% manje autobusa. A sugerisana su i električna vozila, koja još više smanjuju lokalno zagađenje. Trenutno se 70-75% električne energije u Srbiji dobija iz fosilnih goriva, ali elektromotori efikasnije troše kilovate od motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Razlika broja automobila i zagađivanja od istih ostaje podjednaka.
Što se tiče biciklističke staze od 1metra širine, pitam se samo ko će da vozim bicikl pored 4 trake i da udiše auspuh motora?
Tamo gde su ulice uske, po celoj Evropi uključujući i Holandiju sam video uske biciklističke koridore "do samih auspuha" kako vi kažete. Već od Brankovog mosta na zapadu i Botaničke bašte na istoku ima uslova da biciklistička staza ne bude uz sam auspuh.
U konkretnom slučaju do zgrada sa jedne i druge strane BDS imate manje od tri metra, tačnije 2,8!!! To ne može da bude pravi Bulevar, a da se ne sruši veći deo zgrada u tom delu, ne samo ove što štrče iz linije?!
Iskreno, ne svidja mi se u kom pravcu se Beograd širi, pa i ova ulica. Ja biram vazduh, a Vi?
Osim što su mnogo ulagali u neautomobilska kretanja decenijama, Danci i Holanđani imaju jako povoljnu situaciju sa vetrovima. Porezi na lična drumska vozila su jako visoki, mnogo su ulagali u šinski prevoz, ali sa svim tim za kretanja preko 10km, automobil je i dalje 70-80% prevoza (statistika se razlikuje po godinama). U Srbiji i dalje prevoz na tim rastojanjima ne prelazi 50%, ali većina prevoza je dizel autobus. Naravno da uz dobru politiku imamo šanse da budemo bolji od Danaca i Holanđana. Za deo projekata su potrebne decenije, ali za projekat širenja Despota Stefana, efikasnog i celovitog koridora za bicikle i javni prevoz od Hajata do Pančevačkog mosta nam treba svega par godina, sa sve nabavkom sredstava za električni javni prevoz.
 
Isto kao što je Despot Stefan živeo na dve lokacije na Dorćolu, pa zato tu dve ulice nose naziv po njemu. ;)

Ponekad se čovek zapita šta se to provlači kroz glave onih koji odlučuju o tome ko dobija ulicu i koja ulica se preimenuje ili pak neki njen deo, a onda se setim da nam o tome odlučuju osobe koje ne znaju ni srpski da govore, a maternji im je jezik. Kladim se da će isti slučaj da bude i sa Vladetom Jerotićem, koji je dobio "okrajak" Dalmatinske koji izlazi na pomenutu "spornu" ulicu, a table sa starim nazivom uredno stoje. Inače, na dosta mesta čitam kako je potrebno da se govore i stari nazivi ulica, zato što ljudima jednostavno takve stvari logički nikako nisu jasne i nekako su neprirodne (ovo se odnosi na sve pomenute stvari u pasusu).

P. S.
Deo sa kafićem će nesmetano da funkcioniše.​
Despot Stefan se duplirao jer apsolutno nije dolazilo u obzir da se ulici 29. Novembra vrati ime po Knezu Pavlu. Onda(k) se neko ambiciozan dosetio, a kao i svi oko njega neškolovan bio, da vrli Despot ulicu nema (osim što je ima ni kilometar odatle).
Pa i Maršala Tita je na neko vreme bila promenila ime u Srpskih vladara, jer tada apsolutno nije dolazilo u obzir da se vrati ime po tamo nekom kralju Milanu.
Inače sve to sa preimenovanjima ulica je jedna teška travestija i oličenje balkanskih frustracija, pa svaka vlast smakne po nekoliko imena u centru za svoje heroje, umesto da im lepo dodeli neke novoizgrađene ulice ako baš zaslužuju. Imena ulica jednostavno ne treba menjati, ona treba da budu tabu, da traju i svedoče o tradiciji grada i naroda.
 
@Karlo del Ponte
Rece da je deo od Trga do Pancevca treci najkorisceniji koridor u Beogradu i Srbiji, koja su prva dva?
Булевар војводе Мишића код Сајма и Бранков мост. Сајам има због параде аматера у историји Београда неискоришћену пругу, неискоришћени трамвај, претрпану жуту траку без система управљања саобраћајем. Бранков мост има бар целовиту жуту траку, али опет претрпану без система управљања саобраћајем. Зато су све разумне градске власти давале приоритет метроу од почетка Земуна (Александра Дубчека) до Вуковог споменика кроз строги центар. Зашто не Деспота Стефана? Зато што обједињује факултете, боље покрива зону где ће паркирање бити крајње ограничено, и претходи логичнијем укрштању у строгом центру исток-запад и север-југ уместо две потковичасте линије.

У свету постоји систем који се назива БРТ (Bus Rapid Transit) са аутобусом (тролејбусом, електробусом) у жутој траци дуж целе линије и управљањем саобраћајем у реалном времену како се на одређеним местима не би гомилали аутобуси. Такви системи се праве брзо и релативно јефтино. У случају неаматеризма, шинска возила (трамвај, лакошински систем), свакако имају ниже средње трошкове већу брзину, бољу удобност, бољу енергетску ефикасност и управљивост од аутобуса. Овде су главни технички разлози зашто БРТ од центра Земуна до Карабурме Бранков мост и Теразијски тунел. Свакако од Хајата до Земуна и од Панчевачког моста до Доње Карабурме да дели трамвајску баштицу са трамвајем. Гранања ка Бежанији, Болоковима (без пуног преклапања са трамвајем) и Вуку преко Баније и 27. марта. И за то нам је предуслов да уклонимо оних пар зграда на сужењу, све остало има профил 2+2. Али тада остаје 1+1 за кола, и зато је 3+3 у Вишњичкој несврсисходно.
 
Despot Stefan se duplirao jer apsolutno nije dolazilo u obzir da se ulici 29. Novembra vrati ime po Knezu Pavlu. Onda(k) se neko ambiciozan dosetio, a kao i svi oko njega neškolovan bio, da vrli Despot ulicu nema (osim što je ima ni kilometar odatle).
Pa i Maršala Tita je na neko vreme bila promenila ime u Srpskih vladara, jer tada apsolutno nije dolazilo u obzir da se vrati ime po tamo nekom kralju Milanu.
Inače sve to sa preimenovanjima ulica je jedna teška travestija i oličenje balkanskih frustracija, pa svaka vlast smakne po nekoliko imena u centru za svoje heroje, umesto da im lepo dodeli neke novoizgrađene ulice ako baš zaslužuju. Imena ulica jednostavno ne treba menjati, ona treba da budu tabu, da traju i svedoče o tradiciji grada i naroda.
Ovi današnji imaju heroje duplikate i neku hrvatofobiju.
 
20230412_161646.jpg
 
Do skoro je stanje asfalta u despota Stefana bilo užasno, a sada nakon ovih radova i krpljenja asfalta skoro celom dužinom ulice je katastrofalno.

Tu valjda u toku godine treba da rade novi asfalt ceo potez od Džordža Vašingtona ka Pančevcu, nego su morali prvo ove kablove da zamene.

Generalno su dosta brzo ovo odradili sa kopanjem za kablove i asfaltiranjem, radilo se i noću koliko sam video.
 
Da li ima neke table za radove EMS za krticu za metro? Nigde ne mogu da nađem niti tablu niti građevinsku dozvolu.
 
Uopšte mi nije zao vozača,pola sata je ništa, treba satima da stoje u koloni! Ulica I stanari se sile decenijama!!! Tesko je svima kada od dvosmerne ulice hoćeš da napraviš Bulevar, a sirina u pojedinim delovima od fasade do fasade 22metra?!!!
 
Људи морају да схвате да су саобраћајнице крвни судови града и да ако имамо на једном месту сужење попут овог у булевару, да је то попут атеросклерозе, да отежава проток, и да због тога пати цео организам, тј. град.
 
Meni je pogresna postavka da saobracaj treba da bude u toj meri protocan ka Trgu Republike! Moze neka fotografija grada gde ste videli da tranzit ide pored glavnog Trga?
 
Vrh